GIS Prirucnik

GIS Priru~nik za Lokalne samouprave u Srbiji

Tehni~ka saradnja izme|u Republike Srbije i Savezne Republike Nema~ke

Autori:Ulrich Voerkelius, Jelena Glavina, Claudia Specht-Mohl, Matthäus SchilcherKoautori: Bojan Cvetkovi}, Klara Danilovi}, Dejan Petrovi}

Izdava~:Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GTZ) GmbH, Stalna konferencija gradova i op{tina (SKGO)

Upravljanje zemlji{tem / Katastar u Srbiji

4

GIS PRIRU^NIK ZA LOKALNE SAMOUPRAVE U SRBIJI

Ure|iva~ki odbor:

GTZ:Branko Begovi}Jelena GlavinaHans-Ulrich MohlClaudia Specht-MohlChristoph SteinacherUlrich Voerkelius

SKGO:Klara Danilovi}

RGZ

Lokalne samouprave: Kragujevac: Predrag Dimitrijevi}Mirjana Marinkovi} Gabari}Dejan Petrovi}

Ni{:Miodrag Arsenijevi}Bojan Cvetkovi}Jovan Mandi}Marija Petrovi}Milorad To{i}

Sombor: Milanka Krsti}Sneàna Mile{evi}Du{an Ogrizovi}

Subotica: Joèf îpaErika Kudlik\er|ika Mr|anov

Valjevo:Dragan Kova~evi}

â~ak:Darko Grbovi}Mladen Savelji}

Kraljevo:Du{an Simovi}

Kru{evac:Jelena Sekuli}Dragana Stepanovi}

Pan~evo:Milo{ Stankovi} Vladimir Vukajlovi}

Pirot:Jovan Jovanovi}

Uìce:Mile Diki}Miodrag Mijovi}

Ostale organizacije:MSPMEGAPALGOUN HABITAT

Menad`ment projekta:Christoph Steinacher, vo|a projektaBranko Begovi}, asistent projektaReinhold Bäuerle, koordinator projekta

5


PREDGOVOR

U svetu u kome je informaciona i komunikaciona tehnologija (ICT) postala sve vi{e dominiraju}a u svimsektorima, bilo da je u pitanju privatni biznis, nauka ili dràvna administracija, zna~aj Geografskih InformacionihSistema (GIS) za efikasno upravljanje u lokalnim samoupravama u Srbiji postaje sve o~igledniji.

Veliki obim poslova planiranja i administrativnih zadataka u lokalnim samoupravama se oslanja na prostornepodatke. GIS je veoma efikasan instrument za modernu administraciju odeljenja koja se bave prostornim podaci-ma i postao je sve vi{e cenjen alat za unapre|enje administracije vezane za zemlji{te.

Primena GIS-a u lokalnim samoupravama u Srbiji nije novost. Me|utim, ~esto pojedina odeljenja iste op{tineodnosno grada razvijaju sopstveni informacioni sistem radi zadovoljenja sopstvenih radnih procedura, ali ne koor-diniraju te sisteme sa ostalim odeljenjima. Osim toga, mnoge lokalne samouprave u Srbiji razvijaju GIS sistemebez strategije usagla{avanja, koncepta i koordinacije. U mnogim slu~ajevima progresivne lokalne samouprave,koje su prihvatile izazove stvaranja i uvo|enja op{tinskog/gradskog GIS-a, u principu nemaju mogu}nosti dakoriste iskustva drugih lokalnih samouprava u Srbiji, i prinu|ene su da pronalaze sopstvene puteve. Nije posto-jala zvani~na platforma usmeravanja i podele iskustava za ovako vaàn op{tinski poduhvat.

U cilju podr{ke strategijskom i koordinisanom pristupu razvoja GIS-a u srpskim gradovima i op{tinama,projekat bilateralne saradnje "Upravljanje zemlji{tem / Katastar u Srbiji" je sproveo inicijativu razvoja i publikova-nja priru~nika na ovu temu. Ta odluka je potvr|ena op{tim dogovorom tokom nacionalne GIS konferencijeodràne u Beogradu, septembra 2005.

Iako je bilo mogu}e koristiti vredna iskustva sakupljena tokom razvoja nema~kog "Priru~nika za implementaci-ju GIS-a", publikovanog od strane "Okruglog stola za GIS", pod inicijativom Tehni~kog Univerziteta u Minhenu ibavarskog Ministarstva finansija, bilo je veoma va`no pripremiti i razviti ovaj priru~nik u bliskoj saradnji sa srpskimpilot gradovima Kragujevac, Ni{, Sombor, Subotica i Valjevo kao i sa drugim op{tinama koje su razmenjivaleznanje. Srpske institucije, konkretno Stalna konferencija gradova i op{tina, Republi~ki geodetski zavod, ali i inter-nacionalne organizacije na~inile su fundamentalni doprinos ovoj publikaciji, posebno u smislu specifi~nepoliti~ke, pravne, administrativne i finansijske situacije u Srbiji. @eleo bih da iskoristim ovu priliku da izrazim svojuzahvalnost ovim institucijama, lokalnim samoupravama i pojedincima koji su dali veliki doprinos veomaotvorenom, angaòvanom i konstruktivnom radnom procesu.

Nadamo se da }e ova publikacija privu}i va{u pa`nju, da }e se u velikom broju na}i u okruènju kao da }ebiti od koristi onima koji traè informacije i usmeravanja u GIS-u.

Christoph Steinacher

Vo|a projektaUpravljanje zemlji{tem / Katastar u Srbiji

6


7


Pred Vama je Priru~nik za uvo|enje geografskih informacionih sistema u jedinice lokalne samouprave - prvapublikacija ovakve vrste u na{oj zemlji. Priru~nik ima za cilj da na jednom mestu objedini tehni~ka, stru~na,metodolo{ka i druga uputstva namenjena svima koji su se na{oj organizaciji obra}ali za pomo} i savet. OvajPriru~nik treba da posluì stru~njacima iz lokalnih administracija, javnih preduze}a, planerskih ku}a, ali i dono-siocima odluka na lokalnom nivou, ukoliko jo{ uvek imaju dilemu oko toga da li im je geografski informacionisistem potreban.

Broj zadataka i poslova koje lokalne uprave obavljaju raste iz dana u dan, a o~ekivanja gra|ana i potencijal-nih investitora se pove}avaju. Radi pove}anja efektivnosti i kvaliteta u obavljanju svakodnevnih poslova, lokalnesamouprave su krenule u pravcu uvo|enja savremenih tehnologija, koje su osnov elektronske uprave (e - govern-ment). Kako je veliki broj poslova u ve}oj ili manjoj meri oslonjen na podatke o prostoru, sve vi{e op{tina i grado-va odlu~uje se za uvo|enje geografskih informacionih sistema.

Pionirske korake u pravcu uvo|enja geografskih informacionih sistema na~inile su neke od op{tina i gradovapre desetak godina, koriste}i pri tome svoje sopstvene resurse i entuzijazam pojedinaca koji su èleli danapredne tehnologije uvedu u svoj svakodnevni rad.

Me|utim, u poslednjih nekoliko godina broj gradskih i op{tinskih administracija koje zamenjuju pojedineprocedure automatizovanim tehnologijama raste, kao i broj onih koje se obra}aju na{oj organizaciji i me|unaro-dnim organizacijama za tehni~ku pomo} pri odabiru i implementaciji pojedinih softverskih i drugih re{enja.

Ove tendencije su koincidirale sa uspostavljanjem saradnje izme|u SKGO i projekta "Upravljanje zemlji{tem /Katastar u Srbiji" koji sprovodi Nema~ka agencija za tehni~ku saradnju GTZ, na osnovu sporazuma o saradnjiizme|u Vlade Republike Srbije i Savezne Republike Nema~ke. Decembra 2005. godine sklopljen je sporazum pokome GTZ pruà podr{ku Odboru za urbanizam SKGO, kako bi on postao mesto za razmenu informacija u oblastiefikasnog upravljanja zemlji{tem uz pomo} lokalnog (komunalnog) GIS-a. Osim ovoga ugovorenog cilja, ubrzoje postalo jasno da je uloga Odbora i zastupanje interesa ~lanica u ovoj oblasti, posebno zbog ~injenice da nepostoji pravni okvir niti jedinstvena metodologija na nacionalnom nivou koja bi usmeravala pojedina~ne aktivnos-ti na lokalnom nivou. Neke od inicijativa Odbora upravo su i{le u tom pravcu, kao {to je pokretanje inicijative zaosnivanje neke vrste nacionalnog koordinacionog tela za GIS kod resornog ministarstva. Druga vrsta anga`manaOdbora bila bi otpo~injanje dijaloga sa Republi~kim geodetskim zavodom oko vrste podataka koje su lokalnimsamoupravama potrebne, na~ina njihovog preuzimanja i drugih pitanja od va`nosti za lokalnu samoupravu, jersu to grupe pitanja koje zahtevaju zajedni~ki nastup.

U cilju potpunog prilago|avanja pravnom sistemu u Srbiji u procesu izrade ovog dokumenta organizovan jeniz diskusija o radnim verzijama, uz u~e{}e predstavnika iz desetak gradova i op{tina, Republi~kog geodetskogzavoda i partnerskih organizacija aktivnih u ovoj oblasti.

Ne propu{tamo priliku da na ovom mestu pomenemo poseban doprinos predstavnika Ni{a, Kragujevca, Valje-va, Sombora i Subotice, koji uz tehni~ku asistenciju GTZ projekta uvode GIS primenjuju}i upravo metodologiju izovog Priru~nika. Nadamo se da }e njihovo iskustvo biti dragoceno svim ostalim gradovima i op{tinama u Srbiji unjihovim naporima prilikom uvo|enja geografskih informacionih sistema.

\or|e Stani~i}

Generalni sekretar, Stalna konferencija gradova i op{tina (SKGO)

8


Podràvaju}i tranzicione ciljeve Vlade Republike Srbije i dru{tva u celini, Republi~ki geodetski zavod (RGZ)svestan je da }e trì{te nepokretnosti zajedno sa trì{tem kapitala predstavljati preduslov ostvarenjapojedina~nog i dru{tvenog razvoja u budu}nosti. Katastar Nepokretnosti (KN), kao jedinstvena svojinska eviden-cija u nadle`nosti RGZ, predstavlja garant sigurnosti i pravne zasnovanosti svih aktivnosti na upravljanju nepokret-nostima, odnosno upravljanju zemlji{tem u Republici Srbiji u celini. Pored svojinske dimenzije, podaci KN su odvelikog, ako ne i presudnog, zna~aja za dono{enje odluka u drugim domenima od dràvnog interesa, kao {to su:prostorno i urbanisti~ko planiranje; izrada budèta, investicionih programa i planova razvoja i upravljanje javnimfinansijama u op{tinama; za{tite prava svojine zagarantovanog Ustavom; utvr|ivanje trì{ne vrednosti nepokret-nosti; kreiranje politike i strate{kih dokumenata u svim oblastima od op{teg i posebnog dràvnog i dru{tvenoginteresa; i dr.

Kao jedan od glavnih strate{kih ciljeva do 2015. godine RGZ je postavio ostvarenje nedvosmislene pozicijeRGZ-a kao najkompetentnije institucije za prikupljanje, odràvanje i distribuciju prostornih podataka na teritorijiRepublike Srbije. RGZ }e preuzeti primat u definisanju nacionalne geoinformacione politike, kao i lidersku pozi-ciju u razvoju jedinstvene nacionalne infrastrukture prostornih podataka koja }e podràti sprovo|enje te politike.

U cilju zadovoljenja promenljivih i raznovrsnih potreba i zahteva mnogobrojnih krajnjih korisnika katastarskihproizvoda, RGZ }e nastaviti da permanentno uskla|uje kvalitet podataka, radnih procesa i usluga sa me|unarod-nim standardima i normama, dok }e fleksibilno definisana organizaciona struktura obezbediti nesmetanu iotvorenu dvosmernu komunikaciju izme|u Zavoda i njegovog okruènja.

Republi~ki geodetski zavod podràva objavljivanje GIS priru~nika za lokalne samouprave u Srbiji, koji trebada pomogne upravlja~kim strukturama u gradovima i op{tinama da bolje sagledaju {ta predstavlja GIS, njegovouspostavljanje i funkcija u dono{enju efikasnih odluka. Svakodnevno se susre}emo sa sve izraènijom potrebomlokalnih samouprava za uvo|enjem savremenih alata za planiranje i upravljanjem prostorom zasnovanih na infor-macionim tehnologijama. Pored toga, moè se primetiti nedostatak jasne vizije i nepoznavanje zahteva i ulogeGIS-a u redovnim zadacima lokalnih samouprava. Sve to name}e potrebu za dono{enjem priru~nika koji }e upoz-nati {irok krug kreatora i korisnika GIS-a o prednostima uvo|enja savremenih tehnologija, ali i mogu}im prepreka-ma prilikom implementacije. GIS je instrument za pove}anje efikasnosti i pouzdanosti rada lokalnih samoupravai omogu}ava gra|anima i drugim korisnicima bolji pristup uslugama uz manje tro{kove.

RGZ je nadleàn za prikupljanje, odràvanje, ~uvanje i distribuciju osnovnih podataka o prostoru i informaci-ja koji se oslanjaju na prostorne podatke. Usled toga nezaobilazna je povezanost i saradnja sa lokalnimsamoupravama, u cilju obezbe|ivanja efikasnijeg sistema za dono{enje odluka.

U skladu sa reformskim te`njama Vlade Republike Srbije i najboljom tradicijom razvijenih demokratija idràvnih administracija, RGZ }e postati zna~ajan javni servis koji }e efikasno i odgovorno poslovati u koristdràve, dru{tva i gra|ana.

Nenad TeslaDirektor Republi~kog geodetskog zavoda

9


Op{ti sadràj

1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

2 [ta je Geografski Informacioni Sistem (GIS)? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

3 Oblast primene i korist od GIS-a u lokalnim samoupravama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

4 GIS - komponente i sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

5 Podaci u geografskim informacionim sistemima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

6 Zakonski okviri za GIS lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

7 Komunikaciona Infrastruktura GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

8 Kompletna procedura uvo|enja GIS-a u lokalnoj samoupravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

9 Primer uvo|enja GIS-a u lokalnoj samoupravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

10 Adrese na internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

11 Popis slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

12 Izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

13 Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

14 Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

10


Detaljni sadràj

1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131.1 Geografski Informacioni Sistemi u lokalnim samoupravama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131.2 Cilj ovog priru~nika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131.3 Kako se koristi ovaj priru~nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131.4 S kim se konsultovati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

2 [ta je Geografski Informacioni Sistem (GIS)? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Oblast primene i korist od GIS-a u lokalnim samoupravama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

3.1 Iz kojih razloga u lokalnoj samoupravi treba uvesti GIS? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163.2 Oblasti primene GIS-a lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163.3 O~ekivana korist od primene GIS-a na nivou lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183.4 Tro{kovi GIS-a za lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

4 GIS - komponente i sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214.1 Stoni GIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214.2 Klijent-Server . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224.3 Internet/mre`ni GIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

4.3.1 Mre`ni GIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224.3.2 Google Earth i druge satelitske mape Zemlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

4.4 Open source sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234.5 Mobilni GIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234.6 Geoportal (upotreba zajedni~kih podataka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234.7 Na~in rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244.8 Koja je najpogodnija arhitektura za GIS lokalne samouprave? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

5 Podaci u geografskim informacionim sistemima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245.1 Prostorni podaci - detaljno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

5.1.1 Referentni sistemi i georeferenciranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255.1.2 Rasterski i vektorski podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255.1.3 Osnovni prostorni podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265.1.4 Tematski prostorni podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

5.2 Objektno orijentisana struktura podataka u savremenom GIS-u u odnosu na strukturu zasnovanu na CAD-u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

5.3 Izvori podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295.4 Razmena/konverzija podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295.5 Kvalitet podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295.6 Standardi i propisi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305.7 Fleksibilan prikaz GIS podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

6 Zakonski okviri za GIS lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326.1 Pravni okvir GIS-a lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

7 Komunikaciona infrastruktura GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337.1 Nacionalna komunikaciona infrastruktura GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337.2 Lokalna komunikaciona infrastruktura GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

11


8 Kompletna procedura uvo|enja GIS-a u lokalnoj samoupravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358.1 Organizacija projekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

8.1.2 Projektna grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368.1.3 Vo|a projekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368.1.4 Definisanje projekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378.1.5 Dodatna pomo} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

8.2 Grubi plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378.2.1 Popis stanja - inventar i analiza zahteva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388.2.2 Grubi koncept . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388.2.3 Odnos tro{kova i koristi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

8.3 Detaljno planiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398.4 Odabir i nabavka sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408.5 Uvo|enje sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408.6 Tipi~ni problemi i mogu}a re{enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

9 Primer uvo|enja GIS-a u lokalnoj samoupravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429.1 Proces uvo|enja GIS-a u Kragujevcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429.2 Proces uvo|enja GIS-a u Ni{u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439.3 Proces uvo|enja GIS-a u Uìcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459.4 Proces uvo|enja GIS-a u Subotici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

10 Adrese na internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4811 Popis slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4912 Izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5013 Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5114 Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

14.1 Pomagala za rad, uzorci ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5214.2 Tipski sporazumi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

14.2.1 Primer Memoranduma o razumevanju GIS-a lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . 6114.2.2 Primer Sporazuma o saradnji na GIS-u lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

Pregled

[ta je GIS?

Geografski informacioni sistem (GIS) je skup bazapodataka, programa i hardvera koji pruà novemogu}nosti u manipulacijama prostornim podaci-ma, povezivanjem grafi~kih podataka o prostorusa tabelarnim podacima-atributima. Na taj na~inse postiè ve}a efikasnost u upravljanju prostor-nim resursima i planiranju budu}ih potreba zajed-nice. GIS je instrument visokog kvaliteta koji po-dràva proces dono{enja odluka.Digitalnim mapama u okruènju GIS-a pridruùjuse tabelarni podaci-atributi i one od karata kojesluè za "gledanje" postaju karte koje "govore".Zahvaljuju}i GIS-u geopodaci se mogu: � snimati i editovati � arhivirati i ~uvati � analizirati i pretraìvati� staviti u èljeni oblik prikaza

(Za dodatne informacije, videti poglavlje1 i 2)

Kakve koristi ima lokalna samouprava oduvo|enja GIS tehnologije?Skoro 80% odluka u datoj lokalnoj samoupraviodnosi se na prostorna pitanja, na primer, katas-tarske parcele. Postoje i druge poznate primenekao {to su katastar vodova, upravljanje zemlji{temi planiranje. Primenom GIS-a mogu se o~ekivati slede}e ko-risti:� pove}anje efikasnosti i smanjenje tro{kova u

administraciji� brì i bolji proces odlu~ivanja� bolja povezanost sa gra|anima

Koji su razlozi da se GIS sada uvede u lokalnesamouprave? Obaveza lokane samouprave, javnih preduze}a idrugih javnih slu`bi, da usluge koje pruàju budukvalitetne i efikasne, traì uvo|enje novih tehnolo-gija koje to obezbe|uju. GIS obezbe|uje ove uslo-ve. Pove}anje obima zadataka, sve sloènije situ-acije i okolnosti kod dono{enja odluka, te`nja kave}oj transparentnosti rada, brzo i pravi~no ubira-nje poreza - sve su to razlozi koji name}u potrebuza uvo|enjem savremene informacione tehnolo-gije.

Koji su sve na~ini primene GIS-a mogu}i?U zavisnosti od pojedina~nih okolnosti, postojerazli~ite metode primene GIS-a:� lokalna samouprava sama primenjuje GIS � nekoliko lokalnih samouprava sara|uje� lokalna samouprava sara|uje sa privatnim

dobavlja~em usluga (delimi~no ili u celosti)

Koji su koraci nu`ni za implementaciju GIS-a?Uvo|enje GIS-a u nekoj lokalnoj samoupravi nijelak zadatak. Za tako ne{to mora se pripremitiprojekat. Maksimalno upro{}eno, moraju sesprovesti slede}i koraci:� definisanje potreba lokalne samouprave u

odnosu na GIS i razrada koncepta� dono{enje odluke o mogu}oj saradnji ili

angaòvanju spoljnih usluga� pronalaènje sposobnih partnera i adekvatan

GIS softver� prikupljanje geopodataka� obuka kadrova

(Za dodatne informacije, videti poglavlje 8)

Prvi koraci Da bi se jasno ustanovila korist od uvo|enja GIS-ai za to izabrao nesporno siguran pristup, mogu sepredloìti slede}i koraci:� izbor vo|e projekta, koji se oslanja na GIS tim

koji obuhvata predstavnike svih va`nih organi-zacija i preduze}a

� razrada projektnog plana� organizovanje informativne prezentacije za sve

koji su uklju~eni, naro~ito za lica koja donoseodluke

� izrada inventara obaveza lokalne samouprave ipotreba u odnosu na eventualno GIS re{enje

(Za dodatne informacije, videti poglavlje 8)

12


1 Uvod

1.1 Geografski Informacioni Sistemiu lokalnim samoupravama

Administrativni poslovi i zadaci u lokalnim sa-moupravama najve}im delom su na neki na~in ve-zani za prostorne podatke. Savremene informaci-one tehnologije mogu da, uz relativno mala ulaga-nja, pruè nove informacione usluge u vezi sa sa-mim prostorom, infrastrukturom i suprastruktura-ma u gradskim i drugim zonama, odnosno o pla-novima svih nivoa pa i mogu}nostima da se nekinovi planovi i realizuju.

Tokom poslednje decenije sve je ve}i broj lo-kalnih samouprava {irom Evrope koje se oprede-ljuju za uvo|enje Geografskog Informacionog Sis-tema. GIS pruà sasvim nove mogu}nosti skla-di{tenja i rukovanja podacima i istovremeno omo-gu}ava da se analize podataka obave znatnobrè. Sve to zna~i da administrativni i drugi poslo-vi lokalnih samouprava u raznim oblastima moguda se obave znatno efikasnije.

1.2 Cilj ovog priru~nika Ovaj priru~nik je namenjen svim lokalnim sa-

moupravama u Srbiji zainteresovanim za uvo|enjeGIS-a u bilo kom obimu, odnosno za pro{irenjenjihovog postoje}eg sistema te vrste.

Tako|e treba da pomogne onima koji donoseodluke da sveukupno sagledaju koristi, ali i zahte-ve Geografskog Informacionog Sistema i da buduu stanju da odlu~e: GIS - da ili ne? Osim toga pri-ru~nik }e biti od pomo}i i onima koji su u svojoj lo-kalnoj samoupravi zaduèni za implementacijuGIS-a da organizuju i da rukovode celim tim pro-cesom.

Priru~nik je zami{ljen tako da pruì osnovne in-formacije o GIS tehnologiji, o mogu}im oblastimaprimene, tro{kovima i koristima koje GIS podrazu-meva, kao i o pojedina~nim koracima koji ~ineproceduru implementacije.

Namena je i da bude prakti~an alat za planira-nje i implementaciju, ali i da obuhvati i elementestrate{kog i organizacionog rukovo|enja.

Priru~nik sadrì tehni~ki deo koji je univerzalnoprimenjiv, ali i deo koji je posebno prilago|en okol-nostima u lokalnim samoupravama u Srbiji. S ob-zirom da implementacija GIS-a ne zavisi samo odpoliti~kih, pravnih i finansijskih aspekata, nego i odsocijalno-kulturolo{kih elemenata, isti su obra|eniu poglavlju 8.

Priru~nik nema za cilj da pruì detaljne teh-ni~ke informacije kakve se mogu na}i u drugimtehni~kim ili nau~nim publikacijama, jer je u sva-kom slu~aju za ostvarenje implementacije neop-hodno angaòvanje spoljnih stru~nih saradnika ipartnera.

Neutralnost je jedna od kvalitativnih odlikaovog priru~nika. Upravo zato, ne sadrì preporukeu smislu odre|enog softvera ili dobavlja~a usluga.

Jedan od ciljeva ovog priru~nika je razja{njenjepojma GIS-a na nivou lokalne samouprave i razli-ka prema drugim geoinformacionim sistemima,katastru i drugim podacima.

1.3 Kako se koristi ovaj priru~nikDa biste do{li do informacija koje su vam potre-

bne, nije neophodno da pro~itate ceo priru~nik.Sama struktura ovog izdanja omogu}ava nezavis-no pra}enje i upotrebu pojedinih poglavlja koja sui napisana za razli~ite grupe ljudi.

Pored samog priru~nika, postoji i bro{ura kojasadrì i pregled osnovnih informacija koje su pre-vashodno namenjene onima koji donose odluke.

Poglavlja koja su verovatno najva`nija upravoza donosioce odluka su 2 u kojem su date op{teinformacije o GIS-u, 3 koje nudi razloge za uvo|e-nje sistema kao i pregled tro{kova koje treba o~e-kivati i kona~no u manjem obimu poglavlje 9 kojedaje uvid u eventualne kona~ne rezultate celogovakvog postupka. Projektna grupa treba da seupozna sa poglavljima 2, 3 i 4 koja navode i mo-gu}i izbor tehni~kih komponenti GIS-a, zatim sapoglavljem 7 koje govori o pripremama kontakatasa RGZ-om i najzad 8 u kojem je obra|en tok ak-tivnosti same projektne grupe. Za tehni~are je naj-va`nije poglavlje 4.

Kona~no, slu`benici koji }e raditi na GIS-u, tre-ba pre svega da prou~e poglavlje 3 u kom su pri-kazane aplikacije, kao i 5 koje daje informacije opodacima.

1.4 S kim se konsultovati Kada krenu sa formulisanjem plana za uvo-

|enje GIS-a, lokalne samouprave se lako mogusuo~iti sa nizom problema i dilema. Za sve vrstenedoumica i pitanja, postoje razne mogu}nostikonsultacija.

Stalna konferencija gradova i op{tina, prven-stveno kroz rad Odbora za urbanizam, prati razvojlokalnih geografskih informacionih sistema u lo-kalnim samoupravama u Srbiji. Pra}en je procesuvo|enja u svim pilot lokalnim samoupravama

13


GTZ projekta, ali i u drugim jedinicima lokalne sa-mouprave koje su dostavljale podatke o svojimaktivnostima na ovom polju. Sva prikupljena isku-stva i zapaànja su na raspolaganju zainteresova-nim lokalnim samoupravama preko navedenogOdbora.

Ukoliko se utvrdi da postoji interesovanje, po-stoji mogu}nost organizovanja specifi~nih trenin-ga iz ove oblasti u okviru Centra za obuku SKGO,zasnovanih na metodologiji iz ovog priru~nika. Zavi{e informacija o obukama obratite se SKGO injenom Centru za obuku.

Na raspolaganju vam je tako|e i Savetodavnicentar ove organizacije, koji pruà raznovrsnu sa-vetodavnu podr{ku u ovoj i drugim oblastima odinteresa za lokalne samouprave.

Pilot lokalne samouprave - Ni{, Subotica,Sombor, Kragujevac i Valjevo - kao i druge lokal-ne samouprave koje su dosta odmakle u imple-mentaciji GIS-a, mogu da pruè detaljne informa-cije o samom postupku, a posebno o mogu}improblemima i tome kako ih izbe}i. Preporu~uje seuspostavljanje mreè zainteresovanih lokalnih sa-mouprava za razmenu iskustava. Neki vid mreèlokalnih samouprava predstavlja i Radna grupa zaGIS osnovana pri Odboru za urbanizam SKGO.Radna grupa za GIS uspostavila je web site zarazmenu iskustava koji se nalazi na adresi:http://gis.skgo.org

Privatni sektor je jo{ jedan izvor informacija ob-zirom da je broj privatnih konsultantskih firmi ustalnom porastu. Ipak, treba imati u vidu da privat-ni konsultant ne stremi ba{ uvek ka najboljemre{enju za va{u lokalu samoupravu, nego traì ionu soluciju koja }e njemu doneti najve}i profit.Zato, uvek postoji odre|ena zavisnost kada se an-gaùje spoljni konsultant, jer se njegova neutral-nost ne moè uzeti bezrezervno.

Pokrenut je razvoj nacionalnog konsultantskogtela u domenu GIS-a ~iji je osnovni cilj uvo|enjenacionalnih propisa i definisanje standardizacije,posebno za razmenu podataka.

2 [ta je Geografski Informacioni Sistem?

Sve do skoro, prostorni podaci prikazivani suanalognim mapama (npr. katastarskim, topograf-skim, tematskim). Sve vrste atributnih podataka(npr. ime vlasnika nekretnine) vo|ene su po spi-skovima ili popisima. U slu~aju upita, sve potrebneinformacije su morale da se prikupe pretraìva-

njem mapa ili arhiva. Razvojem digitalnih mapa,stvorena je mogu}nost da se za mapu veù iobjekti sa svojim direktnim atributnim podacima, ate informacije se ~uvaju u pripadaju}im bazamapodataka. Zahvaljuju}i tome, upiti su postali mno-go efikasniji, a istovremeno su stvorene i nove mo-gu}nosti za pribavljanje informacija.

Kona~no, sve to, dovelo je do tehnologije Geo-grafskih Informacionih Sistema - takozvanog GIS-a.

GIS predstavlja organizovan skup ra~unarskeopreme, programa i postupaka koji su osmi{ljenitako da omogu}e snimanje, editovanje, upravlja-nje, rukovanje, analizu, modeliranje i prikaz poda-taka sa prostornom referencom, a u cilju re{avanjasloènih problema u planiranju i upravljanju. GISdaje mogu}nost da se prostorni podaci koji se od-nose na objekte definisanog oblika i lokacije di-rektno poveù sa atributnim alfanumeri~kim poda-cima.

Svaki GIS projekat podrazumeva nekoliko ta-kozvanih slojeva ili tipova odlika koji sadrè pro-storne podatke o razli~itim temama. Pomenuti slo-jevi se mogu poslagati proizvoljnim redosledom uzavisnosti od toga {ta ta~no treba prikazati. Svakisloj je povezan sa sopstvenom tablicom atributa,odnosno sa svojom bazom podataka. Biraju}i je-dan ili vi{e objekata na datom sloju, mogu}e jevr{iti pregled i pripadaju}ih alfanumeri~kih podata-ka koji tada postaju vidljivi.

Nova mogu}nost skladi{tenja kombinovanihpodataka ~ini da je uvid u prostorne i atributnepodatke vi{estruko brì. Kombinovanjem raznih

14


Slika 2.1: Tipi~ni primeri tematskih podataka koji ~ine GIS projekatIzvor: ETHZ, 2006

Korisnici

Ulice

Parcele

Modelvisina

Namenazemlji{ta

Stvaransvet

slojeva otvaraju se i mogu}nosti za sasvim novevrste analiza podataka.

Svaki GIS softver mora da ima nekolicinuosnovnih funkcija, a one su date u slede}im:Informacije o osobinama putem selektovanja

Biraju se upotrebom opcije "informacije" uokviru GIS-softvera i potom selektovanjem jed-nog ili vi{e objekata na mapi. Selekcija postajevidljiva promenom boje okvira. Tabela saatributima se otvara i tada se pojavljuju podacio selektovanim osobinama objekta.

Prostorni upiti (Spatial Queries)Mogu}e je selektovati osobine koje su lociraneunutar ili izvan odre|ene definisane zone, kojeprelaze granice te zone ili su na odre|enoj udal-jenosti od drugog objekta. (primer: selektovatisve gradove u Srbiji kroz koje proti~e Dunav)

Atributni upiti (Attributive Queries) Koriste}i drugu funkciju za upite mogu}e jepretraìvati mapu na osnovu atributa koji zado-voljavaju jedan ili vi{e zadatih uslova (npr.katastarska parcela > 10.000 ha u poljopriv-rednoj upotrebi, a koja ima odre|eni kvalitetzemlji{ta) (primer: selektuj sve zgrade u graduX, ~ija je vrednost > 100.000 EUR)

Postavljanje pojasa (Buffering)Ovom funkcijom se formira jedan ili vi{e prsten-ova, odnosno pojaseva zadate {irine oko kon-kretnog objekta, a koji ukazuju na mogu} uticajna susedne zone (npr. buka sa auto-puta,zaga|enje vazduha iz neke fabrike).(primer: prikaì pojas od 200 m oko obdani{ta.)

Dodatne prostorne funkcije Presek, prostorna razlika, itd.(primer: prikazati sve delove parcela koje nisuunutar pojasa od 100 m du` reke)

Statistika Ova funkcija omogu}ava izradu dijagrama kojiprikazuju postotnu/klasifikacionu distribucijuatributa (vidi Sl. 2.2)

Tabelarne funkcije (Table functions)Tabela atributa obuhvata i funkcije kao {to sudodaj/obri{i polje pomo}u kojih korisnik moèda edituje podatke prema svojim potrebama,odnosno da vr{i izra~unavanja na osnovu pos-toje}ih podataka. (primer: oblast ili obris polig-ona - area or outline of polygons)

Tematsko kartiranje (Thematic Mapping)Tematsko kartiranje se vr{i pomo}u atributa,grupe atributa ili osobina.

Prikaz (Layout)Pomo}u ove funkcije, korisnik moè da pripre-mi {tampani prikaz uklju~uju}i i razmeru, stre-licu/indikator severa, legendu, odnosno jednuili vi{e mapa.

15


Slika 2.3: Primer tematskog mapiranja: gustina stanovni{tva ulokalnoj samoupravi KragujevacIzvor: Lokalna samouprava Kragujevac, 2007.

Slika 2.2

Slika 2.4: Digitalna geolo{ka mapa KragujevcaIzvor: Lokalna samouprava Kragujevac, 2007.

3 Oblast primene i korist odGeografskih InformacionihSistema u lokalnim samoupravama

3.1 Iz kojih razloga u lokalnoj samoupravi treba uvesti GIS?

Na nivou lokalne samouprave skoro 80% svihinformacija, odluka i zadataka su direktno ili indi-rektno u vezi sa prostornim podacima.

U okviru procesa decentralizacije, lokalne sa-mouprave u Srbiji se sve vi{e menjaju u svojevrsnauslu`na i upravna preduze}a koja su na usluzi svo-jim korisnicima. Zahtevi i o~ekivanja koje u odno-su na lokalne samouprave u Srbiji iznose gra|ani,ali i privreda i politika, su sve ve}i. Primena GIS-amoè da bude na~in da se pomogne ispunjenje tiho~ekivanja.

Kako su prostorne informacije u mnogim lokal-nim samoupravama razbacane po raznim uprava-ma i drugim lokalnim i republi~kim organima i in-stitucijama, razmena podataka je te{ka i vrlo sku-pa. Mnogi podaci koji se ti~u nekretnina i imovinesu zastareli i dostupni isklju~ivo u analognom ob-liku.

GIS pruà mogu}nost da se ~uvaju i skladi{tepodaci, mape i alfanumeri~ki podaci, ali u digital-nom obliku koji nadle`nim organima daje mo-gu}nost da razmenu podataka obave mnogo brèi lak{e, pa ~ak i preko interneta. Pored toga, GISpodaci moraju da se ~uvaju na standardizovanna~in tako da podaci dobijeni od neke druge insti-tucije ne moraju da budu transformisani pre upo-trebe.

Kada su u digitalnom obliku, podaci se mogumnogo lak{e kombinovati, odnosno razni slojevi ilitipovi osobina koji sadrè podatke dostavljene izrazli~itih institucija mogu da se prikaù objedinjeni- a to zna~i da se odluke koje zavise od takvih po-dataka mogu mnogo brè doneti. Pored toga, po-zivanje i aùriranje podataka moè se obavljati uzmnogo manje napora.

Sve te ~injenice omogu}avaju da se u lokalnimsamoupravama i obrada svakodnevnih zadataka ipruànje usluga korisnicima obavlja mnogo brè,a samim tim je i efikasnost rada lokalne samoupra-ve ve}a.

3.2 Oblasti primene GIS-a lokalnesamouprave

Na~elno, GIS pruà {irok opseg raznih prime-na. To pre svega zna~i, da je od koristi u svakoj in-stituciji koja se bavi prostornim podacima (vidi Sl.3.1), me|u koje spadaju lokalne samouprave, ko-munalna preduze}a, turisti~ke informacije, {umar-stvo i mnoge druge. GIS se moè koristiti za orga-nizovanje i upravljanje resursima koji su vezani zaprostor, planiranje i prostorni razvoj.

Osnovne primene GIS-a u lokalnoj samoupravioslanjaju se na Katastar nepokretnosti (KN) i Kata-star vodova a sluè za planiranje kori{}enja zem-lji{ta i razvoja jedinica lokalne samouprave.

Katastar nepokretnosti osniva i odràva Repu-bli~ki geodetski zavod. Katastar nepokrenosti sa-drì neophodne informacije o katastarskim parce-lama, objektima i delovima objekata (prostornepodatke, povr{inu, namenu, spratnost, ku}ni broj idr.). Tako|e, sadrì podatke o nosiocima prava naovim nepokretnostima i eventualnim teretima (hi-poteke, slu`benosti i sl.). Promene u prostornimpodacima nepokretnosti (deoba parcele, izgrad-nja ili uklanjanje objekta i sl.) i promene vlasni{tvanad nepokretnostima (re{enja, odluka suda, ugo-vori i sl.) vode se u katastru nepokretnosti. Kako jeveliki broj transakcija povezan sa nekretninama,aùrirani zvani~ni podaci su od ogromne va`nosti.

Katastar vodova pomaè kod organizovanja ele-menata infrastrukture, za vodovodnu, kanalizacionui drena`nu, toplovodnu, elektroenergetsku, teleko-munikacionu, naftovodnu i gasovodnu mreù. (vidiSl. 3.2). Na planu katastra vodova prikazani supodzemni i nadzemni vodovi sa ure|ajima kojiomogu}avaju funkcionisanje sistema (okna, ko-

16


Slika 3.1: Op{te oblasti primene GIS-aIzvor: Modifikovano predavanje "Osnove GIS-a" na Tehni~kom uni-verzitetu u Minhenu, Schilcher, 2006.

Upravljanjeprirodnimresursima

[umarstvo

Upravljanjezemlji{tem

Turizam PolicijaVodovi

Transport

Poslovanje

Telekomunikacije

Planiranje

Poljoprivreda

more, pumpe i drugi objekti). Kao atributi prostor-nih podataka prikazuju se kote, materijal, dimenzi-je cevi, napon, kapacitet i sli~ne karakteristike. Pri-kupljeni podaci o vodovima prikazuju se grafi~ki,numeri~ki i opisno. Republi~ki geodetski zavodnadleàn je za osnivanje i odràvanje katastra vo-dova.

Kada se postave specijalni alati moè se, naprimer, za samo nekoliko minuta izra~unati opti-malna pozicija i trebovanje materijala za nov pri-klju~ak na cevovod, {to bi bez pomo}i GIS-a po-trajalo bar nekoliko dana.

Oblast urbanizma i planiranja namene zemlji{tapruà niz mogu}nosti za upotrebu GIS aplikacija,kao na primer za prostorni plan jedinice lokalnesamouprave, za generalni plan, detaljni regulacio-ni plan i drugo.

Prikaz razli~itih urbanih zona (stambenih, indu-strijskih, javne gra|evine, zeleni pojas) daje kori-sniku mogu}nost da lako i brzo pravi i aùrira ma-pe (vidi Sl. 3.3 i 3.4).

Mogu}e je praviti i planove lokacija pa i profilezona, kao i uno{enje promena u zonama ili urba-nisti~kim re{enjima (vidi Sl.3.5).

Pored onih tipi~nih primena koje se odnose nasvakodnevne postupke u lokalnim samouprava-ma, dobro razra|en GIS nudi i unosnije namene udomenu pruànja usluga. Na primer, mogu se or-ganizovati groblja, a putna mreà se moè prove-ravati, odràvati i razvijati tako da se spre~e sao-bra}ajne gu`ve. U planiranju rekreativnih sadràja,potrebe za zelenim povr{inama i parkovima semogu analizirati, a katastar stabala voditi u digital-nom formatu. Pored toga, postoje i druge funkcijeu domenu upravljanja kapacitetima za rekreaciju iodràvanja samih javnih parkova. U oblasti turiz-ma, mogu se razraditi mreè staza i ruta, a moguse bolje voditi i znameniti turisti~ki lokaliteti, odno-sno turisti~ka infrastruktura. âk se i uticaj izboraili ispitivanja javnog mnjenja na politi~ke tememoè lako predstaviti pomo}u GIS-a.

17


Slika 3.2: Digitalni katastar vodova Kragujevac Izvor: Lokalna samouprava Kragujevac, 2007.

Slika 3.4: Generalni plan Subotice sa parcelamaIzvor: Lokalna samouprava Subotica, 2007.

Slika 3.5: Urbanisti~ki plan Kragujevca Izvor: Lokalna samouprava Kragujevac, 2007.

Slika 3.3: Generalni plan SuboticeIzvor: Lokalna samouprava Subotica, 2007.

Uz sve to, dobro razvijen GIS moè da bude iizvor dodatnih prihoda za lokalnu samoupravu.Svaka vrsta podataka uneta u GIS lokalne samou-prave, moè se lako kombinovati sa novoprikuplje-nim podacima ili unosima koji pristignu iz drugih in-stitucija. Stoga, mogu}e je vr{iti razne analize u za-visnosti od zahteva, a rezultati se mogu prodavatizainteresovanim klijentima. Na primer, potencijalniinvestitor koji traì novu lokaciju za svoju kompani-ju moè biti zainteresovan za slobodne parcele ko-je su dobro povezane, koje imaju odgovaraju}upovr{inu i koje nisu obuhva}ene budu}im planom.

3.3 O~ekivana korist od primeneGIS-a na nivou lokalne samouprave

Mnoge lokalne samouprave o~ekuju da seupravljanje zemlji{tem znatno pobolj{a nakonuvo|enja GIS-a.

Su{tinska pobolj{anja mogu se naro~ito o~eki-vati u upravljanju najva`nijim resursima jedne za-jednice, kod vo|enja promena u domenu nekretni-na kao i kod izvr{enja poslova lokalne samoupravekao {to su planiranje i upravni poslovi. Lokalne sa-mouprave u Srbiji mogu da o~ekuju pobolj{anjeefikasnosti uprave {to pak dovodi do smanjenjatro{kova, kao i bolje i pravednije dono{enje odluka.Shodno tome, lokalna samouprava kao takva po-staje vi{e okrenuta gra|aninu odnosno korisniku.

Koristi koje se javljaju uvo|enjem lokalnog GIS-amogu se saèti u sedam kategorija:

� usluge gra|anstvu - uvid u geodetske podlo-ge, informacije o urbanisti~kim i prostornimplanovima

� dozvole - brì i jednostavniji proces davanjadozvola

� ocena poreza - pravi~an i efikasniji postupakobra~una i naplate poreza i taksi

� efikasnost uprave - bolja razmena informaci-ja izme|u upravnih organa

� prostorno i urbanisti~ko planiranje - efikasni-ja upotreba i kontrola nepokretne imovine

� privredni i industrijski razvoj - brà obradaupita koje dostavljaju investitori

� legalizacija - ubrzani proces legalizacije� stvaranje katastara u nadle`nosti lokalne za-

jednice (javne rasvete, lokalnih puteva i ulica,urbane opreme itd.)

Ubrzavanje procesa izdavanja dozvola

Po mi{ljenju stru~njaka, privatnog sektora i lo-kalnih zvani~nika, jedan od glavnih razloga za sa-da{nji nizak obim direktnih stranih ulaganja u Srbi-ji je vrlo komplikovan proces dobijanja gra|evin-skih dozvola za nove objekte. Potrebno je od mno-gih organa - kako lokalnih tako i republi~kih - pri-baviti preko 100 razli~itih dokumenata. Taj proceskatkad traje i nekoliko meseci pa i preko godinudana. Tokom tog perioda, investitor lako moè dase predomisli i svoju investiciju prebaci drugde.

Lokalne samouprave, koje ~ine napor da ne{tounaprede u tom smislu, ve} koriste softver za obra-du upita koje dostavljaju investitori, imaju organizo-van jedinstveni {alter za njih, a primenjuju i drugare{enja da privuku i pomognu potencijalnim investi-torima da dobiju sve potrebne dozvole brè i lak{e.

GIS lokalne samouprave tako|e spada u dobrare{enja za bolju saradnju izme|u raznih lokalnihorgana koji su uklju~eni u postupak dobijanjagra|evinske dozvole.

18


Slika 3.6: Digitalna mapa putne mreè u Kragujevcu Izvor: Lokalna samouprava Kragujevac, 2007.

Slika 3.7: Aplikacije i korisnici GIS-a lokalne samoupraveIzvor: Modifikovano - Specht-Mohl, 2006.

Zemlji{ne takse i druge da`bine lokalne samouprave

Novi Zakon o finansiranju lokalne samoupraveu Srbiji usvojen je 2006. godine. Po tom zakonu,porez na nekretnine je zaista pre{ao u nadle`nosti budèt lokalnih struktura. To zna~i da jedinice lo-kalne samouprave postaju direktno nadle`ne zaubiranje pomenutog poreza. Kako bi ispunile po-menuti zadatak, one moraju da imaju preciznu ba-zu podataka o svim gra|evinama i imanjima nasvojoj teritoriji. Po{to su postoje}e baze podatakakoje su do sada vodile lokalne poreske uprave vr-lo neprecizne, lokalne samouprave }e morati daaùriraju te baze koriste}i sveè podatke u namerida postignu odgovaraju}u efikasnost u ubiranjuporeza. Sve do sada, prihodi od poreza na nepo-kretnosti nisu predstavljali zna~ajan deo lokalnogbudèta. Uvo|enjem GIS-a u lokalnu samoupravu,moè se ostvariti zna~ajno pobolj{anje ubiranjaporeza na nepokretnosti, {to za lokalne organevlasti moè da predstavlja i opipljiv rezultat.

Pored poreza na nepokretnost, postoji jo{ ne-koliko vrsta lokalnih da`bina koje su direktno ili in-direktno vezane za zemlju i koje se ubiru lokalno.Da`bine za gra|evinsko zemlji{te (najamnina zaupotrebu) ili da`bine za upotrebu javnih povr{ina(letnje ba{te, tezge itd.) samo su primeri lokalnihprihoda koji se mogu efikasnije ubirati i koristiti uzpomo} GIS-a lokalne samouprave.

Prostorno i urbanisti~ko planiranje - fizi~ko planiranje

Ve}ina lokalnih samouprava u Srbiji ima pro-blem zbog od stalnog nedostatka kvalitetnih urba-nisti~kih i prostornih planova. I pored toga {to suzakonom obavezane (Zakon o planiranju i izgrad-nji iz 2003. godine, dopune istog iz 2006. godine)da izrade i usvoje prostorni (razvojni) plan u rokuod dve godine, tek mali broj lokalnih samoupravaje uspeo da ispuni taj zadatak. Mi{ljenje je da ne-dostatak planskih dokumenata predstavlja glavnirazlog za vrlo nizak nivo lokalnih direktnih stranihulaganja. Nedostatak planova prouzrokuje i divljugradnju, {irenje gradske teritorije i nekontrolisanozauzimanje zelenih zona oko gradova i manjih na-seljenih mesta u Srbiji.

Stru~njaci i lokalni predstavnici saglasni su okotoga da priprema i usvajanje urbanisti~kih planovatreba da bude prioritet za sve lokalne vlasti u Srbi-ji. GIS lokalne samouprave treba shvatiti kao od-li~no sredstvo za izradu takvih planova, posebnokada sadrì precizne podatke iz RGZ-a i javnih ko-

munalnih preduze}a. Dobri katastarski podaci i ka-tastar vodova predstavljaju osnovne ulazne podat-ke za izradu urbanisti~kog plana.

Proces legalizacije

U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji iz2003. godine, pokrenuta je velika kampanja za lega-lizaciju divlje gradnje. Ovim putem, trebalo je da bu-du obuhva}eni svi objekti podignuti bez gra|evinskedozvole kao i sva neregistrovana imovina. Kao rezul-tat prve kampanje, a potom i druge iz 2006. godine,{irom Srbije podneto je preko 450.000 zahteva za le-galizaciju. Po zvani~nim podacima Ministarstva za in-frastrukturu, do sredine 2007. godine, tek je 10% zah-teva uspe{no re{eno. Razlozi za tako nisku stopure{avanja predmeta leè pre svega u lo{oj dokumen-taciji, slabim kapacitetima uprave lokalnih samoupra-va i nedostatku aùriranih urbanisti~kih planova.

Neke lokalne samouprave u Srbiji ve} koristeGIS aplikacije za re{avanje zahteva za legalizaciju.GIS je sredstvo kojim se postiè ve}a efikasnostprocesa legalizacije.

3.4 Tro{kovi GIS-a za lokalne samouprave

Prilikom odlu~ivanja o uvo|enju GeografskogInformacionog Sistema u nekoj lokalnoj samou-pravi u okviru procesa mora se uvek sprovesti ianaliza ekonomske isplativosti. Tokom prve fazeuvo|enja GIS-a javljaju se i zna~ajni dodatni tro{-kovi. Ve}i deo tih tro{kova su jednokratni tro{kovi,ali odre|eni deo budèta mora da bude odre|en iza teku}e tro{kove.

U nastavku su izloèni glavni ~inioci u strukturitro{kova (vidi Tabelu 3.1).

Tehnologija predstavlja okosnicu GIS-a i opre-ma mora da bude instalirana pre upotrebe bilo ka-kve aplikacije. Hardver podrazumeva same ra~u-nare, ali i dodatnu opremu kao {to su skener,{tampa~ i ploter kao jednokratne tro{kove, a po-tom i njihovo odràvanje kao teku}e tro{kove.

Softver podrazumeva GIS-program koji danasobuhvata bazu podataka i pretraìva~ tih podatakau najuèm smislu. Pored toga, treba nabaviti iza{titne programe kao {to su firewall i antivirusnisoftver i to pre pokretanja sistema, a potom ih pe-riodi~no obnavljati. Iz tog razloga se ova stavkapojavljuje i u pregledu jednokratnih i teku}ih tro{-kova.

Kako podaci ~ine su{tinu svakog GIS-a i pripa-daju}i tro{kovi mogu da budu znatni. Formiranjeprve, odnosno, polazne baze podataka, {to podra-

19


zumeva pribavljanje i organizovanje raznih vrstaprostornih, tematskih ili alfanumeri~kih podataka,treba smatrati jednokratnim tro{kom. Redovnoaùriranje pomenute baze kao i prikupljanje novih

podataka, u zavisnosti od analiti~kih zahteva, stva-raju i teku}e tro{kove koji se mogu razlikovati odgodine do godine.

Kadrovski tro{kovi pre svega zavise od toga dali se moraju zaposliti novi ljudi ili se postoje}i kad-rovi mogu stru~no osposobiti za rad u oblasti GIS-a.Kako je upravljanje projektom vrlo zahtevan zada-tak, posebno u prvim fazama uvo|enja, prepo-ru~ljivo je da se angaòvanim licima ostavi dovolj-no vremena za rad na samom GIS-projektu. Stogaje mogu}a potreba da se angaùje nekolicina no-vih ljudi. Pored kadrova za zadatke rukovo|enja,na po~etku realizacije treba uzeti u obzir i kadrov-ske potrebe za izradu baze podataka i ra~unar-skog sistema.

Kadrovi koji vode obuku na temu upotrebeGIS-a obi~no se obezbe|uju eksterno - prekopartnera, ali te tro{kove ipak treba voditi kao ka-drovske tro{kove. U koloni teku}i tro{kovi, stav-ka za kadrove se jasno umanjuje. Administracijasistema i sama upotreba GIS-a tako|e podrazu-mevaju odre|ene kadrovske tro{kove, ali kakoGIS-aplikacije {tede vreme u svakodnevnim po-stupcima i radu , ti tro{kovi se me|usobno kom-penzuju.

U daljim tro{kovima, najzna~ajnija stavka usmislu jednokratnih rashoda moè biti eventualnareorganizacija zgrada da bi se dobio adekvatanradni prostor za tehni~ku opremu i radne stanice.Kada je re~ o teku}im tro{kovima, mogu}e je da

}e pove}anjem upotrebe GIS-a blago porasti i po-tro{nja materijala za rad, kao {to su papir ili medi-ji na kojima se skladi{te podaci, jer se ~esto {tam-paju uzorci mapa ili se kopiraju radi razmene.

Raspodela tro{kova

Analizom raspodele tro{kova uo~ava se da po-daci i tro{kovi koji su vezani za podatke predsta-vljaju vi{e od polovine ukupnih rashoda (vidi Sl.3.8). Tehni~ka oprema, odnosno hardver i softver~ine oko tre}inu ukupnih tro{kova. Tro{kovi zakonsultante i obuku mogu da se razlikuju od jednedo druge lokalne samouprave. Oni, s jedne strane,zavise od veli~ine pa time i zahteva same lokalnesamouprave, a s druge strane, od znanja kojimraspolaù zaposleni u lokalnoj samoupravi.

20


Tabela 3.1: Pregled tro{kovaIzvor: RT GIS, 2006

Slika 3.8: Raspodela tro{kova za GISIzvor: Voerkelius, 2007.

Raspodela tro{kova

podaci

hardver

softver

konsalting

obuka

4 GIS - komponente i sistemi

Kako je prikazano na ilustraciji, GIS se sastojiod tri osnovne komponente. To su: hardver, softveri baza podataka.

Hardver obuhvata ra~unar, obi~no personalnikompjuter, medij za skladi{tenje podataka i ulaznoizlazne komponente.

Osnovni softver za GIS stavlja korisniku na ras-polaganje brojne GIS-funkcije za editovanje, pre-traìvanje podataka i njihov prikaz. U zavisnosti odsistema, mogu biti na raspolaganju i naprednijialati za programiranje i modeliranje.

Uz oslanjanje na taj osnovni softver, mogu seprimeniti i brojne druge aplikacije. One korisnikupruàju dodatne funkcije i alate za specijalne na-mene, kao {to je katastar vodova ili urbanisti~koplaniranje. Pomo}u njih, GIS je mnogo napredniji iprilago|eniji korisniku kada je re~ o primeni u po-sebnim oblastima.

Podaci koji su neophodni za upotrebu GIS-a,skladi{te se u fajlovima ili u bazi geopodataka. Po-red geografskih informacija za geo-objekte kao {tosu koordinate ta~aka, linija i poligona povezani susa atributima koji opisuju te geo-objekte. U zavis-nosti od modela podataka, mogu se skladi{titi idodatne vrste podataka na primer meta-podaci ilimultimedijalni podaci. Savremeni softver za GISobi~no obuhvata i sistem za upravljanje bazompodataka, a daje i mogu}nost povezivanja saspoljnim bazama geopodataka.

Ove komponente imaju razli~it radni vek, a nje-govo orijentaciono trajanje dato je u slede}oj tabeli:

Snaga svakog GIS-a zavisi od navedenih kom-ponenti. Kada je re~ o softveru za GIS, postoje raz-li~iti koncepti, koji su ipak me|usobno komple-mentarni. Mada nije uvek mogu}e napraviti jasnupodelu, mogu se navesti slede}e arhitekture:

� Stoni GIS� Klijent/server GIS� Internet GIS� Mobilni GIS

4.1 Stoni GISStona (desktop) re{enja za GIS postavljena su na

personalnim ra~unarima na radnom mestu. esto suti sistemi specijalizovani za odre|ene aplikacije, pri~emu podràvaju osnovne GIS funkcije. Na~elno sujednostavni za upotrebu i zahtevaju skromnu obuku.

êsto se koriste kao samostalna radna mestaili u mreì kada koriste zajedni~ku bazu podataka.

Kao umanjena verzija ovakvih sistema postojetakozvani "niskobudètni" sistemi koji sluè samoza pretraìvanje podataka, pregled i za {tampanjepripremljenih blokova podataka.

Ipak, i u domenu stonih re{enja postoje sistemikoji imaju sve funkcije vrhunskog GIS-a.

Dakle, stonim GIS re{enjem se, s jedne strane,mogu postaviti vrlo jednostavne solucije, na pri-mer, za samo jedno radno mesto. S druge stranemogu se formirati i sloèniji sistemi sa radnim me-stima za pregled, editovanje i vrhunsku upotrebuGIS-a, sa zajedni~kim skladi{tenjem podataka ko-jima se pristupa preko intraneta. (vidi Sl. 4.2).

21


Slika 4.2 Varijanta stone GIS solucije

Slika 4.1: GIS komponenteIzvor: Preuzeto uz izmene iz predavanja "Osnove GIS-a" na Univerzitetu u Minhenu, Schilcher, 2006. i iz RTGIS, 2003.

4.2 Klijent-ServerKlijent/Server sistemi se zasnivaju na druga~ijoj

filozofiji. U sredi{tu se nalazi snaàn serverskira~unar koji takozvanim "klijentima" pruà sve geo-podatke i GIS-funkcije. Klijent-ra~unari se naj~e{}ekoriste kao terminali pa u tom slu~aju mogu samoda prosle|uju upite serveru od kojeg dobijaju od-govore u obliku ekranskih prikaza. To zna~i dazahtevaju vrlo malo ra~unarske snage. Ceo pro-ces obrade podataka odvija se na serveru.

Ukratko, funkcije klijentskih ra~unara mogu davariraju od prostih pregleda pa sve do punih GISfunkcija sa editovanjem i obradom podataka. Kodovakvih re{enja obi~no je na server-ra~unaru in-staliran vrhunski GIS softver.

4.3 Internet/mre`ni GIS4.3.1 Mre`ni GIS

Postoji jo{ jedan oblik klijent/server sistema ko-ji se obi~no naziva mre`ni (internet) GIS. Server-ra~unar klijentima informacije {alje preko interne-ta. U tom slu~aju se klijent postavlja kao internetpretraìva~. Stoga, kao i sve ostale internet aplika-cije, pretraìva~ {alje upit serveru koji je na interne-tu. Za takve aplikacije nije potrebno instalirati bilokoji drugi softver. Samo su ponekad potrebni javaplugin dodatni moduli.

Upravo zbog svega ovoga, obim administrira-nja je vrlo mali. S druge strane, umesto preko in-terneta, ovi sistemi se mogu postaviti i preko inter-ne mreè u nekoj instituciji u okviru koje se inter-net mapiraju}i server koristi unutar intraneta.

Funkcije mre`nog GIS-a su dosta ogra-ni~ene. U na~elu, koristi se za funkcije pregledasa prostim upitima. Delimi~no su dostupne i jed-nostavne funkcije editovanja, manje, vi{e u smi-slu ozna~avanja zona. Samo malobrojni sistemidozvoljavaju puno editovanje baze geopodatakapreko interneta.

4.3.2 Google Earth i druge satelitske mape Zemlje

Nakon {to su se 2005. godine na internet pre-traìva~u Google pojavile usluge Google Map iGoogle Earth, nekoliko drugih kompanija je natrì{te iznelo sli~ne satelitske mape Zemlje.

Kakve su to mape - poznatije pod imenomEarth Viewer?

� re~ je o javnom sistemu koji se oslanja na in-ternet, a koji korisniku daje mogu}nost dapregleda osnovni set prostornih podatakasa~injenih na osnovu aero i satelitskih sni-maka

� obi~no se koriste za privatne potrebe, ali i udomenu turizma, prodaje nepokretnosti, iliosiguranja

� nude i mogu}nost implementacije sopstve-nih podataka

Najpoznatiji servisi iz kategorije Earth Viewers:� GoogleMaps i GoogleEarth (Google)� Virtual Earth (Microsoft)� Map24 (Mapsolute)� Yahoo!Maps (Yahoo)� NASA World Wind (NASA)� ArcWeb Explorer (ESRI)Po{to su za Google Earth osnovne usluge bes-

platne, postao je i najpopularniji servis tipa EarthViewer. Njegove glavne prednosti su:

Google Earth korisniku stavlja na raspolaganjeset globalnih snimaka visoke rezolucije koji se re-dovno aùriraju. Interfejs kojim se pristupa ovomservisu je jednostavan za upotrebu ~ak i po~etnici-ma pa ne zahteva nikakvu obuku. Trodimenzional-ni prikaz Zemljine kugle moè se okretati u bilokom pravcu, potom uve}avati i smanjivati ili obe-leìti sopstvenim markerima. Daljim uve}anjemprikaza, prelazi se sa satelitskih na aero-fotografijeako iste postoje (ve}inom se odnose na gradove).Postoje i dodatne funkcije kojima korisnik moè dauobli~i svoje podatke sa prostornim reperima i daih onda prikaè na odgovaraju}i grafi~ki na~in.Mogu se sa~uvati i ponovo koristiti sve vrste sop-stvenih podataka.

Pojava earth viewer servisa, naro~ito kod pre-traìva~a Google, Microsoft i Yahoo, izazvala jezna~ajan razvoj trì{ta geoinformacija. Sasvim no-

22


Slika 4.3: GIS re{enje tipa klijent/server

ve grupacije korisnika sada pokazuju zanimanjeza geopodatke, a razvijaju se i nove mogu}nostikomercijalne eksploatacije.

U domenu klasi~nih GIS aplikacija, EarthView-er servisi otvaraju nove mogu}nosti integracije po-dataka, a mogu se koristiti i dodatno za prezenta-ciju podataka. Ovo omogu}avaju takozvani KMLinterfejsi (keyhole mark-up language) i interopera-bilnost izme|u mre`nog GIS-a i Google Earth pre-ko postoje}ih OGC interfejsa (Open GeospatialConsortium Interfaces).

Trenutno je aktivno nekoliko eksperimentalnihprojekata. Osnovni cilj im je akvizicija podataka,prilago|enost korisniku i 3D-animacije.

Pomenuti sistemi ne mogu da zamene klasi~niGIS.

4.4 Open source sistemiOvi sistemi se zasnivaju na softveru ~iji izvorni

programski kod nije patentno za{ti}en i koji semoè besplatno preuzeti sa interneta. Za njihuglavnom nema re{enja za specijalne aplikacijekao {to je katastar vodova. Stoga takve sistememoraju da dorade i prilagode stru~njaci. Postojespecijalizovane privatne kompanije koje se timebave.

U domenu open source programa postoji GISsoftver za stone ra~unare, ali i solucije za mre`nomapirani GIS. Treba imati na umu i to da naj~e{}enema ozbiljne komercijalne podr{ke ili obuke za tesisteme, kao i da oni nisu obavezno jeftiniji od "ku-povnih" sistema. Da bi se to pojasnilo, neophodnoje diferencirano razmatranje.

Naime, neke softverske ku}e imaju vrlo jedno-stavna re{enja za pregled podataka, koja sunaj~e{}e besplatna ili spadaju u kategoriju share-ware.

4.5 Mobilni GISZa upotrebu GIS tehnologije na otvorenom raz-

vijeni su specijalni sistemi. Oni rade na takozvanimtablet ra~unarima ili ~ak na PDA-ru~nim ra~unari-ma ~ime postaju vrlo korisna alatka. U prvomslu~aju oni mogu da imaju i sve GIS-funkcije,uklju~uju}i i sloèno editovanje geopodataka.

Kada se GIS koristi na ru~nim ra~unarima(PDA) oni su naro~ito upotrebljivi za korisnike koji-ma su potrebni geopodaci, u kombinaciji sa pro-stim GPS ure|ajem za pozicioniranje. Uz upotrebuformulara oni ~ak omogu}avaju i unos atributskihpodataka. Neki sistemi dozvoljavaju i editovanje.Ipak, zbog ograni~ene veli~ine samog ekrana nji-hova upotreba je prili~no neudobna.

4.6 Geoportal (upotreba zajedni~kih podataka)

Korist od upotrebe GIS-a raste u skladu sa ras-poloìvo{}u geopodataka. Zato je veoma va`noda postoji mogu}nost da se objedine razli~iti izvo-ri geopodataka. U bliòj budu}nosti bi}e na raspo-laganju sve vi{e i vi{e geopodataka stavljenih naraspolaganje na raznim internet serverima. Tako-zvani geoportali su ~vori{ta na kojima korisnikmoè da integri{e ponu|ene geopodatke i geo-mre`ne usluge. Ovakav pristup podacima moè alii ne mora da podrazumeva naplatu.

Sve ovo pove}ava zna~aj i sposobnost sistemada pruàju takve servise zasnovane na OGC stan-dardima kao {to su WMS ili WFS.

23


Slika 4.4: Mobilni GIS instaliran na PDA ra~unaru

Slika 4.5: Direktni (online) pristup zajedni~kim geopodacima naosnovu OGC standardaIzvor: Schilcher, 2004.

Internet

LokalnikorisnikGIS-a

Stacionarnikorisnik GIS-a

Korisnik GIS-a

na terenu

4.7 Na~in rada U zavisnosti od pojedina~ne situacije, mogu}i

su razli~iti na~ini rada GIS-a:� lokalna samouprava sama vodi i koristi GIS� nekoliko lokalnih samouprava radi zajedno� lokalna samouprava radi sa privatnim predu-

ze}em za usluge (delimi~nih ili kompletnihusluga)

4.8 Koja je najpogodnija arhitektura za GIS lokalne samouprave?

Ne moè se nedvosmisleno re}i koja arhitektu-ra GIS-a najbolje odgovara nekoj lokalnoj samou-pravi. Ipak, postoje aspekti koji se u tom pogledumoraju uzeti u obzir.

Izbor prevashodno zavisi od individualnih po-treba date lokalne samouprave, softvera koji je ve}u upotrebi i postoje}eg znanja. Tako|e je va`nouzeti u obzir i to s kim }e se razmenjivati podaci.

Da bi se svi ti ~inioci uzeli u obzir, u poglavlju 8dat je razloèn postupak za uvo|enje GIS-a.

Treba sagledati ko }e koristiti GIS. Nije re~ oalatu namenjenom samo specijalistima. U okvirulokalne samouprave, vrlo je korisno omogu}itimnogim slu`benicima da imaju pristup GIS-u, ka-ko bi se ostvarila najve}a korist. U tom smislu tre-ba izdiferencirati ko }e imati pristup kojim funkcija-ma. Tek }e malobrojnim stru~njacima trebati svefunkcije GIS-a i oni za to moraju biti i osposoblje-ni. Ve}ini slu`benika }e, s druge strane, biti potreb-ne samo jednostavne funkcije za pregled geopo-dataka, {to se moè posti}i putem prostih sistemakoje je lako koristiti.

Kako bi se posao obavljao bez zastoja uslu~aju da se geopodaci koriste unutar mreè,neophodno je obezbediti i sna`nu mreù u infor-mati~kom smislu.

5 Podaci u geografskim informacionim sistemima

Prostorni podaci se odnose na bilo koju vrstupodataka koji se referi{u na lokaciju ili oblik obje-kata. Kao takvi, ~ine najva`niji deo GIS-a, kao {to}e biti detaljnije obja{njeno u poglavlju 5.1. Porednjih, sistem ~ine i druge vrste podataka koje gaupotpunjuju i produbljuju.

U datom GIS projektu, neprostorni podaci, po-znati i kao atributni podaci, obuhvataju alfanume-ri~ke podatke koji su referentno vezani na pripada-ju}e prostorne podatke. Obi~no se ~uvaju u tabe-lama ili bazama podataka koje se mogu povezatisa GIS projektom. Atributna tabela sadrì nekolikoredova tematskih informacija o geometrijskim ele-mentima za koje su ove vezane.

Meta-podaci predstavljaju saèti dokument ko-ji sadrì opisne informacije o podacima koji su ko-ri{}eni u projektu. Taj dokument moè da pokrivasadràj, kvalitet, vlasni{tvo, poreklo, referentni sis-tem i prostorne informacije o nekom skupu poda-taka. Moè se ~uvati u bilo kom formatu kao {to jetekstualni fajl, XML (Extensible Mark-up Language)fajl ili kao unos u bazi podataka. Zbirke unetih me-ta-podataka predstavljaju osnovu za kataloge po-dataka koji se mogu pretraìvati prema potencijal-nim korisnicima takvih podataka. Meta-podaciolak{avaju razmenu podataka i smanjuju duplici-ranje podataka. Na taj na~in su informacije o po-stoje}im podacima lako dostupne svima kojima supotrebne.

Multimedijalni podaci nisu obavezan deo GISprojekta, ali nude mogu}nost za privla~niji prikazsamog projekta. Sastoje se od prostih tekstualnihdokumenata ili slika, ali mogu biti i simulacije, ani-macije i audio ili video fajlovi.

24


Slika 5.1: Veza grafi~kih i alfanumeri~kih podataka u GIS-uIzvor: Stuttgart University of Cooperative Education, Specht-Mohl, 2004.

5.1 Prostorni podaci - detaljno 5.1.1 Referentni sistemi i georeferenciranje

Podaci razli~itog porekla mogu da se odnose narazli~ite referentne sisteme i projekcije. Na primer,neki podaci mogu da imaju UTM projekciju, a drugida budu u Gaus-Kriger projekciji ili da su referentnovezani za razli~ite meridijane u istoj projekciji. Stoga,prilikom unosa podataka u GIS okruènje, potrebnoje da se podaci transformi{u ili konvertuju u lokalnikordinatni sistem ~ije parametre defini{e RGZ. Ubu-du}e }e zvani~na projekcija za sve biti UTM.

Referentni sistemiReferentni sistem opisuje poloàj geopodataka

na zemlji. On obuhvata geodetske podatke (refe-rentni elipsoid i lokalno fiksiranje na njemu), koor-dinatni sistem i njegovu projekciju. U tom smislu,treba pomenuti i Evropski zemaljski referentni sis-tem (European terrestrial reference system -ETRS) (vidi internet adresu u poglavlju 10).

Georeferenciranje Analogni planovi i karte mogu se skeniranjem

prevesti u digitalni oblik, odnosno raster. Skeniraniplanovi i karte georeferenciraju se transformacijomiz rasterskog u dràvni ili lokalni koordinatni sis-tem. Georeferenciranje se obavlja posredstvomta~aka ~ije su koordinate poznate u dràvnom ililokalnom koordinatnom sistemu, kori{}enjem od-govaraju}eg softvera za georeferenciranje. Nakongeoreferenciranja planovi i karte mogu se koristitiza potrebe GIS-a.

5.1.2 Rasterski i vektorski podaci Prostorni podaci se mogu podeliti u vektorske i

rasterske podatke. Tip podataka obi~no zavisi odnamene. U slu~aju vektorskih podataka, osnovnigrafi~ki elementi su ta~ke, linije i povr{ine sa sop-stvenim koordinatama, dok se rasterski podaci sa-stoje od piksela. Mogu}a je konverzija iz jednog udrugi tip podataka, ali podrazumeva i eventualangubitak podataka.

5.1.2.1 Vektorski podaciZa vektorske podatke u GIS-u neophodno je

imati i topolo{ku strukturu podataka. Topologijaopisuje relativni poloàj grafi~kog elementa premasvakom drugom u njegovoj blizini. Mnogi prostor-ni upiti mogu se re{iti ako je poznata topologija.Na primer, topolo{ke informacije su potrebne zatraènje optimalnog puta izme|u dve lokacije. Re-dundantni podaci, odnosno duplikati podataka,mogu se eliminisati samo ako je sa~uvana i topo-logija. Na primer, zajedni~ku me|u izme|u dveparcele je dovoljno zabeleìti samo jednom.

Vektorski podaci zahtevaju minimalni prostorza arhiviranje, a istovremeno korisniku daju mo-gu}nost da izradi precizne i atraktivne grafi~ke pri-kaze. Pored toga, aùriranje i procesi generalizaci-je su jednostavni. Ipak, mogu se javiti problemikod analize ovakvih podataka.

5.1.2.2 Rasterski podaciRasterski podaci u GIS-u ve}inom se koriste na

rasterskim mapama, ortofoto-u i satelitskim snim-cima (vidi Sl.5.5). Sastoje se od }elija (piksela) ras-pore|enih po redovima i kolonama. Svaka }elijaima jedinstvenu x-y adresu i dodeljena joj je speci-fi~na vrednost.

Rasterske mape se koriste za manje razmere,posebno u domenu analiza ìvotne sredine i pripa-daju}eg planiranja. Rasterski podaci olak{avaju

25


Slika 5.2: Dodeljivanje direktne prostorne reference prostornim podacimaIzvor: Tehni~ki univerzitet u Minhenu, Schilcher & Voerkelius, 2006.

Slika 5.4: Razlika izme|u vektorskih i rasterskih podataka Izvor: Bill & Fritsch, 1991., modifikacija Specht-Mohl

Slika 5.3: Od skenirane do georeferencirane mape Izvor: Technical University of Munich, Schilcher & Voerkelius, 2006.

Istok

Sev

er

Grafi~kiElement Vektorski podaci Rasterski podaci

Ta~ka

XY koordinate Pixel

Zatamnjenjepixela

Niz koordinata Pixel

PixelZatvoreni niz koordinata

Linija

Povr{ina

sloène analiti~ke procese (npr. prostorne analize,hidrolo{ke analize). U smislu prikupljanja podata-ka i strukture podataka, rasterski podaci funkcio-ni{u brzo i jednostavno. U pore|enju sa vektor-skim podacima, hardverski zahtevi su vrlo obimni.Upotrebom }elije, diskretne osobine bivaju nepre-cizno prikazane, a osim toga i {tampana verzijaima manje atraktivan izgled od one dobijene po-mo}u vektorskih podataka.

U nastavku su detaljnije obja{njene neke odnaj~e{}ih primena rasterskih podataka.

Rasterske mapeRasterske mape predstavljaju skenirane i geo-

referencirane analogne mape ili su dobijene kon-verzijom vektorskih podataka. Koriste se kada jepotrebno prikazati samo jednu vrstu klasifikacije.Tipi~ni primeri te vrste primene su prikazi vrste ze-mlji{ta, teksture zemlji{ta, namene zemlji{ta, vrstevodene mase, klase puteva ili vrste stambenihobjekata.

Ortofoto Kako snimci iz vazduha nikada nemaju homo-

genu razmeru, oni se moraju korigovati. Standard-ni postupak je diferencijalna rektifikacija kojom segarantuje visoki geometrijski kvalitet. Tim se pos-tupkom snimak projektuje u malim deonicama naX-Y ravan (ortoprojekcija).

Osim toga, kvalitet digitalnog modela terena(DEM - digital elevation model) uveliko uti~e nakvalitet ortofoto snimka. U novije vreme kod orto-foto snimka rezolucija na tlu (GSD - ground reso-lution) moè da bude i do 5 cm.

Ortofoto ~ini vizuelnu orijentaciju jednostavni-jom i pruà dodatne topografske informacije.

Satelitski snimci Satelitski snimci se dobijaju iz orbite pomo}u li-

nijskih senzora. Na kraju se oni georeferencirajupomo}u planimetrijskih polinomnih transformacija

ili ortorektifikacijom uz upotrebu digitalnog mode-la visina (DEM). Zapravo je maksimalna rezolucijana zemlji 0.61 m. Ova vrsta snimaka se koristi zaizradu ili aùriranje mapa, prikupljanje podataka oupotrebi zemlji{ta i digitalne modele terena.

Digitalni modeli terena Digitalni modeli terena opisuju povr{inu terena

trodimenzionalnim ta~kama (X, Y, Z koordinate). Te"visinske ta~ke" se potom, na primer, integri{u u tri-angulisane nepravilne mreè (Triangulated Irregu-lar Network - TIN) ili pak u regularne mreè. Uzupotrebu alata za vizualizaciju, mogu se generisa-ti trodimenzionalni prikazi. Ta vrsta aplikacijeobi~no ne spada u svakodnevni rad slu`bi lokalnesamouprave, ali moè da bude od velikog interesaza turizam, na primer, kod trasiranja planinarskihstaza.

5.1.3 Osnovni prostorni podaci Osnovni prostorni podaci u GIS-u lokalne sa-

mouprave uglavnom predstavljaju podatke kojedostavljaju javni geodetski organi i koje propisujezakon. U slu~aju Republike Srbije, nadle`na insti-

26


Slika 5.5: Povr{ina predstavljena u vektorskom i rasterskom formatu Izvor: Tehni~ki univrzitet u Minhenu, Schilcher & Voerkelius, 2006.

Slika 5.6: Ortofoto Ni{aIzvor: Lokalna samouprava Ni{a

Slika 5.7: Digitalni model terena (DGM)Izvor: ETHZ, 2006.

Vektorski format Rasterski format

tucija je Republi~ki Geodetski Zavod (RGZ).Planski i tematski podaci sadràni u GIS-u, trebalobi da koliko god je to mogu}e, budu bazirani nazvani~nim podacima koje dostavlja RGZ. Za sada,ve}ina dostavljenih podataka postoji samo u ana-lognom obliku, ali u toku su skeniranje i digitaliza-cija.

Republi~ki geodetski zavod nadleàn je zaodràvanje slede}ih podataka:

� Katastar nepokretnosti - sastoji se od kata-starskog plana, operata i zbirke isprava.Katastarski plan se izra|uje za podru~je ka-tastarske op{tine. Plan sadrì podatke ota~kama geodetske osnove, parcelama,objektima i nazivima (katastarske op{tine,potezi, saobra}ajnice, vodotokovi, ku}nibrojevi i sl.).Celokupna teritorija Srbije pokrivena je kata-starskim planovima. Najve}i deo planovaura|en je u Gaus-Krigerovoj projekciji (raz-mere 1:500, 1:1000, 1:2000, 1:2500 i1:5000). Postoji manji broj planova u stereo-grafskoj projekciji u Vojvodini (razmere1:1440 i 1:2880) i u Zoldnerovoj projekciji ucentralnoj Srbiji (razmere 1:2500).Katastarski operat se izra|uje po katastar-skim op{tinama i ~ine ga listovi nepokretno-sti. U listove nepokretnosti upisuju se poda-ci o parcelama, objektima, delovima objeka-ta (stan, poslovni prostor, garaà) i nosioci-ma prava na nepokretnostima (vlasnicima,dràocima, korisnicima), teretima i ogra-ni~enjima na nepokretnostima (hipoteke,slu`benosti, dozvole).Zbirka isprava predstavlja skup dokumenata(ugovori, re{enje, odluke i sl.) na osnovu ko-jih se upisuju prava i tereti.

� Adresni registar - obuhvata podatke o ulica-ma i ku}nim brojevima.

� Registar prostornih jedinica - obuhvata po-datke o granici, nazivu i mati~nom broju (ili{ifri) za dràvu, pokrajine, lokalne samoupra-ve, naselja, katastarske op{tine, mesne za-jednice i statisti~ke krugove.

� Osnovna dràvna karta - izra|uje se u raz-meri 1:5000 i 1:10000.

� Ortofoto - digitalna slika u ortogonalnojprojekciji iz digitalnog aerofotogrametrij-skog snimka, satelitskog snimka ili snimkadobijenog ostalim metodama snimanja izvazduha.

� Digitalni model terena - kontinualna povr{sa objektima i pojavama koje su vidljive, sapoznatim X, Y i Z koordinatama.

� Katastar vodova - podzemni i nadzemni vo-dovi i ure|aji za sve mreè komunalne infra-strukture i to: vodovod, kanalizacija i dre-naà, toplovod, elektroenergetika, telekomu-nikacije, naftovod i gasovod.

� Topografski plan - sadrì podatke o zgrada-ma i drugim gra|evinskim objektima, materi-jalizovane granice parcela (ograde), na~inkori{}enja zemlji{ta i vegetaciju, saobra}aj-nice, vodotokove, vidljive delove vodova, re-ljef, nazive, ku}ne brojeve, geodetske ta~ke idr. Topografski planovi va`ni su za funkcioni-sanje slu`bi lokalne samouprave za planira-nje i urbanizam. Topografske planove iz-ra|uju ovla{}ene geodetske organizacije nazahtev investitora.

Podaci katastarskog operata nalaze se u digi-talnom obliku za celu teritoriju Srbije i odràvaju seu DBF datotekama.

Podaci digitalnih katastarskih planova, registraprostornih jedinica i katastra vodova mogu se raz-menjivati u standardnim formatima za razmenupodataka (DXF, SHAPE, ASCII, DBF, ...). Podaciadresnog registra mogu se razmenjivati u ASCIIformatu.

Katastarski planovi, planovi katastra vodova iregistar prostornih jedinica naj~e{}e su u analog-nom obliku. U toku je prevo|enje u digitalni oblik.

Digitalni model terena se dobija iz stereomode-la i za sada postoji samo za manje povr{ine zem-lji{ta, ali je u razvoju.

Trenutno se prave snimci iz vazduha kako bise iz njih dobio ortofoto. Rezolucija }e biti 40 cmu seoskim oblastima, odnosno 10cm u urbanimzonama.

Katastar nepokretnosti, katastar zemlji{ta,adresni registar i katastar vodova izra|uju se iodràvaju u lokalnim slu`bama, koje su nadle`neza teritoriju op{tine ili grada na kojoj se nalaze.Javni i privatni sektor ovim podacima trenutno pri-stupa na lokalnom nivou u slu`bama za katastarnepokretnosti. U srednjoro~nom periodu dostup-nost }e biti omogu}ena na regionalnom nivou ucentrima za katastar nepokretnosti, a u dugo-ro~nom periodu bi}e omogu}ena dostupnost cen-tralnoj bazi podataka Republi~kog geodetskog za-voda.

Radovi u oblasti osnovnih geodetskih radova,premera dràvne granice, projektovanje i stru~ninadzor u centralnoj su nadle`nosti Republi~koggeodetskog zavoda. Tako|e, na centralnom nivou,prikupljaju se i odràvaju podaci registra prostor-nih jedinica, osnovna dràvna karta i topografsko-kartografski proizvodi.

27


Za kori{}enje podataka premera, katastra ne-pokretnosti, kao i za usluge koje pruà Repu-bli~ki geodetski zavod pla}a se naknada u skla-

du sa Uredbom o visini naknade za kori{}enjepodataka premera i katastra i pruànje uslugaRepubli~kog geodetskog zavoda (~lan 131. stav1. Zakona o dràvnom premeru, katastru i upisi-ma prava na nepokretnostima, ("Slu`beni glas-nik RS", br. 83192, 53193, 67193, 48194, 12196,15/96,34/2001 i 25/2002).

5.1.4 Tematski prostorni podaci Tematski prostorni podaci su oni podaci koji se do-

bijaju iz posebnih disciplina, kao {to su slu`be za pla-niranje gradova i namenu zemlji{ta, za groblja, {umar-stvo, za{titu ivotne sredine, saobra}aj, vode itd.

Sledi nekoliko primera:� Saobra}ajna infrastruktura koja obuhvata uli-

ce, puteve, saobra}ajne znake, rasvetu, sao-bra}ajne objekte, putni~ki prevoz, podatke onjihovom stanju, o gustini saobra}aja itd.

� Javni prostori koji obuhvataju zelenilo, par-king prostor, povr{ine za sport, zabavu i re-kreaciju, groblja, pijace, zdravstvene, {kol-ske, kulturne i verske objekte.

� Prirodna bogatstva kao {to su vazduh, vode,podzemne vode, {ume, mineralni izvori, pri-rodni izvori energije, prirodna bogatstva sanaznakom njihovog kvaliteta, opasnosti, iz-vori buke itd.

� Statisti~ki podaci postaju vaàn deo prostor-nih podataka za analize stanja i planiranje.

Bitni su i statisti~ki podaci iz ranijih perioda,da bi se mogli analizirati i projektovati tren-dovi na bazi statistike.

5.2 Objektno orijentisana struktura podataka u savremenom GIS-u u odnosu na strukturu zasnovanu na CAD-u

Mnogi ~esto me{aju GIS sa CAD-om, jer obasistema daju mogu}nost grafi~kog prikaza prosto-ra. Ovo poglavlje ima za cilj da objasni osnovnerazlike i da ukaè da su ovi sistemi namenjeni raz-li~itim zadacima i primenama.

Projektovanje uz pomo} ra~unara, odnosno ta-kozvanog CAD-a (Computer Aided Design), je na-menjen oblikovanju objekata u oblasti mehanike iarhitekture. CAD sistemi imaju izvesnu mogu}nostpovezivanja sa tabelama (na primer MDB), ali je toza specifi~ne potrebe. Ozbiljan rad na tom poljuipak obezbe|uje GIS. Istovremenu manipulacijusa ogromnim bazama podataka i prikazivanje sa-mo potrebnih delova tih podataka na pravi na~inobezbe|uje GIS. Za{titu i autorsko pravo nad po-dacima na jednostavan na~in omogu}uje GIS. Sa-vremeni GIS alati omogu}avaju i rad sa osnovnimCAD funkcijama.

GIS je namenjen za izvo|enje prostornih po-dataka iz baza geopodataka. Dok je pretraìvanjeinformacija sasvim nemogu}e u programima tipaCAD, u GIS okruènju postoji nekoliko mogu}no-sti formiranja upita uz upotrebu posebnih funkci-ja koje poseduje GIS ili sama baza podataka.

28


Slika 5.8: Geopodaci kao su{tinski deo GIS-aIzvor: RT GIS, 2003.

CAD se sastoji od grafi~kih elemenata uz koje po-stoje tekstualni elementi kao napomene. Razli~ititipovi grafi~kih elemenata su diferencirani po slo-jevima.

S druge strane, savremeni GIS obuhvata i pro-storne entitete koji su geometrijski formirani (ta~-ke, linije, poligoni), a uz njih i atribute koji se ~uva-ju u bazi podataka.

Stoga, CAD sistem moè da se koristi za pre-gled i za editovanje grafi~kih podataka, ali za kom-pleksnu analizu prostornih podataka samo GISnudi dovoljno opse`ne funkcije.

Ipak, danas se CAD sistemi ~esto koriste za ne-ke funkcije koje su tipi~ne za GIS, dok GIS progra-mi {ire svoje funkcije prema CAD-u.

5.3 Izvori podatakaPostoje razne mogu}nosti za prikupljanje pro-

stornih podataka u zavisnosti od toga koja je vrstai kvalitet podataka potrebna, odnosno kakvi poda-ci ve} postoje. Naj~e{}e metode za akviziciju po-dataka su:

� skeniranje analognih mapa za dobijanjerasterskih podataka

� digitalizacija analognih mapa za dobijanjevektorskih podataka

� konverzija digitalnih podataka iz jednog for-mata u drugi

� prikupljanje novih podataka premerom ilikartiranjem

Naravno, za digitalizaciju je potrebno mnogovi{e vremena nego za skeniranje, ali je i rezultatsrazmerno kvalitetniji. Tro{kovi premera i izrademapa mogu da budu pozama{ni u zavisnosti odoblasti i od potrebnih podataka. Ipak, u slu~aju dajedini postoje}i podaci nisu aùrirani, ovo je metodkoji dugoro~no gledano daje najbolje rezultate.

Tradicionalno je priprema geoprostornih poda-taka bila u nadle`nosti dràvnih organa (RGZ, vidipoglavlje 5.1), ali danas je privatni sektor sve pri-sutniji u oblasti prikupljanja podataka. Privatnekompanije, na primer geodetski biroi, na zahtevpruàju i usluge kartiranja i premera.

Upotrebom GPS sistema za premer, {to je sa-svim primenljivo u odre|enim okolnostima, mo-gu}e je smanjiti pomenute tro{kove. Da bi se do-bila visoka preciznost, nudi se kao mogu}nost iupotreba usluga permanentnih stanica kao na pri-mer AGROS - Aktivna geodetska referentna mre-à (Active Geodetic Referent Network). AGROS jeu nadle`nosti Republi~kog geodetskog zavoda(RGZ) i uspostavljena je 05.12.2005. Izme|u osta-log, nudi se servis za precizno pozicioniranje pri-menom kinemati~ke metode (RTK), diferencijalne

metode (DGPS) i stati~ke metode (PP). Detaljnijeu poglavlju 10, Internet adrese. Pored AGROS-a unekim predelima postoje i privatni servisi.

5.4 Razmena/konverzija podataka

Prenos podataka Po{to razli~ite institucije ~esto koriste razli~ite

formate za podatke, potrebno je obezbediti tran-sfer podataka da bi GIS lokalne samouprave pra-vilno funkcionisao. U te svrhe koriste se takozvaniinterfejsi za eksportovanje prostornih podataka izjednog sistema u drugi. Me|utim, kako ne postojistandardizacija formata, transfer bez ikakvog gu-bitka podataka nije uvek mogu}. Naj~e{}e se ko-riste slede}i formati: TIFF (Tagged Image File For-mat) za rasterske podatke, DXF (DrawingExchange Format) za CAD-podatke i DWG, SQD iliShape File za GIS-podatke. Radi optimalne pripre-me transfer {ema, poèljno je angaòvati spoljnuuslu`nu firmu specijalizovanu za konverziju poda-taka. U na~elu, {to je jednostavnija struktura poda-taka, to je lak{a i njihova razmena.

5.5 Kvalitet podataka

Kako definisati kvalitet?Izraz "kvalitet" se ~esto koristi kao obele`je su-

periornosti nekog proizvoda ili robe. Kada je re~ opodacima, kvalitet uvek zavisi od konteksta i svrhe,{to zna~i da podaci mogu samo da budu bilo od-govaraju}i ili neodgovaraju}i za odre|enu namenu.Kvalitet podataka defini{u slede}i parametri:

29


Slika 5.9: Parametri kvaliteta podataka Izvor: Modifikovano RT GIS, 2005.

AùrnostAùrnost podataka podrazumeva stepen us-

kla|enosti podataka u okviru odre|ene baze poda-taka sa stvarnim stanjem na terenu. U zavisnosti odvrste podataka, datum vr{enja premera moè dauti~e na rezultate analize. Primera radi, podaci o vr-sti upotrebe zemlji{ta se stalno menjaju, dok poda-ci o stanju zemlji{ta (agrarni kvalitet) vaè decenija-ma. Podaci koje daju dràvni zavodi mogu da ima-ju i ograni~en rok vaènja.

PreciznostPreciznost se odnosi na obim detalja koji se

mogu videti, a kada je re~ o rasterskim podacima,to je poznato pod nazivom rezolucija. Rezolucija jeuvek ograni~ena, zato {to nijedan sistem merenjanije beskrajno precizan i zato {to se podaciuop{tavaju radi formiranja baza podataka. Pome-nuta generalizacija uklju~uje i eliminaciju i spajanjeentiteta, smanjenje detalja, uskla|ivanje (smoot-hing), prore|ivanje (thinning) i klasifikaciju. Rezo-lucija baze podataka mora da odgovara nivou de-talja neophodnih za odre|ene zadatke i direktno jepovezana sa razmerom podataka od koje zavisita~na pozicija objekata. [to je nià rezolucija nanekom prikazu, to manje podataka mora da seskladi{ti. Iz tog razloga je u odre|enoj meri niskarezolucija i poèljna.

Ta~nostTa~nost postoji ako nema neslaganja izme|u ar-

hivirane i stvarne vrednosti odre|enog parametra,atributa ili geometrijske pozicije. Problemi sata~no{}u podataka javljaju se u slu~aju gre{aka pri-likom premera, klasifikacije ili georeferenciranja.Naj~e{}a neslaganja su prostornog, vremenskog ilitematskog tipa. Kao posledica neslaganja moè sedo}i do pogre{nog rezultata u analizi podataka.

Potpunost Potpunost se odnosi na koli~inu podataka sa-

drànih u datoj kolekciji (dataset). Mora biti pokrive-na cela zona koja se analizira (na primer, ne sme bi-ti oblaka na snimku iz vazduha), uklju~uju}i i sveobjekte sa svim njihovim atributima i vrednostima.

KonzistentnostKonzistentnost podrazumeva odsustvo vidljivih

kontradikcija u bazi podataka. Podaci moraju bitibez redundancija/ dupliranja i stoga uneti samojednom. Pored toga, bilo kakvi alfanumeri~ki poda-ci moraju biti jasno povezani sa prostornim podaci-ma. Kada je re~ o vektorskim podacima, ne sme bi-ti nikakvih razmaka niti preklapanja.

Provera kvalitetaKada se naru~uju prostorni podaci preko neke

institucije ili kada se prikupljaju novi podaci, njihovanamena mora biti jasna, ba{ kao i zahtevani kvalitet.Obi~no se pripremi model podataka koji sadrìop{te informacije o strukturi, razmeri (originalnogdigitalizovanog dokumenta) i formatu, kratak opis,naznaku prostornog referentnog sistema, na~inu~uvanja podataka i metapodacima. Kvalitet podata-ka mora biti proveren pre pokretanja analize, kakobi se izbegli problemi sa doradom i ispravkama. [tosu zahtevi vi{i, to su ve}i i tro{kovi.

GIS-softver je u mogu}nosti da proveri dosled-nost podataka. Uzorkovanjem malog postotka po-dataka mogu se brzo proveriti i ostali elementi kvali-teta. Tako|e se moè ugraditi i program koji auto-matski proverava proces u okviru samog softvera.

Ako podatke prikuplja privatna uslu`na firma, in-stitucija koja je naru~ilac treba da dobije isklju~ivu li-cencu i pravo upotrebe tih podataka.

Ako GIS jo{ ne postoji u nekoj instituciji, ali je ufazi planiranja, podatke treba prikupljati tako da sekasnije mogu integrisati u sistem bez tehni~kih po-te{ko}a. Stoga, podaci iste vrste moraju uvek daimaju istu strukturu (npr. slojeve, legende, tablicuatributa). Ako je mogu}e, treba koristiti standardi-zaciju (vidi poglavlje 5.6). Metapodaci pruàju do-voljno informacija, a CAD-podaci treba da budu ta-kve strukture da se mogu integrisati u GIS.

Ova pravila mogu da zahtevaju ne{to malo do-datnog napora tokom prikupljanja podataka, alidugoro~no gledano, obezbe|uju uslove za dobija-nje preciznih podataka, {to pospe{uje efikasnost uradu.

5.6 Standardi i propisi Da bi se omogu}ila fleksibilna razmena podataka

izme|u raznih institucija i sistema, va`no je pridràva-ti se odre|enih me|unarodnih, doma}ih i internihstandarda. Na taj na~in transfer podataka bivazna~ajno pojednostavljen. Stoga, sisteme treba po-staviti tako da budu fleksibilni i ako takva sistemskaarhitektura moè da podrazumeva i vi{e tro{kove.

Na me|unarodnom nivou, postoje dve standar-dizacije koje se odnose na GIS: ona koju je definisaoOGC - Otvoreni geoprostorni konzorcijum (OpenGeospatial Consortium), koji okuplja vode}e svetskiproizvo|a~e GIS-a sa ciljem da se pospe{uje stan-dardizacija i interoperabilnost i ISO - Me|unarodnaorganizacija za standarde (International Organiza-tion on Standardization). Na internetu se mogu na}ii besplatno preuzeti pomenuti standardi (vidi pogla-vlje 10). Spisak najva`nijih standarda koje su defini-sale ove dve organizacije:

30


Primeri OGC standarda:- Proste funkcije Svrha ovih specifikacija je da se da opis interfej-

sa, koji softverskim inènjerima koji rade na razvojuGIS programa, omogu}ava da osmisle aplikacijekoje poseduju funkcije potrebne za pristup i mani-pulaciju geoprostornim informacijama, koje obuh-vataju i osobine odre|ene prostom geometrijom, auz upotrebu razli~itih tehnologija,

- WMS - Servis internet mapa (Web Map Service) Standardi o tome kako se zahteva i dostavlja

mapa u obliku slike ili skupa odlika, informacije osadràju mape i informacije o tipovima mapa kojeneki server moè da isporu~i,

- WFS - Internet servis odlika (Web Feature Service)Omogu}ava klijentu da preuzme i aùrira geo-

prostorne podake zapisane u GML jeziku (Geogra-phy Markup Language) sa vi{e servisa internet od-lika. Specifikacija defini{e interfejse za pristup po-dacima i operacije manipulacija na geografskimodlikama. Korisnik moè da kombinuje, koristi iupravlja geopodacima iz razli~itih izvora.

Primeri ISO standarda:� ISO 19115: 2003 - Geografske Informacije -

Metapodaci (mogu}i sadràj metapodataka,minimalni uslovi i dodatne informacije, zajed-ni~ki XML format),

� ISO 19106: 2003 Prostorna {ema, � ISO 19110: 2005 Metodologija za budu}u kata-

logizaciju, � Oko 400 drugih standarda Navedene dve standardizacije se me|usobno

ne potiru ve} su komplementarne, tako da }e sva-ki sistem koji je saglasan sa jednom od njih svaka-ko funkcionisati i sa onom drugom.

Posebno u slu~aju kada se baza podataka moraformirati iz razli~itih izvora, strogo po{tovanje posto-je}ih standarda u velikoj }e meri uprostiti taj proces.

Na evropskom nivou postoji inicijativa INSPIRE -infrastruktura za prostorne informacije u Evropi (Infra-structure for Spatial Information in Europe), koja imaza cilj evropske baze geoprostornih podataka sa inte-grisanim uslugama pruànja prostornih informacija.Postoji i uputstvo EU kojim se obavezuju zemlje ~lani-ce da obezbede interoperabilnu bazu geopodataka.Uputstvo je stupilo na snagu maja 2007. godine. Vre-di napomenuti da je radna grupa Nema~ke geodet-ske uprave - AdV dala zna~ajan doprinos projektu IN-SPIRE (vidi internet adresu u poglavlju 10).

Na nacionalnom nivou u toku je formiranje save-todavnog tela za GIS, koje }e verovatno definisati do-datne standarde.

Republi~ki geodetski zavod doneo je Digitalni to-pografski klju~ (DTK), kojim su utvr|ena pravila kar-

tografskog prikaza sadràja digitalnog geodetskogplana (digitalni katastarski plan, digitalni topografskiplan, katastar vodova) i pravila za izradu bibliotekatopografskih znakova. Digitalni topografski klju~ stu-pio je na snagu 09.08.2005. godine.

Pored toga, u ovoj instituciji se razmatra i pita-nje prenosa podataka izme|u postoje}ih organa iinstitucija, pa }e mo`da rezultat tih napora biti i na-cionalni standard u tom domenu.

U oblasti katastra vodova, RGZ je objavio"Stru~no uputstvo za izradu i odràvanje digitalnebaze katastra vodova", koje je stupilo na snagu2005. godine. Zahvaljuju}i tom priru~niku, regulisa-ni su sadràj, tehni~ke norme, na~in izrade i arhivi-ranja baze podataka, pa i za{tita takvih podataka.

Osim toga, svaka institucija moè da defini{e in-terne standarde, kojim se olak{ava razmena poda-taka izme|u njenih radnih jedinica.

êsto se smatra da je proizvo|a~ softvera taj kojipostavlja standarde. To je, u na~elu, pogre{no vi|enje.Standardi ne zavise od sistema, jer su op{ti sistemikompatibilni sa brojnim razli~itim standardima. Zatoje vrlo va`no da se defini{u standardi za vrste odlika.

5.7 Fleksibilan prikaz GIS podataka Na~in prikazivanja rezultata dobijenih odre|enom

analizom moè da ima presudan uticaj na njihovo tu-ma~enje. Zato je va`no odabrati odgovaraju}u formuprikazivanja. Razmera i boje treba da budu odgova-raju}i, a sama mapa mora biti lako razumljiva.

Kada se geo-objekti unesu u bazu GIS-a, njihovavizualizacija, odnosno prikaz, moè se lako menjatiprema razli~itim potrebama. Grafi~ki prikaz se u GISsistemima generi{e na osnovu atributa. Iz istih sku-pova GIS podataka samo pritiskom na jedno dugmemogu se dobiti potpuno razli~ite mape i tematskemape. U zavisnosti od cilja prezentacije poligoni saistim atributima mogu se prikazati zasebno ili kao za-jedni~ka povr{ina parcele (vidi primer).

31


Slika 5.10: Fleksibilan grafi~ki prikaz u GIS-uIzvor: Specht-Mohl, 2006.

6 Zakonski okviri za GIS lokalne samouprave

Zakon o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnikRS", br.129/07) utvr|uje delokrug nadle`nostilokalne samouprave. Na osnovu Zakona o fi-nansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnikRS", br.62/06), porez na imovinu postaje naj-va`niji prihod lokalnih organa, koji direktno ubi-ru lokalne samouprave. Naravno, porez na imo-vinu je blisko povezan sa ta~nim prostornim po-dacima.

Zakonom o planiranju i izgradnji, ("Slu`beniglasnik RS", br. 47/03 i 34/06), ure|uju se uslovii na~in planiranja i ure|enja prostora, ure|ivanjai kori{}enja gra|evinskog zemlji{ta i izgradnjeobjekata. Zakon utvr|uje osnovna na~ela zaure|enje prostora, osnovne vrste planskih akata,odnosno prostornih i urbanisti~kih planova. Za-kon utvr|uje nadle`nosti dràvnih i lokalnih or-gana u postupcima planiranja i ure|enja prosto-ra, kao i izgradnje objekata, pitanja parcelacijezemlji{ta, ure|enja i kori{}enja gra|evinskog ze-mlji{ta, legalizaciju objekata izgra|enih bez gra-|evinske dozvole.

Oblast dràvnog premera i katastra ure|ena jeslede}im propisima:

� Zakon o zemlji{nim knjigama, ("Slu`benenovine Kraljevine Jugoslavije", br.146 - L111(od 1. jula 1930.), "Slu`bene novine Kraljevi-ne Jugoslavije", br. 281 - HS (od 1. decembra1931.))

� Zakon o dràvnom premeru, katastru i upisi-ma prava na nepokretnostima, ("Slu`beniglasnik RS", br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94,12/96, 15/96,34/2001 i 25/2002)

Spisak propisa koji se odnose na kori{}enje po-dataka i usluga Republi~kog geodetskog zavoda:

� Uredba o na~inu ~uvanja, kori{}enja i razgle-danja podataka premera, katastra zemlji{ta,katastra nepokretnosti i vodova, ("Slu`beniglasnik RS br. 47/03)

� Uredba o visini naknade za kori{}enje poda-taka premera i katastra i pruànje usluga Re-publi~kog geodetskog zavoda ("Slu`beniglasnik RS", br. 45/02)

Na internet prezentaciji Republi~kog geodet-skog zavoda mogu se pregledati i preuzeti ovi iostali propisi koji se odnose na dràvni premer,katastar i druge geodetske delatnosti.

6.1 Pravni okvir GIS-a lokalne samouprave

Pored postojanja nacionalnog pravnog okvirakoji je neophodan za realizaciju GIS-a lokalne sa-mouprave, a koji se ogleda u nacionalnim zako-nima iz oblasti delokruga Republi~kog geodet-skog zavoda, oblasti delokruga lokalne samoup-rave, kao i samih informacionih sistema, neop-hodno je postojanje lokalnog pravnog, okvira ko-ji }e definisati pravni okvir i odnose izme|u orga-nizacija u~esnica u kreiranju GIS-a lokalne samo-uprave. Pravni okvir dat u donjem delu se sastojiod tri dela:

1. Memoranduma o razumevanju2. Sporazuma o saradnji3. Protokolima o saradnji

Memorandum o razumevanju je op{ti pravniakt, kojim se na visokom deklarativnom nivou or-ganizacije u~esnice opredeljuju da u~estvuju uprojektu GIS-a lokalne samouprave. Sporazum osaradnji je direktniji pravni akt, kojim se defini{uop{ta prava i obaveze organizacija u~esnica pro-jekta GIS-a lokalne samouprave. Protokoli o sa-radnji predstavljaju ne jedan, ve} grupu pravnihdokumenata, kojim organizacije u~esnice reguli{ume|usobne odnose u oblastima od interesa zauspe{no sprovo|enje projekta GIS-a lokalne sa-mouprave. Primeri za ovo su: "Protokol o razmenipodataka GIS-a Lokalne samouprave X", zatim"Protokol o finansiranju GIS-a Lokalne samoupra-ve X" i mnogi drugi. Va`no je re}i da su pravni do-kumenti memoranduma i sporazuma jedinstveni inepromenjivi dok pravnih dokumenata protokolaima onoliko koliko oblasti postoji u kojima organi-zacije u~esnice GIS-a lokalne samouprave smatra-ju da bi trebalo regulisati me|usobne odnose. Ta-ko|e, svaki protokol o saradnji se u preambuli do-kumenta poziva na dokumenta memoranduma isporazuma kao op{te, odnosno, prethodne prav-ne akte. U prilozima su dati op{ti primeri Memo-randuma o razumevanju i Sporazuma o saradnji.

32


7 Komunikaciona infrastruktura GIS-a

Uspe{no uvo|enje GIS-a u velikoj meri zavisi odspremnosti onih koji raspolaù podacima da videsvrhu njihovog udruìvanja u jedan ovakav sistem.

7.1 Nacionalna komunikaciona infrastruktura GIS-a

Osnovni podaci koji su potrebni za rad su:� ortofoto planovi� ulice i ku}ni brojevi� digitalni katastarski planovi ili skenirani pla-

novi sa pozicijama brojeva parcela � podaci katastra nepokretnosti� digitalna baza vodova� urbanisti~ka dokumentacija� statisti~ki podaciUstanove koje raspolaù ovim podacima su:� organi lokalne samouprave� komunalna preduze}a� RGZ� Republi~ki zavod za statistiku� urbanisti~ka preduze}aPotrebno je definisati formate za razmenu od-

re|ene vrste podataka, na~in njihovog predavanja iperiodi~no aùriranje baza zvani~nim podacima. Po-

red zvani~nih podataka kojima raspolaù odre|enevrste ustanova, za potrebe GIS-a moè se vr{iti i na-mensko prikupljanje postoje}ih podataka sa terenakoji nemaju zvani~nost, ali odraàvaju stvarno stanjeu prostoru i time doprinose aùrnosti baza podataka.

Razmena se moè vr{iti preko intranet mreè ilina odgovaraju}im medijima (CD, DVD i sl.)

RGZ je nadle`ni organ za prikupljanje i odrà-vanje osnovnih podataka. Stoga, uspe{no uvo-|enje GIS-a u velikoj meri zavisi od odnosa izme-|u lokalnih samouprava i RGZ-a.

Minimalne zahteve u pogledu osnovnih poda-taka treba definisati kao:

� ortofoto snimci cele teritorije lokalne samou-prave

� katastar nepokretnosti koji sadrì graniceparcela i zgrada (prikazanih poligonima), po-daci o vlasni{tvu (...),

� adrese za sve gra|evine koje sadrè ime uli-ce, broj i po{tanski broj.

� infrastrukturne mape koje sadrè podatke okomunalnim sistemima (vodovod, kanalizaci-ja, elektri~na energija, gasovod, toplovod...)

� osnovni podaci za urbanisti~ko planiranjeuklju~uju}i i granice parcela koje su obu-hva}ene planom, podaci o nameni i upotre-bi zemlji{ta

Pored toga, RGZ treba da obezbedi da bilo kojavrsta podataka koju ovo telo prikupi, bude dostupnau digitalnom obliku i da bude visokog kvaliteta. Svemape treba da budu objektno orijentisane i povezanesa tabelom atributa preko jedinstvenog identifikatora.

Ovo su zahtevi za budu}nost, kojima se teì.Trenutno ne mogu svi ti zahtevi biti ispunjeni,naro~ito jer ne postoje digitalni podaci za celu teri-toriju.

Da bi se obezbedio istovremen razvoj i njegovoplaniranje, lokalne samouprave moraju neizostavnoda dobiju bazne podatke, a na zahtev i njihovo aùri-ranje najmanje dva puta godi{nje. Preporu~ljivo jeda se radi toga sa~ini ugovor izme|u RGZ-a i poje-dina~ne lokalne samouprave ili grupe lokalnih sa-mouprava iz istog regiona. Isporuka pomenutih po-

33


Slika 7.1: Organizacija distribucije baza podataka u RGZ-uIzvor: RGZ, 2005.

dataka moè se obavljati bilo putem eksternih sred-stava za skladi{tenje podatka ili nakon razvoja viso-ko kvalitetnih mreà - preko interneta.

7.2 Lokalna komunikaciona infrastruktura GIS-a

Za GIS, kao jedan specifi~an informacioni sis-tem, komunikaciona infrastruktura je jedan od naj-va`nijih preduslova realizacije. Posebno, ovo vaìza projekat GIS-a lokalne samouprave, jer su orga-nizacije u~esnici GIS projekta deo lokalne samou-prave, javna i javno-komunalna preduze}a pod in-gerencijom lokalne samouprave kao i republi~kajavna preduze}a koja posluju na teritoriji lokalnesamouprave. Poznato je da sva danas dostupnaGIS re{enja uklju~uju istovremeni pregled i/ili pre-nos velikih koli~ina podataka od strane velikog bro-ja korisnika. Tako|e, prilikom realizacije lokalne ko-munikacione infrastrukture, ne moè se o~ekivatida ona bude potpuno "posve}ena" poslovima GIS-a, ve} je sasvim o~ekivano da se, iz razloga po-vra}aja investicija (eng. Return on Investment),ovakva infrastruktura koristi i za mnoge druge po-slove, kao {to su npr. klasi~an prenos podataka,VoIP, video nadzor i dr. Dodatno, zbog pruànjausluga gra|anima i drugim klijentima putem inter-neta, postoji potreba za {irokopojasnim pristupominternetu kao i za stalnim prisustvom lokalne samo-uprave na internetu. Iz svega prethodno navede-nog, mogu se izvu}i slede}i zaklju~ci:

� komunikaciona infrastruktura mora biti kvali-tetna

� komunikaciona infrastruktura mora biti robu-sna i pouzdana

� komunikaciona infrastruktura mora biti za-snovana na najve}em mogu}em trì{no do-stupnom propusnom opsegu

Na nacionalnom trì{tu danas su lokalnim samo-upravama dostupne mogu}nosti realizacije komuni-kacionih infrastruktura putem slede}ih tehnologija:

� tehnologija realizacije privatne opti~ke mreè� tehnologija realizacije privatne beì~ne

mreè� tehnologija realizacije privatne VPN mreè

putem iznajmljivanja od provajdera� tehnologija realizacije beì~ne mreè putem

iznajmljivanja od provajdera� tehnologija realizacije opti~ke mreè putem

iznajmljivanja od provajderaOvom prilikom ovde su predstavljene na nacio-

nalnom trì{tu najdostupnije i najkori{}enije tehno-logije dok druge, mnogo manje dostupne i moè sere}i egzoti~ne tehnologije, ovde nisu predstavljene.

Privatne opti~ke mreè predstavljaju najboljina~in za realizaciju komunikacione infrastruktureneophodne ne samo za GIS projekat, ve} i za osta-le potrebe jedne lokalne samouprave. Iako inicijal-no predstavlja ve}e ulaganje od ostalih tehnologi-ja, kori{}enje i odràvanje je prakti~no ravno nulipa je, posmatrano na duè staze, ubedljivo naji-splativija tehnologija za lokalnu samoupravu. Mno-ge lokalne samouprave su ve} strate{ki krenule uovom pravcu izgradiv{i svoje privatne opti~kemreè ili su u finalnom postupku njihove izgradnje(lokalne samouprave Ni{, Valjevo, Mladenovac,Kragujevac, Subotica).

Privatne beì~ne mreè predstavljaju dobar na~inza brzu realizaciju komunikacione infrastrukture.Osnovni problem za{to ih ovom prilikom ne moèmopreporu~iti je {to u sada{njem stepenu razvoja ne za-dovoljavaju nijedan od prethodno postavljenih kriteri-juma komunikacione infrastrukture (kvalitet, robust-nost i pouzdanost, {irina propusnog opsega). Ovatehnologija }e postati prihvatljiva tek naglim razvo-jem, prihvatanjem standarda i {irenjem WiMax mreàkao i njihovih naslednika po standardu.

Privatne VPN mreè realizovane putem iznajmlji-vanja od provajdera, pri ~emu se ovde pre svega mi-sli na tzv. L2 i L3 VPN usluge Telekoma Srbije, sukvalitetan, robustan i pouzdan na~in sa dovoljno{irokim propusnim opsegom, koji moè zadovoljitiGIS, ali i druge primene lokalnih samouprava, i topre svega na lokacijama organizacija u~esnica, kojesu veoma udaljene do te mere da to ne opravdavarealizaciju privatne opti~ke mreè (makar u prvoj fa-zi GIS-a i drugih sistema koji koriste komunikacionuinfrastrukturu, dok ne po~ne povra}aj investicija).

Na ovaj na~in, i veoma udaljene lokacije, kao{to su, na primer, fabrike za pre~i{}avanje vode saupravnim zgradama javno-komunalnog predu-ze}a vodovoda i kanalizacije mogu efikasno, u pr-voj fazi, biti povezane u jedinstvenu komunikacio-nu infrastrukturu. Neke lokalne samouprave, kaona primer Grad Ni{, ve} koriste uslugu L2 VPN Te-lekoma Srbije za povezivanje svojih udaljenih loka-cija, dok su neke, kao Grad Kragujevac, u finalnojfazi njene implementacije.

Privatne opti~ke mreè, kao i privatne beì~nemreè, realizovane putem iznajmljivanja od provaj-dera, predstavljaju dobar na~in za brzu realizacijukomunikacione infrastrukture. Osnovni problemza{to ih ovom prilikom ne moèmo preporu~iti je uveoma velikom godi{njem iznosu koji se pla}a zanjihovo kori{}enje, i koji, kada se napravi investicio-na analiza, jasno ukazuje da je mnogo isplativijeuloìti u izgradnju privatne komunikacione infra-strukture.

34


8 Kompletna procedura uvo|enja GIS-a u lokalnoj samoupravi

Uvo|enju GIS-a na nivou lokalne samoupravenajvi{e pomaè motivacija i re{enost pojedinihslu`benika, koji su uo~ili prednosti kori{}enjaGIS-a u svom svakodnevnom radu. No, da bi ovak-vo angaòvanje bilo i uspe{no, neophodna je i poli-ti~ka podr{ka.

Uvo|enje GIS-a uvek podrazumeva objedinja-vanje nekoliko razli~itih odeljenja, pa ~ak i razmenupodataka i znanja sa drugim organizacijama, {tosve ovo ~ini vrlo ambicioznim procesom. On u ve-likoj meri zavisi od visokog stepena komunikativno-sti i socijalnog ume}a zainteresovanih kadrova.

Tokom samog procesa, moè se javiti potrebada se preispita postoje}a organizaciona struktura,odnosno sprovede reorganizacija.

Uvo|enje GIS-a, pribavljanje podataka, sveu-kupno postavljanje i organizovanje ovog procesanije lak zadatak. Stoga, uvo|enje GIS-a u lokalnojsamoupravi treba postaviti kao projekat sa odgo-varaju}im vo|enjem projekta.

Kako je pomenuti proces uvek individualan,predloèna procedura treba da bude prilago|enaspecifi~nim okolnostima.

êmu toliki trud?Bez sistematske procedure, postoji veliki rizik

da se ostvare samo delimi~ni rezultati ili u potpu-

nosti podbaci zato {to su zapostavljeni neki vrlova`ni aspekti.

Nekoliko argumenata u prilog planiranom pri-stupu (RT-GIS (2003)):

� Kako je uvo|enje GIS-a sloèn proces, on semoè ostvariti samo po fazama. Stoga, svineophodni zadaci moraju da budu definisa-ni uklju~uju}i i redosled prioriteta.

� Nije mogu}e izvr{iti procenu razli~itih soft-verskih paketa na osnovu prezentacija, a dapre toga nisu jasno definisani zahtevi i neop-hodne funkcije koje treba da ispune.

� Ulaganjem u jasno postavljen koncept dola-zi se u poziciju da se moè reagovati u smi-slu budu}eg razvoja, uz istovremenu dugo-ro~nu upotrebu odabranog sistema. Time se{tedi i vreme i novac.

S druge strane, treba izbe}i i to da se neodgo-varaju}im i previ{e sitni~avim fazama planiranjauvo|enje sistema otegne u nedogled. U tom slu-~aju, nesta}e i motivacija i angaòvanost grupezagovornika GIS-a.

Dakle, umetnost uvo|enja GIS-a je upravo u to-me da se osmisli dobar koncept i fazni pristup, jer }ese tako vrlo rano do}i do vidljivih rezultata i istovre-meno o~uvati i neophodna motivacija svih u~esnika.

Da bi se ba{ to postiglo, slede}ih pet koraka uuvo|enju GIS-a lokalne samouprave mogu biti odvelike pomo}i (Sl. 8.1).

Re~ je o pet faza koje pokrivaju ceo procesuvo|enja GIS-a. Treba ih shvatiti vrlo pragmati~noi naravno prilagoditi posebnim okolnostima.

35


Slika 8.1: Uvo|enje GIS-a u lokalnu samoupravu u pet korakaIzvor: Mohl/Gauly LF1

8.1 Organizacija projekta

U okviru organizacije projekta treba razjasnitinekoliko aspekata (Sl. 8.2) kao {to su:

� odre|ivanje nadle`nosti vo|e projekta� jasna dodela zadataka i nadle`nosti projekt-

ne grupe � ko je nadleàn za dono{enje odluka?

Potreban je dobro definisan opis procesa do-no{enja odluka (transparentnost), razumevanjedonetih odluka (stalni zapisnik o procesima) i brz,potpun i ispravan prenos informacija odgovara-ju}im osobama.

Organizacija projekta bi trbalo da obuhvati sle-de}e osnovne ~inioce:

� projektna grupa� vo|a projekta� definisanje projekta� ciljevi projekta i njegovo obrazloènje� definisanje projektnih zadataka� odre|ivanje trajanja projekta i definisanje

mernih ta~aka� nova unutra{nja organizacija, prelazak na

novi na~in rada

8.1.2 Projektna grupa Projektnu grupu treba da ~ine predstavnici naj-

va`nijih odeljenja i institucija koje su uklju~ene uproces. Osim toga, ti ljudi treba da imaju heteroge-no obrazovanje, s tim da budu pokrivene i naj-va`nije oblasti, kao {to su informatika, urbanizam,geodezija. Svaki ~lan projektnog tima bi trebalo dabude poznat po imenu i da ima zamenika. Sam sa-stav grupe ne bi trebalo da se su{tinski menja to-kom trajanja projekta.

Me|usobne podre|enosti raznih odeljenja i in-stitucija su neizbe`ne, a uvo|enje GIS-a uvek imadalekose`ne posledice na sve koji su uklju~eni.Upravo zato grupa treba sebe da vidi kao tim kojiradi za dobrobit svih njih.

Za projektnu grupu treba jasno definisati pode-lu zadataka i odgovornosti.

8.1.3 Vo|a projektaZa uspe{nu realizaciju GIS projekta, imenova-

nje vo|e projekta je od presudnog zna~aja. Kaoklju~na osoba u procesu realizacije, vo|a projektatreba da ima inicijativu, da je kooperativan, komu-nikativan i stru~an.

Tako|e, vo|a projekta bi trebalo da bude pri-hva}en od strane ~lanova grupe. S obzirom na to dapredstavlja najva`niju sponu izme|u GIS-projekta istruktura koje donose odluke, moraju se obezbedi-ti dobri odnosi sa njima i istovremeno stalna prisut-nost teme GIS-a. Samo tako }e oni koji donose od-luke uvideti prednosti i dobitak koji donosi GIS pro-jekat, pa time i biti motivisani da pomognu.

Vo|a projekta mora da bude zvani~no imeno-van na tu funkciju. Mora mu se dodeliti i nad-le`nost da donosi interne odluke unutar projekta.

Vo|a projekta treba da bude organizator pro-jektnog tima i treba da deluje kao spona izme|uadministracije i njenog nadre|enog. Treba da bu-de u stanju da preuzme inicijativu, da sara|uje, daube|uje i da bude objektivan. Osim toga, treba dase razume i u informati~ku tehnologiju. Ne sme dase gubi u detaljima, ali mora da omogu}i da se radna projektu adekvatno odvija.

Vreme koje zahteva anga`man oko vo|enjaprojekta nije za potcenjivanje. Upravo zato, trebaobezbediti uslove da vo|a projekta bude {to ma-nje optere}en rutinskim obavezama, kako bi seposvetio prevashodnom zadatku.

36


Slika 8.2: Aspekti organizacije projektaIzvor: Schilcher, 2006.

Slika 8.3: Obuka za kori{}enje GIS-aIzvor: Lokalna samouprava Kragujevac

Cilj projekta

Definicija projektaOranizacija projekta

[ef projekta

Projektna grupa

Kontroling

Analiza rizika

Dokumentacija

Procena tro{kova

Realizacijaprojekta

Radna proceduraVremenski plan

Planiranje kapacitetaPlan mreè

Prezentacijarezultata

Plan projekta

Vo|a projekta, pre svega, ima slede}e zadatke:� koordinacija projektnog osoblja � koordinacija razli~itih interesa, zahteva i ci-

ljeva � odre|ivanje realnih ciljeva, kojim se dokazu-

je uspe{nost projekta � odre|ivanje merljivih zahteva u pogledu kva-

liteta � ostvarenje realnih procena � razrada planova rada� provera rezultata i usmerene intervencije u

slu~aju odstupanja � usmeravanje svih uklju~enih ka èljenom

cilju.

8.1.4 Definisanje projekta Vo|a projekta i projektna grupa prvo moraju da

pripreme definiciju projekta za "Uvo|enje GIS-a".Definisanje projekta treba da obuhvati slede}emerljive elemente koji se mogu i korigovati:

� Ta~na definicija ciljeva projekta i njegovoobrazloènje:

- Koji cilj treba ostvariti?

- Kako se moè posti}i?

- Kako se postignuti ciljevi mogu izmeriti?

- Na kojim se propisima/zakonu zasniva projekat?

- Kakva }e biti korist i efikasnost GIS projekta?

� Definisanje zadataka koji }e morati da se iz-vr{e u okviru projekta, eventualno i definicijaprojektnih zadataka i uticaja, koji se ne mo-gu sprovesti unutar projekta (npr. obuka ka-drova, uklju~enje spoljnog konsultanta, itd.)

� Odre|ivanje trajanja projekta i faznih ciljevaprojekta

Definisanje projekta mora biti usagla{eno sastrukturama koje donose odluke (predsednik lokal-ne samouprave, ve}e lokalne samouprave), a po-tom ta definicija mora ostati vaè}a i bez promenatokom celog trajanja projekta. S druge strane, defini-cija projekta se mora stalno proveravati pore|enjemsa postoje}im uslovima i op{tom situacijom. Trebaproveriti i to da li ima smisla i da li je razumna. Akosu neophodne promene, treba o tome napraviti spo-razum sa svima koji su uklju~eni u projekat.

8.1.5 Dodatna pomo}Pronalaènje saveznika unutar ili izvan lokalne

samouprave, i to osoba koje imaju uticaj ili znanjekojim mogu da potpomognu projekat, ~esto moèda ima veliki uticaj na uspeh poduhvata. Ako jeideja da se uvede GIS proistekla iz same uprave,trebalo bi privoleti politi~ke predstavnike da prihva-te tu ideju. êsto je najbolji argument u tom smi-slu, navo|enje primera GIS-a u nekoj drugoj lokal-

noj samoupravi. Pored toga, analiza isplativostimoè da bude od koristi.

Postavljanje nadzornog organa moè da budevelika podr{ka radu vo|e projekta, a da istovreme-no to lice ima neutralnu funkciju.

Kako je uvo|enje GIS-a neizbe`no povezanosa dodatnim tro{kovima na nivou lokalne samou-prave, treba unapred razmotriti sve mogu}nosti ivarijante finansiranja.

8.2 Grubi plan Slede}i korak u uvo|enju GIS-a je izrada gru-

bog plana kome sledi detaljno planiranje. To je pri-stup koji se zove planiranje "odozgo nadole", a ko-ji {titi od velikog priliva detaljnih informacija na sa-mom po~etku, odnosno omogu}ava jedan {iri uvidu situaciju. U praksi, granicu izme|u grubog i de-taljnog plana nije lako povu}i. Ponekad, u jedno-stavnijim slu~ajevima, ako se grubi plan uradi pe-dantno i detaljno, potreba da se kasnije izvodi de-taljan plan nije potrebna.

Grubo planiranje podrazumeva slede}e korake:� popis stanja / inventar � analiza zahteva � grubi koncept / - koncept mogu}eg re{enja� procena tro{kova i koristiPreliminarna definicija osnovnih ciljeva moè

da pomogne prilago|avanju ovih koraka. U stan-dardne ciljeve spada unapre|enje obrade infor-macija radi pove}anja efikasnosti i pruànja kori-sniku boljih geo-informacija, a radi unapre|enjakvaliteta odluka.

êtiri komponente uvek prate proces planira-nja (vidi Sl. 8.4):

� koji su zadaci� ko izvr{ava koje zadatke � koje vrste informacija su raspoloìve � koja su sredstva na raspolaganju

37


Slika 8.4: Komponente GIS planiranja Izvor: RT-GIS, 2003.

Sve te komponente su polazi{te za analizu za-dataka i GIS aplikacije. Za komplikovanije situacijepostoje jo{ neki aspekti, koji mogu da budu odzna~aja za analizu realizacije poslova:

� prenos informacija i podataka izme|u zada-taka

� prenos informacija i podataka izme|u zapo-slenih

� sekvenca zadataka

8.2.1 Popis stanja - inventar i analiza zahteva Sva odeljenja ili kompanije uklju~ene u

uvo|enje GIS-a, moraju da sa~ine inventar svojihpodataka (grafi~kih i alfanumeri~kih) i radnih pro-cedura i procesa.

Svrha ovog koraka je da se uo~e nedostaci uradnim procedurama, a koji se mogu eliminisatiupotrebom GIS-a.

Takav postupak moè biti od koristi za:� razja{njenje toga koga treba uklju~iti � pode{avanje procedure, kako informisati

u~esnike, na~in ispitivanja � razja{njenje procesa evaluacije, sistematika

prikupljanja i analize podataka, na~in objav-ljivanja rezultata

� odre|ivanje prioriteta Va`no je napraviti razliku izme|u stvarnih po-

treba lokalne samouprave i eventualnih èlja iprohteva pojedinaca.

Predmet provere su komponente navedene naSlici 8.4, zadaci, kadrovi, alati i podaci. U nastavkuje dat i spisak va`nih pitanja. Pomo}u pomenutihpitanja analiza popisa stanja }e razjasniti koji suzadaci (procesi) najvi{eg prioriteta za GIS i koje sufunkcije i zadaci neophodni.

Za male jedinice lokalne samouprave }e bitidovoljne jedna do dve radionice, a druge lokalnesamouprave }e zahtevati brojne zasebne radioni-ce po odeljenjima, odnosno detaljne intervjue sapojedincima.

8.2.2 Grubi koncept Analiza zahteva je osnovica za izradu grubog

koncepta. Pomenuti koncept mora da obuhvatislede}e aspekte:

� glavni cilj GIS aplikacije � rezultat inventara - popisa stanja

38


Popis stanja i analiza zahteva - klju~na pitanja:Zadaci� Koji se zadaci sa prostornim odlikama

moraju obavljati u lokalnoj samoupravi?� Kakvi se nedostaci mogu uo~iti u posto-

je}em na~inu rada?� Za koje je zadatke primenjiv GIS?� Postoje li zadaci koji se izvr{avaju na vi{e

razli~itih mesta?� Koji je prioritet zadatka koji se treba iz-

vr{avati koriste}i GIS?

Kadrovi � Koji slu`benici obavljaju koje zadatke?� Da li }e u budu}e te zadatke obavljati ne-

ka druga osoba?� Koje kvalifikacije treba da imaju zaposleni?� Ko dostavlja informacije ili podatke koji su

neophodni za obavljanje zadatka?� Koji }e zaposleni ili spoljna lica videti ili

koristiti rezultate zadatka i da li imaju od-govaraju}i kvalitet?

Informacije/podaci� Koje su informacije (podaci, mape) neop-

hodne za ispunjenje zadatka?� Da li su te informacije digitalne ili analogne?� Jesu li te informacije vi{estruko arhivirane

ili aùrirane nekoliko puta?� Da li postoje zasebne informacije koje se

mogu integrisati u jedinstven informacionisklop?

� Ima li informacija/podataka koje trebakonvertovati u neki drugi format?

� Da li se konverzija moè obaviti u samojlokalnoj samoupravi ili je nu`no an-gaòvanje uslu`ne firme?

� Ima li potrebnih podataka koji se mogukoristiti preko mreè/interneta?

� Ima li podataka koje tek treba prikupiti?� Kako }e se ti podaci prikupljati i ko je nad-

leàn za njihovo aùriranje?

GIS alati i funkcije � Koji su softverski sistemi u upotrebi?� Da li }e te sisteme zameniti novi?� Da li postoje mogu}nosti povezivanja (in-

terfejs) na GIS?� Koji se informati~ki standardi moraju ispu-

niti?� Koji je obim funkcija neophodan za ispu-

njenje zadataka (samo pregled, editova-nje, javni internet servisi)?

� Koje su GIS funkcije potrebne za obavlja-nje zadataka?

Izvor: RT-GIS, 2003.

� oblast primene GIS-a� prioritet� faza ekspanzije

� zahtevi u pogledu � informati~ke infrastrukture� GIS-podataka i snimanja novih podataka � GIS-funkcija � kadrova� organizacije

� analiza tro{kova/koristi � koncept akvizicije podataka � odluka o tome kom }e odeljenju biti dodelje-

na prevashodna nadle`nost za GIS

8.2.3 Odnos tro{kova i koristi Prora~un odnosa tro{kova i koristi je teàk i

obiman. Priru~nik koji bi se samo time bavio zah-tevao bi posebno izdanje. Zato }e u vezi sa tim bi-ti nazna~eno samo nekoliko aspekata.

Razradom tog elementa moè se do}i do od-govora da li je uvo|enje GIS-a rentabilno ili kojimetod rada treba izabrati (vidi poglavlje 4.7).

Istraìvanja su pokazala da je tokom raznih fazauvo|enja sistema odnos tro{kovi/korist naj~e{}enegativan, odnosno da postaje pozitivan tek dugo-ro~no. U tom smislu, zna~ajan uticaj imaju samasloènost sistema i stanje podataka.

Na~elno se moè re}i da je najve}a korist oduvo|enja GIS-a uo~ljiva, pre svega, u pove}anojefikasnosti radnog procesa i pove}anju kvalitetarada.

Elementi za definisanje tro{kova su: � tro{kovi nabavke sistema (hardver, softver,

mreà,...)� tro{kovi odràvanja � tro{kovi za kadrove, cena obuke � pribavljanje geopodataka i njihovo aùriranje.Na slici 3.8 prikazana je tipi~na raspodela

tro{kova. Sledi prikaz strukture raznih oblika koris-ti koje proisti~u iz GIS-a.

Kvantitativna korist � smanjenje tro{kova automatizacijom radnih

postupaka � smanjenje tro{kova na osnovu zadataka ko-

ji se sada mogu samostalno obaviti (analize,mape)

� ve}a efikasnost u procesu rada

Operativna korist� ranije i jednostavnije dono{enje odluka � brì postupak izdavanja odobrenja (gra|evin-

ske dozvole)� nove mogu}nosti za statisti~ku analizu.

Strate{ka korist � pravni aspekti se lak{e sagledavaju � ve}a javnost rada � bolji imid` lokalne samouprave � optimizovano planiranje namene zemlji{ta

Eksterna korist � bolje i brè informacije za javnost � servis sa geopodacima preko interneta � mogu}nost daljeg pro{irenja usluga

8.3 Detaljno planiranje Odluka o razradi detaljnog plana zavisi od

sloènosti situacije i nivoa detalja u postoje}emgrubom planu.

U tom pogledu korisno je imati:� detaljan koncept � formular za specifikacije za odabir sistema � odabir sistema Treba imati u vidu:� fine specifikacije � detaljan koncept koristi � koncept aùriranja podataka � koncept obezbe|enja kvaliteta � analizu tro{kova � koncept realizacije� koncept preseljenja podataka � koncept obuke � finansiranje i promociju za realizacijuSlede}i spisak sadrì nekoliko sugestija u vezi

sa neophodnim funkcijama i drugim aspektimaprilikom odabira sistema:

39


Osnovne funkcije GIS-a� Podr{ka za rasterske, vektorske, atribut-

ske i metapodatke � Standardni interfejs za uvoz i izvoz poda-

taka (DXF, SHAPE,...)� Slojevita struktura ili objektna struktura za

razne tematske mape � Funkcije za prikaz, {tampu i ploter; karto-

grafske funkcije � Formulacija upita za pretra ivanje atributskih

podataka i zumiranje selektovanih objekata� Funkcije za prostorne upite (prona|i sve

objekte u radijusu od 1000m, prona|i svekatastarske parcele koje preseca vodo-vodna cev)

� Alati za merenje i dimenzionisanje� Funkcije za editovanje geopodataka i atri-

butskih podataka � Sprezanje sa GPS, mernim instrumenti-

ma, brzinometrom...

8.4 Odabir i nabavka sistema Kod odabira sistema, predlaèmo slede}e ko-

rake:� priprema pregleda tehnologija i sistema� razraditi ponude� testiranje i ocena sistema� odabir sistemaDa bi se stekao adekvatan uvid u situaciju to-

kom celog procesa treba prikupljati informacije oraspoloìvim sistemima i ponu|a~ima. Razgovorisa pojedinim ponu|a~ima, ali i posete namenskimsajmovima opreme, imaju}i u vidu analizu zahtevai koncepta, mogu biti korisni.

Grubi koncept i fine specifikacije predstavljajuosnovu za pregovore, odnosno za traènje ponu-de. Analiza prispelih ponuda }e ukazati na najza-nimljivijeg ponu|a~a. Formular za ocenjivanje datu Prilogu moè olak{ati tu analizu.

Da bi se doneo kona~an izbor, neophodno jeobaviti obiman test sistema za najmanje dvare{enja. âk i ako ponu|a~i zahtevaju da se testsistema plati, takav postupak je mnogo jeftiniji ne-go pogre{an odabir. Elementi navedeni u slede}ojlisti mogu da olak{aju testiranje sistema:

� Organizovati obuku u~esnika u testiranju zasoftver iz ponude

� Tokom faza testa mora da postoji podr{kasoftverske ku}e

� Test treba sprovoditi uz upotrebu originalnihpodataka kojima raspolaè lokalna samou-prava

� Test treba da traje nekoliko nedelja� U~esnicima u testiranju obezbediti dovoljno

vremena da izvedu sve faze testa� Nakon zaklju~enja svih faza testa ne smeju

da postoje otvorena pitanja

8.5 Uvo|enje sistema Nakon odabira konkretnog sistema, treba

pa`ljivo pripremiti njegovo uvo|enje u upotrebu.Pre svega, tokom celog procesa uvo|enja u radmora da postoji odgovorno lice, odnosno neko(mo`da tim) ko }e kasnije biti odgovoran zaupravljanje sistemom, odnosno za zadatke odrà-vanja.

Kako se uvo|enjem GIS-a stvaraju nove radneprocedure, one moraju da se unapred isplaniraju iopi{u. Tako|e treba uzeti u obzir reorganizacijuradnih mesta/stanica i soba.

Obi~no je prva reakcija zaposlenih na promenenegativna. Zato je va`no, motivisati i ohrabriti ljudekoji }e raditi na GIS-u. Ako je potrebno angaòva-ti nove kadrove treba uzeti u obzir i nove zahteveu smislu njihovih kvaIifikacija. Neophodno je orga-nizovati i dodatnu obuku u raznim oblastima, pomogu}nosti unutar slu`be lokalne samouprave ina njenim ra~unarima.

Pojedina~ni koraci u promeni sistema morajubiti organizovani tako da zna~ajno ne ometaju te-ku}e poslove. Eventualna pro{irenja postoje}ihGIS aplikacija kao i uvo|enje sasvim novih, tako|etreba razmotriti na vreme.

Tokom perioda promene sistema mogu}e je da}e biti neizbe`no uspostaviti dvostruki tok poslovaza pribavljanje podataka. Iz tog razloga, odre|enikompleti podataka }e se javljati i u digitalnom i uanalognom obliku. Ako je s druge strane re~ o pri-bavljanju sasvim novih podataka, onda oni trebada zadovolje zahteve novog sistema.

40


� Funkcije geo-obrade kao {to su preklapa-nje, odsecanje, saìmanje (overlay, clip,buffer)

� Otvorena arhitektura (ekstenzije za daljirazvoj aplikacija, programski jezik...)

� Nadogradnja i pro{irenje u pogledu vrstapodataka, interneta, razvoja aplikacija,(OGC standarda).

Dodatni aspekti prilikom odabira sistema:� jednostavnost upotrebe � pouzdanost � servisiranje� kvalitet dokumentacije

Zaklju~ak i preporuke

� Izmena postoje}ih postupaka mora bitiisplanirana i ne sme se pokrenuti bezpripremljenog koncepta.

� Imati u vidu da je obuka kadrova neiz-be`na.

� Problemi i ka{njenja su normalne pojavebez obzira na prethodno planiranje.

� Preduzeti mere da svakodnevni postup-ci ne budu prekinuti tokom procesa pro-mene sistema.

� GIS aplikacije treba uvoditi jednu po jed-nu.

� Kriti~ka analiza celokupnog procesa injegovo upore|ivanje sa pripremljenimkonceptom pomaè u otkrivanju gre-{aka.

8.6 Tipi~ni problemi i mogu}a re{enja

Treba naglasiti da uspeh u implementacijiGIS-a u velikoj meri zavisi od ljudi koji na njoj ra-de. Na korist od implementacije uti~e motivacija,tehni~ko znanje i ume}e, kao i sposobnost raz-mi{ljanja u okvirima GIS-a, {to podrazumevana~in razmi{ljanja koji odgovara strukturi GIS-a.

Kako bi se obezbedilo da ~lanovi radne grupebudu dobro pripremljeni za ovakav projekat,va`no je da im se da realna informacija u vezi na-pora, tro{kova i vremena koji su neophodni zaimplementaciju GIS-a.

Radi o~uvanja motivacije radne grupe kojaobi~no postoji na po~etku procesa implementa-cije, veoma je va`no da se generi{u vidljivi rezul-tati u najranijem stadijumu. Ni{ta nije tako obes-hrabruju}e kao dugotrajna faza planiranja kojakulminira u beskona~nim detaljnim specifikacija-ma ili obustavljanje procesa usled administrativ-nih ili politi~kih okolnosti. Za obezbe|enje rezul-tata u ranom stadijumu od pomo}i moè da bu-de razvoj neke lake aplikacije u probnom regionusa ograni~enim obimom podataka.

Da bi svi u~esnici dostigli neophodan stepenznanja i ume}a, potrebna je obuka kojom se pre-nose znanja o osnovnoj strukturi GIS-a, radu sageoobjektima prezentovanim kroz atribute i radusa kombinacijom podataka i geometrije. Primeriiz prakse mogu da ukaù na nove mogu}nostikoje pruà ova aplikacija. To zna~i da treba izbe-gavati produbljivanja u pravcu nau~nih aspekataGIS-a. Upoznavanje osnovne strukture GIS-a tre-ba da bude obezbe|eno preko lakih primera.

Detaljnija znanja iz oblasti implementacije GIS-amoraju biti na raspolaganju preko eksperta kojimoè biti ~lan grupe za GIS ili nekog eksternogeksperta.

êsto je, usled druga~ije organizacije poda-taka i obrade poslova, neophodno da se izvr{ireorganizacija administrativnih struktura u lokal-noj samoupravi. U okviru implementacije GIS-apojavi}e se novi poslovi u oblasti administracijesistema, tehni~kog odràvanja i editovanja digi-talnih podataka. Ponekad je mogu}e da sepro{ire postoje}e slu`be u lokalnoj samoupravi,ali u ve}im lokalnim samoupravama moè da bu-de korisnije da se formiraju posebne slu`be/ode-ljenja za potrebe GIS-a. Zavisno od dimenzijaGIS-a lokalne samouprave mogu nastati novaradna mesta.

Kao integrativan i interdisciplinaran instru-ment, GIS primorava ~itavu grupu za GIS da sa-ra|uje. To zna~i da svako mora da deli svoje zna-nje i podatke sa ostalima. On zahteva i veliku flek-sibilnost u razmi{ljanju, po{to obavezno dovodido promena postoje}ih radnih procedura. Koo-perativan timski rad svih u~esnika u ovom ambi-cioznom projektu proizvodi efekte sinergije.

Na kraju, proces implementacije GIS-a zah-teva potpunu podr{ku od strane menad`mentalokalne samouprave. Neizbe`no je da me-nad`ment dovoljno obezbedi radnu grupu ka-drovima, vremenom, finansijskim sredstvimakao i ostalim odlu~uju}im faktorima. Sam me-nad`ment treba da bude u potpunosti uveren ubudu}e koristi GIS-a. Zbog toga, ako se idejaGIS-a prvo pojavi u jednom od odeljenja lokal-ne samouprave, a ne kod samog menad`men-ta, bilo bi potrebno obezbediti menad`mentupregledne informacije o strukturi GIS-a, tro{ko-vima i posebno o o~ekivanoj koristi u efikasno-sti rada lokalne samouprave. Iskustva u pilot lo-kalnim samoupravama pokazuju da procesube|ivanja moè biti naporan i dugotrajan, alida je to od odlu~uju}e va`nosti za uspeh imple-mentacije GIS-a.

41


9 Primer uvo|enja GIS-a u lokalnoj samoupravi

9.1 Proces uvo|enja GIS-a u Kragujevcu

IstorijaInicijativa za razvoj Geografskog Informacio-

nog Sistema (GIS) Kragujevca potekla je svojevre-meno od strane JP Direkcija za urbanizam Kragu-jevac (Direkcija), kao preduze}a zaduènog zaprostorno planiranje, koje samim tim prikuplja i ob-jedinjuje sve relevantne informacije o prostoru.

Od 2001. godine, u lokalnoj samoupravi su sepojavili kadrovi koji su prepoznali interes lokalnesamouprave u ovom projektu pa je on dobio ineophodnu politi~ku podr{ku. Od 2002. godinekao u~esnik - konsultant u razvoju GIS-a pojavlju-je se USAID kroz projekat SLGRP i kompaniju DAIa od 2005. ovu ulogu preuzima Nema~ka organi-zacija za tehni~ku saradnju GTZ.

Osnovni cilj pokretanja ovog projekta je dobija-nje pouzdanog zajedni~kog informacionog siste-ma na nivou lokalne samouprave, koji }e sluìtikao alat za efikasnije, ekonomi~nije i modernijeupravljanje gradskim resursima a neposredan po-vod je duga procedura izdavanja gra|evinskih do-zvola i nepostojanje informacija o prostoru gradana jednom mestu, dostupnih svim u~esnicima urazvoju i odràvanju grada.

Ideja je da korisnici ovog GIS-a budu sve grad-ske i republi~ke slu`be od ~ijeg rada zavisi isprav-no funkcionisanje grada. U saradnji sa Zavodomza urbanizam iz Subotice i firmom "Manufaktura" izSubotice, Direkcija je u{la u razvoj softvera za GISi izdavanje gra|evinskih dozvola kao modula koji}e koristiti kapacitete GIS-a.

Po~etkom 2002. godine IO Grada Kragujevcadoneo je re{enje o obrazovanju Koordinacionog ti-ma za formiranje GIS-a. Ovaj tim je 2005. godinere{enjem gradona~elnika Kragujevca preimeno-van u Radnu grupu.

Zadatak Radne grupe je da:� defini{e koncept GIS-a� ostvaruje kontakt sa relevantnim firmama i

institucijama radi izrade i realizacije projekta� defini{e izvore finansiranja projekta� formira GIS centar sa pripadaju}im nad-

le`nostima u realizaciji GIS projekta� defini{e softverske i hardverske platforme

koje }e se koristiti za prikupljanje podataka uGIS bazu

� formuli{e saradnju Slu`be za katastar nepo-kretnosti i Grada na preuzimanju podatakapremera i daljeg u~estvovanja u realizacijiGIS-a

� formuli{e saradnju GIS centra i gradskih idrugih slu`bi na realizaciji GIS-a

� prati izvr{enje poslova, planira i kontroli{esredstva za dalji razvoj GIS-a preko GIS centra

Koncept GIS-a Grada Kragujevca ~ine {estprojektnih celina:

� pravni okvir (definisanje odnosa me|u ~lani-cama GIS-a)

� prostorni podaci (nabavka podataka)� logistika sistema-Radna grupa, GIS centar � ITK mreà� softver� prilago|avanje gradskih uprava i institucija

~lanica GIS-a novom na~inu rada

Sada{nje stanjeIzvr{ena je nabavka opreme, hardvera i softve-

ra kao i povezivanje ~lanica Radne grupe sa Gra-dom i Direkcijom.

Kao aplikacija GIS-a za interni i javni portal ko-risti se softver firme "Manufaktura" iz Subotice raz-vijen u saradnji sa Direkcijom i Zavodom za urba-nizam iz Subotice. Pored toga, izvr{ena je i nabav-ka softvera razli~itih namena za potrebe pojedinih~lanica GIS-a a u svrhu obrade podataka i funkci-onisanja sistema.

Osnovan je GIS centar pri Direkciji sa svojimnadle`nostima:

� administriranje i odràvanje sistema u funkci-onalnom stanju

� priprema baza podataka i aplikacija za ko-ri{}enje u sistemu

� koordinacija poslova na kreiranju baza po-dataka pojedinih ~lanica

� obuka korisnika sistema � permanentni razvoj sistemaPotpisani su slede}i dokumenti:� Izjava o partnerstvu u procesu uvo|enja,

odràvanja i kori{}enja GIS-a Grada Kragu-jevca, potpisana izme|u Grada kao nosiocaposla i 18 organa, organizacija i preduze}a

� Sporazum o saradnji na GIS Grada Kragujev-ca, potpisan izme|u Grada kao nosioca po-sla i 17 organa, organizacija i preduze}a,predstavlja pravni akt koji defini{e prava iobaveze u~esnika u GIS-u grada Kragujevca.

42


� Ugovor izme|u Grada i RGZ-a o izradi digi-talne baze katastra vodova, a zatim Grada isufinansijera/vlasnika vodova

Uporedo sa tim radilo se na prikupljanju poda-taka. Do sada su obezbe|eni:

� ortofoto planovi iz 2002. i 2005. godine� statisti~ki i popisni krugovi sa bazom popisa

1991. i 2002. godine� digitalni plan ulica sa pozicijama ku}nih bro-

jeva za potrebe pretraìvanja po adresi� urbanisti~ki planovi (oko 350 planova u PDF

formatu)� skenirani katastarski planovi� digitalni katastarski planovi (pola gra|evin-

skog podru~ja)� karta geologije� baza gradske rente� digitalna baza katastra vodova

Dalji razvojU pripremi su Protokoli o saradnji koji defini{u

procedure sistema, na primer:� Protokol o razmeni podataka� Protokol o aùruranju podataka � Protokol o ustupanju podataka tre}im licima� Protokol o izradi novih funkcija sistema Protokole defini{e Radna grupa za GIS Grada

Kragujevca a usvajaju institucije-~lanice i GradKragujevac.

Ura|en je idejni projekat za razvoj opti~kemreè. Do tada }e se koristiti usluge zakupa vezapreko Telekoma.

O~ekivani efekti GIS-a Grada Kragujevca� brà reakcija nadle`nih slu`bi na zahtev klije-

nata kao i otvaranje mogu}nosti za detaljnijeanalize i planiranje

� mogu}nost za sre|ivanje prostornih podata-ka i usagla{avanje istih sa postoje}om doku-mentacijom

� mogu}nost lak{eg planiranja, projektovanja iodràvanja svih infrastrukturnih mreà

� smanjenje {teta na vodovima davanjem nauvid trasa drugim komunalnim infrastruktur-nim preduze}ima

� pobolj{anje komunikacije sa svim u~esnici-ma koji na bilo koji na~in u~estvuju u planira-nju razvoja grada

� privla~enje investicija preko GIS javnog por-tala

9.2 Proces uvo|enja GIS-a u Ni{u

UvodTokom perioda stvaranja Geografskog Informaci-

onog Sistema, organizacija Grada Ni{a kao lokalnesamouprave se menjala iz organizacije grada sa dvelokalne samouprave, jedinstvenom gradskom upra-vom i sekretarijatima i slu`bama kao nadle`nim orga-nizacionim jedinicama za pojedine oblasti u organi-zaciju grada sa pet gradskih op{tina i pojedina~nimgradskim upravama i slu`bama kao nadle`nim orga-nizacionim jedinicama za pojedine oblasti lokalne sa-mouprave. U ranijem periodu oblast GIS-a kao infor-macionog sistema je spadala pod nadle`nost Sekre-trijata za razvoj i informacioni sistem dok danas, pre-ma postoje}oj organizaciji Grada Ni{a, pripada podnadle`nost Uprave za informati~ke i komunikacionetehnologije Grada Ni{a (Uprava za IKT Grada Ni{a).

IstorijaIdeja o stvaranju GIS-a Grada Ni{a je stara vi{e

decenija, tokom kojih su postojali odvojeni poku{ajida se realizuju projekti GIS-a Grada Ni{a na nivoupojedinih institucija, pre svega u okviru JP Direkcijeza izgradnju Grada Ni{a i JP Zavod za urbanizamGrada Ni{a a u saradnji sa akademskim sektorom.

Ve} duè od 15 godina, JP Zavod za urbani-zam i JP za izgradnju Grada Ni{a sistematski kori-ste digitalizovane geodetske podloge i ortofotosnimke prilikom izrade urbanisti~ko-planske doku-mentacije koriste}i CAD aplikaciono okruènje.Geo-podatke veoma dugo u svom radu koriste ive}ina komunalnih javnih preduze}a kao {to su naprimer, JKP Naisus (vodovod i kanalizacija), JKPToplana i drugi. Prilikom izdavanja akata iz oblastiplaniranja i izgradnje, geo-podatke od 2001. godi-ne po~inje da koristi i nadle`na organizacija Grad-ske uprave Grada Ni{a, Sekretarijat za urbanizami komunalne delatnosti, kada se i javlja zahtev zasloènije kori{}enje geo-podataka u vidu formira-nja odre|ene vrste GIS-a Grada Ni{a.

Preduslovi za stvaranje GIS-aMarta 2005. godine Grad Ni{ imenuje Radnu

grupu za GIS Grada Ni{a sa zadacima:� izrada vizije i koncepta� analiza postoje}eg stanja� analiza usagla{enosti sa GIS standardima� analiza logistike i organizacije sistema� definicija profila sistema

43


� definicija funkcionalnih specifikacija sistema� uvo|enje sistemaNovembra 2007. godine potpisan je pravni okvir

GIS-a Grada Ni{a koji se sastoji od Memoranduma orazumevanju i Sporazuma o saradnji. Potpisnici ovogpravnog okvira su Grad Ni{, sva javna i javno-komu-nalna preduze}a pod ingerencijom Grada Ni{a kao irepubli~ka javna preduze}a ~lanice Radne grupe zaGIS, uklju~uju}i i Republi~ki geodetski zavod.

Jo{ od 2002. godine, tada nadle`ni Sekretarijat zarazvoj i informacioni sistem, a danas nadle`na Upra-va za IKT Grada Ni{a, stvara preduslove za realizaci-ju GIS-a Grada Ni{a. Pomenuti preduslovi se pre sve-ga ti~u realizacije komunikacionih kapaciteta u vidujedinstvene gradske ra~unarsko-telekomunikacionemreè, koja je u svom ve}em delu realizovana kaoprivatna opti~ka mreà a u svom manjem delu ko-ri{}enjem telekomunikacionih kapaciteta nacional-nog provajdera Telekoma Srbije. Dodatno, stvaranisu neophodni informati~ki kapaciteti i resursi neop-hodni za realizaciju GIS-a kao {to su serveri, radnestanice, prate}i softveri i sl. Tako|e, svaka od ~lanicaRadne grupe za GIS je, nezavisno od Grada Ni{a,imala odre|ena ulaganja kako u informati~ke tako i ukomunikacione kapacitete svoje organizacije. Poseb-no, ono {to smatramo veoma va`nim korakom nesamo ka GIS-u ve} i ka punoj e-Upravi, u prethod-nom periodu je realizovana veza {irokog propusnogopsega ka Internetu kao i ka Vladi Republike Srbije.

Sada{nje stanjeU okviru jedinstvene gradske ra~unarsko-teleko-

munikacione mreè povezane su 23 lokacije {iromGrada Ni{a, od kojih 15 optikom i 8 kori{}enjem mo-derne L2 VPN usluge (2Mbit/s) Telekoma Srbije. U ra-du jedinstvene gradske ra~unarsko-telekomunikaci-one mreè koristi se profesionalna Cisco oprema.Mreà pokriva sve gradske uprave i slu`be, odre|enibroj javnih i javno-komunalnih preduze}a, lokalniRGZ i Telekom Srbije (napomena: iako mreà lokacij-ski pokriva ove organizacije, njihovo uklju~enje umreù }e uslediti nakon potpisivanja Protokola o raz-meni podataka ili nekog sli~nog akta).

Operativni sistemi na radnim stanicama, odno-sno klijentima ve}ine organizacija je u najve}em bro-ju slu~ajeva Windows XP. Primetno je sve ve}eusmerenje ka primeni open-source re{enja, u ~emuprednja~i OpenOffice aplikacija, bilo na Windows,bilo na Linux platformi. Platforme servera su Linux,Debian (u poslednjoj verziji), dok je GIS server open-source MapServer (u poslednjoj verziji). GIS Portalse nalazi na adresi http://gis.ni.sr.gov.yu. U sklopuprelaska na novi nacionalni domen .rs predvi|enanova adresa GIS Portala je http://gis.ni.gov.rs.

Postoje}e baze podataka su slede}e:� ortofoto snimak Grada Ni{a iz 2006. godine� digitalizovani popisni i statisti~ki krugovi� poslednji rezultati popisa (2002. godina)� rezultati poslednjih izbora� ulice i ku}ni brojevi (sa funkcijom pretraìvanja)� generalni plan Grada Ni{a� gradsko gra|evinsko zemlji{te� katastar lokacionih investicija� katastar vodova

Dalji razvojDalji razvoj je usmeren na povezivanje GIS Por-

tala sa primenama u organizacijama u~esnicamaGIS projekta kao i pripremi za {ire kori{}enje i pri-menu GIS Portala od strane gra|anstva. U tomsmislu GIS Portal je dobio svoj za{ti}eni Intranetdeo, ~iji }e dalji razvoj biti usmeren u smislu po-dr{ke za razmenu geo-podataka izme|u organiza-cija u~esnica GIS projekta, kao i za podr{ku reali-zacije zadataka putem slede}eg skupa aplikacija:

� aplikacija za izdavanje odobrenja za izgradnju(tzv. gra|evinskih dozvola) i komunalnih naknada

� aplikacija za re{avanje odobrenja za nelegal-nu gradnju u procesu legalizacije

� aplikacija za pomo} u obradi inspekcijskihpredmeta

� aplikacija za pomo} u obradi imovinskihpredmeta

� aplikacija za pomo} u obradi predmeta iz sa-obra}ajne, komunalne i oblasti energetike

� aplikacija za izradu tematskih mapa na osno-vu rezultata popisa, izbora, itd.

Tako|e, ve} postoje}i Internet deo }e biti pro-{iren novim funkcijama i uslugama ka gra|anima.Naravno, oba dela portala }e biti stalno dopunjava-na novim geo-podacima.

Svi podaci i aplikacije se nalaze na serverima unadle`noj Upravi za IKT Grada Ni{a, koja i vr{i ad-ministraciju celog sistema.

44


Slika 9.1: GIS lokalne samouprave Ni{aIzvor: Lokalna samouprava Ni{a

9.3 Proces uvo|enja GIS-a u Uìcu

Lokalna samouprava Uìce je zapo~ela razvojGIS-a lokalne samouprave sa pilot projektom"Baby GIS". Koriste}i jedan plan detaljne regulaci-je, koji je pokrivao oko 7% teritorije grada, prikaza-no je funkcionisanje sistema "u malom", sa ciljemda se zaposleni u slu`bama lokalne samouprave ijavnim preduze}ima upoznaju sa novim tehnologi-jama i da se na taj na~in stvori osnova za razvojGIS-a lokalne samouprave.

Uvo|enje sistema je sprovedeno uz angaòva-nje spoljnih konsultanata iz firme "GISDATA" Beo-grad i njegov tok je prikazan na internet stranici lo-kalne samouprave (vidi poglavlje 10).

Osnovna obuka je izvedena sa zaposlenima uslu`bama lokalne samouprave, javnim predu-ze}ima i republi~kim preduze}ima iz Uìca. Kadaje re~ o realizaciji ovog projekta, moè se zameritivelikom oslanjanju na stru~ni kadar konsultanata ineblagovremeno formiranje sopstvenog stru~nogtima, koji bi uz konsultante realizovao projekat dokraja i bio spreman da planira realizaciju daljih ak-tivnosti, uz minimalno u~e{}e konsultanata i spolj-nih saradnika.

Pozitivno je, me|utim, to {to se shvatilo da ne-ma napredovanja bez tog tima i formiranja nekogtela (predstavnici svih u~esnika u realizaciji GIS-a)koje bi jasno definisalo procedure za prikupljanje irazmenu podataka. Formiran je Koordinacioni timod predstavnika lokalne samouprave, kao i javnihpreduze}a lokalne samouprave i Republike. Nje-gove su obaveze definisane memorandumom ko-ji su potpisali svi u~esnici u daljem razvoju GIS-a.Dva bitna ~lana pomenutog memoranduma:

^lan 6.Obaveze Koordinacionog tima:� Analiza prostorno-planske dokumentacije

kojom raspolaè lokalna samouprava � Analiza podataka kojima raspolaù potpisni-

ci memoranduma

� Ocena i definisanje nivoa detaljnosti svih po-dataka

� Sagledavanje mogu}nosti konverzije poda-taka iz razli~itih formata u ESRI format (digi-talizovanje mapa i podataka koji nisu raspo-loìvi u toj formi)

� Upoznavanje sa budu}im planovima veza-nim za prostorni plan lokalne samouprave igeneralni plan Uìca

� Stvaranje uslova za izradu centralnog mo-dela podataka geoprostorne baze podata-ka i integraciju svih podataka pod centralnimodel

� Definisanje potrebnog nivoa podataka ucentralnom modelu po detaljnosti i koli~iniinformacija koji je potreban lokalnoj samou-pravi

� Definisanje prava i nivoa ograni~enja na cen-tralnom serveru

� Stvaranje uslova za povezivanje svih potpi-snika Memoranduma sa bazom podataka.

Po zavr{etku svakog pojedina~nog zadatka izstava 1. ovog ~lana, Koordinacioni tim je duàn danapi{e izve{taj o realizaciji kako bi svi potpisniciverifikovali navedene aktivnosti i definisali one ko-je jo{ predstoje.

^lan 7.U skladu sa ovim memorandumom, a po{to su

ispunjene obaveze navedene u ^lanu 6. potpisni-ci }e detaljnije i u posebnom ugovoru objaviti da-lje aktivnosti za realizaciju GIS-a za lokalnu samo-upravu Uìce.

Trenutno, koordinacioni tim radi na analizi sta-tusa svih u~esnika u razvoju GIS-a kako bi organi-ma lokalne samouprave podneo predlog daljih ko-raka koje treba sprovesti.

Jedan predlog, koji }e sasvim sigurno biti iznet,je formiranje "centralnog tima" pri lokalnoj samou-pravi i timova u svakom javnom preduze}u, sa za-datkom da rade na digitalizaciji raspoloìvih poda-taka radi lak{e konverzije i razmene. Predloì}e sei takva arhitektura GIS-a koja }e omogu}iti o~uva-nje i odràvanje resursa koji ~ine GIS u predu-ze}ima koja su i odgovorna za te resurse, ~ime }ese obezbediti najefikasnija obrada podataka i ispo-ruka usluga krajnjim korisnicima.

45


9.4 Proces uvo|enja GIS-a u Subotici

(Detaljan opis procesa uvo|enja dat je na CD-u)

Istorija Ideja o stvaranju komunalnog Geografskog in-

formacionog sistema (GIS) Subotice je stara skoro18 godina, kada su Zavod za urbanizam, J.P. Vodo-vod i kanalizacija i Gra|evinski fakultet u Suboticizajedni~kim sredstvima nabavili i koristili Arc-Info(DOS verzija) na nekoliko ra~unara serije AT 286.

Zavod za urbanizam je od sredine 1990. godi-ne zapo~eo sistematsku digitalizaciju geodetskihpodloga i izradu urbanisti~ko-planske dokumenta-cije u CAD okruènju. Zahtev za zajedni~ko ko-ri{}enje ovih vektorskih baza podataka javlja sekrajem 1997. godine, prvenstveno od strane Elek-trodistribucije Subotica i KDS Subotica.

Na inicijativu Zavoda za urbanizam, konkretnarealizacija uvo|enja Komunalne Info Mreè za-po~eta je novembra 1998. godine usvajanjem za-jedni~kog programa za formiranje.

Nakon prihvatanja koncepta Komunalne InfoMreè, krenulo se sa realizacijom. Realizacija seodvijala sve do marta 1999.godine, do kada seuspelo sa pokretanjem fizi~kog nivoa mreè i soft-verskog dela prema Internetu kao i FTP servisa.Sredinom 1999. godine, realizacija projekta je na-stavljena ali usporenim tempom. Zavod je jedinorazvijao i dalje sistem uz podr{ku Elektrodistribuci-je. Zavod za urbanizam je nabavio GIS alat (Auto-deskov MapGuide R5 sa 10 Authora) i pokrenut jeprakti~no prvi GIS u Subotici. Imena ulica, ku}nibrojevi i brojevi katastarskih parcela su povezanesa grafi~kim bazama (geodetskim podlogama).

Od 2001. do 2002. godine za prezentaciju nacr-ta Generalnog Plana Subotice koristi se ovaj alat. Sobzirom na nepovoljne uslove nabavke -upgradeMapGuide-a, krajem 2002. godine Zavod napu{takori{}enje istog i zapo~inje razvoj sopstvenog GIS-a uz angaòvanje programera koji imaju iskustva uprogramiranju u intranet/Internet okruènju.

Od sredine 2003. godine povezivanjem Direk-cije za izgradnju lokalne samouprave i JKP Vodo-vod i kanalizacije sa iznajmljenim telefonskim lini-jama GIS je u funkciji. Koristi se u radu Zavoda zaurbanizam, deo je na Internetu i sluì gra|anima,delimi~no koristi Odeljenje za gra|evinarstvo lo-kalne samouprave Subotica i delimi~no JKP Vodo-vod i kanalizacija.

Septembra 2004. godine Izvr{ni odbor S.O. Su-botice imenuje Radnu grupu za organizaciju izra-de Geografskog informacionog sistema sa zadat-kom da:

� defini{e projekat u celosti � utvrdi projektne ciljeve� utvrdi definiciju projektnog zadatka � odredi trajanje projekta i � vr{i druge poslove u funkciji organizacije iz-

rade GIS-aMaja 2006. godine potpisan je Sporazum o sa-

radnji na organizaciji izrade i uvo|enje Geograf-skog informacionog sistema lokalne samoupraveSubotica. Potpisnici ovog sporazuma su Lokalnasamouprava Subotica, sva javna preduze}a i jav-na-komunalna preduze}a, nekoliko dràvnih pred-uze}a.

Sada{nje stanjeTrenutne veze (iznajmljene linije na 2Mbit/s pre-

ko Zyxel i Cisco opreme) se koriste za razmenupodataka i za kori{}enje GIS aplikacija.

Operativni sistemi na radnim mestima - klijenti-ma su na platformama je u najve}em broju slu~a-jeva Windows, Win98, WinME, Win2000 i WinXP.Na nekoliko radnih mesta ima i Linux platforma sagrafi~kim interfejsom. Platforme servera su Linux,Debian 3.1. (sarge), GIS server je Open SourceMapServer 5.0.0.

Postoje}e baze podataka su slede}e:� ortofoto snimak grada Subotice, Pali}a iz

1999. godine� digitalna podloga lokalne samouprave Su-

botica (digitalizacija je trajala preko 10 godi-na, tako da su neki podaci zastareli i razli-~itog su kvaliteta)

� digitalizovani popisni i statisti~ki krugovi� rezultati popisa iz 1991. i 2002. godine� rezultati poslednjih izbora� rezultati merenja kvaliteta vazduha u zadnjih

5 godina.GIS aplikacija je skup aplikacija koje su pisane

za razmenu podataka i ispunjavanje specijalnih za-dataka. Konkretno se radi o slede}im aplikacijama:

� GIS aplikacija za razmenu i pregled podataka� aplikacija za izdavanje gra|evinskih dozvola

i komunalnu naknadu� aplikacija za re{avanje odobrenja za nelegal-

nu gradnju u procesu legalizacije� aplikacija za izradu tematskih mapa na osno-

vu rezultata popisa, izbora, itd.Podaci i aplikacije su na serverima u Direkciji.

Administraciju servera vr{i spoljna organizacija-firma.

46


U toku je: � izrada i aùriranje baze podataka podzemne

i nadzemne komunalne i energetske infra-strukture i objekata.

� radovi na prikupljanju podataka po{to je ku-pljen GPS ure|aj za akviziciju GIS podatakana terenu.

Dalji razvojGIS Lokalne samouprave Subotice je u funkci-

onalnom stanju, sa ograni~enjima kori{}enja zbognedostatka odgovaraju}eg povezivanja ~lanica uintranet/extranet mreù. Zbog toga se planira iz-

gradnja opti~ke mreè sa kojom bi se obezbedilopovezivanje svih ~lanica sistema.

GIS je vlasni{tvo Lokalne samouprave Suboti-ce, sprovo|enje je povereno JP Direkciji za iz-gradnju lokalne samouprave Subotica. Zbog to-ga u Direkciji za izgradnju potrebno je formiratiGIS centar. Funkcija centra treba da bude: admi-nistriranje i odràvanje sistema u funkcionalnomstanju, priprema baza podataka i aplikacija za ko-ri{}enje u sistemu, koordinacija poslova na kreira-nju i odràvanju baza podataka pojedinih ~lanica,obuka korisnika sistema i permanentni razvoj si-stema.

47


Slika 9.2: Kompletna arhitektura GIS-a u SuboticiIzvor: Lokalna samouprava Subotica

48


10 Adrese na internetu

� Javni GIS portal Lokalne samouprave Kragujevac: http://gis.kragujevac.org.yu

� Javni GIS portal Lokalne samouprave Ni{: http://gis.ni.rs

� Javni GIS portal Lokalne samouprave Subotica: http://suboticagis.rshttp://map.subotica.co.yu

� Javni GIS portal Lokalne samouprave [abac: http://sabacgis.org

� Javni GIS portal Lokalne samouprave Uìce: http://opstinauzice.org.yu

� Internet prezentacija Stalne konferencije gradova i op{tina: http://skgo.org

� Slu`bena internet prezentacija RGZ-a:http://rgz.sr.gov.yu

� Centralna evidencija hipoteka (CEH):http://rgz.sr.gov.yu/ceh

� Preuzimanje sa interneta dokumentacije o standardima OGC (besplatno): http://opengeospatial.org/standards

� Runder Tisch GIS e. V. (okrugli sto o GIS-u pri Tehni~kom univerzitetu u Minhenu): http://rtg.bv.tum.de/

� INSPIRE: www.inspire-geoportal.euhttp://inspire.jrc.ec.europa.euhttp://eur-lex.europa.eu

� ETRS89: http://de.wikipedia.org/wiki/ETRS89http://en.wikipedia.org/wiki/ETRS89

� AdV: www.adv-online.de

� AGROS: http://agros.rgz.sr.gov.yu/

49


11 Popis slika

Slika 2.1: Tipi~ni primeri tematskih podataka koji ~ine GIS projekat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Slika 2.2/3: Primer tematskog mapiranja: gustina stanovni{tva u Lokalnoj samoupravi Kragujevac . . 15

Slika 2.4: Digitalna geolo{ka mapa Kragujevca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Slika 3.1: Op{te oblasti primene GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Slika 3.2: Digitalni katastar vodova Kragujevac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Slika 3.3: Generalni plan Subotice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Slika 3.4: Generalni plan Subotice sa parcelama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Slika 3.5: Urbanisti~ki plan Kragujevca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Slika 3.6: Digitalna mapa putne mreè u Kragujevcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Slika 3.7: Aplikacije i korisnici GIS-a lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Slika 3.8: Raspodela tro{kova za GIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Slika 4.1: GIS komponente . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Slika 4.2 Varijanta stone GIS solucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Slika 4.3: GIS re{enje tipa klijent/server . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Slika 4.4: Mobilni GIS instaliran na PDA ra~unaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Slika 4.5: Direktni (online) pristup zajedni~kim geopodacima na osnovu OGC standarda . . . . . . . . 23

Slika 5.1: Veza grafi~kih i alfanumeri~kih podataka u GIS-u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Slika 5.2: Dodeljivanje direktne prostorne reference prostornim podacima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Slika 5.3: Od skenirane do georeferencirane mape . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Slika 5.4: Razlika izme|u vektorskih i rasterskih podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Slika 5.5: Povr{ina predstavljena u vektorskom i rasterskom formatu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Slika 5.6: Ortofoto Ni{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Slika 5.7: Digitalni model terena (DGM) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Slika 5.8: Geopodaci kao su{tinski deo GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Slika 5.9: Parametri kvaliteta podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Slika 5.10: Fleksibilan grafi~ki prikaz u GIS-u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Slika 7.1: Organizacija distribucije baza podataka u RGZ-u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Slika 8.1: Uvo|enje GIS-a u lokalnu samoupravu u pet koraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Slika 8.2: Aspekti organizacije projekta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

Slika 8.3: Obuka za kori{}enje GIS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

Slika 8.4: Komponente GIS planiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Slika 9.1: GIS Lokalne samouprave Ni{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Slika 9.2: Kompletna arhitektura GIS-a u Subotici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

50


12 Izvori i literatura

- Bil, R. i Fri~, D. 1991: Osnove geoinformacionih sistema, izdanje Vihman, Karlsrue (Grundlagen der Geoinformationssysteme, Wichmann Verlag, Karlsruhe)

- ETHZ 2007: Savezni {vajcarski institut za tehnologiju, Institut za geodeziju i fotogrametriju, geografskeinformacione sisteme i teoriju pogre{aka na URL: http://www.ethz.gis.ch (jul 2007.)(Geographic Information Systems and Theory of Errors, Swiss Federal Institute of Technology, Institu-te of Geodesy and Photogrammetry)

- RGZ 2007: Pisani komentari dostavljeni u decembru 2007.(RGZ (2007): written comment delivered in December 2007)

- RT GIS 2003: Okrugli sto za GIS reg. udruènje, u saradnji sa Tehni~kim univerzitetom u Minhenu, In-stitutom za geodeziju, GIS i upravljanje zemlji{tem: Geoinformacioni sistemi - priru~nik za po~etnikena komunalnom nivou, grupa autora, Minhen(Geoinformations systeme - Leitfaden für kommunale GIS-Einsteiger, Runder Tisch GIS e. V.)

- RT GIS 2005: Okrugli sto za GIS reg. udruènje, u saradnji sa Tehni~kim univerzitetom u Minhenu, In-stitutom za geodeziju, GIS i upravljanje zemlji{tem: Geoinformacioni sistemi - priru~nik o kvalitetu po-dataka za inènjerska preduze}a i dràvne organe u oblasti planiranja), grupa autora, Minhen (Geoinformations systeme - Leitfaden zur Datenqualität für Planungsbüros und Behörden, RunderTisch GIS e.V. c/o Technische Universität München)

- RT GIS 2003: Okrugli sto za GIS reg. udruènje, u saradnji sa Tehni~kim univerzitetom u Minhenu, In-stitutom za geodeziju, GIS i upravljanje zemlji{tem: Isplativost GIS-a - vodi~ za elektronsku upravu nakomunalnom nivou), grupa autora, izdava~: Sig Media d.o.o. & Co. k.d, Keln, Nema~ka(Wirtschaftlichkeit von GIS - Leitfaden für das kommunale eGovernment, Runder Tisch GIS e.V. c/oTechnische Universität München)

- [ilher, M, 2004: Tehni~ki univerzitet u Minhenu, istraìva~ki projekat: "GeoPortal" - izve{taj za upravu.(Forschungsprojekt "Geoportal", Technische Universität München)

- [ilher, M i Ferkelius, U, 2006: Tehni~ki univerzitet u Minhenu, predavanje "Osnove GIS-a"(Basics of GIS, Technsiche Universität München)

- [peht-Mol, K, 2004: [tutgartski univerzitet kooperativnog obrazovanja, predavanje "Geoinformatika"(Geoinformatics, Stuttgart University of Cooperative Education)

- [peht-Mol, K, 2006: IntergeoIst: "Ortofoto, unosna zamena za karte ili ne{to vi{e? Stvarne alternativei prakti~na korist"(Orthophoto, a profitable map substitute or more? "True" alternatives and practical benefits, Intergeo East)

- [peht-Mol, K. I Gauli J. 2006: Priru~nik za GIS, prvi nacrt(GIS-Guideline, first draft)

51


13 Skra}enice

52


14 Prilozi

14.1 Pomagala za rad, uzorci ugovora Formulari za:

definisanje projekta fine specifikacije

Svi formulari predstavljaju prevod sa nema~kog iz Priru~nika za GIS (RT-GIS 2003).

53


54


55


56


57


58


59


60


14.2 Tipski sporazumi14.2.1 Primer Memoranduma o razumevanju GIS-a lokalne samouprave

^lan 1U cilju planiranja integralnog razvoja lokalne samouprave, modernizacije usluga koje lokalna samouprava sa orga-

nizacijama potpisnicama memoranduma pruà svim zainteresovanim stranama, jedna je od najva`nijih aktivnosti kojuzajedno sprovode lokalna samouprava i Organizacije potpisnice. Lokalna samouprava uvodi Geografski informacionisistem, kao alat za efikasno pruànje usluga zainteresovanim stranama. U ovom poslu neophodna je saradnja me|uorganizacijama koje pruàju svoje usluge zainteresovanim stranama na teritoriji lokalne samouprave.

^lan 2Lokalna samouprava i Organizacije potpisnice izraàvaju svoju nameru da uvedu Geografski informacioni si-

stem lokalne samouprave.

^lan 3U ovom poslu lokalna lamouprava i Organizacije potpisnice }e sara|ivati u okviru zakona i dobre poslovne prakse.

^lan 4Lokalna samouprava i Organizacije potpisnice zapaàju korist od postojanja Geografskog informacionog si-

stema i zato }e staviti na raspolaganje svoje resurse za sprovo|enje ovog projekta.

^lan 5Lokalna samouprava i Organizacije potpisnice }e urediti svoje me|usobne odnose u uvo|enju, odràvanju i ko-

ri{}enju Geografskog informacionog sistema lokalne samouprave sporazumom o saradnji i protokolima o saradnji.

^lan 6Uskla|ivanje rada lokalne samouprave i Organizacije potpisnice vr{i}e se preko ~lana svake institucije u Rad-

noj grupi za Geografski informacioni sistem lokalne samouprave.

^lan 7Lokalna samouprava i Organizacije potpisnice su saglasni da je memorandum otvoren za pristupanje drugih orga-

nizacija od zajedni~kog interesa uz saglasnost Radne grupe za Geografski informacioni sistem lokalne samouprave.

^lan 8Ovaj memorandum je zaklju~en u __ (slovima: __________) istovetna primerka, od kojih svaka strana zadràva

po 3 (tri) primerka.

61


Grb Lokalne Samouprave

Memorandum o razumevanju Geografskog informacionog sistema lokalne samouprave

RGGISOrganizacija 1odgovorno lice__________________________potpis odgovornog lica, funkcija




Lokalna Samoupravafunkcija (Predsednik Op{tine / Gradona~elnik)__________________________ime i prezime

62


14.2.2 Primer Sporazuma o saradnji na GIS-u lokalne samouprave

OP[TI DEO^lan 1

U smislu Geografskog informacionog sistema lokalne samouprave (u daljem tekstu GIS lokalne samouprave)u~esnikom se smatraju lokalna samouprava i Organizacije potpisnice memoranduma o razumevanju GIS lokalne

samouprave. Korisnicima GIS-a lokalne samouprave se smatraju tre}a lica, organizacije ili pojedinci, zaintereso-vani za kori{}enje usluga GIS-a lokalne samouprave.

^lan 2Sporazumom o saradnji na GIS-u lokalne samouprave (u daljem tekstu Sporazum) defini{u se prava i obave-

ze lokalne samouprave, u~esnika i korisnika u GIS-u lokalne samouprave.

^lan 3Lokalna samouprava i u~esnici u GIS-u lokalne samouprave saglasni su da je GIS lokalne samouprave od pre-

sudne va`nosti za budu}e kvalitetno upravljanje gradskim resursima.

^lan 4Svi poslovi vezani za GIS lokalne samouprave, uklju~uju}i uvo|enje, kori{}enje, dalji razvoj i unapre|enje

GIS-a lokalne samouprave, defini{u se kroz Radnu grupu za GIS lokalne samouprave, formiranu od strane Pred-

sednika/Gradona~elnika lokalne samouprave re{enjem broj _________ od __.__.200_. godine.

^lan 5Cilj Radne grupe za GIS lokalne samouprave je izrada vizije i koncepta GIS-a lokalne samouprave, ana-

liza postoje}eg stanja, analiza usagla{enosti sa GIS standardima, analiza logistike neophodne da podrìuvo|enje GIS-a lokalne samouprave, def-ja profila korisnika sistema, def-ja skupova i kvaliteta neophodnih pro-stornih podataka, def-ja funkcionalnih specifikacija sistema i uvo|enje sistema u operativnu upotrebu.

^lan 6Logistika neophodna za uvo|enje GIS-a lokalne samouprave, njegovo kori{}enje, dalji razvoj i unapre|enje

GIS-a lokalne samouprave, defini{e se kroz protokole o saradnji za svaku oblast logistike pojedina~no. Protoko-le o saradnji defini{e i predlaè Radna grupa za GIS lokalne samouprave a usvajaju lokalna samouprava i Orga-nizacije u~esnika.

^lan 7Finansiranje GIS-a lokalne samouprave vr{i se iz namenski odre|enih sredstava Budèta lokalne samo-

uprave, Budèta u~esnika, donacija i od pruànja usluga korisnicima {to }e se utvrditi posebnim Protokolom osaradnji u ovoj oblasti.

PRAVA I OBAVEZA POTPISNIKA^lan 8

Svi u~esnici GIS-a lokalne samouprave imaju pravo i obavezu da koriste GIS lokalne samouprave u svom sva-kodnevnom radu u cilju unapre|enja usluga krajnjim korisnicima.

^lan 9Pravo i obaveza lokalne samouprave i u~esnika je da preko imenovanog ~lana Radne grupe za GIS predlaè

inicijative u okviru uvo|enja GIS-a lokalne samouprave, njegovog kori{}enja, daljeg razvoja i unapre|enja u skla-du sa odgovaraju}im Protokolima o saradnji.

^lan 10Pravo i obaveza lokalne samouprave i u~esnika GIS-a lokalne samouprave je da prikupljaju, objedinjavaju, ob-

ra|uju, vr{e analizu i odràvaju prostorne podatke u skladu sa odgovaraju}im Protokolima o saradnji.

Grb Lokalne Samouprave

Sporazum o saradnji na Geografskom Informacionom sistemu lokalne samouprave

63


ZAVR[NE ODREDBE^lan 11

Vlasni{tvo lokalne samouprave i u~esnika GIS-a lokalne samouprave nad podacima i uslugama koji su u nji-hovim direktnim nadle`nostima je neotu|ivo.

^lan 12Podaci i usluge koji ~ine GIS lokalne samouprave mogu se davati, ustupati, preuzimati ili distribuirati van

GIS-a lokalne samouprave samo na osnovu definisanih odgovaraju}ih Protokola o saradnji. Svaka zloupotrebapodataka je strogo zabranjena.

^lan 13U~e{}e lokalne samouprave i u~esnika GIS-a lokalne samouprave kod uvo|enja, kori{}enja, daljeg raz-

voja i unapre|enja GIS-a lokalne samouprave ne ograni~ava U~esnike da samostalno uvedu, koriste, razvijaju iunapre|uju sopstvene GIS sisteme.

^lan 14U slu~aju spora lokalna samouprava i u~esnici }e poku{ati da sve mogu}e sporove re{e u duhu dobre

poslovne prakse. U slu~aju spora koji lokalna samouprava i u~esnici ne mogu re{iti sporazumno, spor }e sere{avati pred stvarno nadle`nim sudom u lokalnoj samoupravi.

^lan 15Ovaj Sporazum je zaklju~en u __ (slovima: _________) istovetna primerka, od kojih svaka strana zadràva

po 3 (tri) primerka.





Lokalna Samoupravafunkcija (Predsednik Op{tine / Gradona~elnik)__________________________ime i prezime

64


65


66


Documents

GIS Prirucnik