Embed Size (px)
Citation preview
Др Небојша Бацковић, Mр Соња Раденковић, Mр Гордана Јовановић
УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ СЕМИНАРСКОГ И
ДИПЛОМСКОГ РАДА
Лепосавић, 2012.
Др Небојша Бацковић, Mр Соња Раденковић, Mр Гордана Јовановић
УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ СЕМИНАРСКОГ И
ДИПЛОМСКОГ РАДА
Лепосавић, 2012.
Наставно веће Високе економске школе струковних студија Пећ у Лепосавићу на седници одржаној 15. 05. 2012. године одобрило је коришћење овог упутства.
С А Д Р Ж А Ј
У В О Д.......................................................................................................................................1
1. ПОЈАМ И СВРХА ПИСАЊА СЕМИНАРСКОГ И......................................................2ДИПЛОМСКОГ РАДА...........................................................................................................2
2. ПРИПРЕМЕ ЗА ПИСАЊЕ СЕМИНАРСКОГ И...........................................................3ДИПЛОМСКОГ РАДА...........................................................................................................3
2.1. Избор теме.................................................................................................32.2. Библиографска припрема.........................................................................42.3. Структура рада..........................................................................................42.4. Улога ментора...........................................................................................7
3. ДОКУМЕНТАЦИОНА ОСНОВА ПИСАЊА СЕМИНАРСКОГ И...........................8ЗАВРШНОГ РАДА..................................................................................................................8
3.1. Цитати........................................................................................................83.2. Фусноте......................................................................................................8
4. ЈЕЗИК И СТИЛ РАДА......................................................................................................10
4.1. Језик..........................................................................................................104.2. Стил..........................................................................................................10
5. ТЕХНИЧКА ОБРАДА СЕМИНАРСКОГ И ДИПЛОМСКОГ РАДА......................11
Л И Т Е Р А Т У Р А...............................................................................................................15
П Р И Л О З И.............................................................................................17
III
У В О Д
Упутство за израду семинарског и завршног рада пре свега је намењено студенима Високе економске школе струковних студија Пећ у Лепосавићу ради лакше и брже израде рада који ће садржајно, методолошки и технички одговарати основним захтевима за радове ове врсте. Упутство може бити корисно и свим наставницима у улози ментора, као и онима који обрађују или тек намеравају да обрађују стручне проблеме.
Израду овог упуства у великој мери је условила околност да студенти поседују одређена знања и искуства у изради различитих писаних радова, али да све то није довољно, да је парцијално и да није систематизовано. Посебно су оскудна знања која се односе на осмишљавање елемената композиције семинарског и завршног рада, као и на техничку обраду.
Намена упутсва у великој мери је условила његову структуру, обим и начин писања, дидактичко и техничко обликовање, ширину и друга питања.
Текст упутства је обликован у пет делова (целина), између којих је успостављено садржајно-логичко јединство.
Први део – Појам и сврха писања семинарског и завршног рада – садржајем треба да допринесе правилном схватању појмова "семинарски рад" и "дипломски рад", сврхи њиховог писања, сличности и разлике између њих.
Други део Припреме за писање семинарског и завршног рада обрађује припрему студената за израду семинарског и завршног рада, са намером да их упути како да изаберу одговарајућу тему, да пронађу и користе потребну литературу и да одреде структуру рада (насловну страну, садржај, увод, главни део, закључак, списак литературе и прилоге). У овом делу је указано и на улогу ментора у изради семинарског и завршног рада.
Трећи део Документациона основа писања семинарског и завршног рада даје основне смернице за коришћење цитата у тексту, као и фуснота, са одговарајућим примерима.
Четврти део – Језик и стил рада – указује на основне захтеве језика и стила које треба уважавати при изради семинарског и завршног рада.
Пети део Техничка обрада семинарског и завршног рада усмерена је на израду форме, односно давање коначног изгледа рада: обликовање текста и свођење на одређени обим; илустровање рада сликама, табелама и графиконима; писање математичких формула, као и начин предаје рада.
1. ПОЈАМ И СВРХА ПИСАЊА СЕМИНАРСКОГ И ДИПЛОМСКОГ РАДА
1
Семинарски рад је самостално стручно саопштење студента из одређеног наставног предмета. Представља краћи писани рад у коме се обрађује један проблем, који може бити различитог нивоа општости. У семинарском раду аутор даје сопствено, сажето виђење тог проблема, аргументацију којом жели да поткрепи наведено виђење, али и другачије начине тумачења задатог проблема и њихову компарацију. У садржајно-логичком погледу, семинарски рад представља заокружену целину.
Сврха писања семинарског рада је: проширивање и продубљивање сазнања из одређене области, развијање самосталности у изради писаних саопштења и вештине писања
кратке и целовите анализе неког проблема, развијање способности коришћења различитих извора података и припрема студената за писање сложенијих и обимнијих самосталних радова,
као што су есеји, стручни радови и дипломски рад.Дипломски рад је стручни писани текст на одређену тему (проблем), из
одређене предметне (научне) области чијом израдом студент показује стручну оспособљеност, самосталност и зрелост у решавању питања и проблема оне струке за коју се школовао. За разлику од семинарски рада, дипломски рад је већег обима и има веће сазнајне вредности за стручну или научну област из које се ради. Пише се након одслушаних и положених испита, написаних и одбрањених обавезних семинарских радова, успешно реализоване стручне праксе, као и других дипломских обавеза.
Иако је дипломски рад стручног карактера, он може поседовати и неке одлике научног рада, као што су: систематичност, методичност и аргументованост.
Дипломски рад представља врло специфичан дидактички облик проверавања стечених знања, али и специфичну дидактичку форму за даље оспособљавање студената за самостални рад, проширивање и продубљивање знања. У њему су и "развојне клице" почетног оспособљавања за научноистраживачки рад.
На основу изнетог није тешко закључити да се у дидактичко-методичком погледу уочава разлика између семинарских и дипломских радова. Израдом семинарских радова студенти се вежбају у писменом саопштавању својих мисли, знања, идеја и сллично, а дипломским радовима студенти доказују да је вежба била успешна и колико су самостални у изради писаних радова.
2. ПРИПРЕМЕ ЗА ПИСАЊЕ СЕМИНАРСКОГ И ДИПЛОМСКОГ РАДА
2
2.1. Избор теме
На избор теме утиче читави низ фактора. Самим тим се и избор теме састоји у извесној мери у усклађивању тих фактора, јер се они никада не појављују изоловано, већ увек у међусобној интеракцији.
Теме за семинарске радове могу да предлажу предметни наставници на почетку реализације наставе, када студентима образлажу програм рада за цео семестар, односно студијску годину, а за завршне радове на почетку завршне (треће) године. Предложени попис тема је из комплекса стручне проблематике предмета који се изучавају током студирања. За сваку тему прилаже се обавезна и препоручена литература. Број тема треба да одговара броју студената.
Предлог тема (бар неких) за израду дипломских радова може се препустити и студентима. Међутим, кад су у питању семинарски радови то је применљивије у вишим семестрима. У нижим то не би било рационално, јер студенти не познају довољно садржајну ширину и методолошке проблеме струке коју су изабрали. У сваком случају, неопходно је студентима омогућити да у што већој мери активно учествују у избору теме.
Лични афинитет студента према одређеној научној, односно стручној области од пресудног је значаја за избор теме. Осим тога, не могу се занемарити и његова претходна знања и искуство. То су битни мотивациони чиниоци и неопходни предуслови да се рад брзо, лако и квалитетно напише.
Тема рада може да буде повезана са теоријским аспектима научне дисциплине или са практичним аспектима наставно-предметне области (практично истраживање одређене појаве или анализа случаја из праксе).
Без обзира да ли је тема више окренута теорији или пракси, она треба да задовољи одређене критеријуме, као што су:
савременост и актуелност, атрактивност, интересантност, релевантност за дату научно-стручну област, подобност за обраду (са становишта доступности извора и времена за
обраду), прецизност у садржајној одређености и одмерености (ни преуска нити
преширока), конкретност (не апстрактна или уопштена).Природа теме семинарског и завршног рада опредељује и начин обраде. У
наставној пракси постоје следећа три начина:(1) ако је тема теоријска, студент прикупља релевантну литературу, врши избор
и структуирање садржаја према тезама постављеним у оквиру одређене теме, анализира изабрани садржај и презентира сазнања релевантна за тему;
(2) код тема које су више окренуте пракси студенти примењују знања усвојена у наставно-образовном процесу, а проучавањем адекватне литературе на анализу примера из праксе, решавање конкретних практичних задатака, емпиријска истраживања, студију случајева и слично;
(3) теме теоријско-апликативног карактера захтевају комбинацију претходна два начина.
3
2.2. Библиографска припрема
Кад је изабрана тема јасно формулисана приступа се, у консултацији са ментором, прикупљању грађе – извора информација које ће послужити за израду рада и доношење адекватних zaključaka. То није механички већ креативни чин, јер се проучавањем ранијих сазнања ствара погодна основа за развој новог схватања.
Основни извори података су разни писани материјали: енциклопедије, књиге, монографије, радови објављени у домаћим и иностраним часописима, разна документа и друго. Писане материјале студенти сами прикупљају или до њих долазе у библиотеци.
Бројне и веома значајне информације везане за тему рада могу се добити и коришћењем INTERNET мрежа (Internet је међународна компјутерска мрежа помоћу које се може добити било који податак, који је унет у мрежу, почев од обичних новинарских реклама, преко новинарских вести, до најновијих научних информација). При томе се мора водити рачуна о поузданости и сигурности тих података.
2.3. Структура рада
Структуру семинарског и завршног рада чине: насловна страна, садржај, увод, главни део (разрада теме), закључак, списак литературе и прилози (по потреби).
Насловна страна је прва страна рада. Она треба да пружи основне информације о аутору и раду, као што су:
назив високошколске установе, назнаку врсте рада (семинарски рад или дипломски рад), назив предмета, наслов рада, нставничко звање, академску титулу, име и презиме ментора име и презиме студента и број индекса и место, месец и година израде (предаје) рада.
Сви елементи садржаја наловне стране су унапред и прецизно дефинисани осим наслова. Он се дефинише у складу са изабраном темом рада, довољно дескриптивно, прецизно, концизно, информативно и атрактивно.
Садржај представља текстуално-нумерички преглед делова рада. У њему су наведени основни делови рада, тј. наслови и поднаслови који одражавају његову структуру и бројеви страна на којима се налазе. Сходно томе, садржај се пише након завршетка текста и његовог остраничавања, као што је урађено у овом упутству.
Садржај може бити на почетку или на крају рада. Исправно је и једно и друго, али је, због лакшег сналажења читалаца и прегледности, прихватљивији први начин.
Увод на оригиналан начин прзентира суштину проблема који се разматра у семинарском или завршном раду, указује на његов значај, разлоге (мотиве) за његову обраду и даје кратак преглед садржаја рада. Обим увода је пожељно да буде у оквиру једне до две стране.
Главни део (разрада теме) је осмшљен темељан и аргументован приказ теоријских и практичних аспеката теме. Он је најважнији и свакако најобимнији део
4
рада (обично чини 7080% рада). Њиме треба обухватити све оно што је у уводу обећано. Због тога је обично рашчлањен на поглавља, подпоглавља, одељке и дидактичке целине (пасусе). Сви наведени делови треба да буду правилно распоређени и сигнирани, међусобно повезани и адекватно димензионирани.
Распоред и сигнирање делова може се извести словима, бројевима и њиховом комбинацијом. Најчешће се користи сигнирање помоћу система бројева, а понекад и сигнирање комбинацијом бројева:
КОМБИНАЦИЈА АРАПСКИХ И
РИМСКИХ БРОЈЕВА
КОРИШЋЕЊЕ АРАПСКИХ БРОЈЕВА
КОМБИНАЦИЈА БРОЈЕВА И СЛОВА
I ______________ 1. _____________ 1.1. ___________ 1.2. __________
2. ____________ 2.1. __________ 2.2. __________ 2.2.1. _____ 2.2.2. _____
3. ____________ 3.1. _________ 3.2. _________
II _____________................................
1. _____________ 1.1. ___________ 1.2. ___________
2. _____________ 2.1. __________ 2.2. __________ 2.2.1. ____ 2.2.2. ____
3. _____________ 3.1. _________ 3.2. __________
4. _____________................................
I ______________ A. ____________ 1. ____________ 2. ____________
B. ____________ 1. ___________ 2. ___________ a) ________ b) ________
3. ____________ 1. ___________ 2. ___________
II _____________...............................
Без обзира на то за који се систем (начин) сигнирања определимо, он се мора доследно примењивати у раду.
Овај део рада није само проста репродукција текста из извора које је студент консултовао, већ треба да садржи и његове ставове и критичке погледе у вези основних питања која се у раду третирају. Уколико је удео мишљења студента већи и рад је квалитетнији.
Закључак је финални део рада написан на једној до две стране. У њему се на систематичан и концизан начин саопштавају најважнија сазнања до којих се дошло израдом стручног рада. Он произилази из читавог садржаја рада, па се препоручује аутору да подробно прочита све оно што је претходно написао.
5
У закључку треба да се оцени, по могућности критички, тема која је била предмет разраде, процене стања или ситуације, искажу поруке и допринос рада, као и да се укаже на проблеме и питања који би требало даље да се обрађују и проучавају.
Списак литературе је систематски преглед свих извора који директно или индиректно третирају садржај теме рада и који су коришћени током израде. Ако је рад писан латиницом списак литературе се наводи по абецедном реду, а ако је коришћена ћирилица онда се наводи азбучним редом.
Постоје различити системи навођења литературе. Систем за који смо се определили мора да се доследно примењује од прве до последње референце у списку литературе, као и у фуснотама (ако се у тексту позивамо на неке референце). Најчешћи начин навођења литературе приказан је примером 1.
Пример 1.
У изради семинарског рада, поред обавезне уџбеничке литературе, пожељно је да се консултују најмање још три релевантна извора за проучавање постављене теме, док писање завршног рада захтева консултовање већег броја извора.
Ако је извор (референца) који се наводи у списку литаературе написао један аутор, онда се пише његово презиме и почетно слово имена или пуно име (у списку литературе поред имена и презимена аутора најчешће се не наводе наставничка и научна звања). У случају када дело има два аутора, тада се исписује презиме и почетнослово имена оба аутора. Код дела која имају три до пет аутора исписује се презиме и почетно слово првог аутора и додаје скраћеница – и др. Међутим, ако је дело резултат рада пет и више аутора, онда се уместо њихових презимена и почетних слова имена исписује – група аутора (пример 2).
Пример 2.
Претходни примери односили су се на књиге, када су у питању часописи и садржаји са Интернета, такође, је неопходно поштовати одређене стандарде (пример 3). Пример 3.
1. Бацковић Н., Економија и институције, Ниш, 2006.или
2. Бацковић Н.,2006., Економија и институције, Ниш.
1. Бацковић Н., Економија и институције, Ниш, 2006.2. Kotler F., Keller K., Marketinд menadžment, 12 e., Data Status, Beograd, 2006.3. Илић Б. i др.: Политичка економија,Виша економска школа Пећ, Лепосавић 2004.4. Група аутора: Истраживање и планирање друштвених промена и развоја, ISI, Београд, 1983.
Чланак из часописа:1. Лазаревић Гордана, Маркетинг односа-концепт за успешно пословање предузећа, Економски сигнали, Лепосавић, 2006
Internet sajt:2. http://www.relationshipmktg.com. (датум приступа: 10. 02. 2009)
Članak preuzet sa Internet sajta:3. Solomon M., Accerman M., Kock L., Achievinд Customers, Havard Business Review, Vol.79, Issue 5, May 2000, www.crm-forum.com (datum pristupa: 14. 02. 2008).
6
Прилози (ако их има) дају се на крају рада и означавају редним бројевима. Они имају одређени значај за боље разумевање садржаја рада, али се не могу приказивати у основном тексту. То могу бити разне табеле, графикони, формулари, статистички подаци, додатни текстови и слично.
2.4. Улога ментора
Ментор има врло значајну улогу у свим фазама израде семинарског и завршног рада. Сарадња ментора и студента најчешће се одвија консултацијама које представљају веома користан облик помоћи и усмерења студенту. Овај облик сарадње значајно утичу на квалитет рада.
3. ДОКУМЕНТАЦИОНА ОСНОВА ПИСАЊА СЕМИНАРСКОГ И ЗАВРШНОГ РАДА
7
Документациона основа семинарског и завршног рада доприноси бољој аргументацији и објашњењу основног садржаја. У документациону основу се најчешће сврставају цитати и фусноте.
3.1. Цитати
Цитати се користе за означавање текста који су дословно преузети од других аутора. Они доприносе већој јсноћи и богатству самог текста, али се треба чувати "цитатологије" – претеране употребе цитата.
За правилно коришћење цитата треба имати у виду шта, зашто и како се цитира. Цитирају се (шта) веома концизне формулације (дефиниције, кратка прецизна објашњења и сл.), делови текста који се уклапају у контекст писања и делови текста на који се даје критички осврт. Мисао се цитира (зашто) ради доказивања властитих ставова, нарочито када је текст у цитату од већег значаја, или чешће за илустрацију сопственог мишљења. Преузети текст (мисао) треба наводити (како) одмерено и адекватно.
Треба избегавати цитате који су познати и широко коришћени, а ако је баш неопходно позивање на тај део текст, боље је послужити се парафразирањем.
Поред текста, могу се цитирати и бројке, проценти и друга писана документација.
3.2. Фусноте
Фусноте су забелешке или напомене које се пишу при дну странице испод краће хоризонталне линије ради растерећења основног текста. Због тога се називају и подножним напоменама. Пишу се ситнијим словима и најчешће се означавају бројем, малим словима и звездицама. Треба водити рачуна да се истим знаком обележе фуснота у подтексту и речи у тексту.
Собзиром на природу и намену, фусноте могу бити документарне (библиографске) и експликативне. Документарне фусноте (пример 4) служе за навођење извовора из којих је преузет текст (цитат, подаци и сл.). Експликативне фусноте (пример 5) намењене су за додатно објашњење неког става, закључка и сл. у тексту. Као допунска информација, може садржати различите идеје и чињенице, критичке осврте, напомене, компарације и сл. Пример 4.Маркетинг односа треба посматрати као ″праксу грађења дугорочних односа сатисфакције са кључним странама″, а што се постиже ″обећањима и испорукама високог квалитета добре услуге и фер цена између страна током дужег времена.″1
1 Kotler Filip, Amstrong Gary, Principles of Marketing, Prentice-Hall Inc, New Jersey,1999.str.12
Пример 5.ДОП компанија засновано на холиситчком приступу, одражава понашање које води добробити и појединца и друштва као целине.
8
1Реч холизам (од грчке речи „холос“ све) означава да друштвено одговорно понашање није збир одвојених нивоа укупне друштвене одговорности (економске, законске, етичке и филантропске) већ је јединствена целина. Сваки ниво друштвене оговорности (на микро и мезо плану) повезан је са целином (макро, супра ниво), тако да се може рећи „све је садржано у сваком од делова“
Уколико се у фуснотама један извор понавља, не треба у сваком навођењу давати све податке, већ се најчешће даје скраћени прикази, као што су: Оп. цит., стр. 6.; Ибид., стр. 6.; Исто, стр. 6. На примеру 6 приказано је означавање са ознаком Ибид...
Пример 6.
Економска теорија представља „систематизовани скуп научних знања и правила на основу којих се могу анализирати расположиве информације, објаснити сутина неке појаве, феномена или проблема, истраживати узроци и последице односа између одређених појава, као и предвиђати будући догађаји“1
Економска теорију чине:“ пет основних елемената: претпоставке, хипотеза, варијабле, верификација и предвиђања“1 Бацковић Н., и др., Основна методолошка полазишта струковног истраживања економских појава, Економски сигнали, Лепосавић, 2012, стр.6
2 Ibid., str. 6
Литература која је цитирана или парафразирана може да се, поред фуснота, наводи и на друге начине. На пример, користе се угласте и друге заграде у којима се наводи редни број извор и страна текста на којој се налази преузети цитат, табела, дијаграм или парафразирани садржај (пример 7). Ако се жели указати на извор који је значајан за део текста рада онда се у загради пише само редни број извора. Коришћење овог начина позивања на одређене изворе подразумева претходно потпуно сређену библиографију (литературу).
Пример 7. Међу дефиницијама хипотезе једна од најприхватљивијих је „Хипотеза је наговештај, претпоставка о постојању могућих функционалних, по правилу урзочно-последичних односа између две или више варијабли, коју треба проверити. У истраживању конкретних појава и ситуација где се преплићу многи утицаји, хипотеза је као црвена нит која нам омогућује орјентацију и води једном излазу. Свакако, постављање хипотезе изискује не само познавање научних истина него и истраживачки дух.
" [3, str. 11].
4. ЈЕЗИК И СТИЛ РАДА
При писању семинарског и завршног рада, поред познавања научних и стручних садржаја релевантних за тему која се обрађује, логичког излагања и аргументације ставова, неопходно је уважавати и основне захтеве језика и стила.
9
4.1. Језик
Природа текста подразумева и одговарајући језик. Тако, на пример, знања из свакодневног живота саопштавамо описно-информативним или експресивним језиком. Међутим, ако некога желимо да уверимо у нешто користимо пропагандно-идеолошки језик. За изражавање научних знања неопходно је да се користи језик чињеница и појмова. Зато при писању семинарског или завршног рада треба имати у виду искуствена сазнања о природи и одликама језика који одговара научној области. Међутим, да би он остварио своју сазнајну функцију речи и реченице морају имати смисла у теоријском и практичном погледу.
Ако је текст написан граматички и правописно (ортографски) коректно, онда је лакше исказати оно што се жели, а читаоцу да схвати оно што је написано. Дакле, језик није само средство за саопштавање мисли већ и битна претпоставка да мисао буде јасно изложена и довољно образложена да би била схваћена.
4.2. Стил
Стил је самостални језички израз, тј. начин (форма) изражавања мисли. Он је део човека и годинама се гради. У њему велики удео припада таленту, али он тражи и континуирани тренинг кроз писање и писмено изражавање.
Неоспорно је, дакле, да је стил индивидуална карактеристика, али и форма дисциплиноване интерпретације садржаја у погледу логичности, прецизности и јасноће. То значи да аутори семинарских и дипломских радова треба да употребљавају стручно-научне термине и друге речи у правом, а не у преносном значењу, да при писању обуздавају своје емоције у интересу веродостојне интерпретације података. Текст треба да буде логично написан тако да свака реченица има своје место, као карика у ланцу и да природно извире из претходне. У њему треба да буде све јасно, прецизно, једноставно и концизно написано. Прецизност доприноси да се боље схвате стручне и научне поставке, као и закључци који се изводе. На тај начин се пажња усмерава на суштину проблема који се у теми семинарског или завршног рада обрађује.
5. ТЕХНИЧКА ОБРАДА СЕМИНАРСКОГ И ДИПЛОМСКОГ РАДА
О неким аспектима техничке обраде семинарских и дипломских радова већ је било речи. Међутим, да би њихова форма, односно коначни изглед одговарали захтевима за радове ове врсте неопходно је дати још неке елементе битне за обликовање текста. То је веома значајна активност, јер добро обликовани текст је приступачнији за читање и прегледнији је, а читаоци га лакше прихватају.
10
Семинарски и дипломски рад пишу се на папиру формата А4 (210x297 мм), са маргинама: горња 2,5 цм, лева 3,0 (ради повезивања рада), при дну странице 2,5 цм и десна 2,5 цм. Користи се фонт Times New Roman за садржај текста, а фонт Arial за наслове. За главни текст користи се величина фонта 12 и проред 1. Italic стил може бити коришћен ради наглашавања речи у тексту. Подебљане и подвучене речи треба избегавати. Параграфи се одвајају празним редом. Наслови треба да почињу великим словом и, са изузетком наслова рада, треба да буду поравнати са леве стране. Величине фонта дате су у табели 1. Наслови табела требају увек бити позиционирани изнад табеле. Последња реченица наслова табеле треба бити завршена без тачке. За наслове табела користити величину фонта 12
Табела 3. Величине фонта за наслове у тексту.
Ниво наслова Пример Величина фонта
и стил
Наслов првог нивоа 1 Увод 16, подебљан
Наслов другог нивоа
2.1 Регион за штампање
14, подебљан
Наслов трећег нивоа
Наслови. Текст којиследи …
12, подебљан
Наслов четвртог нивоа
Напомена. Текст којиследи…
12, italic
Насловна страна семинарског рада треба да буде у складу са претходно изреченим констатацијама (прилог 1). На предњој страни корица завршног рад не пише се наслов завршног рада нити се стављају било какви симболи (прилог 2). Наслов завршног рад пише се на насловној страни (прилог 3).
Обим семинарског рада је 1016 страница текста без насловне стране и садржаја или 20 до 30 хиљада словних места (рачунајући као једно словно место и размак између две речи), укључијући и табеле, графиконе, слике и слично. Дипломски рад је обимнији и обично износи од 32 до 50 страница текста или 60 до 92 хиљаде словних места. На пример, ако се жели помоћу рачунара утврдити да ли је обим написаног семинарског рада у дефинисаним оквирима, онда се одређује броја словних места на следећи начин:
11
Tools>Word Count. Уколико у раду постоје слике, шеме, графикони и сл., простор на страници који они заузимају рачуна се као да је испуњен текстом.
Слике, табеле, графикони и сл. могу се дати у склопу текста, а ако су обимнији на посебној страници у прилогу. У подножју слике пише се редни број слике и њен назив (пример 8). Ако је слика преузета од другог аутора, онда се испод назива слике наводи извор из кога је слика преузета или се то наводи у фусноти.
Primer 8.
Слика 1. Schwartz-ов круг типова вредности1
Табеле садрже неопходне податке приказане на прегледан начин. Изнад табеле се даје редни број табеле и назив у што краћем облику (пример 14), а ако је табела преузета из неког извора онда се у подножју табеле наводе библиографски подаци тог извора и страница са које је табела преузета.
Пример 14.Табела 1. Структура испитаног узорка према полу
POL f %
МУШКИ 336 50,0ЖЕНСКИ 329 49,0
Б.О. (без одговора) 7 1,0УКУПНО 672 100
1 Blackwell R. Miniard P., Engel J., Consumer Behavior, 9'th edition, Harcourt Inc., Orlando, 2001,str.217
12
Често се у писању семинарских и дипломских радова користе и графикони. Они се означавају редним бројевима и сваки од њих има свој назив (пример 15).
Пример 15.
7(1%)
329(49%)
336(50%)
0
50
100
150
200
250
300
350
400
MUŠKI ŽENSKI B.O.
Графикон 1. Структура испитаног узорка према полу
Математички изрази се приказују на средини странице и они имају своју нумерацију (пример 16).
Пример 16.
(1.1)
Остраничавање рада је веома значајан поступак, јер без тога није могуће написати садржај рада. Уобичајено је да се нумерисање прве, насловне стране изоставља (али се подразумева). Након тога, врши се нумерисање садржаја. Ово нумерисање врши се римским бројевима. Нумерисање осталих страница врши се арапским бројевима, хронолошки од 1 па надаље. Нумерисање се обично врши у доњем десном углу.
Семинарски рад се ради најмање у два примерка, а дипломски рад у пет примерака (3 за чланове комисије, 1 за архиву и 1 за кандидата који брани дипломски рад). Уз дипломски рад који се архивира прилаже се и електронска форма рада на ЦД-у.
13
Л И Т Е Р А Т У Р А
1. Arrow, K., J., Methodical Individualism and Social Knowledge, American Economic Review, Vol. 84, No.2, 1994, pp.1-9
2. Ayers, M., Locke, V., Epistemology, Routcedge, London, 19913. Бацковић, Н., Јовановић, Г. и Раденковић, С., Основна методолошка полазишта
струковних истраживања економских појава, Економски сигнали, Волумен 7, Број 1, Висока економска школа струковних студија Пећ у Лепосавићу, 2012
4. Barnes B, Bloor, D. and Hanky, J., Scientific Knowledge, Chicago, the University of Chicago Press, 1996
5. Bon Jour, L., The Structure of Empirical Knowledge, Cambridge: Harvard University Press, 1985
6. Bunge, M., Systemism: the Alternative to Individualsim and Holism, The Journal of Socio-Economics, Vol 29, No. 2, 2000, pp. 147-157
7. Екелунд, Б. Р., Хеберт, Р. Ф., Повијест економске теорије и метода, треће издање, Мате, Загреб, 1997
8. Hodgson, G. M., Meanings of Methodological Individualism, Journal of Economic Methodology, Vol. 14, no. 2, 2007, pp. 211-226
9. Илић, Б., Стратегија која привлачи капитал, Зборник радова „Изазови менаџмента и маркетинга у глобалном окружењу“, Универзитет у Београду, Економски факултет, април 1998
10. Keyns, J. M., The General Theory of Employment Interest and Money, London, MaccMillan, 1936, pp.383
11. Китановић, Д., Петровић, Д., Огледи о методолошким проблемима савремене економске науке, Ниш, 2010
12. Коен, М., Најгел, Е., Увод у логику и научни метод, Завод за уџбенике, Београд, 1965
13. Манић, С., Контроверзе о економској методологији, Адмирал боокс, 2009, Београд14. Манкју, Н. Г., Принципи економије, Економски факултет у Београду, Београд, 200415. Менгер, К., Истраживања о методи друштвених наука с посебним акцентом на
политичку економију, књига И, Службени гласник, Београд, 200816. Милосављевић, С., Основи научноситраживачког рада, Научна књига, Београд,
1989.17. Михајловић, Д., Методологија научних истраживања, ФОН, Београд, 199918. North, C. D., In Anticipation of the Marriage of Political and Economic Theory, in Act
James at all, 199919. Новаковић, С., Хипотезе и сазнање, Улога хипотеза у расту научног знања, Нолит,
Београд, 198420. Печујлић, М. и Милић, В., Методологија друштвених наука, Службени лист СФРЈ,
Београд, 199121. Стефановић, З., Инструменталистички правац економске мисли, Задужбина
Андрејевић, Београд, 200922. Шушњић, Ђ., Методологија, Чигоја Штампа, Београд, 200223. Шaмић, М., Како настаје научно дело, Светлост, Сарајево, 1959
14
24. Udehn, L., Metodological Individualsm: Background, History and Meaning, London and New York: Routledge, 2001
25. Зеленика Ратко, Методологија и технологија израде знанственог и стручног дјела, Економски факултет у Ријеци, Ријека, 2000
26. Zwirn, G., Methodological Individualism or Methodological Atomism: The Case of Fridrich Hayek, History of Political Economy, Vol. 39, No. 1, 2007, pp. 48-80
15
P R I L O Z I Priloд 1.
VISOKA EKONOMSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA PEĆ U LEPOSAVIĆU (16pt, Bold)
SEMINARSKI RAD(14 pt, Bold)
Predmet: ORGANIZACIJA PREDUZEĆA (14 pt, Bold)
NASLOV SEMINARSKOG RADA (1622 pt, Bold, zacisno od broja reči u naslova)
Mentor: Student:Prof. dr Marko Marković Petar Petrović (14pt) Br. indeksa (14pt)
Leposavić, mesec, godina. (14pt)
16
Priloд 2.VISOKA EKONOMSKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA PEĆU LEPOSAVIĆU
(16pt, Bold)
ZAVRŠNI RAD(36 pt, Bold)
Student: Petar Petrović Br. indeksa (14pt)
Leposavić, mesec, godina. (14pt)
17
Priloд 3.
VISOKA EKONOMSKA ŠKOLASTRUKOVNIH STUDIJA PEĆ
U LEPOSAVIĆU (16pt, Bold)
ZAVRŠNI RAD(14 pt, Bold)
NASLOV ZAVRŠNOG RADA (1622 pt, Bold, zacisno od broja reči u naslova)
Mentor: Student:Prof. dr Marko Marković Petar Petrović (14pt) Br. indeksa (14pt)
Leposavić, mesec, godina. (14pt)
18
