Nikola Zivanovic - Astapovo (Drugo Izdanje)

1 Astapovo

Nikola ŽivanovićASTAPOVO

2 Nikola Živanović

BibliotekaČUVARI SVETA

Copyright © Nikola Živanović 2010.

3 Astapovo

Nikola Živanović

ASTAPOVOdrugo izdanje

Kragujevac, 2010.


5 Astapovo

An die Parzen

Nur Einen Sommer gönnt, ihr Gewaltigen! Und einen Herbst zu reifem Gesange mir, Daß williger mein Herz, vom süßen Spiele gesättiget, dann mir sterbe.

Die Seele, der im Leben ihr göttlich Recht Nicht ward, sie ruht auch drunten im Orkus nicht; Doch ist mir einst das Heil’ge, das am Herzen mir liegt, das Gedicht gelungen,

Willkommen dann, o Stille der Schattenwelt! Zufrieden bin ich, wenn auch mein Saitenspiel Mich nicht hinab geleitet; Einmal Lebt ich, wie Götter, und mehr bedarfs nicht.

Friedrich Hölderlin


7 Astapovo

Kraj dana

Svake noći smrt ulazi u stanove spavača;Prolazi kroz hodnik, kroz kujnu, kroz dnevnu sobu, kroz kojuOd radnog stola do sofe, pa onda nazad korača;Dotiče otvoren roman, poštanske marke na broju.

Potom zateže stolnjak; plinske ventile koji cureZavrće; skida suvišnu rupu sa opasača;Na šahovskoj ploči poravnava fi gureI pod foteljom nalazi izgubljenog skakača.


Kockice su se rasule

Naše male sudbine,Neizvesne, svakodnevne odluke.Nad gradovima na jugu EvropePada veče i milioni ljudiČekaju svoju sutrašnju sudbinu;Ali slučajnost se gubiU zakonu velikih brojeva,I novi dan donosi samo kafu i sendvič,Prvu cigaretu i jutarnje novine,Sa uvek istim brojem stranicaRezervisanih za crnu hroniku.

9 Astapovo

Autopoetike

Od svih prepiski koje sam vodio,Čuvam samo kopije svojih pisama,Filozofski sistem u nastajanju.Bilo je lakše tako – pisati za nekoga,Konkretnog, živog, vidljivogU tonu kojim mu se obraćam.Moje poetike su nastajale usputno,Za jednog sagovornika, primenljive na jednu pesmu.Hrabrio sam se da je to ispravno,Da izbegavam dogmatizam,Ali sam u duši znaoDa spadam u fi lozofe male i neodlučne,Sposobne da govore istineUbedljive samo za jednog čoveka.


Za Šampolionovim stolom

Treba poraditi na rukopisu; još se videNa ovom znaku kosine francuskog alfabeta;Moraće da mu se vrati uspravnost piramide,Sastavi crta sa crtom, ruka ne sme da šeta.

Važno je da se nađe pravi oblik i mera;Nije to jezik varvarski, već jezik faraona,I ne pišu se imena Žana, Žaka i Pjera,Već Ramzesa, Tutmesa, Amona i Atona.

11 Astapovo

Svi slogani naše otadžbine

Kao sedmogodišnjak potukao sam seSa jednim starijim dečkom iz komšiluka.Imao je jaku vilicu i podsmešljiv pogled.Navalio sam na njega pesnicama i noktima.Oborio me je i počeo da udara,Rvali smo se, čupali, ujedaliDok nas jedan prolaznik nije razdvojio.Otišao sam kući, postiđen, prljav,Usta su mi bila puna trave,A majica sva išarana nečitkim prugama;Kao da su na njoj bili ispisaniOglasi, reklame, obaveštenjaI svi slogani naše otadžbine.


Voda se sliva niz kaldrmu

Korak po korak,Kao da silazi niz stepenice,Voda se sliva niz kaldrmu.Gazim po plitkim, nasukanim baricama,Podižem nogavice i puštamDa se okvase prsti u cipelama.Budi se uspavani život,Moja dečačka vezanost za vodu.Takva popodneva sijaju posebnim sjajem,Naročito u starijim delovima gradaGde ima kaldrme i gde je voda mitska,Još uvek jedan od elemenata.

13 Astapovo

Devojke na biciklima

Da ih vidi, Pitagora bi bio presrećan,Mlade i snažne, usklađuju pokrete telaSa pravilnim kružnicama točkova i pedala,Upoređuju geometrije i dokazuju preciznostMladosti, rađanja i prirodnih stihija.


***

S nekim ženama razgovoraO Kantu, Hjumu, KjerkegoruNikada dosta. Ni humoraNe zafali tom razgovoru.

S drugim ženema ćutim, oneNe traže tajna pranačela,A nasmeju se kad izgoneNespretni pokret iz mog tela.

Meso muškarca one znajuKao i gvožđe ili glinu,Pa pratvar odmah opipajuČim dotaknu mu površinu.

To je pragvožđe i praglina;Meso, snagom tog argumenta,I pod nehatnim dodirimaDobija status elementa.

Te žene bolje pomerajuMoj vrat i ruku, prst na noziNego božanstvo u beskraju,Nego ja s mišlju o Spinozi.

15 Astapovo

Noćna vrućina

Budim se. Telo je razbijeno u komade,Izmešteno negde van centra.Život se povukao na periferiju,Što dalje od srca koje upornoPrekucava poslednje utiske dana.

Raspao se sistem moje kože,Taktilnost bez čulnosti,Bez predstave o meni,O predmetima koji me okružuju,Besmisleni oseti, bez ideja,Izvan telesnosti,U svetu čistih dodira.


Avgust

1

Godišnja dobaNe smenjuju se u parkovima,Već u tišini spavaćih soba.Pre nego kesten izgubi lišćeIli se jutra naoblače,Jesen je tu, u sobi, s nama,I mi menjamo pokrivače.

2

Poneki list požuti i otkine se i padne,I gleda licem ka mom licu– jesen mi šalje razglednicu.Uskoro stiže zima:Moraće neko da otkopa sav onaj sneg od laneI vrati ga na brda i gole grane.

17 Astapovo

3

Avgust više nije mesec vrelih dana,Doba sunčevih pega i žega,I čini mi se, kada bih dlanom prešao preko grana,Na njemu bi, poput prašine, ostalo malo snega.Vetar prolazi kroz odelo i dotiče se kože,A kiša ponekad danima pada.Tada ne treba spavati jer se možeOstariti u snu,Iznenada.


Drveće

Godovi drveta su federi sabijeniDo same granice izdržljivosti.Zato se stabla čvrsto drže za zemlju,Pipcima, sisaljkama, zubima.

19 Astapovo

Jabuke na tacni

Naročito uveče,Nikad na dnevnoj svetlosti,Jabuke imaju čudan sjaj,Iskru s dalekih puteva.Za vreme oblačnih dana,Pružaju utehu, nudeStudentskim stanovimaOzbiljnost porodičnog doma.Sorta za sortom, boja za bojom,Smenjuju se u uglu radnog stola.Stoje dugo na tacni, mirisne,Zrele, ali još ne za jelo.Najlepše su one koje dolaze na kraju,Posle sva četiri godišnja doba.


Prvi sastanak

Ne osećam još uvek ništa;Šetnja po snegu, podmetačiU kafi ću kraj obdaništa,Ni most. Još ništa to ne znači.

Ako te opet sretnem, akoBar jednom, dok još ne olista,Prošetaš sa mnom starim parkom,Znam, nećeš više biti ista.

I počeću da volim zimu,Istim stazama da se krećem,Sa osmehom ću most i krivuOgradu parka da susrećem.

Šal ti je crven, sneg ti padaPo licu – bićeš mene deo;Nikada bliža nego sada,Dok te još nisam zavoleo.

21 Astapovo

Nevreme

Upravo kada sam hteo da izađem,Sa neba se stuštio pljusak.Popodne sam proveo u kući,Čitajući i preturajući po starim stvarima,Fotografi jama i rukopisima,Razmišljajući kako je, tako sateran u ćoše,Mali i nevažan moj život.


Aušvic

Bilo je potrebno da bude tako,Bez razloga, bez smisla;Da ima razloga, to bi bio zločin;Ne može se to opravdati razlozima.

Bilo je potrebno to uraditi,Tek da bi bilo urađeno,Da bismo bili spremniZa neko mračnije doba,Da bismo pouzdano znaliDa čovek, ipak, to može.

23 Astapovo

Beograd

Škripa kočnica; automobilske sirene;Ruka policajca stidljiva balerina;Ulice sa mostovima prepletene;Dunav i Sava izleteli iz šina;

Zgužvani blokovi stambenih zgrada;Mesec i sunce na nedopustivoj blizini;Jutarnje vesti: Beograd – tri gradaŠto su se sudarila negde na krivini.


Festival piva u Ulici maršala Birjuzova

Stanujući u Ulici maršala Birjuzova,Imao sam utisak da je centar BeogradaTačno u mojoj spavaćoj sobi.Živeo sam mirno i jednolično:Danima nikuda ne izlazim,Ne zanimaju me čari prestonice,Pozorište i književna dešavanja.Samo ležim, čitam i pijem pivo.Kada ustanem iz krevetaI zakoračim prema kuhinji ili klozetu,Čini mi se da idem ka provinciji.

25 Astapovo

Cveće u proleće

Podseća nas da smo bića prirodeKada u radnu svakodnevicu unesePolensku kijavicu.Tada se utvrđeni raspored ruši,Priroda se bori sa rokovnicimaI neispunjenim normama;Zatvaramo prozore i ostajemo u kućiIako je napolju lep radni dan;Klonimo se bašta i javnih parkova;Izbegavamo kafi će sa cvetnom dekoracijom;Gledamo kako naš grad tone u anarhiju.Na zelenim površinama pomaljaju se cvetoviPlave, crvene, žute, bele i ljubičaste boje,A izvežbano uvo može čutiIsto toliko različitih vrsta kijanja.


Đubre

Daleko od zagađenosti šuma i ravnica i vode:Limenki, plastičnih kesa, razbijenih fl aša vina,Živimo u sterilisanim stambenim blokovima, a ovdeSamo je život prljavština.

Pljuvačka, govna, ostaci hrane. Nema gde priroda nogomDa ćušne, da sakrije trag. Svima izložena đubrišta.Raspadanje u laboratorijskim uslovima, kao pred Bogom,Mrtvo, besmisleno, truljenje u ništa.

27 Astapovo

Plava šljiva

Kraj raskrsnice kod Zelenog venca,U senci, iza trafi kePorasla je mala divlja šljiva.Njeno prisustvo tokom danaNe primećuje niko od prolaznika,Ali kada padne noć i ulice opuste,Jasno je da je u dosluhu sa semaforomKoji reguliše nevidljivi saobraćaj.


Pakao

Ne podnosim vrućinu! Julske žege provodimZaštićen zidovima i spuštenim roletnama,Sa klima uređajem podešenim na smrzavanje.Samo ponekad, za vreme nekoliko dana,Koje u vestima nazivaju paklenimI ne preporučuju izlaženje na sunce,Tačno u podne odlazim u centar.Posmatram okolinu sa znatiželjom vulkanologa.Vidim poznate zgrade u stanju usijanja;Opustele trgove; dotrajao i izvaljen pločnik– naš grad u trenutku stvaranja.

29 Astapovo

Autobusi

Od Zelenog venca, do Zelenog venca,Od Trga Republike, do Trga Republike,Ispituju nepoznate delove grada,Pronalaze one koji su zastali na periferiji,Lutajući svetionici, uteha i spas,Jedine čvrste tačke u beogradskoj noći,U večnom kruženju oko istih stanica,Smenjivanju parnih i neparnih brojeva,Od svih nas, u ovom gradu, izgubljeniji.


Zoološki vrt

Kraj kaveza sa majmunima, iznenada,Nasmejala si se i položilaGlavu na moje rame, odmah zatimNasmejao se par u godinama,Jedna trudnica, potom i čuvar.Tvoj osmeh je projurio kroz masuI skrenuo iza ugla, a da nisamStigao ništa s njim. Prebrzo.

Dva sata kasnije, na ulici,Video sam ga na izboranomLicu prodavca pečenjaka,Još uvek zelenih, kao i svudaU ovo doba godine.

31 Astapovo

Desetina

Snežani

Pesme ne pišem ni za koga, mojim pisanjem upravljaJedino disciplina – tri sata u radnom kabinetu,A ipak, radi razuma i zdravlja,Tebi ću dati svaku desetu.

Ne što te volim, ne zbog lepote, ne izgledaNi da ti pišem što si nežna i što si majka moga sina,Već što, po zakonu pristojnosti i reda,Tebi pripada desetina.


Noćna vožnja prugom Beograd–Bar

Noć mutna, bez zvezda.Kupei puni matorih švercera i dima,Od okolnih šuma i proplanaka, posleZalaska sunca, ostali su samo fosili.Po šinama točkovi gaze skoro nečujno.Nije ovo put koji vodi na Zemlju.

33 Astapovo

Građanin sveta

Ne ide mi se u Pariz.Užasavam se pomisliDa bih morao svratiti do Luvra,Razgledati slike, preslišavati seIstorije umetnosti, imati svoje mišljenje,Spremiti odgovor na pitanjeKako je bilo u Francuskoj.Ne zanimaju me opera ni književna dešavanja;Ako sam voleo umetnost, voleo sam jeKao nešto što sam mogao naći u svojoj sobi,Iskopati sa police,Voleo sam je zato što nisam voleo da izlazim iz kuće.Trudim se da izbegnem Notr DamI pentranje po Ajfelovoj kuli.Nije mi potrebno to razmišljanje o prošlosti.Moje misli su nemoćne i pred svakodnevnim problemima.Ako bih i otišao u Pariz,Voleo bih da nađem neku mirnu hotelsku sobu,Daleko od Jelisejskih polja i umetnosti i zbrke,Da legnem i sklopim oči.Veseo bih se vratio s puta,Znajući da sam građanin svetaI da sam se na trenutakU Parizu osećao kao kod kuće.


Neprilagođenost

Uvek sam nosio cipele kojih imaU mojoj veličini. Nebitni su model i boja.Uvek košulje sa kratkim rukavima,Uvek čarape bez broja.

Za moju glavu su fi rme prodavnicaBile kao za dete otvorene fi oke.Uvek je bilo granja i trnja u visini mog lica,Krošnje nisu bile dovoljno visoke.

I biću mrtav jednog dana, ležaću miran u sanduku,Istesanom po meri po kojoj ih prave,Krive kičme, savijenih kolena i ruku,I večno pognute glave.

35 Astapovo

Soliter

Odavde, grad se pruža u različitim pravcima,Može se krenuti ka centru, bazenima,Auto-otpadu, pozorištu i stočnoj pijaci.U stvarnosti – ti krajevi su vrlo malo povezani.


Poderane pantalone

Mrzim kad posle vođenja ljubaviOdeš do kupatila stidljivo,Skrivajući golotinju.Volim kada odlaziš ponosnoKao radnik u poderanim pantalonama.

37 Astapovo

Pravac

Šta ostaje posle dobro uređenih domova,Uhodanih nedeljnih rasporeda,Monotonog ritma uspeha i predaha,Posle uredno plaćenih računa,Časnog imena, i bezbroj dobrih utisaka?Samo loše odnegovan, loše usmeren život,U nekom drugom pravcu, a ne ka smrti.


Ciroza

Promašen život, smrt blizu, ciroza,Invalid u dvadeset i sedmoj; bez para.Napustio me humor, otupeo mi mozak,Već dugo ne pišem ništa, a sve je manje dara.

I sad se pesmama vraćam kao senka,Bez ushićenja, kao na prinudnom radu;Završiti što treba, što me odavno čekaI napustiti život i ostaviti nadu.

Opet nevešto, početnički, s mukomZa pravom rečju tragati cele noći;Čeznuti za slikom, metaforom, za zvukom– nek su mi bar štake rima od pomoći.

39 Astapovo

Poznato

Rana buđenja, kada je telo najbliže smrti,Jedini su trenuci kada je još neizvesnoKakve će oblike poprimiti svet.Potom izranjaju vrhovi prvih stabala,U rana jutra uvek prekriveniNečim što je bar nalik na cveće,Nebo se zaokružuje u ploču,Zgrade se približavaju jedne drugima,Čuju se prvi glasovi, ljudski, prepoznatljivi.Čas je. Seti se svoga imena.


Nišan

Kada se kundak prisloni uz rameI kad se zauzme položaj za hitac,Kada se ptica primiri na najbližoj grani,Uvek ima neko koleno viška,Neka kost koja štrči i neki bubregKoji će za desetak godina otkazati.

41 Astapovo

Carska smrt

Pričalo se nekada da je nekoga caraSa ženom i ćerkom oduvao vetarU nepoznatu zemlju gde se o njemu,Kao caru, i njegovom carstvu

Nije znalo ništa.Narod je dalje nakitio pričuKako je car postao govedarDa bi prehranio ženu i ćerku

I da su svi govedari potomciCareva i carica.Da su kojim slučajem Plutarh ili VergilijePričali ovu priču, drugačije bi se završila;I ne bi car postao govedarVeć bi tu, zajedno sa ženom i detetom,Skapao od gladi.Smrt dostojna jednog cara,Mada bi je se mnogiKoji čuvaju govedaPostideli.


Vernost

Nije to vernost. Kada te gledam i kad se čestoObradujem novoj haljini, novootkrivenom rubu,To na tvom telu samo tražim nepoznato mestoDa na njemu počinim još jednu preljubu.

Nije to želja, ni strast. Kad bez bola i šumaPrepustim telu da se s tvojim u jedno splete,To samo tražim način da za čas smetnem s umaNaš brak i ljubav i prvi poljubac i dete.

43 Astapovo

Ukrštanje

Dve ukrštene prave nikada se ne ukrštaju.Nigde nema dodira: i susedne uliceNepoznate su jedne drugoj,Ne vire iza uglova i pružaju seRavno, samo u sopstvenom pravcu,Ostavivši raskrsnicama da vezujuI prevezuju, jer raskrsniceGledaju u svim pravcima a ne vode nikud.


Intimnost

Dobro poznati zvuk tvojih korakaDok se penješ uz stepenice.Ključ koji ti zvecka u rukama– ulaziš, srce mi kuca ubrzano.Šum vodokotlića i slavine.Koristiš isti toaletni priborKoji sam malopre koristio.Provodiš tamo mnogo vremena.Skidanje šminke, tuširanje,Mazanje pomadom i ko zna šta.Muškarci nemaju predstavuNa koliko se načina možeUpotrebiti mlado žensko telo.Zatim dugo gledaš u ogledalo,Upoređuješ svoj lik sa onimSa kojim sam jutros svoj upoređivao.Još jednom puštaš vodu. Izlaziš.Gasiš svetlo; i, posle nekog vremena,Iz tvoje sobe čuje se tiho hrkanje.Napokon mogu da zaspim.

45 Astapovo

Čista savest

Sada nema potrebe da žurim, nema nervoze,Ovo jeste ljubav, ali ne takva koja će se ponavljati.Zato nema potrebe za brzinom, ne moram da mislimO nedovršenim poslovima, obavezama koje propuštam.Ovakvi mali odmori od sebe daju nadu da se propušteno,Ipak, može nadoknaditi.

Sada nema potrebe da verujem u čuda,Dovoljno je da zatvorim prozor, da se znojava tela ne prehlade,I mogu tako da ležim i ne mislim ništa i ne brinem.Mogu da izgubim dane, luksuzno propustim neku životnu šansu;Mogu da budem srećan, ne pitajući se o tuđim osećanjima;Mogu spokojno, bez žurbe da čekam;A svakodnevni život, kao i smrt, uvek dolazi na krajuI besmisleno je o njemu misliti unapred.


Reciklaža

Ne treba pisati sasvim nove pesme;To nije po ekološkim standardima.Prerano ćemo iscrpsti tamne zalihe jezika.U pesmu treba unositi procenat stare,Uglavnom neupotrebljive poezije.Klasike i velike teme trebaKoristiti oprezno, kao pozlatu.Osim starih pesama, za reciklažu,Kao i uvek, dobro dođu stare novine,Ljubavna pisma i brakorazvodne parnice.

47 Astapovo

Kad smo se rastali

Kad smo se rastali, oboje smo ponovoPočeli da pušimo. Svako za sebe.A zajedno smo ostavili cigarete.

Sina sam ispravljao, dopunjavaoStihove koje si ga učila,I slao ga tebi sa novimPolunaučenim pesmama.

Oboje smo tražili posao, stan, prijatelje.Nismo se viđali ni čuli telefonom,Nismo se tražili, nismo se pitali,Svakoga dana sve višeLičeći jedno na drugo.


Avatar

Da li sam našao pravu majku za svoga sina;Hoće li moja duša u njemu besneti dok biraNavike tuđih tela, nepoznat splet vrlina,Drugačije nijanse vida, sluha, dodira?

To su još moji prsti, nokti, matrica kože,Moje je to čelo, usne, te oči, trepavice.Da li će se kad se ove crte rasporede i složePod tuđim osmehom i dalje poznavati moje lice?

Hoće li se moji talenti probiti kroz njegoveMisli, kroz tuđe čežnje, isto kao što su po staromZrenju išli bez straha. Da li će mi duša na vekoveJecati i kleti, zazidana tuđom pameću i darom?

49 Astapovo

Životinje

Najviše žalim životinje,Jednog crknutog psa smeni drugi,Naročito mačke međusobno liče.Ljudi bar znaju da će napustitiOvaj svet, imaju imena i nadgrobne ploče,Zadušnice, i zombi fi lmove.Životinje su, bez užasa pred smrću,Večno osuđene na svakodnevicu.


Otići

po Nenadu Milosavljeviću

Otići kao zauvek, od zasluga, od ljudi,Leći u bele čaršave i pokriti se do grudi.

Danima gledati u plafon, bez misli i bez volje,Jesti hleb sa tacne, a supu iz šolje.

Pobacati sve knjige, najuriti sve goste,Da veza sa svetom budu samo ospe,

Samo grip, žutica i tuberkuloza.Nek reuma, zamor, i upaljen mozak

Jedini svedoče o godišnjem dobu.Spustiti roletne, ne vetriti sobu.

Od ljudi viđati jedino lekara– bez časovnika, bez kalendara.

51 Astapovo

Lepa pesma na Tuvimovu temu

Još uvek ima veštih drvodeljaKoji poravnavaju ivice sanduka,Dajući drvetu novu formu,Oslobađajući u stablu zarobljen kovčeg,Uz gotovo pobožno poštovanje drveta.

Lekarska praksa više naliči mesarskoj:Kada seciraju mrtvaca, ne misle o estetici;Kupci neće vratiti robu zbog neravnih rezova,Labavih ručica, eksera koji ispadaju.

I sve se češće viđa loš drvodelja,Drvodelja što cepa stablo na godove,Otkida pupoljke, mrsi grane,I u metalnu posudu pincetom spuštaDve izvađene, okrvavljene jabuke.


Sunce

Žitna polja su krivaZa naše religiozne zablude.Ispod svih priča o budućem raju,O besmrtnosti duše stoji veraDa je zagrobni život samo početakJoš jednog ovozemaljskog,Na povetarcu i suncu.

53 Astapovo

Astapovo

Neću uzalud uzimati imena Tvojega. Neću biti skrušen.Znam Tvoju beskrajnu milost i da opraštaš lako,A ipak ću umreti tiho i bez duše,Po nauci, prosto, zauvek, tek tako.

Ti si bio moj zanos i moja snaga,Moja blistava misao i moje nadahnuće...Zar da mi budeš nemoć? Kao lopov, bez traga,Pobeći ću po noći na zadnja vrata kuće.


Anatema

Ako već nema novog života,Nek bar u carstvo senki ne siđem kao čovek;Nek među mrtve stupim kao mačka ili pacov;Pa ako me neki poznanik sretne i poviče:»Otkuda ti ovde, kakav ti beše život?«Da zamaučem, da zaskičim.

55 Astapovo

Benove etide

Posle je ljude viđaoI izvan mrtvačnice,Onako kako ih je malopre sastavio.Kosti na istim mestima,Iste spletove mišića.

Nije bilo tajni rođenja,Ni detinjstva, ni razvoja.Ljudi su silazili dovršeniSa stolova za seciranje.

Na kraju dana činilo mu seDa Bog ostavlja previše nacrta,Previše planova stvaranja,Ostataka, fragmenata, beležaka,Tih izdajničkih uvida.

Nije mogao da govori o muzici,Nokturna nije mogao da obrazloži;Klavijatura mu je poslužilaKao podloga za seciranjeŠopenove ruke,Njegovih tankih prstiju.Kada je počinjao, ležali suNa e, fi s, gis, h, c.


Tražio je nove perspektive,Neispitana anatomska rešenjaNepredviđena u šestom danu stvaranja(zato je Šopen u EngleskuPutovao sa tri klavira,Pleyel, Erard, Broadwood);

I Šopen izlazi iz mrtvačnice,Potamneo od umora i blizine smrti.Tih, jedva primetan, gotovo senka,Ne baš govorljiv, slab ljubavnik;Sastavljen iz nekog drugog razloga,Iz artističkog ubeđenja;Benovom malom rukom.

57 Astapovo

Spomenik Vojislavu Iliću

Niču sa svih strana po kalemegdanskom parkuBiste akademika, pesnika i profesora prava,Jedna odmah kraj staze, a druga u šumarku,Neke još uvek torzoi, postolja bez glava.

Strpljive i strašne u miru i samoći,Nepokretne, samo znak jedna drugoj šalju,Raspoređuju se po crnim i belim poljima noći,Drže u šahu spomenik crnom kralju.


59 Astapovo

Asta po vo Ni ko le Ži va no vi ća1

Ova zbir ka pe sa ma je na slo vlje na to po ni mom, ime nom ko-je od re đu je ne ko me sto u nje go vom ze mljo pi snom smi slu. No, taj smi sao je shod no sti ca ju okol no sti na sa mom kra ju ži vo ta jed nog od naj zna čaj ni jih ru skih knji žev ni ka dru ge po lo vi ne 19. ve ka po stao i li te rar ni to pos, to jest knji žev no op šte me sto. Reč je o La vu Ni ko la je vi ču Tol sto ju, ko ji je umro na us put noj že le-znič koj sta ni ci Asta po vo pri po ku ša ju svog pred smrt nog bek-stva od ku će i od ogra ni če nja tra di ci o nal nog ple mić kog ži vo ta. Po tom do ga đa ju Asta po vo kao knji žev no op šte me sto ozna ča va kraj nju sta ni cu jed nog plod nog knji žev nog ži vo ta, ali u eg zi sten-ci jal nom smi slu i iz ve snu ne mo guć nost da se knji žev na gle di šta sa svim ostva re u re al nom ži vo tu kao ce li ni ko ja je do vr še na i sa vr še na sa mo po svom is ho di štu, po smr ti. Ma ko li ko bio us pe-šan pi sac, Lav Tol stoj za vr ša va svoj ži vot sa svim ne moć no ne gde us put, da le ko od ko nač nog ci lja svog oči to za ka sne log bek stva vo zom. Uto li ko Tol sto je vo Asta po vo sa eg zi sten ci jal nog sta no vi-šta ozna ča va ne mi nov ni raz laz knji žev no sti sa stvar nim ži vo tom, knji žev nog sa vr šen stva i do vr še no sti sa kraj njom ne mo guć no šću nji ho vog pot pu nog iži vlja va nja u stvar no sti. Asta po vo kao kraj li te rar no uka zu je na umet nič ki uspe šno do vr šen opus La va Ni-ko la je vi ča, ali eg zi sten ci jal no po ka zu je nje go vu ko nač nu, neo po-zi vu ži vot nu pro ma še nost.

1 Ve ći deo ovog tek sta je pro či tan 28. ja nu a ra 2010. go di ne u Ko lar če voj za du žbi ni u Be o gra du na knji žev noj ve če ri po sve će noj zbir ci pe sa ma Ni-ko le Ži va no vi ća pod na slo vom Asta po vo.


Asta po vo je na slov zbir ke pe sa ma Ni ko le Ži va no vi ća, ko ji ne po sred no za njim, kao mo to za nje nu ce li nu, na vo di či ta vu jed nu Hel der li no vu pe smu, onu al kej sku odu upu će nu Par ka ma, su đa ja ma, u vi du mol be za sa mo još jed no pe snič ki plod no le to i za sa mo još jed nu pe snič ki zre lu je sen ka ko bi mo gao da is pu-ni svoj bo gom da ni pe snič ki usud i da on da za do volj no i mir no pre đe u svet mr tvih. Upra vo je sa ma ova Hel der li no va oda jed no ta kvo »sve to« pe snič ko de lo ko je mo že is pu ni ti pe sni ka pred-smrt nim za do volj stvom i sa mo sve šću o vla sti tom udo vo lje nju za dat ku pe va nja, ko ji je, bu du ći od Bo ga pri mljen, sa svim iz ve-sno sve ti na log, te je nje go vo iz vr še nje jed na sve ta, bo go slu žbe na rad nja. Pe snič ki uspeh je za Hel der li na ta ko na sa svim raz li či toj rav ni bi ća od one sva ko dnev nog prak tič nog ži vo ta. Šta vi še, Hel-der li nov uspeh na rav ni pe sni štva je, oči to, to li ko is klju čiv da ne do pu šta ži vot ni uspeh u bi lo ko jem dru gom eg zi sten ci jal nom do me nu. Pe sni ko vo estet sko za do volj stvo vla sti tom pe smom ne pre no si se u za grob ni ži vot i ne ma u nje mu ni ka kvog zna če nja. Na kon smr ti ne ma ni se ća nja na to pe snič ko sa mo za do volj stvo. Ono je vred nost sa mo ovo stra nog pe snič kog do ži vlja va nja sve ga, ko je za se be, za svo je sa mo o stva re nje tra ži či ta vu ljud sku eg zi-sten ci ju. Hel der lin že li da se kao pe snik pot pu no ostva ri kroz sa svim pre da no pe snič ko bo go slu že nje, kroz pot pu nu pre da nost vla sti toj pe smi spe va noj u čast Bo ga lič no ili bi lo ko jeg po sre du-ju ćeg pri su stva Nje go ve bo žan ske si le. Upra vo uspe šnost ta kvog ope va nja je za pe sni ka obo žu ju ća, bez ob zi ra na ko nač ni sud ka ko o nje go vom pe sni štvu, ta ko i o nje go voj eg zi sten ci ji. Da-kle, ono Hel der li no vo pe snič ko za do volj stvo uspe hom sop stve-ne pe sme je du hov ni pre du kus bo žan skog sa mo o se ća nja, ko ji je uzdar je od Bo ga Nje go vim li tur gič kim pe sni ci ma.

61 Astapovo

Ova Hel der li no va pe sma Par ka ma je mo to, od no sno reč-vo di lja za či ta vu Ži va no vi će vu zbir ku pe sa ma, ko ju je na slo vio: Asta po vo. Ka ko smo mo gli uvi de ti, i Par ka ma, i Asta po vo ozna-ča va ju ko nač ni knji žev no u met nič ki uspeh i kraj nji ži vot ni krah. Upra vo u tom te mat sko-mo tiv skom kom plek su je tra že no sa gla-sje ove dve knji žev ne od red ni ce. A ono tre ba da har mo ni zu je ra-zno li ko ope va nje raz li či tih ni voa stvar no sti u sa moj zbir ci. Ta ko će Ži va no vić uglav nom u ve što ri mo va noj for mi pe va ti pe sme o tre nu ci ma uz vi še nim iz sva ko dnev nog ži vo ta, ko ji ga kao pe-sni ka or fi č ki us hi ću ju, a ko je on ma gij sko-mu zič ki ove ko ve ču je ope va ju ći ih. Po red ta kvih pe sa ma u ovoj zbir ci je i pre te žno mno štvo onih ko je su na ivi ci sa mog pre la ska u pro znu, go to vo sva ko dnev nu dik ci ju, te ko je su re to rič ne po svo jim for mal nim, stil skim od li ka ma, i kao ta kve ade kvat no re fe ri šu o pu koj pro la-znoj sva ko dne vi ci, iz ko je sa mo po ne kad na slu ću ju ne ki pri vre-me ni iz laz, naj če šće onaj umet nič ki kao je di ni ukus več no sti u ljud skom ze malj ski sa svim ogra ni če nom po sto ja nju.

Pe sma ko jom nas autor uvo di u svo ju zbir ku (Kraj da na) ope va bla go na klo nu smrt, ko ja po put ša hov skih fi gu ra sve po-rav na va, od no sno vra ća u po čet ni po re dak, te ta ko omo gu ća va no vi po če tak. Upra vo ova uvod na pe sma je po svo joj ma što vi toj uz vi še no sti iz sva ko dnev ne ba nal no sti i za hva lju ju ći svo jim ri-ma ma, ali i pre te žnom še sna e ster cu, or fi č ki mu zič ka, te se oče-ku je da kao ta kva da in to na ci ju či ta voj zbir ci. Ali to oče ki va nje autor u iz ve snoj me ri sve sno iz ne ve ra va, ti me što kao sle de ću pe smu bi ra i na vo di upra vo jed nu od onih u ko ji ma pre te že ose-ća nje bez iz la zno sti iz su mor ne sva ki da šnji ce (Koc ki ce su se ra-su le) i ko je su na mer no pro zno re to rič ne i ba nal ne. Do du še, u ovoj pe smi u pro zi upa dlji va je ten den ci ja ka je da na e ster cu, ali


po svo joj dik ci ji ona ipak osta je ne gde na ni či joj ze mlji iz me đu pro ze i po e zi je. I baš kao ta kva, na ve de na pe sma da je do pun sku ino ta ci ju za či tav niz se bi te mat ski i zvuč no srod nih pe sa ma u ovoj zbir ci, ko je, šta vi še, pre te žu, nad oni ma uve de nim pr vom i pra vom po et skom in to na ci jom. Ove se pre sve ga svo jim pe va-njem, svo jim mu zi kal nim uz le tom i zvuč nim skla dom odva ja ju od go vo ra onih dru gih, onih ko je go vo re go to vo sa svim rav nim i sko ro rav no du šnim gla som, od objek tiv nog pro znog go vo ra. Ovi pra vi lir sko-po et ski uz le ti raz li či tog tem bra uglav nom pre-no se oza re nja ra zno boj no šću po sto ja nja, i po red sve sti o nje go voj krat ko traj no sti. Oni su po nu đe ni či ta o cu u mu zič ki sme loj i po-let noj po et skoj kom po zi ci ji usred pre o vla đu ju će pri sil ne rav no-du šno sti, jed no lič no sti i bez boj no sti uobi ča je nog, sva ko dnev nog go vo ra. Te pe sme su ret ke iskri ce i za to ih u zbir ci mo ra bi ti ma nje od ovih dru gih ko ji ma je funk ci ja da do ča ra ju dez or ga ni-zo va nu, si ro vu i sko ro bez o blič nu je zič ku tvar i nje nu ha o tič nu go vor nu si tu a ci ju. Tu anar hič nu i amorf nu ma te ri ju u sta nju je da sa vla da, or ga ni zu je i uob li či sa mo pe snič ka ma šta. Upra vo njo me Ni ko la Ži va no vić sa bi ja inert ne ma te ri je ba nal nog ži vo ta i je zi ka u svoj fan ta zij ski po re dak. One su u nje mu zgu snu te i do tre nja pri bli že ne, ta ko da iz njih mo že iz ra žaj no za i skri ti di na-mi ka pra ve po et ske dik ci je. Za to pro znih pe sa ma mo ra bi ti vi še u ovoj zbir ci da bi bi le gra đa i go ri vo onih pe snič kih iskri ca, ko je su či sta mi sa o no-du hov na i ose ćaj no-du šev na ener gi ja, i ko je, već po Hel der li no vom sve do čan stvu u mo tu zbir ke, či ne pe sni ka bo žan ski za do volj nim.

Sle de ća pe sma na kon one pro za i stič ki in to ni ra ju će ta ko-đe je u pro zi i njo me autor re fl ek siv no do la zi do sve sti o svo jim Auto po e ti ka ma, či ja je su šti na upra vo u nji ho voj mno ži ni, od-

63 Astapovo

no sno u či nje ni ci da sva ka nje go va po et ska te o ri ja va ži za sa mo jed nu kon kret nu pe smu o ko joj on upra vo re fl ek ti ra, od no sno da sva ka za nje ga iz ra žaj no va lja na pe sma ima svoj stve nu po et sku or ga ni za ci ju, ko ja je jed no krat na i ko ja se ne mo že po dra ža va ti, bu du ći da na sa svim od go va ra ju ći na čin iz ra ža va ne po no vlji vost in di vi du al nog pe snič kog do ži vlja ja, či ja po et ska vred nost je baš u nje go voj iz vor no sti. No, ka ko pe snik sve ove auto po e ti ke iz-no si di ja lo ški, mo ra se uvek iz no va uzi ma ti u ob zir i sa go vor nik ko ji se ube đu je u jed no krat nu va lja nost raz ma tra nog pe snič kog po stup ka. Uto li ko se auto rov po e tič ki plu ra li zam mo že shva ta ti i kao uobi ča je na ko le blji vost pe snič kih sta vo va sva ki put ka da se oni uvek iz no va pri la go đa va ju raz li či tim sa go vor ni ci ma s ko ji ma se ras pra vlja o po e zi ji. Ti me nam Ži va no vić opet sta vlja do zna-nja da ni ko me ne će na me ta ti ap strakt ne umet nič ke kon cep te, ne go da, na pro tiv, svo je pe va nje pri la go đa va sva kom za in te re so-va nom či ta o cu kao sa go vor ni ku u po et skoj di sku si ji u ko joj se po no vo na ne po no vljiv na čin ar ti ku li še pe sma. Za Šam po li o no-vim sto lom je pe sma u ri mo va nim pet na e ster ci ma. Ona go vo ri o to me ka ko po te zi pi sma tre ba da od go va ra ju vred no sti pred me ta ko je ono pri ka zu je, to jest o to me da se ono car sko i bo žan sko ne mo že do ča ra ti ba nal nim cr ta ma, ob li ci ma i me ra ma. Uto li ko je ova pe sma sa svim ja san kon tra punkt pret hod nim Auto po e ti ka-ma. Na i me, ona is ti če da oko naj vi ših vred no sti ne ma ras pra ve i da je ne sa mo nji ho vo va že nje uni ver zal no i ak si o mat sko, ne-go i da nji ho vo pe snič ko iz ra ža va nje mo ra bi ti ade kvat no nji ho-voj uz vi še no sti. Ta ko je ja sno na zna če na tač ka u ko joj pre sta je Ži va no vi će va po e tič ka pri la go dlji vost. Za tim su Svi slo ga ni na še otadž bi ne, već shod no svo joj pro za ič no sti i plit koj de ma go gi ji, iz ska za ni pro zno kroz ose ća nje upr lja no sti nji ma pe sni ko vog de-


tinj stva. Oni su kon trast uz vi še no sti hi je ro gli fa kao sve tog pi sma iz pret hod ne pe sme.

Ona ela stič nost i pri la go dlji vost po e tič kih sta vo va go vor-noj si tu a ci ji iz Ži va no vi će vih Auto po e ti ka po ka zu je se ipak kao zna čaj no pe snič ko na če lo ove zbir ke, i to kroz kom bi no va nje u jed noj pe smi upra vo onih ele me na ta, ko ji su u dve za čet ne in to-na ci je bi li na iz gled ne spo ji vo raz dvo je ni. Da kle, autor ove zbir ke ne pre sta je da nas iz ne na đu je va ri ra ju ći dve osnov ne in to na ci je svog de la, ta ko što sa svim slo bod no kom bi nu je nji ho ve ele men te. To se zbi va već u še stoj i sed moj pe smi u ko ji ma pre te že pro zna dik ci ja o sva ko dnev nim pri zo ri ma, a ko je se ipak za vr ša va ju re-fl ek siv nom po en tom ko ja nas ba rem mi sa o no po me ra iz im pre-si o ni stič kih ogra ni če nja. Pr va od njih (Vo da se sli va niz kal dr mu) go vo ri o do ži vlja ju ki še na kal dr mi kao mit ske, pra e le men tar ne vo de, a dru ga (De voj ke na bi ci kli ma) u ce li ni pred sta vlja iz re ku o ta ko đe pra e le men tar no ta jan stve nom i sa vr še no plod nom skla du iz me đu kre ta nja te la mla dih bi ci klist ki nja i kru že nja toč ko va ko-je one svo jim kru žnim po kre ti ma go ne na pred. Osma pe sma po re du u ovoj zbir ci je i pr va i po sled nja u njoj ko ja ne ma na slo va. Već to uka zu je na iz ve stan po re me ćaj u do tič noj pe smi. Ona je mu zič ki uskla đe na po mo ću neo bič nih ri ma ko je svo jim ukr šta-njem po ve zu ju pra vil ne de ve ter ce u pet stro fa. Ali, za raz li ku od pret hod nih mu zi kal nih pe sa ma, ova is tra ja va u ba nal no sti uspe-šnih mu ško-žen skih sek su al nih od no sa, da bi se sa tog sta no vi-šta kao auto pa ro di ja pod smeh nu la onoj pret hod noj po en ti ra noj re fl ek si ji o mit skoj pra tvar no sti kao uza lud nom me ta fi zič kom iz le tu čo ve ka ob u ze tog tvar ju uop šte i vla sti tim me som, ona kvo ka kvo je baš u tre nut ku za do vo lja va nja nje go vih pre kih po tre ba. No, tu čul nu tak til nost pe snik neo če ki va no re fl ek siv no pre va-

65 Astapovo

zi la zi već u sle de ćoj pe smi u pro zi, u Noć noj vru ći ni, u ko joj tak til ni uti sci iz pret hod nog da na iz ga ra njem bi va ju oči šće ni do »či stih do di ra«, oslo bo đe nih i od ču la i od mi sli. Ta ko pe snik ne pre sta je da nas iz ne na đu je sme lim kom bi na ci ja ma ključ nih ele-me na ta svo jih osnov nih pe snič kih in to na ci ja. De se ta pe sma nas spo ra dič nim ri ma ma vra ća na za čet nu mu zič ku i re fl ek siv nu in-to na ci ju. Ona do no si je dan no vi, pre o bra že ni do ži vljaj Av gu sta, ko ji je po pri mio ka rak te ri sti ke je se njeg, šta vi še zim skog me se ca, te nam ta ko kra de dra go ce no let nje vre me i či ni da, kao u snu, ubr za no sta ri mo. Dr ve će je je da na e sta pe sma u ovoj zbir ci i ona je opet krat ka pro zna iz re ka o kraj njoj vi še go di šnjoj na pe to sti čak i ve ge ta tiv ne eg zi sten ci je, što je sa svim nov uvid, ko ji na kra-ju is ti če uobi ča je nu nu ždu ta ko na por nog ze malj skog po sto ja nja. Sle de ća pe sma u pro zi nas pod se ća na mi ris ja bu ka u stu dent skoj so bi, či me se po no vo uta pa u pri kaz obič nog ži vo ta. Tri na e sta pe sma u zbir ci (Pr vi sa sta nak) sa sta vlje na je iz de ve te ra ca, ko ji su ukr šte nim ri ma ma po ve za ni u če ti ri stro fe i pred sta vlja lir ski osvrt na lju bav no upo zna va nje. Njo me se pe snik vra ća na po et-sku in to na ci ju pr ve pe sme u svo joj zbir ci. Ta ko je tri na e stom i dva na e stom pe smom us po sta vlje na pot pu na rav no te ža pr ve če-tvr ti ne zbir ke, ali na in ver zan na čin, uto li ko što ba nal no sti sle di mu zič ki za nos, na su prot po čet ku zbir ke.

S dru ge stra ne, mo gu će je ovu pe smu shva ti ti kao uvod nu u dru gu če tvr ti nu zbir ke, te u tom smi slu pa ra lel nu pr voj pe smi. Tim pre što je na red na pe sma u pro zi (Ne vre me) o bez iz la zno sti jed ne ne znat ne eg zi sten ci je sa te ra ne u ugao sa svim pro za ič na i po svo jem sti lu i po svo joj sa dr ži ni, te se ta ko ukla pa u za čet ni re do sled zbir ke. Po na vlja njem po čet nih in to na ci ja u nji ho vom ko li ko-to li ko či stom vi du ova knji ga se ot pri li ke de li na če ti ri


pu ta po dva na est pe sa ma, na če ti ri tu ce ta pe sa ma, što tre ba da do ča ra is crp nost ope va nja jed nog mla da lač kog pe snič kog is ku-stva. Aušvic je sle de ći pro zni is kaz o ba nal no sti ma sov ne smr ti bez ne kog po seb nog raz lo ga, te bez od re đe nog smi sla, bu du ći da je ona, po auto ro vom ose ća nju, za sno va na is klju či vo na sklo no sti ka zlu sa me ljud ske pri ro de, ta ko da se ljud sko zlo čin stvo mo že po na vlja ti u sve ve ćim raz me ra ma, što je pe sni kov pro fet ski iz raz du bo kog an tro po lo škog pe si mi zma. A Be o grad je re to rič ki mu-zi ka li zo va na pe sma ko ju sa mo ri ma odr ža va u ve zi sa po et skom dik ci jom. Ona je po svom is ho du fan ta zij ski iz let iz auto ma ti zma sva ko dnev nog ve le grad skog is ku stva u kraj nje ne ba nal nu ka ta-stro fu srp skog me ga lo po li sa, ko ja se te mat sko-mo tiv ski po ve zu je sa či ta vim sle de ćim ni zom pe sa ma u pro znoj dik ci ji o sa svim obič nom ži vo tu u Be o gra du. Pr va od njih, Fe sti val pi va u Uli-ci Mar ša la Bir ju zo va go vo ri o pri vat nom fe sti va lu u vla sti tom sta nu, na ko me uče stvu je sa mo je di ni nje gov sta nar ne pre sta no či ta ju ći i pi ju ći pi vo, to li ko da mu se stan uči ni kul tur nom pre-sto ni com sve ta. Cve će u pro le će se iro nič no osvr će na lju de, me đu ko ji ma je i pi sac, ko ji se se te svo je ve ze sa pri ro dom je di no pre ko po len ske ki ja vi ce. Đu bre je pe sma ko ja se od pro zne dik ci je uda-lja va ve o ma ne pra vil nim, te go to vo je dva čuj nim ri ma ma. Ta ko ona zvuč no na ve o ma blag na čin po e ti zu je svo ju ba nal nu te ma-ti ku. Na i me, sa sta no vi šta an tro po lo škog pe si mi zma, ona go vo ri o pri ro đe noj ani mal noj pr ljav šti ni ljud skog ži vo ta, ko ja se sa svim ja sno is ti če i spo zna je tek na la bo ra to rij ski ste ril noj po za di ni ar-ti fi ci jel ne ur ba ne sre di ne. Na su prot to me, po pe sni ko vom ose-ća nju čo ve ka, pri ro da skri va čo ve ko vu ne či sto ću kao sme tli šte sprem no da pri mi u se be i pre kri je so bom ne sa mo ljud ske ot pat-ke, ne go i one ljud skih de lat no sti. Pe sma se i otva ra po gle dom na

67 Astapovo

ta kvu pri ro du za ga đe nu sva ko dnev nim ot pa ci ma po tro šač kog sve ta. U ste ril no sti gra da su vi šan je po ten ci jal no plo dan or gan-ski ži vot, jer ga pr lja svo jim nu žnim, glav nim i uz gred nim pro-iz vo di ma. Ta kav je i slu čaj ni ži vot Pla ve šlji ve iz me đu as falt nih po vr ši na i be ton skih blo ko va pro met ne grad ske ras kr sni ce. No, upra vo nje na eg zi sten ci jal na su vi šnost je u fan ta stič nom do slu-hu sa su vi šno šću auto mat skog ra da ljud skih ve štač kih tvo re vi na i on da ka da ne ma lju di da ga ko ri ste. Nji ho va ma što vi to ose-ća na sa gla snost uka zu je pre ko ba nal no sti nji ho ve ne po treb no sti ka mo gu ćem fan ta zij skom osmi šlje nju i prak tič no ne po treb nih po sto ja nja. Pa kao je pe sma u pro zi o in tim nom smr za va nju kod ku će i pa kle noj že zi u ko joj se iz ga ra ju ći ob na vlja grad kao žar-pti ca. Auto bu si sve do če o kru žnom is tra ži va nju ve le gra da i o svo-joj iz gu blje no sti pri to me, a Zo o lo ški vrt o pre la zno sti sme ha kraj ka ve za s maj mu ni ma. Či tav ovaj niz pe sa ma u pro zi za tvo ren je mu zi kal nom re fl ek si jom o žr tvi pe va nja za vo lje nu že nu (De-se ti na), ko ja je još sa mo po ukr šte noj ri mi mu zič ka, bu du ći da su nje ni re ci raz li či te du ži ne i bez ja snog rit mič kog pra vi la. Ali ona se mo že ta ko đe po sma tra ti i kao uvod na u tre ću če tvr ti nu knji ge. Dru ga če tvr ti na je go to vo sa svim pro zna, osim pre la znih ri mo va nih pe sa ma na nje nom po čet ku i kra ju, kao i dve pe sme ko je uvo de u nje nu sre di nu (Be o grad i Đu bre).

Pr va pe sma u pro zi tre će če tvr ti ne zbir ke po ka zu je ten-den ci ju ka slo gov noj urav no te že no sti re da ka i van ze malj ski one-o bi ča va Noć nu vo žnju pru gom Be o grad–Bar. Gra đa nin sve ta je ta ko đe pro zna pe sma, ali kon trast na ovoj pret hod noj o pu to-va nju, za to što ga se od ri če ra di či sto in te lek tu al nog, knji škog i ka bi net skog ko smo po li ti zma, ko ji je ago ra fo bi čan usled ne mo ći »pred sva ko dnev nim pro ble mi ma« ka ko jav nog, ta ko i pri vat nog


ži vo ta. U tri stro fe ukr šte no ri mo va na pe sma ne jed na kih re da ka o Ne pri la go đe no sti mo der nim kon fek cij skim me ra ma uno si lir-ski ele gij ski ton u ovaj deo knji ge. Sle de će tri pe sme u pro zi su ve o ma krat ke, ima ju če ti ri, pet, od no sno se dam re da ka, te po ka-zu ju onu kon ci znost i upe ča tlji vost iz ra za, ko je su tra di ci o nal ne od li ke epi gra ma. Na i me, ova krat ka lir ska for ma je u knji žev noj tra di ci ji mu zič ki ve za na za ele gi ju, od no sno ele gij ske di sti he od ko jih je ona sa sta vlja na. Ta ko se i ov de ove tri pe smi ce na do ve-zu ju na tu žba li cu zbog ne pri la go đe no sti i ima ju ne što od nje nog osnov nog tu žnog to na, ma ko li ko se tru di le da objek tiv no pri ka-žu od re đe ne stvar ne si tu a ci je. Pr va od po me nu tih pe sa ma uka-zu je na mo nu men tal ni po lo žaj So li te ra kao sto že ra ko ji do mi ni ra vla sti tim vi di kom, u ko me su po ve za ni ina če ne po ve zi vi de lo vi gra da. Dru ga pe sma (Po de ra ne pan ta lo ne) ka mer nog je sa dr ža ja, te je ne sa mo usled to ga in tim ni ja, ne go i za to što je u njoj na an tič ki na čin skulp tu ral no za u sta vljen po kret go log lju bav ni ka po no snog na upra vo iz ve den lju bav ni čin. On je upo re đen sa rad ni kom ko ji od la zi s po sla po no san na oba vlje no de lo, iako je »u po de ra nim pan ta lo na ma«. Tre ća i po sled nja pe sma (Pra vac) u ovoj ma loj gru pi pe sa ma u pro zi još je in tim ni ja od pret hod ne, jer je uvu če na u sa mo i spi ti va nje vla sti tih du šev nih usme re nja ko-ja pre ne ba ga va ju onu naj va žni ju ljud sku eg zi sten ci jal nu usme re-nost ka smr ti. No bo lest je ko rek tiv za tu ži vot nu dez o ri jen ta ci ju već u na red noj ukr šte no ri mo va noj pe smi o Ci ro zi, či je se tri stro fe sa po če ti ri sti ha sva ki put iz no va us pi nju za po slog hi per-ka ta lek tič ki pro du že nim re či ma od po čet nog je da na e ster ca, od-no sno dva na e ster ca, u ko me se na kra ju smi ru je či ta va mu zič ka kom po zi ci ja. Čak tri put stro fi č no po no vlje na mu zič ka gra da ci ja su ge ri še na por nost sti ho tvor stva u bo le sti, o če mu se ov de i pe va

69 Astapovo

kao o »pri nud nom ra du«, u ko me je je di na pre o sta la na da zvuč-ni i li kov ni sklad mu ko trp no sko va ne pe sme. Pri tom se sva ka us pe la pe sma po ja vlju je kao su đe ni pe snič ki vr hu nac, ko jim pe-snik is pu nja va svo ju sud bi nu i po mi ren s njom mo že se opro sti ti od sve ga i sa svim. Uto li ko ova us pe la pe sma pri hva ta za no sni, ali krat ko ve ki pe snič ki usud is ka zan u Hel der li no vim sti ho vi ma upu će nim Par ka ma u mo tu zbir ke. Sle de će tri pe sme u pro zi od-go va ra ju stil ski pret hod noj gru pi od tri pro zne pe sme. Od ovih one su odvo je ne ri mo va nom pe smom o Ci ro zi, ko ja je ujed no ne ka vr sta mu zič kog in ter me ca i bo le šću za kri vlje nog ogle da la. Nje go va funk ci ja u ovoj zbir ci je da u se bi zr ca li pret hod ne tri pe-sme i da od ra ža va i jed no stra no po ja ča va nji ho vu la tent nu tu gu u na red ne tri pe sme sve do upa dlji vo sti u iz ve sno sti su o ča va nja sa smr ću. Pr va od njih su o ča va nas sa Po zna tim u ra nom bu đe nju, ko je je naj bli že smrt nom pre la sku u ne iz ve sne ob li ke za grob nog sve ta. Upra vo to »po zna to« tre ba da nas po no vo ras po zna tlji vo ve že za pro bu đe nu ze malj sku stvar nost, te ta ko od lo ži smrt. Sle-de će dve pe sme nas vra ća ju u ba nal nost sva ko dnev nog ži vo ta. U pr voj od njih ni šan dži ji nom smr to no snom usred sre đe nju sme ta ne sa vr še nost vla sti tog te la. A upra vo na osno vu nje on mo že da na slu ti i vla sti tu smrt u ne kom do gled nom ro ku: mo žda mu tr zaj ne do volj no steg nu tog kun da ka od bi je bu breg ko ji će ka sni je ot-ka za ti, što vo di u sa mrt nu ago ni ju (Ni šan). U dru goj od ove dve pe sme car ska po ro di ca se u tu đi ni sa svim na rod ski pri la go đa va naj o bič ni jem ži vo tu, na su prot li te rar nom tra gič nom he roj stvu ari sto krat ske ne pri la go dlji vo sti (Car ska smrt).

Sle de ća je una kr sno ri mo va na pe sma u dve stro fe od po če ti ri ret ka, od ko jih dru ga po ka zu je pra vi lan če tr na e ste rac. Ova pe sma pred sta vlja isto vre me no iz la zak iz pret hod nog seg men ta


pe va nja i ula zak u na red ni, kao što je to već slu čaj sa pe sma ma-me đa ši ca ma u ovoj zbir ci. Ona po ku ša va da na pa ra dok sa lan na čin ope va te le snu Ver nost že ni, pre ma ko joj muž vi še ne ose ća lju bav ne stra sti. A sle de ći blok od pet pe sa ma u pro zi po či nje onom o Ukr šta nju ko je je sa mo te le sno pri vid no, a ni kad su štin-sko, du hov no i istin sko, te o sve op štoj ne spo ji vo sti ko ja kraj nje usa mlju je u bez iz la zu. In tim nost je pe sma o pri snom iš če ki va nju ko ra ka ne kad vo lje ne že ne ko ja sa da spa va u dru goj so bi, a Či sta sa vest o neo ba ve zno sti uz gred nog sek su al nog od no sa kao od mo-ra, ko ji svo jim opu šta njem i pra zni nom od ga đa su o ča va nje sa sva ko dne vi com, ali i sa vla sti tom smr ću. Re ci kla ža ne sa mo knji-žev nog đu bre ta sve u kup ne pi sme no sti, ne go i dra go ce no sti naj-bo lje pe snič ke tra di ci je auto po e tič ka je pro zna ski ca, ko ja uka zu je na svest sa mog pe sni ka o vla sti tom pe va nju i po no vo na zna ču je pri la go dlji vost nje go vih po stu pa ka za te če nom ma te ri ja lu. A Kad smo se ras ta li pri vo di za klju če nju lju bav nu po vest, či je se te mat-sko-mo tiv ske ve ze po vla če od po čet ka dru ge če tvr ti ne zbir ke, i iz ve šta va o za jed nič kom de te tu kao po et skom po sred ni ku, ko ji uči no vi deo iste pe sme od dru gog ro di te lja, da bi je u tre nut-no ovla da noj me ri po no vio sad jed nom sad dru gom. Sle de ća je una kr sno ri mo va na pe sma, ko ja u sva koj od svo je tri stro fe ima po če ti ri ret ka ne jed na ke du ži ne. No pri nji ho vom re đa nju pe-snik je stro go pa zio da se su sed ni re ci raz li ku ju za sa mo po je-dan slog, što do pri no si mu zič koj urav no te že no sti po et ske ce li ne. Ona je na slo vlje na san skrit skim ter mi nom Ava tar(a) ko ji zna či »si la zak« i uka zu je na ova plo će nje ne kog bo ga na Ze mlji. Ova pe sma je ne ka vr sta pan da na Hel der li no vim Par ka ma u mo tu zbir ke. Ona po ku ša va da na slu ti sud bo no sno ote lo tvo re nje oče-vih du šev nih vred no sti u ži vo tu vla sti tog de te ta, no isto vre me no

71 Astapovo

ona je i opro štaj od de ti nje maj ke kao, mo žda, ogra ni ča va ju ćeg na sled nog či ni o ca za ži vot oče vog bi ća u si nu. Ba nal na uni form-nost ži vo tinj ske smr ti je uža sa va ju ća za pe sni ka i te ma je na red-ne pe sme u pro zi (Ži vo ti nje). Bek stvo u pri vid nu bez vre me nost bo le sti od sva ko dnev ne pro la zno sti mu zič ki je ulep ša no par no ri mo va nim dvo sti si ma, ko ji su pre te žno sa sta vlje ni iz dva na e ste-ra ca, te se ono do ži vlja va kao ar ti fi ci jel no, kao bek stvo u več nost umet no sti (Oti ći). Le pa pe sma na Tu vi mo vu te mu je po no vo auto-po e tič ka pro zna ski ca, sa mo sa da ma lo du ža, ta ko da do volj no is crp no go vo ri o oslo ba đa nju iz gra đe ovoj ade kvat ne umet nič ke for me, na su prot pro iz volj nom autop sij skom se ci ra nju. Ka ko je pri sre di ni po sled nje če tvr ti ne ove zbir ke već okon čao vla sti tu lju bav nu po vest, Ni ko la Ži va no vić že li da svo ju pe sma ri cu do vr-ši i kao mi sa o nu ce li nu, te pri kra ju nje iz no si sop stve no vje ru ju u ne ko li ko for mal no raz li či tih pe sa ma. Pr va je pro zna o Sun cu kao us kr si telj skoj si li za žit no zr no po hra nje no u ze mlju i pre-do ča va pe sni ko vu ve ru u ba rem po vre me nu ugod nost i le po tu ovo ze malj skog ži vo ta. Asta po vo je una kr sno ri mo va na pe sma u dve stro fe sa po če ti ri ne jed na ka ret ka. Ona je na slov na pe sma za či ta vu zbir ku i ključ na je za sa op šte nje auto ro vih naj du bljih uve re nja, u ko ji ma ide ja Bo ga osta je naj u zvi še ni ja od svih ljud-skih ide ja, ali ona vi še ne zah te va ve ro va nje u za grob ni ži vot. Tol sto je vo Asta po vo je Ži va no vi ću sa mo sim bol za skrom no pri-hva ta nje ne mi nov no sti smr ti i po ni že nja u smr ti sve ga pod jed-na ko ljud ski i bo žan ski uz vi še nog. Asta po vo je pe sni ku me sto na ko me se smer no mo že pri mi ti ni šta vi lo smr ti, sa ko jom bo žan ska uz vi še nost i sve moć ko ju je umet nič ki is ku sio ne ma vi še ni ka kve ve ze. Ta ko umet nost osta je je di na oblast ljud skog ži vo ta u ko joj umet nik, po put Hel der li na u nje go vim Par ka ma iz mo ta zbir ke,


ose ća bo žan sku bes kraj nu i bez u slov nu mi lost. Ana te ma je sa mo pro zni pro du že tak ovog raz mi šlja nja o pro klet stvu, o po ri ca nju sva kog mi sa o nog sa dr ža ja u smr ti, u ko joj se ta ko po ni šta va pe-snič ka per so nal na du hov na eg zi sten ci ja, te i njen lič ni bo žan ski dar, pa je sve jed no u ka kvo bi se to be slo ve sno stvo re nje pe snik mo gao za grob no pre tvo ri ti. Be no ve eti de su pro zne ve žbe iz isto-vre me no fo ren zič kog i »ar ti stič kog«, ili, mo žda, iz sa mo na iz gled ar ti stič kog sti ho tvor stva zbog nje go vog u su šti ni neo ri gi nal nog, te ne u met nič kog po stup ka mon ta že, ko ji kom bi nu je autop sij ske i ko la žne teh ni ke.

A Spo me nik Vo ji sla vu Ili ću na sa mom kra ju zbir ke je pe-sni ko va za vr šna reč i pri vre me ni opro štaj od či ta o ca. Ona je dvo smi sle na, i to čak do pa ra dok sa. Mo že mo je shva ti ti ka ko u smi sa o nom klju ču na ci o nal no kul tur nog op ti mi zma, ta ko i pe si-mi zma. Na še raz u me va nje ove pe sme za vi si od to ga da li će mo iden ti fi ko va ti bi stu od cr nog ka me na ko ja pred sta vlja lik Vo ji-sla va Ili ća u re du dru gih bi sta sa li ko vi ma ve li či na na ci o nal ne kul tu re ili baš na su prot nji ma u ne kom sop stve nom po ret ku pe-snič kih vred no sti. Red re či ove pe sme je otvo ren za oba tu ma če-nja. Uto li ko se pe sni ko vom pe si mi stič kom po gle du mo že či ni ti da se ka le meg dan ski spo me ni ci ve li ka na srp skog na ci o nal nog obra zo va nja po ja vlju ju u no ći kao ša hov ske fi gu re ko je svo jim po zi ci ja ma u ogra ni če nom i kru tom kul tur nom i ci vi li za cij skom po ret ku vla sti tog na ro da one mo gu ća va ju kre ta nje cr nog pe snič-kog kra lja, nji ho vog slo bod nog du hov nog su par ni ka. Ali či ta o cu je mo gu će da iz istog tek sta iš či ta i di ja me tral no su prot no zna-če nje: Ka le meg dan ski spo me ni ci ve li ka na na ci o nal ne kul tu re, me đu ko ji ma je i Ili ćev, po ja vlju ju se u no ći kao be le ša hov ske fi gu re ko je kul tur nim i ci vi li za cij skim si ste mom svo jih po zi ci-

73 Astapovo

ja one mo gu ća va ju kre ta nje cr nog kra lja, pro tiv ni ka u sva kom smi slu te re či. Na i me, mi ne mo ra mo po seb no zna ti da je Ili će-va bi sta od cr nog ka me na, a sva ka ko mo ra mo ima ti na pa me ti da je cr ni kralj op šti ša hov ski sim bol ap so lut nog pro tiv ni ka. Sa ovog uni ver zal nog či ta lač kog sta no vi šta is ho di šte ove pe sma ri-ce mo že se op ti mi stič ki pre u sme ri ti ka po gle du na sta bil nost i pro gres na ci o nal ne kul tu re, pa u nje nim okvi ri ma i pe sni štva, na su prot dez in te gri šu ćim stru ja ma, a bez ob zi ra na in di vi du al-nu pro la znost pe sni ka, ali i te ka ko s ob zi rom na nje gov tra jan umet nič ki do pri nos obra zo va nju ma ter njeg je zi ka kao glav nog or ga na i po je di nač nog i ko lek tiv nog sa mo spo zna va nja, te ta ko i na ci o nal nog kul tur nog iden ti te ta. U kon tek stu ova kvog na ci-o nal no kul tur nog op ti mi zma pe sni štvo uvek mo že na ći za se be čvrst smi sao, ma ko li ko sam pe snik sum njao u ta kvu kon tek stu-a li za ci ju, jer baš nje go vo is traj no pe va nje na ma ter njem je zi ku sve do či upra vo ono su prot no u od no su na nje go vu sum nju! Ako smrt u pr voj pe smi ove zbir ke (Kraj da na) sve po rav na va i vra ća u po čet no sta nje, pa ta ko i ras po red ša hov skih fi gu ra u po čet ni po re dak, on da se na nje nu de lat nost mo ra ra ču na ti po go to vo u zvr šnoj pe smi zbir ke: Smrt sva kog ve li ka na na ci o nal ne kul tu re po rav na va sve nji ho ve fi gu re u na ci o nal no kul tur noj par ti ji ša-ha. Na kon to ga su mo gu ći no vi kul tur ni po če ci, no ve du hov ne igre u ko ji ma uče stvu ju i ži vi i mr tvi. Ti me se uvek otva ra no vi put pe snič kom spo zna va nju ma tič ne kul tur ne tra di ci je. Taj put je svo je vre me no bio otvo ren Vo ji sla vu Ili ću, a nje go vom smr ću po to njim pe sni ci ma!

Mi o drag Lo ma


75 Astapovo

U ovoj knjizi:

7 Kraj dana8 Kockice su se rasule9 Autopoetike10 Za Šampolionovim stolom11 Svi slogani naše otadžbine12 Voda se sliva niz kaldrmu13 Devojke na biciklima14 S nekim ženama razgovora15 Noćna vrućina16 Avgust18 Drveće19 Jabuke na tacni20 Prvi sastanak21 Nevreme22 Aušvic23 Beograd24 Festival piva u Ulici maršala Birjuzova25 Cveće u proleće26 Đubre27 Plava šljiva28 Pakao29 Autobusi30 Zoološki vrt31 Desetina32 Noćna vožnja prugom Beograd–Bar33 Građanin sveta


34 Neprilagođenost35 Soliter36 Poderane pantalone37 Pravac38 Ciroza39 Poznato40 Nišan41 Carska smrt42 Vernost43 Ukrštanje44 Intimnost45 Čista savest46 Reciklaža47 Kad smo se rastali48 Avatar49 Životinje50 Otići51 Lepa pesma na Tuvimovu temu52 Sunce53 Astapovo54 Anatema55 Benove etide57 Spomenik Vojislavu Iliću59 Astapovo Nikole Živanovića

77 Astapovo

Nikola ŽivanovićASTAPOVO

IzdavačKoraci, Kragujevac

Za izdavačaAleksandar Šaranac

UrednikNikola Živanović

RecenzentBorislav Radović

Likovno-grafi čka opremaAleksandar Đoković

ŠtampaGrafostil, Kragujevac

Tiraž500


Documents

Nikola Zivanovic - Astapovo (Drugo Izdanje)