www.dereta.rs

Fridrih NičeIZABRANA DELA

FRIDRIH NIČE

TA KO JE GO VO RIOZA RA TU STRAKNJI GA ZA SVA KO GA I NI ZA KO GA

Pre vod i po go vorDAN KO GR LIĆ

Beograd2016

DERETA

Na slov ori gi na la

Fri e drich Ni etzscheAL SO SPRACH ZA RAT HU STRA

Ein Buch für Al le und Ke i nenWerke in drei Bänden; zweiter Band he ra us ge ge ben von Karl Schlec hta

München, 1955

Ovo izdanje je pripremljeno na osnovu trećeg izdanja Ničeovog dela„Tako je govorio Zaratustra“, objavljenog u zagrebačkoj

„Mladosti“, 1975. godine

Slobodna prava dela

© ovog izdanja DERETA

ZA RA TU STRINPRED GO VOR

1

Kad Za ra tu stri beše tri de set go di na, na pu sti svoj za vičaj ije ze ro za vičaja svo ga i pođe u pla ni nu. Uživao je tu u du hu svo -je mu i svo joj sa mot no sti i to ga ni je za mo ri lo de set go di na.Najzad se ipak pre o bra ti sr ce nje go vo – i jed nog ju tra usta ne usa mu zo ru, stu pi pred sun ce i ova ko mu sta ne go vo ri ti:

„Ve li ka zve zdo! šta bi bi la tvo ja sreća da ni je onih ko jeoba sja vaš!

Ti se ov de uzdižeš de set go di na do mo je pećine i za si ti lo bi sesve tlosti svo je i to ga pu ta, da ne ma me ne, mo ga or la i zmi je mo je.

Ali mi smo te čeka li sva kog ju tra, uzi ma li iz tvo ga iz o bi -lja i za to te bla go si lja li.

I gle! Do di ja la mi je mo ja mu drost, kao pčeli pre o bil nost sa -ku plje nog me da, po treb ne su mi ru ke ko je se pružaju pre ma me ni.

Hteo bih po kla nja ti i de li ti sve dok se mu dri među lju di -ma po no vo ne ob ra du ju svo joj lu do sti, a si ro mašni svo jem bo -gat stvu.

Za to se mo ram spu sti ti u du bi nu: kao što ti to činiš uveče,kad za pa daš u mo re i još po ne seš sve tlo sti do njem sve tu, ti, pre -bo ga ta zve zdo!

Mo ram, po put te be, zaći, ka ko to kažu lju di, ko ji ma seželim spu sti ti.

Bla go slo vi me ta ko, ti mir no oko, ko je bez zlo be možešgle da ti i pre ve li ku sreću!

Bla go slo vi pe har, ko ji se želi pre li ti, da bi iz nje ga po te klavo da zlat na i po svu da po ne la od sjaj tvo je us hićeno sti.

277

Gle! Ovaj se pe har želi po no vo is pra zni ti, i Za ra tu stra želiopet po sta ti čovek.“

Ta ko je počeo Za ra tu strin si la zak, nje go vo pro pa da nje.

2Za ra tu stra siđe sam niz pla ni nu i ni ko ga ne sre te. Ali kad

uđe u šume, od jed nom sta de pred nje ga ne ki sta rac ko ji je biona pu stio svo ju sve tu ko li bu da bi tražio ko re nje po šumi. I ova -ko reče sta rac Za ra tu stri:

„Ni je mi ne po znat ovaj put nik: pre više go di na prošao jeovu da. Zvao se Za ra tu stra, ali on se pro me nio.

Ta da si no sio svoj pepeo na pla ni nu: želiš li sa da svo ju va trupo ne ti u do li ne? Ne bo jiš li se ka zne ko jom se kažnja va pot pa lji vač?

Da, sad pre po zna jem Za ra tu stru. Bi stro je oko nje go vo, ana usna ma nje go vim ne ma gađenja. Ne ho da li sto ga kao igrač?

Iz me nio se Za ra tu stra, de tetom po sta de Za ra tu stra, pro -bu dio se Za ra tu stra: šta ćeš sad kod onih ko ji spa va ju?

Kao u mo ru živeo si u sa moći, i mo re te no si lo. Jao, zarželiš izići na kop no? Jao, zar opet želiš svo je te lo sam vući?“

Za ra tu stra od go vo ri: „Vo lim lju de.“„A zašto sam ja“, reče sta rac, „ipak pošao u šumu i sa -

moću? Ni je li to bi lo sto ga što sam od više vo leo lju de?Sad vo lim bo ga: lju de ne vo lim, čovek mi je su više ne sa -

vršena stvar. Do tu kla bi me lju bav pre ma čove ku.“Za ra tu stra od go vo ri: „Zašto sam uopšte go vo rio o lju ba -

vi! Do no sim lju di ma dar!“„Ne daj im ništa!“ reče sve tac. „Ra di je ski ni nešto s

njih, pa za jed no s nji ma no si – to će im naj više go di ti: sa moako to te bi go di!

Ako im već želiš nešto da ti, daj im sa mo mi lo sti nju i pu stida te još i za nju mo le!“

„Ne“, reče Zara tu stra, „ne da jem mi lo sti nje. Za to ni samdo volj no si ro mašan.“

Sve tac se na sme ja Za ra tu stri i ova ko ka zi vaše: „Na stoj dabar pri me tvo je bla go! Ne po ver lji vi su oni pre ma pu sti nja ci mai ne ve ru ju da do la zi mo ka ko bi smo ih da ri va li.

278

8 Fridrih Niče

Naši im ko ra ci od je ku ju su više sa mot no uli ca ma. I kaokad noću u po ste lji čuju da ne ko ko rača mno go pre iz la ska sun -ca, ta ko se i sa da pi ta ju: ku da će to lu pež?

Ne idi lju di ma i ostaj u šumi! Pođi ra di je živo ti nja ma!Zašto nećeš da bu deš kao ja – me dved među me dve di ma, pti cameđu pti ca ma?“

„A šta to ra di sve tac u šumi?“, za pi ta Za ra tu stra.Sve tac od go vo ri: „Pra vim pe sme i pe vam ih, a pra veći pe -

sme, sme jem se, plačem i mu mlam: ta ko sla vim bo ga.Pe va njem, plačem, sme hom i mu mla njem sla vim onog bo -

ga ko ji je moj bog. A šta nam ti to nosiš na dar?“Kad je Za ra tu stra čuo te reči, po zdra vi sve ca i reče: „Šta

bih vam ja mo gao da ti! Ali pu sti te me br zo odav de da vam nebih još što god i od u zeo!“ – I ta ko se ra sta doše je dan od dru gog,sta rac i zreo čovek, sme jući se, kao što se sme ju dva dečaka.

A kad je Za ra tu stra ostao sam, reče u svo joj šumi ova kosr cu svo me: „Zar je to uopšte mo guće! U svo joj šumi sta ri sve -tac ni je još ništa o to me čuo da je Bog mr tav!“

3Kad Za ra tu stra dođe u obližnji grad, što leži uz šume,

nađe tu mno go sa ku plje na sve ta na tr gu: jer bi lo je ob ja vlje noda će se vi de ti igrač na užetu. I Za ra tu stra pro go vo ri ova ko na -ro du:

Učim vas natčove ku. Čovek je nešto što tre ba da bu depre vla da no, šta ste vi učini li, da bi ste ga pre vla da li?

Sva su bića do sad stvo ri la nešto iz nad se be: a želi te li vibi ti ose ka ove ve li ke pli me i ra di je se vra ti ti živo ti nji ne gopre vla da ti čove ka!

Šta je maj mun za čove ka? Pod smeh ili bol ni stid. I upra voto tre ba da bu de čovek za natčove ka: pod smeh ili bol ni stid.

Prešli ste put od cr va do čove ka, a mno go je to ga u va majoš crv. Bi li ste jed nom maj mu ni, i još je sa da čovek više maj -mun od bi lo ko jeg maj mu na.

279

TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA 9

A onaj ko ji je od vas naj mu dri ji, tek je pu ko dvoj stvo imešavi na bilj ke i sa bla sti. A zar vas ja po zi vam da bu de te bilj -ke i sa bla sti?

Eto, učim vas natčove ku!Natčovek je smi sao ze mlje. Vaša vo lja kaže: natčovek ne -

ka bu de smi sao ze mlje!Pre kli njem vas, braćo mo ja, osta ni te ver ni ze mlji i ne ve -

ruj te oni ma ko ji vam go vo re o nad ze malj skim na da ma! Tro vačisu to, sve sno ili ne sve sno.

To su oni što pre zi ru život, to su oni što umi ru i što su sa -mo o tro va ni, si ta ih je ze mlja ova: mo gu sto ga da ne sta nu!

Ne kad je greh pre ma Bo gu bio naj veći greh, no Bog jeumro, a ta ko su umr li i bez božni ci. Sad je ono naj strašni jegrešiti pre ma ze mlji i više ce ni ti unu trašnjost onog ‘ne is -traživog’ ne go smi sao ze mlje!

Ne kad je duša s pre zi rom gle da la na te lo; i ta da je pre zirbio nešto naj više – ona ga je hte la iz mršavi ti, po ružni ti, iz glad -ne ti. Mi sli la je ta ko da će i te lu i ze mlji moći iz mak nu ti.

O, duša je ta bi la sa ma još mršava, ružna i iz glad ne la: iokrut nost je bi la na sla da toj duši!

Ali i vi, braćo mo ja, re ci te mi: šta vaše te lo ob ja vlju je ovašoj duši? Ni je li duša vaša si ro mašna i gad na, pu na bed nihza do volj sta va?

Do i sta, čovek je pr lja va bu ji ca. Je di no mo re može u se bepri mi ti pr lja vu bu ji cu a da se sa mo ne upr lja.

Eto, učim vas natčove ku: on je to mo re, u nje mu se možeuto pi ti vaš ve li ki pre zir.

Šta je naj veće što vi možete dožive ti? To je tre nu tak ve li -kog pre zre nja. Tre nu tak u ko jem će vam se ga di ti i vaša sreća,a isto ta ko i vaš um i vaša vr li na.

Tre nu tak, kad ćete reći: „Šta mi je sta lo do mo je sreće!Ona je si ro mašna i gad na i pu na bed nih za do volj sta va. A tre -ba lo je da mo ja sreća oprav da i sam op sta nak!“

Tre nu tak, kad ćete reći: „Šta mi je sta lo do mo jeg uma.Žudi li on za zna njem kao lav za svo jom hra nom? On je si ro -mašan i ga dan i pun bed nih za do volj sta va!“

10 Fridrih Niče

280

Tre nu tak, kad ćete reći: „Šta mi je sta lo do mo je vr li ne! Jošni sam zbog nje po be sneo. Ka ko me je umo ri lo mo je Do bro i mo -je Zlo! Sve je to si ro mašno i gad no i puno bed nih za do volj sta va!“

Tre nu tak, kad ćete reći: „Šta mi je sta lo do mo je pra ved -no sti! Ne vi dim da sam oganj i ugalj. A pra ved nik je oganj iugalj!“

Tre nu tak, kad ćete reći: „Šta mi je sta lo do mo je sa mi lo -sti! Ni je li sa mi lost krst na ko ji se ra za pi nje onaj ko vo li lju de.Ali mo ja sa mi lost ni je ra speće.“

Da li ste već ta ko go vo ri li? Da li ste već ta ko vi ka li iz sve -ga gr la? Ah, da sam vas već čuo da ta ko vičete iz sve ga gr la!

Ne va pi je do ne ba vaš greh – već vaša sa mo za do volj naume re nost, sa ma vaša škr tost u vašem gre hu va pi je do ne ba!

Gde je grom ko ji će vas ošinu ti svo jim je zi kom? Gde je lu -di lo ko je bi tre ba lo u vas uka le mi ti?

Eto, učim vas natčove ku: on je taj grom, on je to lu di lo! –Kad je to Za ra tu stra iz go vo rio, po vi ka ne ko iz na ro da:

„Do sta smo već čuli o igraču na užetu; do pu sti sa da da ga i vi -di mo!“ I sav se na rod sme jao Za ra tu stri. A igrač na užetu, ko -ji je mi slio da je reč o nje mu, ba ci se na po sao.

4A Za ra tu stra je gle dao sve ti nu i čudio se. Za tim pro go vo -

ri ova ko:Čovek je uže, pričvršćeno između živo ti nje i natčove ka –

uže iz nad bezd na.Opa sno je po gle da ti pre ko, opa sno je kre nu ti na put, opa -

sno je po gle da ti iza se be, opa sno je okle va nje i sta ja nje.Ono što je ve li ko u čove ka, to je da je on most a ne cilj:

što se na čove ku može vo le ti, to je da je on pre la zak i si la zak.Vo lim one ko ji ne zna ju da žive dru gačije ne go u pro pa da -

nju, jer to su oni ko ji pre la ze.Vo lim ve li ke pre zri te lje, jer su ve li ki pošto va te lji i jer su

stre le čežnje za dru gom oba lom.

281

282

TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA 11

Vo lim one ko ji ne traže tek u zve zda ma raz log da pro pad -nu i bu du žrtve; već one ko ji se žrtvu ju ze mlji, da ze mlja jed -nom po sta ne ze mljom natčove ka.

Vo lim onog ko ji živi da bi spo zna vao i ko ji želi spo zna ti,da bi jed nom živeo natčovek. I ta ko on hoće svo je pro pa da nje.

Vo lim onog ko ji ra di i pro na lazi, da bi natčove ku iz gra diokuću i da bi za nj opre mio ze mlju, živo ti nju i bilj ku jer ta ko hoće onsvo je pro pa da nje.

Vo lim onog ko ji vo li svo ju vr li nu, jer vr li na je vo lja zapro pa da njem i stre la čežnje.

Vo lim onog ko ji ne za država za se be ni ka plji cu du ha, većčitav hoće da je duh svo je vr li ne: ta ko pre la zi on kao duh pre -ko mo sta.

Vo lim onog ko ji iz svo je vr li ne čini svo ju sklo nost i sud bu:ta ko on zbog svo je vr li ne još živi i više ne živi.

Vo lim onog ko ji ne želi i od više tih vr li na. Jed na je vr li na viševr li na ne go dve vr li ne, jer je ona više čvor za ko ji se hva ta sud ba.

Vo lim onog čija se duša raz da je, ko ji neće da mu za hva -lju ju i ko ji ne za hva lju je ni kom: jer on uvek po kla nja i ne želise be da sačuva.

Vo lim onog ko ji se sti di kad je sret ne ru ke pri koc ki i ko -ji tad pi ta: zar sam ja va ra li ca u igri – jer želi pro pa sti.

Vo lim onog ko ji ba ca is pred svo jih de la zlat ne reči, a još uvekviše ostva ru je ne go što je obećao: jer on želi svo je pro pa da nje.

Vo lim onog ko ji oprav da va one što do la ze, a is ku plju jeprošle: jer on želi pro past onih ko ji su sa da pri sut ni.

Vo lim onog ko ji hu li na svog bo ga, jer vo li svog bo ga: jeron mo ra pro pa sti u be su svo ga bo ga.

Vo lim onog čija je duša du bo ka i ra nji va i ko ji može pro -pa sti i pri ma lom doživlja ju: ta ko on ide ra do pre ko mo sta.

Vo lim onog čija je duša pre pu na, ta ko da za bo ra vlja samna se be, i sve su stva ri u nje mu: ta ko će bi ti sve stva ri nje go vopro pa da nje.

Vo lim onog ko ji je slo bod na du ha i slo bod na sr ca: ta ko jenje go va gla va sa mo unu trašnjost nje go va sr ca, a nje go vo ga sr cete ra u pro past.

283

12 Fridrih Niče

Vo lim sve one ko ji su kao teške ka plje što po la ko ka pljuiz tam na obla ka ko ji se nad vio nad lju di ma: one oglašuju dado la zi grom i pro pa da ju kao gla so noše.

Ja sam, eto, gla so noša gro ma i teška ka plja iz obla ka: a tajse grom zo ve natčovek.

5Kad je Za ra tu stra iz go vo rio te reči, po gle da opet po na ro -

du, i zaćuta. „Sto je tu oni“, reče svom sr cu, „i sme ju se: ne raz -u me ju me, ja ne mam usta za ove uši.

Mo ra ju li im se pr vo raz bi ti uši, ka ko bi naučili slušatiočima? Mo ra li se bub nja ti po put bub nja ra i pro po ved ni ka po -ko re? Ili, ve ru ju li oni sa mo mu cav ci ma?

Oni ima ju nešto na što su po no sni. Ka ko sa mo zo vu točime se to li ko po no se? Zo vu to obra zo va njem, ono ih od li ku jepred pa sti ri ma.

Za to ne ra do slušaju reč ‘pre zre nje’. Želim da kle go vo ri tinji ho vom po no su.

Go vo riću im o onom što je naj do stoj ni je pre zi ra nja: a toje po sled nji čovek.“

I ova ko reče Za ra tu stra na ro du:Vre me je da čovek se bi od re di svr hu. Vre me je da čovek

po sa di kli cu svo je naj više na de.Još je nje go vo tle za to do volj no bo ga to. A to će tle po sta -

ti jed nom si ro mašno i štu ro i iz nje ga neće moći više iz ra sti vi -so ko sta blo.

Jao! Do la zi vre me u ko jem čovek neće više ba ca ti stre lusvo je čežnje pre ko čove ka i kad te ti va nje go vog lu ka neće višezna ti za tre pe ri ti.

I kažem vam: mo ra čovek u se bi no si ti ha os, da bi mo gaoro di ti tre pe ra vu zve zdu. I kažem vam: u va ma još po sto ji ha os.

Jao! Do la zi vre me u ko jem čovek neće više rađati zve zde.Jao! Do la zi vre me naj pre zre ni jeg čove ka, ko ji ne može više samse be pre zi ra ti.

284

TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA 13

Evo! Po ka zu jem vam posled njeg čove ka!„Šta je lju bav? Šta je stva ra nje? Šta je čežnja? Šta je zve -

zda“ – ta ko pi ta po sled nji čovek i trepće očima.Ze mlja će za tim po sta ti ma la, i po njoj će ska ku ta ti po -

sled nji čovek, ko ji sve čini ma le nim. Nje gov je rod ne is tre bljivkao i rod inse kata; po sled nji čovek živi naj duže.

„Pro našli smo sreću“ – kažu po sled nji lju di i trepćuočima.

Na pu sti li su kra je ve gde je bi lo teško žive ti: jer po treb na je to -pli na. Vo le još bližnje ga i ta ru se o nje ga: jer po treb na je to pli na.

Obo le ti i bi ti ne po ver ljiv za njih je nešto grešno: pažlji voi od me re no stu pa ju. Bu da la je onaj ko se još spo tiče o ka me njeili lju de.

Od vre me na do vre me na ma lo otro va: to stva ra ugod nesne. A naj zad mno go otro va, ka ko bi umi ra nje bi lo la ko.

Još se ra di, jer rad je za ba va. Ali pa ze da ih za ba va ne biis trošila.

Ne po sta je se više si ro mašan i bo gat: obo je je su više za -mor no.

Ne ma pa sti ra, po sto ji jed no sta do! Sva ko hoće isto, svi sujed na ki: ko oseća dru gačije, od la zi do bro volj no u lud ni cu.

„Ne ka da se va rao ce li svet“ – kažu naj o setlji vi ji i trepćuočima.

Po sta je se lu kav i zna se sve što se do go di lo: ta ko se mo -gu sve mu na ru ga ti do mi le vo lje. Još se pre pi ru, ali se usko ro imi re – inače bi se po kva rio želu dac.

Po sto je još ma la za do volj stva za dan i ma la za do volj stvaza noć: ali poštuje se zdra vlje.

„Pro našli smo sreću“ – kažu po sled nji lju di i trepću očima. –I tu se za vršava pr vi go vor Za ra tu strin, ko ji se zo ve i

„pred go vor“ jer tu ga je pre ki nu la vi ka i gra ja sve ti ne. „Dajnam te po sled nje lju de, Za ra tu stra“ – ta ko su ur la li – „učini nastim po sled njim lju di ma! A mi ti po kla nja mo natčove ka!“ I savje na rod kli cao, i sla vio i mljac kao je zi kom. A Za ra tu stra se ra -stuži i reče sr cu svo me:

285

14 Fridrih Niče

„Oni me ne raz u me ju: ja ne mam usta za te uši.Pre du go sam živeo u pla ni na ma, pre du go sam slušao po -

toke i dr veće, a sad im go vo rim kao da sam pa stir.Ne po mična je duša mo ja i ja sna kao pla ni na pre pod ne. A

oni mi sle da sam hla dan i da se iz ru gu jem strašnim do set ka ma.I gle da ju me sad i sme ju se: i kad se sme ju, još me i mr ze.

Led je u nji ho vom sme hu.“

6A ta da se do go di nešto zbog čega su sva usta za ne me la i

sve se oči ukočile. U međuvre me nu je, na i me, igrač na užetu ot -počeo svoj po sao: izašao je kroz ma la vra ta i pošao pre ko užetako je je bi lo ra za pe to između dva tor nja pa je ta ko vi si lo nad tr -gom i na rodom. Kad je bio upra vo na sre di ni svo ga pu ta, opetse otvo riše ma la vra ta i na po lje skoči ne ki šare ni po moćnik, ko -me di jaš, i br zim se ko ra ci ma upu ti za pr vim igračem: „Na pred,šepavče“, vi kao je svo jim strašnim gla som, „na pred lenčino,vu ci ba ti no, ble du njav ko! Opa liću te no gom! Šta ra diš tu međutor nje vi ma? Ti spa daš u to ranj, tre ba lo bi te za tvo ri ti jer za tva -raš put bo lje mu od se be!“ – I sa sva kom rečju pri la zio mu je svebliže i bliže: a kad je još bio sa mo ko rak iza nje ga, do go di seono strašno, zbog čega sva usta za ne meše i sve se oči ukočiše –pro de ra se kao đavo i pre skoči onog što mu je sta jao na pu tu.A ovaj, kad je vi deo da ga je po be dio nje gov su par nik, iz gu bipri tom gla vu i uže: od ba ci mot ku i pa de brže ne go ona, kaoklup ko ru ku i no gu, u du bi nu. Trg i na rod iz gle da hu kao mo rekad ga za hva ti olu ja: sve je bežalo na sve stra ne i je dan pre kodru gog, a naj više ta mo gde je tre ba lo da pad ne te lo.

A Za ra tu stra osta de mir no sta ja ti i upra vo po red nje ga pa -de te lo svo slo mlje no i utučeno, ali još ne i mr tvo. Na kon ne kogvre me na raz mr ska nom se po vra ti svest, i vi de gde kraj nje ga klečiZa ra tu stra. „Šta ćeš ti ov de?“ reče na po kon, „već du go znam daće mi ovaj đavo pod met nu ti no gu. Sad će me od vući u pa kao: dali ćeš mu se u to me opi ra ti?“

286

TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA 15

„Časti mi, pri ja te lju“, od vra ti Za ra tu stra, „sve ga to ga ne -ma o čemu ti go vo riš: ne ma ni đavo la ni pa kla. Duša će tvo jajoš brže umre ti ne go tvo je te lo: ne boj se sa da ničega više!“

Čovek ga po gle da s ne po ve re njem. „Ako ka zu ješ isti nu“,reče za tim, „ta da ne gu bim ništa, kad gu bim život. Ni sam mno -go više od živo ti nje, ko ju su udar ci ma i mršavim za lo ga ji manaučili da igra.“

„Pa ipak ne“, reče Za ra tu stra, „ti si od opa sno sti načiniose bi po ziv, i to ne va lja po ri ca ti. Sa da te tvoj po ziv ba ca u pro -past: sto ga ću te ja po ko pa ti svo jim ru ka ma.“

Kad je Za ra tu stra to re kao, umi rući više ni je pro go vo rio;po kre nuo je sa mo ru ku kao da traži, pun za hval no sti, ru ku Za -ra tu stri nu.

7Uto se spu sti lo veče, i trg uto nu u mrak: ta da se na rod ra -

ziđe, jer umo re se čak i ra do zna lost i strah. No Za ra tu stra je se -deo na ze mlji, po red mr tva ca, uto nuo u mi sli: ta ko je za bo ra viona vre me. Naj zad dođe noć, i hla dan ve tar za du va iz nad usa -mlje ni ka. Po diže se ta da Za ra tu stra i ka za sr cu svo me:

„Za i sta je da nas lep ulov imao Za ra tu stra! Ni je ulo viočove ka, ali je za to ulo vio mr tva ca.

Ne u god no je ljud sko po sto ja nje i još uvek bez smi sla: iko me di jaš može da mu bu de ko ban.

Hteo bih lju de naučiti smi slu nji ho vog bića: to jenatčovek, grom iz tam nog obla ka što se zo ve čovek.

Ali da le ko sam još od njih, i za moj smi sao oni još ne ma -ju smi sla. Lju di ma sam još sa mo nešto što je između lu da ka imr tva ca.

Tam na je noć, tam ni su pu te vi Za ra tu stri ni. Dođi, hlad ni i kru -ti sa put niče! Od neću te ta mo gde ću te svo jim ru ka ma po ko pa ti.“

8Kad je to Za ra tu stra re kao sr cu svo me, na prti mr tva ca na

leđa i upu ti se da lje. A ni je učinio ni sto ko račaja kad mu se pri -

287

16 Fridrih Niče

kra de ne ki čovek pa mu poče šapu ta ti na uvo – i gle! Bio je to ko -me di jaš s tor nja. „Idi iz ovog gra da, Za ra tu stra“, reče on, „pre -više je onih što te ov de mr ze. Mr ze te do bri i pra ved ni i zo vu tesvo jim ne pri ja te ljem i pre zi ra te ljem; mr ze te ver ni ci pra ve ve re izo vu te opa snošću za mnoštvo. Sva je tvo ja sreća da su ti se sme -ja li: i za i sta, ti si go vo rio po put ko me di jaša. Sva je tvo ja sreća, štosi se pri družio mr tvom psu; kad si se ta ko po ni zio, sam si se be da -nas spa sao. Ali idi iz ovog gra da – ili ću te su tra pre skočiti kao štopre skače živi pre ko mr tvog.“ I kad je to re kao, čove ka ne sta de; aZa ra tu stra se upu ti da lje mračnim uli ca ma.

Na vra ti ma gra da su sre te gro ba re: osve tliše mu ba kljom li -ce, pre po znaše Za ra tu stru i mno go mu se ru ga hu: „Za ra tu stra od -no si mr tvog psa: do bro je to da je Za ra tu stra po stao gro bar! Jernaše su ru ke prečiste za ta kvo pečenje. Želi li Za ra tu stra ukra stiđavo lu nje gov za lo gaj? Pa do bro! I želi mo ti pri ja tan ručak! Sa moako đavo ni je bo lji krad lji vac od Za ra tu stre – ukrašće ih i po je stiobo je!“ I oni sku piše gla ve i za jed no se sme ja hu.

Za ra tu stra na to ne pro zbo ri ni reči i na sta vi svo jim pu -tem. Kad je išao ta ko dva sa ta uz šume i močva re, i su više jeslušao glad no za vi ja nje vu ko va, te i sam oglad ne. Ta ko za sta depred ne kom usa mlje nom kućom, u ko joj je go re lo sve tlo.

„Glad me na glo spo pa la“, reče Za ra tu stra, „kao ne ki raz -boj nik. U šuma ma i močva ra ma, u du bo koj noći spo pa la meglad. Ćudlji va je mo ja glad. Često mi do la zi tek na kon ručka, ada nas se ni je po ja vi la za čita va da na: gde se za država la?“

I Za ra tu stra uto za ku ca na vra ta kuće. Po ja vi se ne ki sta rac.Pri ne se sve tlo i upi ta: „Ko to do la zi k me ni i mo me zlom snu?“

„Je dan živ i je dan mr tav“, od vra ti Zara tu stra. „Daj te mije sti i pi ti, za bo ra vio sam to za da na. Onaj ko ji na hra ni glad -nog, osvežiće svo ju vla sti tu dušu: ta ko go vo ri mu drost.“

Sta rac pođe, ubr zo se vra ti i po nu di Za ra tu stri hle ba i vi na.„Loš je ovo kraj za glad ne“, reče on, „sto ga i sta nu jem ov de.Živo ti nja i čovek do la ze me ni, usa mlje ni ku. Ne go, po zo vi i tvogsa put ni ka na je lo i piće, on je umor ni ji od te be.“ Za ra tu stra od -vra ti: „Mr tav je moj sa put nik, teško bih ga mo gao na to na go vo -

288

TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA 17

ri ti.“ „To me se ne tiče“, pro mr mlja sta rac; „ko za ku ca na mo javra ta, mo ra i uze ti što mu po nu dim. Je di te i bu di te mi do bro!“ –

Za ra tu stra je za tim po no vo ho dao dva sa ta po ve ra va jućise pu tu i sve tlu zve zda: jer na vi kao se bio na noć i vo leo je gle -da ti u li ce sve što spa va. A kad sva nu ju tro, nađe se Za ra tu strau du bo koj šumi i više mu se ne uka za put. Ta da sta vi mr tva cau šuplje de blo se bi iz nad gla ve – jer ga je hteo zašti ti ti od vu ko -va – a sam leže na tle i ma ho vi nu. I usko ro za spa, umo ran te -lom, ali ne uz buđene duše.

9Du go je spa vao Za ra tu stra i preko nje go vog li ca ne pređe

sa mo zo ra već i pre pod ne. Na po kon se otvo ri nje go vo oko:začuđeno je gle dao Za ra tu stra u šumu i tišinu, začuđeno je gle -dao u svo ju unu trašnjost. Za tim se na glo po diže, kao mo re plo -vac ko ji je od jed nom spa zio kop no, i klik nu: jer ugle dao je no -vu isti nu. I ova ko pro go vo ri sr cu svom:

„Uka za lo mi se sve tlo: po treb ni su mi sa put ni ci i to živi –ne mr tvi su put ni ci i leševi, ko je sa so bom no sim ku da ja hoću.

Živi su mi sa put ni ci po treb ni, ko ji će me sle di ti za to štohoće sle di ti sa mi se be – i to ta mo ku da ja hoću.

Uka za lo mi se sve tlo: ne go vo ri, Za ra tu stra, na ro du većsa put ni ci ma! Ne tre ba Za ra tu stra da po sta ne sta du pa stir i pas!

Došao sam za to da mno ge od ma mim od sta da. Ne ka bu -du gnev ni na me ne na rod i sta do. Za ra tu stra želi po sta ti raz -boj nik pa sti ri ma.

Pa sti ri kažem: a oni se be na zi va ju do bri ma i pra ved ni ma.Pa sti ri kažem: a oni se be na zi va ju ver ni ci ma pra ve ve re.

Po gle daj do bre i pra ved ne! Ko ga naj više mr ze? Ono gako ji raz bi ja nji ho ve ta bli ce vred no sti, raz bi jača, raz boj ni ka –ali to je stva ra lac.

Po gle daj ver ni ke svih ve ra! Ko ga naj više mr ze? Ono ga ko -ji im raz bi ja nji ho ve ta bli ce vred no sti, raz bi jača, raz boj ni ka –ali to je stva ra lac.

289

18 Fridrih Niče

Sa put ni ke traži stva ra lac, a ne mr tva ce, a ne sta da i ver ni -ke. Sa rad ni ka traži stva ra lac, onog ko ji is pi su je no ve vred no stina no ve ta bli ce.

Sa put ni ke traži stva ra lac i sažete o ce: jer kod nje ga je svezre lo za žetvu. Ali ne do sta je mu hi lja du sr po va: sto ga ki da kla -sje i ljut je.

Sa put ni ke traži stva ra lac, i one ko ji zna ju zaoštri ti sr po vesvo je. Lju di će ih zva ti uništa va te lji ma i pre zi ra te lji ma do brog izlog. Ali to su žete o ci i sla vlje ni ci.

Sa rad ni ke traži Za ra tu stra, sažete o ce i svečare traži Za ra -tu stra: šta će mu sta da i pa sti ri i mr tva ci.

A ti, moj pr vi sa put niče, bu di mi do bro! Do bro sam te poko -pao u tvom šupljem sta blu, do bro sam te sklo nio pred vu ko vi ma.

A sad se ra sta jem s to bom, jer je vre me prošlo. Između dvezo re ja vi la mi se no va isti na.

Pa stir ne tre ba da bu dem, ni gro bar. Neću više ni da go vo -rim sa na ro dom: poslednji put go vo rio sam mrtvacu.

Pri družiću se stva ra o ci ma, žete o ci ma i sla vlje ni ci ma: želimim po ka za ti du gu i sve ste pe ne natčove ka.

Usa mlje ni ci ma i oni ma ko ji su udvo je usa mlje ni ci pe vaćusvo ju pe smu, i svo jom srećom op te re tiću sr ce ono ga ko ji imauši za ono što se ni kad ni je čulo

Želim da stig nem ka svom ci lju, idem svo jom sta zom; pre -skočiću one ko ji za staj ku ju i ko ji su spo ri. Ne ka mo ja sta za bu -de nji ho vo pro pa da nje.

10Za ra tu stra je to re kao sr cu svo me kad je sun ce sta ja lo u

ze ni tu: ta da po gle da upit no u vi si nu – jer začuo je iz nad se beoštar krik ne ke pti ce. I gle! Orao je u širo kim kru go vi ma pre se -cao va zduh i o nje mu je vi si la zmi ja, ko ja ni je bi la na lik na plen,već na nje go va pri ja te lja: jer mu se beše oba vi la oko vra ta.

„To su mo je živo ti nje“, reče Za ra tu stra i od sr ca se obra do va.„Naj po no sni ja živo ti nja pod sun cem i naj lu ka vi ja živo ti -

nja pod sun cem – one su pošle u iz viđanje.

290

TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA 19

Žele da sa zna ju da li Za ra tu stra još živi. Do i sta, živim li još?Opa sni je mi je ići među lju di ma ne go među živo ti nja ma,

opa snim pu tem ide Za ra tu stra. Ne ka me vo de mo je živo ti nje!“Kad je Za ra tu stra to re kao, se ti se reči sve ca u šumi, uz -

dah nu i reče ova ko sr cu svo me:„Kad bih mo gao bi ti lu ka vi ji! Kad bih mo gao bi ti lu kav

do srži, po put mo je zmi je!Ali tražim eto nešto što je ne mo guće: mo lim sa mo moj po -

nos da bu de uvek za jed no s mo jom lu ka vošću!A ako me jed nom mo ja lu ka vost na pu sti – ah, ona ta ko

ra do od le ti – ne ka moj po nos ta da još le ti s mo jom lu došću.“

– Ta ko ot poče Za ra tu strin si la zak, nje go vo pro pa da nje.

291

20 Fridrih Niče

ZA RA TU STRI NI GO VO RI

O TRI PRE O BRAŽAJA

Po kazaću vam tri pre o bražaja du ha: ka ko se duh pre tva -ra u ka mi lu, ka mi la u la va i naj zad lav u de te.

Mno go to ga teškog po sto ji za duh, snažni duh, ko ji je vo -ljan da no si, ko jem pri pa da stra ho pošto va nje: nje go va sna gazah te va ono što je teško i naj teže.

Šta je teško? – ta ko pi ta duh ko ji je vo ljan da no si, ta kopa da na ko le na, po put ka mi le, i traži da ga do bro na to va re.

Šta je naj teže, vi ju na ci? – ta ko pi ta duh ko ji je vo ljan dano si – da to na pr tim na se be i da se ra du jem svo joj sna zi.

Ni je li ovo: po ni zi ti se, ka ko bi se uvre di la vla sti ta oho -lost. Do pu sti ti da sja ji vla sti ta lu dost, ka ko bi se na ru ga lavla sti toj mu dro sti.

Ili je ovo: ra sta vi ti se od sa mog našeg de la, kad ono sla vipo be du? Pe nja ti se na vi so ke pla ni ne i za vo di ti za vod ni ka?

Ili je ovo: hra ni ti se žirom i tra vom saznanja, a zbog isti -ne tr pe ti glad u duši!

Ili je ovo: bi ti bo le stan i tešite lje ote ra ti i pri ja te lje va ti sglu hi ma, ko ji ni kad ne čuju šta ti želiš?

Ili ovo: ući u pr lja vu vo du, ako je to vo da isti ne i ne te ra -ti od se be hlad ne žabe i to ple kra stače.

Ili je ovo: vo le ti one ko ji nas pre zi ru i pružati ru ku sa bla -sti, ako nas želi za plašiti?

Duh ko ji je vo ljan da no si pri ma na se be sve što je naj teže:po put ka mi le ko ja, na to va re na, žuri u pu sti nju, žuri i on u svo -ju pu sti nju.

293

Ali u naj u sa mlje ni joj pu sti nji zbi va se dru gi pre o bražaj: tupo sta je duh la vom, želi da se do gra bi slo bo de i da bu de go spo -dar u svo joj vla sti toj pu sti nji.

On tu traži svo ga po sled njeg go spo da ra: hoće da mu po -sta ne ne pri ja telj, nje mu i svo jem po sled njem bo gu, s ve li kim sezmajem želi bo ri ti za po be du.

Ko je ve li ki zmaj, što ga duh ne može na zi va ti više go spo -da rem i bo gom? „Ti si dužan“ zo ve se ve li ki zmaj. Ali duh la vakaže „ja hoću“.

„Ti si dužan“ is prečilo mu se na pu tu, bli sta jući se po putzla ta; živo ti nja je to s lju ska ma, i na sva koj se lju sci zlat no sja -ji: „Ti si dužan!“

Hi lja du go dišnje vred no sti sja je se na tim lju ska ma i ova -ko go vo ri naj snažni ji od svih zma je va: „Sva vred nost stva ri –sja ji se na me ni.“

Svaka je vred nost već stvo re na, a sva stvo re na vred nost, tosam ja. Do i sta ne tre ba da bu de više ni ka kvog „Ja hoću“! Ta koje go vo rio zmaj.

Braćo mo ja, zašto je po tre ban lav u du hu? Zašto ni je do -volj na te gleća živo ti nja, ko ja se od riče i ko ja je pu na stra ho -pošto va nja.

Lav ne može još stvo ri ti no ve vred no sti: ali može se bistvo ri ti slo bo du za no vo stva ra nje – to može sna ga la va.

Da bi se se bi stvo ri la slo bo da i sve to Ne ta kođe i preddužnošću: za to je, braćo mo ja, po tre ban lav.

Se bi pri svo ji ti pra vo na no ve vred no sti – to je naj strašni jepri sva ja nje za duh ko ji je vo ljan da no si i ko ji je pun stra ho pošto -va nja. Do i sta, za nje ga je to gra bež i stvar gra bežlji ve zve ri.

Kao nešto naj sve ti je vo leo je on jed nom „Dužnost ti je“: asad mo ra za blu du i sa mo vo lju da nađe još i u tom naj sve ti jemda bi ugra bio se bi slo bo du od svo je lju bavi: za ta kav gra bež po -tre ban mu je lav.

Ali kažite mi, braćo mo ja, šta još to može de te, što ni jemo gao ni lav? Zašto mo ra gra bežlji vi lav da po sta ne još i de te?

De te je ne vi nost i za bo rav, stal no ot počinja nje, igra, točak,ko ji se iz sa mog se be okreće, prvi po kret, sve to ka zi va nje Da.

294

24 Fridrih Niče

Za i sta, za igru je stva ra nja, braćo mo ja, po treb no sve toka zi va nje Da: svo ju vo lju hoće sad duh, svo ju vo lju osva ja onajko ji je u sve tu iz gu bljen.

Tri sam vam pre o bražaja du ha po ka zao: ka ko je duh po -stao ka mi lom, a la vom ka mi la, i naj zad lav de te tom. –

Ta ko je go vo rio Za ra tu stra. A ta da je bo ra vio u gra du ko -ji se zo ve: Šare na kra va.

O GO VOR NI CA MA VR LI NESla vi li su pred Za ra tu strom ne kog mu dra ca, ko ji je znao

do bro da go vo ri o snu i vr li ni: mno go ga sto ga poštu ju i na -građuju i sva omla di na se di pred nje go vom go vor ni com. K nje -mu pođe Za ra tu stra i za jed no s omla di nom se de pred nje go vugo vor ni cu. I ova ko je go vo rio mu drac:

Pošto va nje i stid pred snom! To je ono pr vo! I svi ma seoni ma ko ji sla bo spa va ju i bdi ju noću skla njaj te s puta!

I lo pov je čak sti dljiv pred snom: često se ti ho šunja noću.A be sti dan je noćni čuvar i svoj rog be stid no no si.

Spa va ti ni je ma lo umeće: to zah te va da se za tim čitav danbdi je.

De set pu ta dnev no mo raš sam se be svla da ti: to stva razdrav umor i to je mak za dušu.

De set pu ta mo raš da se po no vo iz mi riš sa sa mim so bom;jer sa vlađiva nje je gor ko, a loše spa va onaj ko ji se ni je sa so bomiz mi rio.

Dnev no mo raš naći de set isti na, inače ćeš još i noću traži-ti isti nu, jer glad na je osta la tvo ja duša.

Dnev no se moraš de set pu ta sme ja ti i bi ti ras po ložen:inače će ti noću sme ta ti želu dac, taj otac ne vo lje.

Ma lo njih to zna: ali mo ra ju se po se do va ti sve vr li ne ka -ko bi se do bro spa va lo. Da li ću lažno sve dočiti? Da li ću iz vršitibra ko lom stvo?

Da li ću požele ti de voj ku svo ga bližnjeg? Ništa se od sve -ga to ga ne slaže s do brim snom.

295

TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA 25

A čak kad se i po se du ju sve vr li ne, mo ra se još nešto zna -ti: i sa me vr li ne pra vo vre me no ote ra ti na spa va nje.

Da se međusob no ne pre pi ru, te kra sne ženi ce! I to zbogte be ne srećniče!

Mir s bo gom i sa su se dom: ta ko hoće do bar san. I mir jošsa su se do vim đavo lom! Jer inače će doći te bi noću.

Pošto va nje vla sti i po slušnost, a ta kođe i sa ka toj vla sti!Ta ko hoće do bar san! Šta ja mo gu, što vlast ra do ide na sa ka -tim no ga ma.

Naj bo lji će pa stir za me ne bi ti onaj ko ji svo ju ov cu vo dina naj ze le ni ji pašnjak: to se slaže s do brim snom.

Ne želim mno go časti i mno go bla ga: to raz dražuje žuč.Ali loše se spa va bez do bra ime na i ma lo bla ga.

Ma le no društvo vo lim više ne go zlo: ali tre ba da dođe iode u pra vo vreme. To se slaže s do brim snom.

Sviđaju mi se mno go i si ro mašni du hom: po spešuju san.Blaženi su oni, a po seb no kad tvr di mo da ima ju uvek pra vo.

Ta ko teče dan vr log čove ka. Dođe li noć, čuvam se do broda ne zo vem san! San, go spo dar, ne želi da ga iko zo ve!

Ne zo vem već raz mišljam šta sam za da na učinio i mi slio.Preživa jući, pi tam se, str plji vo po put kra ve: šta je bi lo tvo jih de -set pre va zi laženja?

I ko jih je to de set iz mi re nja, i de set isti na, i de set smešnihzgo da s ko ji ma si ras po ložio sr ce svo je.

Ta ko me u ra suđiva nju, lju ljan od četr de set mi sli, spo pa -da od jed nom ni od ko ga po zva ni san, go spo dar vr li na.

San za ku ca na mo je oko: ta ko ono oteža. San mi do tak neusne: i one osta nu otvo re ne.

Do i sta, ka ko mi se ti ho pri kra da, naj draži od svih kra dlji va -ca, i kra de mo je mi sli: i sto jim ta da nem kao ovaj go vor nički sto.

Ali ne sto jim ta da više du go: usko ro ležem. –Kad je Za ra tu stra čuo star ca šta go vo ri, sme jao se u svom

sr cu: jer uka za mu se sve tlo. I ova ko reče svome sr cu:Bu da la je za me ovaj mu drac sa svojih četr de set mi sli: ali

ve ru jem da se do bro raz u me u spa va nje.

296

26 Fridrih Niče

Srećan je čak i onaj ko sta nu je u bli zi ni ovog mu dra ca. Ta -ko je spa va nje za ra zno, a za ra za se širi i kroz de be li zid.

Čaro li ja je i u sa moj nje go voj go vor ni ci. I ni su se de li uza -lud mla dići pred pro po ved ni kom vr li ne.

Nje go va mu drost gla si: bde ti, da bi se do bro spa va lo. I za -i sta, kad život ne bi imao smi sla i kad bih mo rao iza bra ti be -smi sao, iza brao bih i ja ovaj naj vred ni ji be smi sao.

Sad ja sno raz u mem šta se ne kad tražilo pre sve ga, kad setražio učitelj vr li ne. Tražilo se za se be do bro spa va nje, a uz tojoš vr li ne ko je uspa vlju ju po put ma ka.

Svim je tim sla vlje nim mu dra ci ma go vor ni câ mu drost bi laspa va nje bez sna, ni su zna li ni za ka kav bo lji smi sao živo ta.

I još da nas ima ta kvih kao što je ovaj pro po ved nik vr li ne,a ni su uvek ni ta ko časni; ali nji ho vo je vre me prošlo. I neće višedu go sta ja ti: ubr zo će leći.

Blaženi su ti po spa ni: jer tre ba da usko ro za dre ma ju. –

Ta ko je go vo rio Za ra tu stra.

O ONI MA KO JI VE RU JUU ZA GROB NI ŽIVOT

Ne ka da je i Za ratustra ba cao svo ju za blu du s one stra nečove ka, po put svih onih ko ji ve ru ju u za grob ni život. Ta da mise čini lo da je svet napaćeno i iz mučeno de lo božje.

Snom mi se ta da činio svet i pe smom bo ga; šare ni dimpred očima božan skog ne za do volj ni ka.

Do bro i zlo, ra dost i pat nje. Ja i Ti – šare ni dim iz gle dašemi to pred stva ra lačkim očima. Tvo rac je hteo od vra ti ti po gledod se be – ta da je stvo rio svet.

Opoj na je ra dost pat ni ci ma kad od vra te po gled od svo jihpat nja i iz gu be se. Ne kad mi se svet činio kao opoj na radost i sa -mo i zgu blje nje.

Večno ne sa vršen svet, od raz večitog pro ti vrečja i to ne sa -vršen od raz – opoj na ra dost svo ga ne sa vršenog tvor ca – ta komi se ne kad činio svet.

297

TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA 27

Ta ko sam i ja ne kad ba cao svo ju za blu du s one stra ne čove -ka, po put svih onih ko ji ve ru ju u za grob ni život. Da li do i sta s onestra ne čove ka?

Ah, braćo mo ja, ovaj bog, što sam ga stvo rio bio je ljud -sko de lo i ljud ska lu dost, kao i svi bo go vi!

Bio je on čovek i sa mo si ro mašan ko mad čove ka i me ne:iz vla sti tog je pe pe la i žara došla me ni ova utva ra. I do i sta! Ni -je do me ne došla „s one stra ne“!

I šta se zbi lo, braćo mo ja? Sa vla dao sam se be, pat ni ka,po neo svoj sop stve ni pe peo go re u pla ni nu, i našao se bi sve tli jipla men. I gle! Ta da je pre da mnom utva ra uz ma kla!

Bi la bi mi sa da pat nja, bi lo bi to mučenje ozdra vlje nog dave ru jem u ta kve utva re; bi la bi mi to sad pat nja i po niženje. Ta -ko ja go vo rim oni ma ko ji ve ru ju u život za grob ni.

Pat nja bi bi la to i ne moć – to je stvo ri lo sve za grob ne sve -to ve; te je sve to ve stvo ri lo i ono krat ko lu di lo sreće, ko je iskusisa mo onaj ko ji naj više pa ti.

Umor, ko ji jed nim sko kom hoće da bu de na kra ju, jed nimsmrt nim sko kom, je dan ne u ki umor, ko ji više čak i neće: on jestvo rio sve bo go ve i za grob ne sve to ve.

Braćo mo ja, ve ruj te mi! Te lo je to počelo očaja va ti o te lu– ono je pr sti ma za sle plje nog du ha uda ra lo o poslednje zi do ve.

Braćo mo ja, ve ruj te mi! Te lo je to iz gu bi lo ve ru u ze mlju– ono je čulo ka ko nje mu go vo ri unu trašnjost bića.

I ta da je hte lo gla vom kroz poslednje zi do ve, i ne sa mogla vom – ona mo k „onom sve tu“!

Ali je „onaj svet“ do bro sa kri ven pred čove kom, onajotčovečen, nečovečni svet, ko ji je ne be sko Ništa; a unu trašnjostbića ne go vo ri čove ku baš ništa osim kad go vo ri kao čovek.

Za i sta, teško je do ka za ti svekoliko biće i teško ga je na ve -sti da pro go vo ri. Kažite mi, braćo, ni je li najčud no va ti ja od svihstva ri naj bo lje do ka za na?

Da, ovo Ja i nje go vo pro ti vrečje i za mršenost go vo re jošnaj bo lje o svom bit ku, ovo Ja ko je stva ra, ko je hoće i ko je vred -nu je, Ja ko je je me ra i vred nost stva ri.

298

28 Fridrih Niče

I to najčesti ti je biće, Ja – go vo ri o te lu i još hoće te lo, čaki kad pe va i sa nja ri i le prša svo jim slo mlje nim kri li ma.

Sve se bo lje uči go vo ri ti to Ja: i što više to uči, uto li ko višena la zi reči i pošto va nja za te lo i ze mlju.

Mo je me Ja naučilo no vom po no su; ovo hoću lju denaučiti: da ne skri va ju više gla vu u pe sak ne be skih stva ri, većda je no se slo bod no, ze malj sku gla vu, ko ja stva ra smi sao ze -mlje!

Učim lju de no voj vo lji: da hoće onaj put, ko jim je sle poišao čovek, i da ga na zi va ju do brim i da s nje ga više nečuj no nesi la ze po put bo le sni ka i umi rućih!

Bo le sni ci i umi rući bi li su oni ko ji su pre zre li te lo i ze mljui iz mi sli li ono ne be sko i is ce lju juće ka pi kr vi: ali još su i te slat -ke i mračne otro ve uze li iz te la i ze mlje!

Od be de su svo je hte li po beći, a zve zde su im bi le su višeda le ko. Ta da su uz dah nu li: „O, kad bi ipak po sto jao ne be skiput, da se nečuj no is kra de mo u dru go biće i sreću!“ – i ta da supro našli se bi svo je var ke i kr va ve na pit ke.

Za mišlja li su da su iz ma kli svo me te lu i ze mlji ovoj, ti ne -za hval ni ci. A ipak, ko me su mo ra li da za hva le grč i slast tog iz -mi ca nja? Svom te lu i ze mlji ovoj.

Za ra tu stra je blag pre ma bo le sni ci ma. Za i sta, on se nelju ti na nji hov način ute he i ne za hval no sti. Ne ka se sa mo pre -tvo re u one ko ji ozdra vlju ju i savla da va ju i stva ra ju se bi jed noviše te lo!

Ne lju ti se Za ra tu stra ni na onog ko ji ozdra vlja, kad senežno osvrće za svo jom lu došću i noću nečuj no obi la zi grobsvog bo ga: ali bo lest i bo le sno te lo za me ne su ta kođe i nje go -ve su ze.

Mno go je bo lešlji vog na ro da bi lo uvek među oni ma ko jipe va ju i ko ji pa te od bo ga; raz ja re no mr ze oni čove ka ko jisaznaje i onu naj mlađu vr li nu ko ja se zo ve: pošte nje.

Stal no se osvrću za tam nim vre me ni ma: ta da su, da ka ko,lu dost i ve ra bi li nešto dru go; bes ra zu ma značio je sličnostbožan stvu, sum nja greh.

299

TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA 29

I su više do bro poznajem te ko ji su slični božan stvu: onižele da se u njih ve ru je, i da sum nja bu de greh. I su više do broznam ta kođe u šta ve ru ju naj više i oni sa mi.

Za i sta ne ve ru ju ni oni u za grob ne sve to ve i is ce lju juće ka pikr vi: već naj više u te lo, nji ho vo je vla sti to telo za njih stvar po se bi.

A za njih je ono bo le sna stvar: i ra do bi izašli iz vla sti tekože. Sto ga pri slušku ju ne bi li čuli pro po ved ni ka smr ti i sa mipro po ve da ju za grob ne sve to ve.

Slušaj te ra di je, braćo mo ja, glas zdra vog te la: to je pošte -ni ji i čis ti ji glas.

Pošte ni je i čis ti je go vo ri zdra vo te lo, sa vršeno i pra vil no:ono go vo ri o smi slu ze mlje.

Ta ko je go vo rio Za ra tu stra.

O PRE ZI RA TE LJI MA TE LAŽelim go vo ri ti pre zi ra te lji ma te la. Ne tražim da uče dru -

gačije i da dru gačije poučava ju, već da se opro ste od svo ga vla -sti tog te la – i da ta ko zaćute.

„Ja sam te lo i duša“ – ta ko go vo ri de te. A zašto se ne bigo vo ri lo po put de ce?

Ali onaj ko ji se pre nuo, ko ji zna, kaže: sa mo sam te lo iništa dru go sem to ga; a duša je sa mo reč za nešto na te lu.

Te lo je ve li ki um, mnoštvo s jed nim smi slom, rat i mir, sta -do i pa stir.

Oruđe tvog te la je, bra te moj, ta kođe i tvoj ma li um, ko jiti na zi vaš „du hom“, ma lo oruđe i igračka tvo ga ve li kog uma.

„Ja“, kažeš ti, i po no san si na tu reč. Ali ono naj veće je – ušta ti nećeš da ve ru ješ – tvo je te lo i nje gov ve li ki um: ono ne iz ričeJa, ali stva ra Ja.

Šta oseća čulo, što spo zna je duh, to u se bi ne ma svog kra -ja. Ali čulo i duh hte li bi te uve ri ti da su oni kraj svih stva ri: ta -ko su tašti.

Čulo i duh su oruđe i igračka: iza njih leži još vla sti tost.Vla sti tost traži očima čula, pri slušku je ta kođe ušima du ha.

300

30 Fridrih Niče

Sop stve nost uvek pri slušku je i traži: ona upo ređuje, pri si -lja va, osva ja, ra za ra. Ona vla da i vla da lac je ta kođe nad Ja.

Iza tvo jih mi sli i osećaja, bra te moj, sto ji moćan za po ved nik,nepo zna ti mu drac – zo ve se sop stve nost. Sta nu je u tvo jem te lu, onje te lo tvo je.

Više je uma u tvo jem te lu ne go u tvo joj naj bo ljoj mu dro -sti. I ko zna zašto je tvo jem te lu po treb na upra vo tvo ja naj bo -lja mu drost?

Tvo ja se sop stve nost sme je tvo me Ja i nje go vim po no snimsko ko vi ma. „Šta su za me ne ti sko ko vi i le to vi mi sli?“, kaže onase bi. „Za o bi la zni put mo jem ci lju. Ja vo dim na uzi ci Ja i na dah -nju jem ga nje go vim poj mo vi ma.“

Sop stve nost kaže to me Ja: „Ov de ose ti bol!“ I ta da onopa ti i raz mišlja ka ko više ne bi pa ti lo – i upra vo sto ga tre ba dami sli.

Vla sti tost kaže to me Ja: „Ov de ose ti užitak!“ I ta da se onora du je i raz mišlja ka ko bi se češće mo glo ra do va ti – i upra vo sto -ga tre ba da mi sli.

Pre zi ra te lji ma te la želim reći još sa mo nešto. Ono što pre -zi ru, to poštuju. A šta je to stvo ri lo pošto va nje i pre zi ra nje,vred nost i vo lju?

Stva ra lačka vla sti tost stvo ri la je se bi pošto va nje i pre zi ra -nje, stvo ri la je ra dost i bol. Stva ra lačko te lo stvo ri lo je se bi duhkao ru ku svo je vo lje.

I u svo joj lu do sti i pre zi ra nju služite još vi, pre zi ra te lji te -la, svo joj vla sti to sti. Kažem vam: vaša vla sti tost sa ma želi umre -ti i okreće se od te la.

Ona više ne može ono što bi naj ra di je hte la – stva ra ti iz -van i pre ko se be. To bi hte la naj ra di je, to je njen čitav žar.

Ali pre ka sno joj je sta lo do to ga – ta ko vaša sop stve nostželi da pro pad ne, vi pre zi ra te lji te la.

Pro past želi vaša sop stve nost, i za to ste i po sta li pre zi ra te -lji te la. Jer ne možete više stva ra ti iz nad i pre ko se be.

I sto ga ste sad be sni na život i ze mlju. Ne zna lačka za vistkri je se u pre kom po gle du vašeg pre zi ra nja.

301

TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA 31

Fridrih NičeTAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA

Prevod i pogovorDanko Grlić

Za iz da vačaDijana De re taDavid Dereta

Glav ni ured nikDi ja na De re ta

Li kov no-gra fička opre maMarina Slavković

Lektura / KorekturaVladimir JankovićMilica Joksimović

Treće DERETINO izdanje

ISBN 978-86-6457-063-3

Tiraž1000 primeraka

Be o grad 2016.

Iz da vač / Štam pa / Pla sman

DE RE TA dooVla di mi ra Ro lo vića 94a, 11030 Be o grad

tel./faks: 011 23 99 077, 23 99 078

www.de re ta.rs

Knjižare DE RE TAKnez Mi ha i lo va 46, tel: 011 26 27 934, 30 33 503

Banovo brdo, Dostojevskog 7, tel: 011 30 58 707, 35 56 445

14 Ниче Ф.821.112.2-96

НИЧЕ, Фридрих, 1844–1900Tako je govorio Zaratustra : knjiga za svakoga i ni za koga / Fridrih Niče ;

prevod i pogovor Danko Grlić. – 3. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2016(Beograd : Dereta). – 350 str. ; 21 cm. – (Izabrana dela / Fridrih Niče)

Prevod dela: Also Sprach Zarathustra / Friedrich Nietzsche. – Tiraž 1.000. – Napomene uz tekst. – Uz prevod Zaratustre: str. 297–298. – Smisao i sudbina filozofije Fridriha Ničea: str. 301–350.

ISBN 978-86-6457-063-31. Грлић, Данко [преводилац] [аутор додатног текста]a) Ниче, Фридрих (1844-1900)COBISS.SR-ID 222661388

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд