Nacionalna istraivaka agenda za sektor organske proizvodnje

Publikaciju je podrala Nemaka Savezna Vlada kroz Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

ACCESS- Program za razvoj privatnog sektora u Srbiji

Autori:Jano BerenjiSlobodan MilenkoviMarija KalentiEmilija Stefanovi

Decembar, 2013. godine

Nacionalna istraivaka agenda za sektor organske proizvodnje

CIP , 631.147(497.11) NACIONALNA istraivaka agenda za sektor organske proizvodnje / [autori Jano Berenji ... et al.]. Beograd : GIZ-Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit GmbH : ACCESS-Program za razvoj privatnog sektora u Srbiji, 2013 (Beograd : Publikum). 31 str. : ilustr. ; 30 cm Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. Tekst tampan dvostubano. Tira 500. Bibliografija: str. 30. ISBN 978-86-87737-83-9 (GIZ) 1. , , 1960- [] a) - COBISS.SR-ID 203290636

Zahvaljujemo se svim predstavnicima radne grupe za Istraivanje i razvoj Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvodnje i uesnicima koji su doprineli stvaranju Agende.

U izradi Nacionalne istraivake agende za sektor organske proizvodnje uestvovali su saradnici sledeih institucija:

Fakultet ekoloke poljoprivrede, Svilajnac

Fakultet za Biofarming, Megatrend Univerzitet, Baka Topola

Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad

Institut za prouavanje lekovitog bilja Dr Josif Pani

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Nacionalno udruenje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica

Poljoprivredna savetodavna sluba, Institut Tami, Panevo

Poljoprivredne strune slube Vojvodine

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine

SADRAJ

1. UVOD 1

2. ORGANSKA PROIZVODNJA U SRBIJI 2

3. ORGANSKI FARMER U SRBIJI 3

4. PREGLED ISTRAIVAKO RAZVOJNIH PROJEKTA I SITUACIJE U SEKTORU 6

4.1 Projekti podrani u periodu 2011-2014 6

4.2 Projekti podrani u periodu 2006-2010 8

4.3 Zakljuci i pregled stanja u istraivako razvojnoj delatnosti u organskoj proizvodnji u Republici Srbiji 8

5. METODOLOGIJA 11

6. PREGLED ZAJEDNIKE ISTRAIVAKE AGENDE 13

6.1 Biljna proizvodnja 13

6.2 Stoarska proizvodnja 16

6.3 Proizvodni sistemi 19

6.4 Sociologija- Ekonomija 22

6.5 Prerada organske hrane i skladitenje 25

7. ZNAAJ ISTRAIVAKE AGENDE ZA ORGANSKU PROIZVODNJU REPUBLIKE SRBIJE 28

ANEKS I: lanovi radne grupe Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvodnje 2013-2017 (NAP) za Istraivanje i obrazovanje i koautori Nacionalne istraivake agende za sektor organske proizvodnje 29

ANEKS II: Literatura 30

UVOD1.

Srbija ima veliki potencijal za organsku proizvodnju. Klimatski uslovi, zemljite i prirodni resursi pruaju povoljne uslove za organsku poljoprivredu, a tome doprinose i duga tradicija u proizvodnji hrane, kao i blizina velikog i stalno rastueg trita organske hrane u EU.U razvijenim zemljama Evropske unije trite organskih proizvoda raste u proseku za 10% na godinjem nivou, a taj porast ne prati i rast proizvod-nje i upravo tu se nalazi ansa za srpske proizvoae. Meutim, taj potencijal nije potpuno iskorien, a za to postoje brojni razlozi:

sektor ima ozbiljne probleme sa nedostatkom finansijskih sredstava, proizvoai primaju zane-marljive iznose subvencija; uprkos postojanju udruenja organskih proizvoaa na nacionalnom, lokalnom i region-alnom nivou, ovaj sektor je jo uvek u nedo-voljnoj meri organizovan; produktivnost je na dosta niskom nivou, ug- lavnom zahvaljujui nedostatku sredstava za proizvodnju (inputa), modernih tehnologija, strategije za preradu i plasiranje na trite; sistem kontrole u organskom sektoru nije u potpunosti razvijen i primenjen, to ima za pos-ledicu nedovoljnu zatitu samih proizvoaa ali i potroaa od zloupotrebe;

Jedan od dodatnih razloga koji koi razvoj organskog sektora pored nedostatka modernih tehnologija je i nizak nivo znanja u sektoru i odsustvo sistematske saradnje i povezanosti privatnog sektora i nauke i istraivanja. Istraivai nisu dovoljno upueni u prob-leme sa kojima se susree organski proizvoa u Srbiji i samim tim nisu u mogunosti da svoja istraivanja usmere u pravom pravcu. Bez inovacionih reenja primenljivih u naoj proizvodnoj praksi dalji razvoj i podizanje konkurentnosti srpskog organskog sektora je nemogue. Takoe je identifikovan i nedostatak odgovarajuih poziva nadlenih javnih institucija za istraivake projekte u ovoj oblasti.

Razmena izmeu naunika, istraivaa i poslovnih i politikih subjekata je od sutinskog znaaja za st-varanje novih praktinih reenja i jedan je od pre-

duslova za irenje inovacija i najbolje prakse, kroz poboljanje kvaliteta primenjenih i interdisciplin-arnih istraivanja u organskoj poljoprivredi. Ovaj iza-zov je prepoznat u novembru 2011. godine od strane predstavnika radne grupe Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvodnje 2013-2017 (NAP) za Istraivanje i obrazovanje. Radna grupa definisala je kao prioritetnu meru Izradu nacionalne istraivake agende za sektor organske proizvodnje (Mera 6.1) u okviru Cilja 6. Uspostavljanje primen-jenih istraivanja u oblasti organske proizvodnje NAPa.

Iako se usvajanje NAPa oekuje tek krajem 2013. godine, zbog velikog znaaja istraivake agende predstavnici radne grupe su uz podrku GIZa ve tokom 2012 godine u nizu radionica i radnih sas-tanaka zapoeli njeno kreiranje i definisali prior-itetne naune oblasti, koje najvie doprinose raz-voju organske proizvodnje u Srbiji i daju odgovor na postojee i budue izazove. Nacionalna istraivaka agenda za sektor organske proizvodnje sagledava ekonomske, ekoloke i soci-jalne aspekte organske poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije. Cilj agende je da slui kao orijentir i smernica nauno-istraivakoj zajednici u planiranju buduih istraivanja, koja su u saglas-nosti sa potrebama privatnog sektora i u skladu sa tekuim meunarodnim istraivakim strategijama i dokumentimau sektoru organske proizvodnje. Ona predstavlja detaljan pregled prioriteta istraivanja i razvoja i istie probleme koji treba da budu u fokusu nauno-istraivake zajednice. Takoe agenda tre-ba da slui kao potpora pri lobiranju kod nadlenih javnih institucija pri kreiranju i raspisivanju poziva i tendera.

Nacionalna istraivaka agenda za sektor organske proizvodnje I 1

2. ORGANSKA PROIZVODNJA U SRBIJI

Prvi koraci ka razvoju organske proizvodnje vezuju se za 1990. godinu, kada je nevladina organizacija (NVO) Terras uspostavila promotivnu mreu, kojoj su pristupili proizvoai i tehniko i akademsko oso-blje ukljueno u proizvodnju organske hrane. Vie od dvadeset godina kasnije, koristei podrku mnogih domaih i meunarodnih institucija, ministarstava, tehnikih organizacija i investitora, sektor organske proizvodnje u Srbiji dostigao je odreen nivo:

Osnovana je nacionalna asocijacija, koja objedin-juje uesnike i sistematski i kontinuirano radi ve pet godina na razvoju sektora; nekoliko regionalnih udruenja uestvuje u razvoju i promociji sektora

Kreiran je Nacionalni akcioni plan za razvoj organske proizvodnje 2013-2017

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodo-privrede, intenzivno radi na usaglaavanju zakonod-avnog okvira sa EU.

Organska proizvodnja postala je deo formalnog obra-zovanja kroz uvoenje novih smerova na osnovnim i master studijama, kao i izbornih predmeta u okviru srednjokolskog obrazovanja.

est kontrolnih organizacija, koje rade u oblasti kon-trole i sertifikacije u organskoj proizvodnji, nadleno je za potovanje domaih i meunarodnih propisa na osnovu kojih se izdaje sertifikat za organski proiz-vod; dok je jedina nacionalna sertifikaciona kua priznata od strane Evropske Komisije, ukljuenjem na listu ekvivalentnih sertifikacionih kua.

Ipak, u okviru konteksta modernizacije ekonomije u celini, a posebno poljoprivrede i potrebe da se ovaj sektor oblikuje na takav nain da se sam moe in-tegrisati u okvir Zajednike poljoprivredne politike, organska proizvodnja teko postie zadovoljavajui razvoj. U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji Sr-bije dominiraju voe i ratarske kulture, uz konstan-tan rast proizvodnje itarica i uljarica. Sve vei znaaj dobija i organska stoarska proizvodnja pogotovo sa ulaskom velikog poljoprivrednog proizvoaa

i preraivaa mleka u sistem i plasmanom organ-skog mleka i mlenih proizvoda na domae trite. Vei deo ovih proizvoda se izvozi, naroito u EU, jer je domae trite slabo razvijeno usled nedovoljne kupovne moi stanovnitva. Meutim, prisutan je i trend sve snanijeg razvoja domaeg trita, kroz plasman uglavnom sveeg povra i robe iz uvoza. Veliinu domaeg trita ograniava i broj i nedo-voljna koliina proizvoda u ponudi. Potranja za organskim proizvodima postoji u mnogim zeml-jama, a Srbija ima izuzetne ekoloke, klimatske i tehnike uslove da, pored tradicionalnog jagodas-tog i ostalog voa, proizvodi povre, itarice i ulja-rice iz organske proizvodnje, koje su veoma traene na meunarodnom tritu. Meutim, gazdinstvima koja se bave organskom proizvodnjom potrebna je pomo u primenisavremenih tehnologija proizvod-nje, odgovarajue mehanizacije i adekvatnih inputa kako bi podigli proizvodnu efikasnost do nivoa koji im obezbeuje konkurentnost na nacionalnom, re-gionalnom i tritu EU. Stoga je korienje rezultata primenjenih istraivanja od izuzetnog znaaja za raz-voj ovog sektora.

Ukljuivanjem inovacionih reenja prilagoenih naoj proizvodnoj praksi i uslovima proizvodnje, proizvoai i preraivai mogu zapoeti sa podi-zanjem konkurentnosti uz istovremeno korienje postojeih prednosti (nezagaeno zemljite, viegodinje iskustvo,