Prvi put u ŠvajcarskojKonačno prilika da idemo u pozorište i da kupimo knjigu na našem jeziku!2 3 4

Otkaz ZOU-a vodi u haos!

Nr. 5 | Juni 2007 | serbo-kroatischBeilage zur Zeitung «work», «area», «l’événement» | Redaktion T +41 31 350 21 11, F +41 31 350 22 11 | redaktion@unia.ch | www.unia.ch

Smrt na skelamaOpasnost za postavljače skela i za sve ostale radnike koji po njima hodaju

Kongres ESŠOfanziva kao jedina mogućnost borbe radnika protiv ujedinjenog kapitala

Marševi protiv Konferencije G8

Za naša prava!Povećanjem deregulacijeradnih odnosa (fleksibilnoradno vreme, rad na poziv,temporerni rad itd) zaposle-ni se sve više brinu za svojuegzistenciju, jer se prakti-čno čitav riziko firme preno-si na račun radnika.

Na jednoj strani, nepodnošljivi radniuslovi su sve masivniji a na drugoj in-ternacionalne koncerne su sve boga-tije. Prava svih na socijalnu zaštitu, naslobodno kretanje, na školovanje istučno usavršavanje, na negovanjezdravlja i lečenje, smanjeno je ili us-kraćeno merama privatizacije poseb-no u sektoru uslužnih delatnosti. Iakomigranti imaju pravo na slobodu kre-tanja ono zavisi isključivo od odlukakrugova poslodavaca. G8 Konferenci-ja odžana juna meseca u Rostock-u

(Nemačka) se kao i obično odvijala ustilu analize medjunarodnih odnosa,siromaštva u Africi, o širenju Sida-e, ozagrevanju planete zemlje itd. i na os-novu dosadašnjeg iskustva, sve ćekao i dosada ostati na rečima.

Otpor kao porukaU čitavoj Evropi su održani marševi pro-testa protiv ovakve nepravedne politi-ke 8 najbogatijih zemalja u svetu: Ot-por, protiv prekarizacije radnih odnosai životnih uslova i protiv rasističke mi-gracione politike. Marševi su imali za cilj, skretanje pažn-je javnosti na ciljeve ovih protesta ot-pora: Za globalizaciju socijalnih i de-mokratskih prava, za globalizaciju uborbi za ujedinjenje zaposlenih i neza-poslenih bez granica. Stotine hiljadaljudi su se širom Evrope pridružile ma-nifestacijama otpora. Delom je ne-mačka policija veoma brutalno rastu-rala manifestante, ali poruka marševaje ipak ušla u domove ne samo širomEcrope već i širom sveta.

Uprkos zahtevima sindikata,da će za Bilateralne ugovoresa EU glasati samo onda, akooni budu povezani sa pra-tećim kontrolnim meramaplata i radnih uslova i iako sutada poslodavci i valsti daliobećanje, nažalost na obeća-njima je i ostalo.

Posle brojnih intervencija sindikataprotiv gradjevinskih poslodavaca,zbog kršenja ugovornih normi i za-pošljavanja temporernih radnika sapodručja EU za mizerne zarade, kojeautomatski utiču na nelojalnu konku-renciju i smanjenje zarada domaćihradnika, vrhunac je postignut prvoutešnim komentarima vlasti i kona-čnim otkazivanjem Zemaljskog okvi-rnog ugovora za Gradjevinarstvo(ZOU) od strane Udruženja gradje-vinskih poslodavaca Švajcarske.

Opasnost za socijalni mirNepretano pogoršanje radnih uslovai smanjenje realnih plata unosi nemirmedju zaposlenima. Prateće kontro-lne mere za sprovodjenje dela bilate-ralnih ugovora, koji se odnosi na slo-bodno cirkulisanje radne snage, se ko-načno moraju efikasnije sprovoditi uživot. Otkaz ZOU-a od strane gradje-vinskih poslodavaca ne ugrožava sa-mo Gradjevinarstvo i prateće delatno-sti, on ugrožava socijalni mir u Švajca-rskoj. Nezadovoljstvo situacijom našvajcarskim gradilištima se može vi-deti na licima radnika. Strah od sma-

njenja plate ili čak i od otkaza se osećau vazduhu. Lepa ideja slobodnog za-pošljavanja iz dan u dan postaje mo-ra i ostavlja sve više mesta netrpelji-vosti domaćih radnika prema došlja-cima. ZOU je dosada bio kakva takvagarancija za minimalne plate i drugeodredbe koje su od strane Savezne vla-de proglašene opšteobaveznim. Sadaposlodavci tvrde, da će oni i dalje spro-voditi odredbe ZOU-a. Ostaje zago-netka, zašto su ga onda otkazali?

Akcije Unia-eSindikat Unia je već u junu reagovaoakcijama kod otvaranja severne tange-nte autostrade Basel (2.6.), sazivanjemSkupštine delegata (16.6.), dan akcije

Ženeva (18.6.). Predvidjena je i akcijaprotesta za vreme održavanja Skupšti-ne delegata poslodavaca 29. juna u Lu-zern-u.Da li poslodavci igraju na kartu poka-zivanja snage i insistiranjem na po-goršanju ZOU-a ili su zaista istrajni naideji ukidanja ovog ugovora i potpu-ne «liberalizacije» radnog tržišta osta-je za sada pitanje bez odgovora. Ova-kvih pokušaja bilo je i u prošlosti. Ra-zika je u tome i to je i suština čitavogproblema: nekada su oni bili zavisniod domaćeg radnika bio on Švajcaracili stranac sa dozvolom a danas to,zahvaljući jeftinoj radnoj snazi iz EU-e, to više nisu.

� Mira Komaromi

Poslodavci otkazali ZOU za Gradjevinarstvo

Situacija beznadežna

Bivši radnički advokat i ministar Moritz Leuenberger u živoj diskusiji sa Gradjevianrima.

80 delegata predstavnika mi-granata Sindikata Unia je nakonferenciji izjavilo svoju za-brinutost zbog otkaza ZOU-aod strane Gradjevinskih po-slodavaca. Na ovaj način suugroženi interesi svih Gradje-vinara a posebno onih stra-nog porekla, koji čine većinuu ovoj delatnosti.

Slobodna cirkulacija lica izmedju EU-e i Švajcarske zajendo sa pratećim ko-ntrolnim merama, je jedan od napre-daka u politici za strance, koji su mi-granti davno priželjkivali. Tim više suisti ti migranti bili šokirani vešću, dasu poslodavci za kraj septembra 07otkazali Zemaljski okvirni ugovor zaGradjevinarstvo (ZOU) i time ugrozi-

li upravo njihove interese: pravo naminimalne plate od 1. oktobra 07 višene postoji. I ne samo to, otkazivanjeugovora je širom otvorilo vrata sma-njenju plata i pogrošanju radnih uslo-va. Ovo može prouzrokovati netrpe-ljivost medju radnicima i isti mogu bi-ti na kraju optuženi za raspirivanjenetrpeljivosti prema novim kolega-ma, i tako politički zloupotrebljen.

Zloupotreba državljanstvaDiskusija i odbijanje u Veću naroda oInicijativi desnice da «narod» treba daodlučuje ko će a ko neće dobiti šva-jcarski pasoš, pokazala je još jednom,da ovakvi zahtevi nemaju šanse ali itendenciju da će se oni uvek ponovolansirati. Tako je, uprkos otporima,upravo lansirana Inicijativa SVP, koja

obećava «narodno i pravedno» do-deljivanje švajcarskih pasoša. Delega-ti Unia-Konfeencije za Migraciju suizraili žaljenje ubog ovakvih i sličnihreakcija gradjenskih partija. Ovakveakcije povećavaju nesigrnost migra-nata i dovode do sve veće netrpelji-vosti prema strancima. Praksa posti-zanja prava na švajcarski pasoš je i do-sada bilo rigorozna i sada isto to ne bismelo da posluži u političke svrhe. Isto tako, delegati su kritikovali po-stojeću raznolikost kantona u praksidodeljivanja švajcarskih pasoša.

Regulisanje lica bez papiraSindikat Unia se borio i bori se za po-boljšanje položaja lica bez papira. Ta-ko je napr. Migraciona komisija pri SSŠpismom upućenim švajcarskom mi-

nistarstvu za privedu zahtevalo po-boljšanja za hiljade mladih strankinjai stranaca bez papira. Neki od njih suovde i rodjeni. SSŠ još uvek čeka odgo-vor ministarke Doris Leuthard. Dele-agati Migracione Konferencije takodje

zahtevaju, da se pre stupanja na sna-gu revizija Zakona za strance, Zakonaza političke izbeglice kao i Zakona zarad na crno, jasno reguliše i status li-ca bez papira, kao što je to slučaj ubrojnim evropskim zemljama.

Umesto fraziranja desnice

Migranti za socijalnu sigurnost

Radno predsedništvo na burnoj konferenciji delegata migracije Unia.

Svima je još u sećanju superleto 2003. god. Ima onih kojisu to leto prijatno doživeli,ali i onih koji su morali da ra-de napolju, pa im ovo leto ni-je ostalo u dobroj uspomeni.

Stručnjaci se slažu u tome, da je na-porni rad napolju štetan po zdravljene samo zimi, već i leti u slučaju že-ge i visokog prisustva ozona. Posle-dice mogu biti: opekotine od sunca,sunčani udar, zapaljenje beonjače,razna oboljenja kože do raka kože,smanjenje radnog učinka i s tim po-vezana veća opasnost od nesreće,iznurenost, povećanje opasnosti odinfekcije itd.

Uloga poslodavacaPosloprimci mogu sami dati dopri-nos zaštiti svog zdravlja time što ćepiti dovoljno vode (ni u kom sluča-ju alkohol), i to pre nastanka žedji,što će jesti dovoljno povrća i voća,što će se od sunca zaštiti kremom, štoće za vreme rada nositi laganu maji-cu i pantalone kao i šešir za sunce,

zaštitne naočare, kacigu u slučajupotrebe itd. Medjutim i tada, opte-rećenje zdravlja nije otklonjeno. Zazaštitu zdravlja kod velikih vrućinapotrebno je uvodjenje posebnihorganizacionih i tehničkih mera:organizovanje radnog vremena kadanisu velike vrućine i kada nema ve-like koncentracije ozona, posebnoteške poslove izvoditi pre podne,uvodjenje više kratkih pauza u hla-dovini, obustaviti rad ako su ekstre-mne vrućine kao i u slučaju da radni-cima nije dobro, rashladiti noću pro-storije za rad, postaviti zaštitne ka-pke protiv sunca kao i ventilatore,itd. Ovo su mere, koje na sebe mo-raju preuzeti poslodavci. Savesniposlodavci na vreme pripremajuuslove za sprovodjenje ovih mera,ukoliko to bude potrebno. Oni una-pred dogovaraju sa zaposlenima ka-ko treba postupiti u slučaju žege.Medjutim, nije uvek lako odlučitimomenat za uvodjenje posebnihmera i nije svaki poslodavac spre-man za to, a radnici često ne uzima-ju dovoljno ozbiljno ovu opasnost.

Pravila za zaštitne mereOsim informacija i predloga morajubiti formulisane i konkretne obaveznemere zaštite od žege i ozona. SindikatUnia želi da doprinese radnoj sigurno-sti na dva sledeća područja: preko inte-rneta radnicima stoje na raspolaganjunajvažnije informacije u vezi žege i vi-sokog procenta ozona. Sekcije će re-dovnim posetama gradilištima di-rektno obaveštavati zaposlene o tomešta činiti u slučaju visokih tempera-turama; Isto tako, Sindikat Unia želida konkretno na terenu doprinesesprovodjenju u život koncepta Suva-e Rad napolju kod žege.

Pažnja! Od zaposlenih se zahteva da čitajuinformacije, diskutuju sa radnim ko-legama i daju svoje mišljenje o ovojtemi. Samo tako se može postići uvo-djenje pojedinih normi koje bi bileobavezne za sve poslodavce ali isto-vremeno i za sve posloprimce, a sveu interesu zaštite zdravlja samih ra-dnika.

SAH Upravni odborBivši kopredsednik Sindikata Unia i se-kretar odgovora za sindikalno školo-vanje Vasco Pedrina, izabran je za čla-na Upravnog odbora Švajcarske za-dužbine za radničku pomoć (SAH).Kao što je poznato, Vasco Pedrina je ipotpredsednik Internacionalng Udru-ženja Gradjevinara i radnika drvneindustrije. On ulazi u upravni odborSAH kao naslednik SP poslanika uveću naroda švajcarske konfederacijei člana Upravnog odbora Unia-e AndréDaguet.

Nezaposlenost ispod 3 %Švajcarska radna mašina radi punomparom: nezaposlenost je pala ispod 3procenata; medju mladima situacija jejoš bolja. Problematika radnih mestaza učenike u privredi ostaje medjutimnerešena. U Švajcarskoj je rado tržištedostiglo rekord od 2002. god. Krajemaprila 2006. god. bilo je 112829 licabez posla. To je 5086 osoba manje odmarta meseca, kako saopštava Seco(Savezni zavod za privredu). Posebnoraduje smanjenje stope nezaposle-nosti kod mladih. U svakom slučaju idalje zabrinjava situacija radnih mestaza učenike u privredi. Posebno su po-godjeni mladi sa slabijim školskimuspehom i oni koji imaju problema usocijalnom okruženju.

Suva: Smanjenje premijaPovodom saopštenja za štampu Sa-veznog zavoda za osiguranje od nesre-će i profesionalnih bolesti (Suva), upra-vo u periodu pred glasanje povodom 5.revizije Invalidskog osiguranja (IV), Uniaje zauzela sledeći položaj: «iako se na prvi pogled ova vest može okarakteri-sati pozitivnom, ako se situacija bližerazmotri može se zaključiti, da će odsmanjenja premija koristi imati samoposlodavci» tvrde sindikalci, koji se de-cenijama bore za poblojšanje položa-ja posloprmaca pogodjenim nesrećomili profesionalnim bolestima. «Nedovo-ljne kontrole radnih mesta, nedovoljnepreventivne mere, nedovoljno pozna-vanje novih fenomena uzročnika pro-fesionalnih bolesti, su samo od nekihoblasti gde ovo osiguranje može uloži-ti novac u interesu zaposlenih», sao-pštila je Unia.

Comedia fuzioniraGlavna tačka dnevnog reda na nare-dnom Kongresu ovog malog ali efi-kasnog Sindikata u Basel-u, sigurno ćebiti traženje partnera za ujedinjenje si-ndikalnih snaga. Od osnivanja ovogSindikata 1999. god. broj članova jeneprestano opadao i sada iznosi samo14000. Na osnovu izjava predstanikaovog sindikata, ovako mali broj člano-va stavlja na kocku funkcionisanje Si-ndikata. Zato je od strane čelnika ovogsindikata predložena analiza situacijei eventualno traženje partnera za fuzi-ju. Da li će to biti Unia ili Sindikat Ko-munikacija videće se.

SEV reformišePosle neuspelog pokušaja fuzije izme-dju Sindikata personala zaposlenog uželeznici i u transportnim preduzećima(SEV) i Sindiakta Komunikacija, naKongresu doržanom krajem maja Si-ndikat SEV je prihvatio predloge za re-formisanje organizacije u naredne dvegodine. Težište reforme je veća prisu-tnost u bazi tj. u regijama i reforma ko-mplikovanih struktura SEV-a.

horizonte Nr. 5 | Juni 2007 | serbo-kroatisch 2

News

Kolege sindikalci iz Francuske su za-brinuti, jer novoizabrani predsednikNicolas Sarkozy ima nameru da uve-de antisindikalnu politiku. On je većnajavio smanjenje pravnog prostoraza štrajk u transpotnoj delatnosti. Sle-deći korak mu je zabrana sindikalnogčlanstva za sve predstavnike i delega-te radnika u komisijama preduzeća.Radi se dakle o jasnim potezima pro-tiv radnika i sindikata kao njihovog le-gitimnog zastupnika, koji se pamte je-dino iz perioda fašizma.

P. Ovo je prvi put da iz jedne važne evropske zemlje dolaze zahtevi za isključenje sindikata iz društvenog procesa?O. Ovo je nov signal koji se može evi-dentirati u nekim zapadno/i istočnoevropskim zemljama. Kolege Francu-zi se boje, da će biti pokušaja nega-tivnih promena ustavnih odredbi.Postoji opasnost, da se u pitanje do-vede cela tzv. socijalna karta kao i

osnovna ljudskih prava, činjenica ko-ja nam mora biti upozorenje.

P. Da li će ovo uticati na Švajcarsku? O. Indirektno da, jer je Švajcarska eko-nomski integrisana u Evropu. Preo-kret na političku desnicu u Francu-skoj, neće ostati bez odjeka i u drugimevropskim zemljama pa i u Švajca-rskoj. Na taj način će se politička kli-ma u Evropi i dalje pogoršavati. Uprošlosti je bilo faza, kada so mogli dai mi profitiramo od pozitivnih evo-pskih kretanja. Sada je došao mome-nat, kada našu borbu moramo nasta-viti bez oslonca na EU-u.

P. Imajući u vidu ovakve perspektive, kako će reagovati evropski sindikati?O. Na Kongresu Evropskog saveza si-ndikata je preovladalo mišljenje, da seponovo mora ići u ofanzivu i da semoraju pojačati pojedinačni savezi

sindikata. U naredne četiri godinemoramo raditi na finansijskoj konsli-daciji sindikata. Na ekonomskom po-lju se moramo boriti za bolje zaradeali i protiv sve veće fleksibilnosti i pre-karizaciju radnih odnosa. Ovo je si-ndikalni odgovor na politiku poslo-davaca koja dovodi do sve veće fle-ksibilnosti rada i do sve manje soci-jalne sigurnosti zaposlenih.

P. Šta će se konkretno uraditi po pitanju plata?O. Upravo se vode zajedničke kampa-nje sindikata Švajcarske u zemalja EU-e za smanjenje nepodnošljivih radnihodnosa (prekarizacija) kao i za po-većanje minimalnih plata (kao što topredvidja zakon u Francuskoj), kao štose to postiže pregovorima izmedjuposlodavaca i Sidnikata u Italiji, ili kaošto se to dogovara na regionalnom ni-vou u Nemačkoj i na kantonalnomnivou u Švajcarskoj. Ujednačavanjemplata bi se sprečio sadašnji pritisak naplate i opasnost pada zarada i po-većanja kapitala.

P. Zar je tako težak medjudržavnidogovor?O. Da, jer se veoma razlikuju sindi-kalne tradicije od zemlje do zemlje.

Medjutim, u ovom momentu se mo-raju prevazići te razlike, jer jedno-stavno nacionalno delovanje višeneće imati nikakvog efekta, jer kapi-tal već dugo nije više nacionalan.

P. Da li danas više nego u prošlosti postoji spremnost na saradnju?O.Slogan Sevilla-e «U ofanzivu» jasnopokazuje veću spremnost naciona-lnih sindikata za evropski zajedničkirad. Posle uspešne kampanje protivdirektive Bolkenstein, moramo u bu-dućnosti obavezno pokrenuti konkre-tne zajedničke akcije kada su u pita-nju plate i radni uslovi.

Kongres Evropskog Saveza Sindikata

Povratak sindikalne borbeU momentu kada je u Francuskoj pobedio predstavnik de-snice automatski se očekuje stavljanje akcenta na novoli-beralnu politiku, koja nije važna samo za Francusku već i zaostale zemlje EU-e i šire. Šta će preduzeti Sindikati? Na pitanjana ovu temu odgovarao je delegat Sindikata Unia na KongresuEGB-a, Vasco Pedrina.

Zaštita zdravlja u letnjim mesecima

Žega i ozon

Nespremnost poslodavaca i nedovoljna svest radnika od opasnosti žege pogubni za zdravlje.

Pomoć Referendumuprotiv bogatih

Hvala JoseffOdluka Vrhovnog suda Šva-jcarske je šamar u lice zaMerz-a i Blocher-a kao i za či-tavu desničarsku partijuSVP. Ista je istovremenopotvrda ispravnosti zahtevalevice i sindikata, da se i kodbogatih ipak mora postićiizvesna poreska pravda.

Kada se predstavnik krajnje levice oposlanik Veća naroda Joseff Zisyadisiz protesta svojevremeno preselio izkantona Waadt u kanton Obwal-den, gde vladaju posebni aršini uplaćanju za bogate i za obične smrtni-ke, niko nije verovao da će cela stvardoći do Vrhovnog suda. Još manje seočekivala ovako pravedna odlukanajviše sudske istance Švajcarske. Ali,desilo se ono, što je svaki pošten grad-janin Švajcarske očekivao: Sud je re-kao ne privilegijama samo za bogatei time dao jedno veliko plus Refe-rendumu za pravednost sistema opo-rezivanja u Švajcarskoj.

Pomoć ReferendumuOvde treba jasno reći hvala Joseff, štosi imao hrabrosti da kažeš svoju rečprotiv poreske nepravde, koja ume-sto da forsira svoje gradjane širomotvara vrata stranim bogatašima, či-je firme u kantonu ponekad imaju sa-mo poštansko sanduče. Tako su ko-načno pobijeni «argumenti» gradja-nskih partija a posebno SVP, o doti-čnom zapošljavanju domaćih ra-dnika u tim nazovimo ih firmama. Ta-ko će i za njih vladati princip, kao i uostalim kantonima, da se poraz plaćana osnovu efektivne zarade, kao štosu to činili i čine svi zaposleni u Šva-jcarskoj, pa i u kantonu Obwalden.

Državljani iz 15 EU država,Malte, Kipra kao i zemaljaEFTA imaju od 1. juna 2007 go-dine pravo na potpuno slo-bodno kretanje. I Državni sa-vjet je danas ukinuo dosa-dašnja djelimična ograniče-nja koja su se odnosila napostepen protok radne snageiz zemalja koje pripadaju EU iEFTA (VEP).

Sve više gradjana EU u ŠvajcarskojPoptpuno slobodno kretanje državlja-na 15 dosadašnjih EU članica, kao ičlanica EFTA stupilo je 1. juna 2007godine na snagu. Slobodan protokradne snage izmedju Švajcarske i 10EU država, važi još od 1. aprila 2006godine. Sljedeću fazu predstavljajupregovori sa Rumunijom i Buga-rskom.Kontigenti za stalni boravak iz 15 EUzemalja (15.000 godišnje) je već isko-rišteni. Dolazak ove nove radne sna-ge bio je prije svega kvalitativne pri-rode; tako skoro 2/3 lica doseljenih izEU zemalja, ima odgovarajuće srednjeili više stručno obrazovanje. Konti-genti sa kratkim boravkom, odredje-nog trajanja (115.500 godišnje) ostva-reni su izmedju 55% i 90%.

Nemci na prvom mestuNajviše odobrenja za boravak dodje-

ljeno je licima iz Njemačke, a zatimPortugala i Francuske. U istom perio-du u Švajcarskoj je radilo 189.543 licaiz pograničnih područja, koja ne po-tpadaju pod navedene kontigente.Najviše iz Francuske, zatim Italije,Njemačke i Austrije. Relatino izražena iskorištenost konti-genata radne snage direktno je pove-zana sa visokom privrednom konju-kturom u proteklim godinama. Po-tražnja za odredjenim zanimanjimabila je u pojedinim periodima tolikojaka, da je na primjer tromjesečni ko-ntigent od 3.750 u 2006 godini bioiscrpljen u roku od nekoliko dana; re-kord je ostvaren u martu 2007 godi-ne, kada su kontigenti bili već po-punjeni za 41 minutu!Dobra privredna situacija pokazala jerezultate i u oblasti pružanja usluga(do 90 dana u godini) sa čak 107.941lica u 2006-toj godini.

Nepovoljno za nečlanice EU Porast ukupnog broja stranaca ostaoje u nivou prosjeka poslednjih 10 go-dina, ali je u Švajcarsku došlo mnogoviše nego do sada kvalifikovane radnesnage iz zemalja EU. S druge strane,broj nove radne snage zemalja nečla-nica EUje u opadanju (2006: –7.781 ili–1,2%). Ovakav razvoj upravo odgo-vara ciljevima koje je postavio Parla-ment i Državni savjet.Ukupan udio stranaca u broju sta-

novnika Švajcarske u 2006 godiniiznosio je 20,4% što je više za 0,1%.

Delimična revizija zakonaDjelimična revizija uredbe o postepe-nom uvodjenju slobodnog pristuparadne snage izmedju Švajcarske i ze-malja EU (VEP) predvidja tehničkepromjene odnosa postepenog pro-vodjenja Dogovora o slobodnom pri-stupu radne snage koji je stupio nasnagu 1. juna 2002 godine (FAZ). U prvoj fazi, Švajcarska je zadržala pra-vo da slobodan priliv nove radne sna-ge ograničava iz zemalja EU i EFTA. 1.juni označiće kraj uvtrdjenog prela-znog perioda i početak nove faze. No-va etapa podrazumjeva ukidanje po-stojećić kontigenata uz potpuno otva-ranje granica za lica iz navedenihdržava.

Dalji razvojUkidanje kontigenata za 15 zemaljačlanica EU baziraće se na slobodnomkretanju radne snage, ali u probnomtrajanju od godinu dana. Smatra se, dabi se na taj način zadovoljila trenutnapovećana potražnja na radnom trži-štu. Ipak, kako će se na dalje ovo slo-bodno doseljavanje odvijati, niko uovom trenutku ne može predvidjeti. Uzimajući u obzir zahtjeve poslednjihmjeseci za novim kontigentima, raču-na se da će u junu i julu 2007 godinedoći do izuzetnog povećanja po-

tražnje za dozvolama boravka. Ukoli-ko bi se u periodu od 1. juna 2007 do31. maja 2008 godine doseljavanje po-većalo za više od 10% od prosjekazadnje tri godine, Švajcarska će moćiponovo uvesti ograničavajuće konti-gente za sljedeće tri godine.Ovdje seradi o specijalnim zaštitnim klauzu-lama utvrdjenim u Sporazumu. 1 januara 2007 godine Bugarska i Ru-munija su takodje pristupile bilate-ralnom sporazumu izmjedju EU iŠvajcarske. Kako će izgledati slobodnarazmjena radne snage sa ove dvije

zemlje, pokazaće dolazeći pregovori.Oni će se koncentrsati prvenstveno nautvrdjivanje prelaznog perioda i ve-ličine kontigenata.U toku 2008 godine, Državni savjetiće odlučivati o daljem provodjenjudogovora o slobodnom protoku radnesnage. Konačna odluka je ipak u ru-kama Švajcarskih glasača. A Refren-dum o tome biće, najvjerovatnijeodržan krajem 2008. ili početkom2009. godine.

Slobodan protok državljanja Evropske Unije (EU)

Nečlanice ostaju po strani

horizonte Nr. 5 | Juni 2007 | serbo-kroatisch 3

Svake godine se na gradje-vinskim skelama Švajcarskedesi više nesreća nego što jeto broj ljudi pogodjenih priro-dnim nepogodama. Jednomvelikom kampanjom Suva že-li da poveća radnu sigurnostna gradjevinskim skelama.

Kad se nesreća desi, kao što je to prekratkog vremena bio slučaj na po-znatom gradilištu Letztigrund (sta-dion za evopsko prvenstvo u fudbalu08 u Cirihu), gde je jedan radnik po-ginuo a drugi teško povredjen, odgo-vor je uvek isti: sigurnost je na viso-kom nivou, sve je bilo ispravno, po-grešio je čovek. Tako na kraju skorouvek ispada da su mrtvi i povredjenisami krivi za svoju zlu sudbinu. Da lije to uvek tako?

3000 nesreća godišnjeRad na gradjevinskim skelama je opa-san rad. Svako ko radi ovaj posao moženapisati stranice o tome šta se i šta jemoglo da se desi. Svake godine se uŠvajcarskoj desi 3000 nesreća na ske-lama, od toga 6 sa smrtnim posledi-cama. 115 unesrećnih su posle ova-kvih nesreća ostali invalidi. U ovu ci-fru nisu uračunati oni unesrećeni, ko-ji posle nesreće zbog duge radne ne-sposobnosti gube radno mesto, iliviše nisu sposobni da rade u gradje-vinskoj delatnosti. Ove nesreće prouz-rokuku 80 miliona franaka troškovagodišnje. U najgorem položaju supostavljači gradjevinskih skela. Kodnjih svake godine svaki četvrti radnikima nesreću na radu. Ovaj broj možebiti smanjen samo onda, ako napridržavanju sigurnosnih mera zaje-

dno rade skelari, ostali gradjevinskiradnici i kontolori radova.

Kampanja Suva-eZbog toga je Suva lansirala kampanju«Sigurne gradjevinske skele». Cilj Su-va-e je, Smanjenje broja nesreća za 20procenata do 2008. god. i smanjenjetroškova za 15 procenata. Ovo su vi-soki ciljevi postavljeni od strane Za-voda za suzbijanje nereća na radu iprofesionalnih bolesti. Svaki iskusnigradjevinar bi mogao satima da na-braja, kako se skele ili tzv. naprave uvidu skela prave i postavljaju i koliko

rizika vreba radnike koji na njima ho-daju i rade. Zbog toga su svi pozvani,da skrenu pažnju na nedostatke si-gurnosnih mera i to pre nego što se išta desi.

Gubitak ljudi i novcaKampanja Suva-e za očuvanje lju-dskih života i uštedu materijalnihsredstava se bazira na sledećim tačka-ma: Na švajcarskom gradjevinskomsajmu Swissbau u Basel-u jedan štandće biti posvećen posebno ovoj temi;na takmičenju pod nazivom « Predu-zeće za gradnju i postavljanje skela zaprimer» tokom 2007. god. više firmiće biti nagradjeno za uspešno spro-vodjenje sigurnosnih mera na skela-ma; U takmičenju na ideju «Novitetiu gradnji skela» biće nagradjeni na-jbolji inovatori sigurnosnih mera nagradilištu; Novo je i to, da su upravoobjavljene dve brošure Suva-e na temu«Sigurnost ostvarena planiranjem» i«Sigurnost pri montaži i demontaži».Završena lista «Skele na fasadama» ta-kodje stoji na raspolaganju; U okviruove kampanje izaći će i devet puta no-vine pod naslovom «Dobro oskelan»sa informacijama na temu radna si-gurnost i savetima za praktičan rad naskelama; Od jeseni će biti objavljivanspot na televiziji na tu temu, a Suva ćeistovremeno producirati DVD zaodredjene kategorije zaposlenih. Su-va će paralelno sa ovim akcijama i to-kom 2007. god. sprovoditi kontrolegradjevinskih skela, koje mnogi ra-dnici ni posle dve decenije rada naovom poslu nisu doživeli. Krajnje jevreme, da se svi, a posebno novi i mla-di radnici upoznaju sa opasnostimakoje vrebaju kod rada na skelama.

Bilateralni ugovoriU ljeto 1999 godine, Evropska unija i Švajcarska potpisalesu sedam Bilateralnih sporazuma, medju kojima i sporazumo slobodnom protoku radne snage. On je na snazi os 1. ju-na 2002 godime.

U medjuvremenu Evropska Unia se 1. maja 2004 godine proširila na još sedamdržava. Pristup Estonije, letonije, Litvanije, Malte, Poljske, Slovačke, Češke, Slo-venije, Madjarske i Kipra značio je tada najveće proširenje u istoriji EU. Novoj si-tuaciji prilagodjeni su i postojeći sporazumi: promjene su prihvaćene i od stranešvajcarskih glasača na referndumu održanom 1. aprila 2006 godine. Novi sporazum je u svakom slučaju olakšao životne i radne uslove stranaca uŠvajcarskoj. Priznate su strane diplome, pravo stranaca na nasljedjivanje ne-kretnina i koordinirani sistemi socijalne zaštite. Pravo slobodnog kretanja u EU iEFTA važi naravno i za švajcarske gradjane koji žele da žive i rade u zemljamaEU. Pristup švajcarskoj berzi rada iz novih EU zemalja otvoren je time do 2011godine uz odredjene prelazne odredbe. Za to vrijeme mogu biti zadržane mjere kontrole plata i sl. Istovremeno, Švajcarskaće ograničiti kontigente do max. 3000 stalnih boravaka i 29.0000 radnih bora-vaka kratkog trajanja. U branšama gradjevinarstvo, čišćenje zgrada, obezbje-djenje i sl. odobravaće se boravak za radnike iz pograničnog područja u trajanjumanjem od 4 mjeseca.

Nepravedno! Plata svakog trgovačkog namještenika isvakog zidara oporezovanaje do poslednje rape.

Ali prihod od paketa akcija koje po-sjeduju veliki akcioneri treba od sadada bude oporezonam samo još 60procenata. Tako će oko 40.000 oni ko-ji ionako odlično zaradjuju nepra-vedno dobiti još i poreske poklone.

Nesocijalno!Veliki akcioneri će ubu-duće uzimati i novac od AHV. Umje-sto da imaju platu od koje se obave-zno odbija doprinos za AHV, oni ćeubuduće za to izdvajati samo slo-bodne doprinose. Tako će AHV, ka-ntoni, opštine i država gubiti oko 24milijarde franaka. Rezultat: nove mje-re štedmje u školama, obdaništima isl.Nečuveno! Novi zakon neće biti ni uskladu sa Državnim ustavom: pošte-djeni će biti dijelovi visokih prihoda,a ceh će platiti svi ostali. Plate i penzije biće 100% oporezo-vane – prihod od akcija samo 60%.Ako jedna osoba posjeduje 10 proce-nata akcionarskog preduzeća njego-va tekuća zarada (dividende) bićeoporezovana samo sa 60 procenata.Ali će zato plate zaposlenih i penzijebiti u potpunosti oporezovani. To nije fer! Onaj ko ostvaruje zaraduod kapitala ne bi trebao da ima još ipovlašten položaj kod oporezivanja.Nesocijalni napad na AHV/AVS!Za velike akcionere koji su zaposlenibiće još atraktivnije da zaradu dobi-

vaju u obliku dividendi. Zašto? Zatošto plate podliježu obaveznom izdva-janju za AHV/AVS, a dividende ne. Ta-ko će se bogati jednostavno biti izu-zeti od zakonom obaveznog finansi-ranja AHV/AVS i ona će ostati bez do-sadašnjeg prihoda od 150 milionafranaka godiišnje.Neprihvatljivo! Razarajuća konku-rencija na tržištu i dalje će se podgri-javati. Reforme oporezivanja predu-zeća umanjiće prihod države i kanto-na za više od 2 milijarde franaka go-dišnje. Taj novac će faliti negdje dru-go, na primjer u javnom saobraćaju,školama ili obdaništima. Prilika dakantoni postave granice konkurenci-ji u postojećem obliku, biće propu-štena. Ipak, ova uništavajuća spiralane smije se nastaviti. U protivnompravedno oporezivanje i socijalna si-gurnost biće ostavljeni na cjedilu.

Velika preduzeća i veliki akcioneri profitirajuDjelimično oporezivanje dividendipogoduje samo firmama koje zara-djuju od udruženog kapitala, nasu-prot brojnim firmama u kojima ljudisamo svojim radom ostvaruju doho-dak. Jedan mesar ili advokat i dalje ćena svoje prihode plaćati poreze i do-prinose AHV/AVS kao i do sada. Kodkapitala firmi, takodje će profitiratinajviše opet najbogatiji i najveći: onikoji su u razvoju ili su nedovoljno ve-liki ili nemaju dovoljno dividendi,neće ni sami imati nikakve koristi odtog novog načina oporezivanja.

Radna sigurnost na gradjevinskim skelama

Kraj smrtnim slučajevimaPoreski pokloni velikim akcionerima

NE II reformi porezaza preduzeća

Skela je osnova radne sigurnosti i jedna greška čestomože značti smrt.

Poštovani čitaociKao i svi ostali i Reda-kcija Horizonte ide nagodišnji odmor. Sledećibroj naših novina izlazi24. avgusta 2007. god.Koristimo priliku daVam svima zaželimo do-bro zdravlje i prijatangodišnji odmor. Srećno!

Vreme korišćenja godišnjeg odmoraP. Želim od 27. jula do 9. avgusta 2007. god.da idem na godišnji odmor, jer moja deca uto vreme imaju školski raspust. Moj poslo-davac mi medjutim ne dozvoljava da u to vre-me koristim godišnji odmor, jer u to vremeimamo mnogo posla. On mi je rekao, da mojgodišnji odmor moram iskoristiti početkomseptembra. Moja deca tada nemaju školskiraspust i prema tome ja ne mogu iskoristitigodišnji odmor sa familijom. Ja mislim, damoj šef može tako organizovati posao, da jaza vreme školskog raspusta mogu iskoristi-ti godišnji odmor. On mi je medjutim rekao,da on kao poslodavac ima zakonsko pravo daradniku odredi vreme godišnjeg odmora. Dali je to stvarno tako?O.Da, to je tako. Član 329c odeljak 2 Obligacionogprava (OR) jasno propisuje, da vreme korišćenja go-dišnjeg odmora odredjuje poslodavac. On kododredjivanja termina medjutim, mora voditi raču-na i o željama posloprimca, ukoliko su iste u skla-du sa interesima firme odnosno domaćinstva. Da-kle, poslodavac na jednoj strani ima pravo odre-djivanja termina godišnjeg odmora, pod uslovomda je o tome razgovarao sa posloprimcem i da jeuvažio njegove želje. Najbolje je pravovremeno do-govoriti vreme korišćenja godišnjeg odmora izme-dju poslodavca i posloprimca. Na osnovu dosa-dašnje prakse radi se o periodu od tri meseca prevremena korišćenja godišnjeg odmora. Medjutim, pravo poslodavca na odredjivanje vre-mena korišćenja godišnjeg odmora zaposlenih, imasvoju granicu. Poslodavac prelazi obim svoje ko-mpetencije, ukoliko odredi vreme godišnjeg odmo-ra bez saglasnosti posloprimca, iako to za firmu ni-je neophodno. Šta u ovakvim slučajevima mora pre-

duzeti posloprimac? Da odmah stavi na znanje po-slodavcu da se ne slaže sa odlukom za vreme ko-rišćenja godišnjeg odmora i da je spreman da zato vreme poslodavcu stavi na raspolaganje svoj rad.Ukoliko poslodavac ne zauzme stav povodom oveponude, posloprimac može čak, na osnovu mišlje-nja pravnika, da samostalno uzme godišnji odmor,pod uslovom da poslodavac nije imao ozbiljne ra-zloge za odbijanje istog. Ali pažnja: Sudovi veomastrogo razmatraju ovakve slučajeve. Postoji ozbiljnaopasnost, da se za samovoljno napuštanje poslaizrekne momentalni otkaz.

1. maj praznik ili neP. Živim u kantonu Solothurn a radim u ka-ntonu Bern. Prvog maja ove godine nisam ra-dio već sam sa kolegama proslavljaoMedju-narodni praznik rada. Moj poslodavac mi jerekao, da za ovaj dan moram da obračunamjedan dan godišnjeg odmora. Da li je Prvi majplaćeni praznični dan?O.Nije. prvi maj nije zakonski slobodan plaćen dan.Samo za zakonske praznike poslodavac mora da-ti posloprimcu slobodan dan i mora mu taj dan pla-titi. Zakonski slobodni plaćeni dani i dani ravno-pravni sa njima se odredjuju od strane kantonalnihvlasti. Jedini plaćeni praznični dani, koji su prizna-ti kao takvi od strane svih kantona su: Nova godi-na, Spasovdan (Nebohod), Božić i 1. avgust. Odlu-čujuće za plaćanje je radno mesto a ne mesto bo-ravka. Samo sledeći kantoni imaju Prvi maj kao pri-znat plaćeni praznični dan: Ticino, Solothurn, Zü-rich, Basel-Stadt, Baselland, Schaffhausen, Thur-gau i Jura. U svim ostalim kantonima 1. maj nijeplaćeni praznični dan. On je normalan radni dan.Vaš poslodavac ima pravo, što od Vas zahteva daovaj dan odbijete od godišnjeg odmora.

horizonte Nr. 5 | Juni 2007 | serbo-kroatisch 4

www.unia.ch

Beilage zu den Gewerkschaftszeitungen work, area, Événement syndical | HerausgeberVerlagsesellschaft work AG, Zürich, Chefredaktion: Marie-José Kuhn; Événement syndical SA,Lausanne, Chefredaktion: Alberto Cherubini; Edizioni Sociali SA, Lugano, Chefredaktion:Françoise Gehring Amato | Redaktionskommission M. Akyol, M. Pereira, M. Komaromi, H. Gashi, M.Martín | Sprachverantwortlich Mira Komaromi | Koordination Mira Komaromi |Layout Simone Rolli, Unia| Druck Solprint, Solothurn | Adresse Redaktion «Horizonte», Strassburgstr. 11, 8021 Zürich, redaktion@unia.ch

Pravno savetovanje

Vi pitate – Mi odgovaramo

Ranjeni VukMesto: Cirih, Švajcarska – zemljasa najvećim političkim i gradja-nskim slobodama, stečište ljudiiz celog sveta pa i Srba, ali i na-silja, droge i kriminala. Vreme:NATO bombardovanje Jugosla-

vije, vladavina jačeg i bogatijeg. I glavni junakovog romana, Luka Vuk, nasuprot vremenu lažii krvi, kao i njegov narod, opterećen bolom i stra-hom zbog neizvesnosti i sumnjom u vlastitevrednosti. Stalno u obračunima i dokazivanju,iz patnje i bola crpi snagu ljubavi koja savlada-va svako zlo.

SudbineUgledna klinika u švajcarskimbrdima i u njoj: Patnja i bol ne-srećnih i obogaljenih (posledicepovreda na radu ) ljudi čije du-boke rane ništa ne zaceljuje. Li-čne sudbine u kandžama beskru-

puloznosti moćnika u «belim mantilima». Ra-zotkriven i ogoljen, do žigosanja, poremećen si-stem moralnih načela i svih vrednosti. Potresnoi opominjuće.

Studio EvropaStranac uskoro postaje dječakovuzor i razlog za brigu njegove po-majke Klaudije, jer ona se zalju-bljuje u njega i uskoro otkriva daje on stalni gost javne kuće Stu-dio Evropa u kojoj je «zapo-

slena» prostitutka Rebeka – Rut stvarna majkanjenog usvojenog sina. Pored Nemanje koji ujavnu kuću zalazi kao stari prijatelj vlasnice Da-nijele, da bi sa njom u polumraku javne kuće pioi ćutao, tamo dolazi i Čarli Eber Junior sin sta-

rog naciste Ebera. Stranac sa sobom donosi svo-ju priču. Djed glavnog protagoniste Nemanje jebio prinudjen da ubije sopstvenu sestru. Tajnanjene smrti je dugo bila skrivena. Nemanja jearhetip Balkanca u kome živi prošlost i ne-dovršene priče čitavog dvadesetog vijeka koji seza dio Balkana završava krvavo.

Ludi VjetarOvo je originalan dijasporski ro-man – i po likovima, i po mestugde se radnja dešava, i po tomeko je autor i gde je delo stvarano.Dogadjaji su istiniti, a imenaizmišljena. Junaci su obični ljudi

koji se teško snalaze u situacijama u koje ih ži-vot na Zapadu nemilosrdno baca. Sve se dešavau vreme gradjanskog rata u Jugoslaviji.

Miodrag LukićMiodrag Lukić je pisacporeklom iz Lopara – Re-publika Srpska, koji živi istvara u Švajcarskoj. Po-red pisanja romana, bavi

se i pisanjem dramskih tekstova, kao i scenarijaza filmove. Romani: Ludi Vjetar – Serbian Gigolo, StudioEvropa, Ranjeni Vuk, Sudbine, Hijene. Slijede: Ajduk, Foka.Drame:Bankarka ili laž naša nasušna, Kruna kra-ljice lepote, Pečat jezika, Vidovnjak DJoka i pa-raziti, Pedestitis, I da sam pametan poludeo bih,Odlaganje života itd. Sva pomenuta dramskadjela autor je i režirao u Srpsko-švajcarskom po-zorištu Duga u Švajcarskoj.Filmski scenariji:Spy Vila, Stormy Wind i Pa ipak.Romani Miodraga Lukića prodaja u Švajcarskoj

� Koviljka Stanulov Ninkovic

Brošura za mlade

Ja poznajem moja pravaU toku pohadjanja škola učenika u privredi mladi skoro svakodnevno mo-raju da se bore za svoja prava. Nije redak slučaj, da mnoge firme nemaju ni-kakav koncept prakse ovih mladih ljudi, pa ih «upotrebljavaju» kao pomo-ćnu radnu snagu od nosača pošte do čišćenja.

Zbog toga je komisija za mlade pri Savezu Sindikata Švajcarske (SSŠ) već pre nekoliko godina pokre-nula inicijativu za izdavanje specijalne brošure za mlade na temu «Ja poznajem moja prava». U ovojbrošuri se može naći sve što interesuje polaznike škola učenika u privredi i to po abecedi: A «rad uakordu» preko F «momentalni otkaz», K «Osiguranje za slučaj bolesti» ili L «Plan nastave škole učenikau privredi» kao i «plata». Brošura je posle mnogo rada i kontrola pravnih propisa ugledala svetlo dana krajem avgusta 2005.god. Ova brošura daje uputstva učenicima u privredi o njihovim pravima i savetuje ih kako da svojaprava ostvare i odbrane. Ova brošura može sve, osim da učenicima u pravredi garantuje ostvarenjenjihovih prava. Brošura se može naručiti na adresu www.gewerkschaftsjugend.ch ili na adresu: SGB-Jugendkommission. Monbijoustrasse 61, 3000 Bern 23. Cena: fr. 3.–

Delatnosti čišćenja Nemačka Švajcarska

Nova brošuraPosle decenijama duge borbe konačno je sklopljenORU za delatnost čišćenja o državanja objekata,nažalost samo za nemačko govorno područje Šva-jcarske.

Odogovarajuća brošura je upravo izašla iz štampe i sadrži sledećevažne teme: Platne kategorije zaposlenih, Radno vreme, Godišnjiodmor, Plaćeni praznični dani, Materinsko odsustvo, 13. meseč-na plata, Plaćena odsustva, Bolest i isplata naknade plate, Vremeputovanja, Naknada za ručak, Radno odelo, Naknada za dugo-godišnji rad u firmi, Stručni doprinos za sprovodjenje ugovora (ko-ji se samo članovima sindikata vraća nazad) itd. Brošura je be-splatna i može se naručiti na adresu: Unia Zentralsekretariat, Se-ktor Bau, Weltpoststrasse 20, Postfach 272, 3000 Bern 15

Opšti radni ugovor za delatnost čišćenja u nemačkom govornom području Švajcarske reguliše Vaše radne uslove

Premijera drame Odlaganje životaNedjelja 01. jula 2007 u 19 časovaProstitutka u godinama Slavica, vlasnica javnekuće Studio Evropa, u podzemlju poznatija kaomadam Glorija, pokušava da izbriše sve tragovesvog zanimanja jer njen osamnaestogodišnji sinAleksandar – Saša dolazi iz Srbije da živi kod njeu Švajcarskoj. Sve bi bilo u redu da se Saša ne za-ljubi u prostitutku Karmen za koju vjeruje da jeAmerikanka, koja nekim čudom govori srpski je-zik, a koja je Slavičina štićenica, kao i štićenicamakroa Branka zvanog Soko. Saša je tradicona-lno odgojen mladiš, odrastao kod djeda i bake, ine uklapa se lako u život na zapadu. Karmen jeizgubila vezu sa realnošću, htjela bi da se uda za

Sašu iako je sve samo ne poželjna nevjesta za Sla-vičinog sina. Branko Soko u mladiću vidi odličnogbudućeg makroa i sve čini da od njega to i stvori.Igraju: Stefan Djukić, Gordana Randjelović, Mili-ca Lazić, Zorica Radisavljević, Marija Nikolić i Ale-ksandar Janković; Tekst i režija: Miodrag Lukić;Ton i rasveta: Laza PacuU hotelu Winkelried, Landstrasse 38, WettingenRezervacije: 079 723 49 43 i 079 326 45 33

Na dvogodišnjicu osnivanja

Pozorišta Duga

Priča o prijateljstvu dječaka Bastija Švajcarca i Nemanje Neleta Jugovića stra-nca sa Balkana, koji svojim pojavljivanjem unosi nemir u učmalu svakodne-vnicu malog mjesta.

Kupovina knjiga u Švajcarskoj

Velika radost za sve