KOKOSMO11 / 2 019 | I Z D A N J E B R . 10 8 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

Öste

rrei

chis

che

Post

AG.

MZ

09Z0

3799

0 M

+ + + EKSKLUZIVNO IZ VUČJAKA + + +MIGRANTI: bili smo u najozloglašenijem kampu u Europi

KOSMO ist offizieller Medienpartner des Österreichischen Handballbunds.

+ + + COVER STORY + + + HEROJSTVO: Uprkos životnoj opasno-sti, Nikola je Mili donirao deo jetre.

DARIVANJE ORGANA

Bez

ahlte

Anz

eig

e

WIEN BAUT VOR. Da kann es schon mal laut und schmutzig werden. Aber: Lärm und Schmutz verschwinden, neuer Wohn- und Lebensraum bleibt. wienbautvor.at

Was Werden’s da jetzt Wieder für an Bledsinn

herBauen?eine neue

Wohnung für dein enkerlvielleicht!

KULTURANatascha Kampusch. U ekskluzivnom intervjuu, autorka predstavlja svoju novu knjigu o virtuelnom mobingu.

KUHINJANESCAFÉ. Predstavljamo vam tri savršeno aromatična recepta za kafu koji će vas oraspoložiti tokom tmurnih jesenjih dana!

40

STARS

REPORTAŽA

ORGANI

Vodimo vas u centar stare vlaške tradicije na kojoj se pokojnicima „šalje” hrana i piće.

32 Pomane: ritual za umrle

Ovo su ljudi koji su izvadili svoje organe ili njihove delove kako bi drugima produžili život! Ovo je priča o onima koji su razbili sve okove ljudske sebičnosti i straha za sopstveni život.

26 Humanost na delu

Legenda ex-yu rocka samo za nas govori o prošlim

i sadašnjim vremenima.

42 Intervju:Momčilo

Bajagić Bajaga

ZDRAVLJEZavisnost. Ova izuzetno opasna bolest rasprostranjena je svuda, a KOSMO je za vas tražio odgovore na pitanja: kako je prepoznati i sprečiti?

38

REPORTAŽAZorica Đorđević. Svojom čeličnom voljom, verom u sebe i sportom uspela je da pobedi rak i druge nedaće u životu.

22

MOJE PRAVOTransplantacija. Objašnjavamo vam sve za-konske propise i regulative koje su vezane za darivanje i transplantaciju organa.

12

KARIJERASlaven Steković. Mladi Banjalučanin (30) ispisuje nove stranice molekularne biologije i istražuje uticaj posta na starenje.

16

SPORTSvetsko prvenstvo u ru-kometu. Početkom sledeće godine nas očekuje najveće Evropsko prvenstvo u ru-kometu svih vremena!

56

IsIzbeglički kamp Vučjak postao je sinonim za humanitarnu katastrofu ispred granica EU. Vodimo vas direktno u njegov centar i otkrivamo sudbine ljudi koji su prepušteni sudbini na milost i nemilost i koje spasava par hrabrih žena.

18 Kamp strave i užasa

STARSInstagram. Uspeh se danas često meri brojem pratilaca na društvenim mrežama. Otkrijte koji domaći sportisti beleže najveću popularnost!

KOSMO 03

REPORTAŽA

44

Foto

s: zV

g., N

eboj

ša B

abić

, Ben

Ow

en-B

row

n, iS

tock

phot

o

48

INTEGRACIJAIntegracioni samit. Ove godine se prvi put u Austriji održava Integracioni samit, posvećen boljoj inkluziji migranata u austrijsko društvo.

10

Bez

ahlte

Anz

eig

e

WIEN BAUT VOR. Da kann es schon mal laut und schmutzig werden. Aber: Lärm und Schmutz verschwinden, neuer Wohn- und Lebensraum bleibt. wienbautvor.at

Was Werden’s da jetzt Wieder für an Bledsinn

herBauen?eine neue

Wohnung für dein enkerlvielleicht!

AUTO-MOTOSenzori i kamere. Sigurnost u saobraćaju je tema koja ne gubi na značaju. Predstavljamo vam kamere i senzore za bezbedno upravljanje vašim vozilom.

60

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

KOSMO04Balkanska kultura zaboravljanja...

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

HUMANOST. Biti donor zvuči plemenito i humano, a mnogi nakon svoje smrti ili još za ži-vota, kada je to fiziološki moguće, žele da doprinesu tome da se nečiji život produži. No, ima dosta i onih koji veruju da se dešavaju mnoge afere i neregularnosti kada je donacija organa u pitanju te stoga vide više negativnih nego pozitivnih aspekata ovog altruističkog čina. KOSMO se raspitao među svojim čitaocima — da li su za ili protiv darivanja organa?

Nisam protiv darivanja organa, ali samo ako su u pitanju meni bliske osobe ili moja smrt. Kad umrem, moji organi se slobodno mogu donirati bilo kome, a darivanje tokom života do-lazi u obzir samo za obitelj.

Ne mogu reći da sam generalno za ili protiv darivanja organa. Kao i sve u životu, tako i ovo treba biti stvar ličnog izbora. Svako ima pravo na svoje mi-šljenje i da shodno tome živi i donosi odluke. Uprkos mno-gim kritikama, ja sam lično za.

Alexandra Schwarz (49),veterinarka

Apsolutno sam za! Zašto ne pomoći nekome, kome je pomoć najpotrebnija? Po-sebno kada se naš život gasi, nema smisla da sa sobom pod zemlju zakopamo naše vitalne organe koji drugima mogu produžiti život.

Darivanje organa —

Anton Goranić (35),knjigovođa

Koliko znam, organi su od ko-risti nekome samo ako su izva-đeni iz živog tela. Čim čovek umre, organi otkazuju. Znajući ovo, postavlja se pianje da li su pacijenti zaista umrli kada su im organi izvađeni ili je njihova smrt proglašena pre vremena.

Adam Valerij (47),bankar

Miguel Diaz Perez (33),menadžer

Oduvek sam htela da se prija-vim na listu donora u Srbiji, ali se nisam usuđivala zbog toga što je mafija umešana u trgovi-nu organima. Drago mi je da je u Austriji situacija drugačija jer sad mogu da ispunim svoju že-lju da nekom pomognem.

Jadranka Marković (55),domaćica

Veoma mi se sviđa što je zakon u Austriji takav da smo svi au-tomatski donori osim ukoliko se ne izjasnimo protiv i drago mi je da je taj zakon uveden u Srbiji. Na taj način možemo biti sigurniji da niko ne može zloupotrebiti naše organe.

Ružica Smiljanić (36), pravnica

za ili protiv?

Ne mogu reći da me pone-kad ne zabrinjavaju priče u medijima oko afera sa orga-nima, no unatoč tome vjeru-jem da darivanje organa ima više pozitivnih strana tj. ima više spašenih života nego ne-kih negativnih situacija.

Gorana Jukić (24), studentkinja

Nikad se tokom svog života nisam usprotivila tome što sam donor niti sam na to po-mišljala. Drago mi je ako sutra nekoj osobi, posebno mladoj, moji organi produže život. Ja sam svoj lepo proživela, a or-gani mi u grobu ne trebaju.

Victoria Herbst (71),penzionerka

KOSMO 05

Foto

s: zV

g.

Red

aktio

n: D

ušic

a Pav

lovi

ć

„Baš zato što je naš posao jako težak, odgovoran i rizičan, veza između nas, ruda-

ra, je neraskidiva. Moj život bukvalno zavisi od mojih kolega, kao i njihov

od mene. Ta vrsta odgovornosti stvara poverenje i prijateljstvo koje se ne

može opisati rečima ”, kaže Mario Grossi (37), rudar.

Priče migranata u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Foto

: zVg

. R

edak

tion:

Duš

ica P

avlo

vić

KOSMO06

Foto

: zVg

. R

edak

tion:

Duš

ica P

avlo

vić

Es gibt ambitionierte Fälschungen. Es gibt kreative Fälschungen. Und es gibt tödliche Fälschungen. Seien Sie bei Medikamenten besonders vorsichtig.

Während früher vorwiegend Luxus-

artikel gefälscht wurden, werden

immer mehr nachgemachte Massen-

konsumgüter verkauft. Illegal herge-

stellte Medikamente, wirkungslose

Pillen oder verunreinigte Arzneimittel

stellen seit Jahren die größte Gruppe

der vom Zoll aufgegriff enen Produkt-

fälschungen in Österreich dar.

Gefälschte Medikamente in Umlauf

zu bringen ist aber nicht nur kriminell,

sondern gefährdet Menschenleben

- vor allem, wenn die Wirkung der

vermeintlichen Arzneimittel ausbleibt

oder gar schädliche Inhaltsstoff e

wirken.

Die Zöllnerinnen und Zöllner setzen

sich für Ihren Schutz, Ihre Gesund-

heit und Ihre Sicherheit ein, indem

sie gefälschte Medikamente aus dem

Verkehr ziehen und dieses kriminelle

Handeln bekämpfen.

Problematisch ist, dass potenziell

gefährliche Arzneimittelfälschungen

für Laien oft kaum von den Original-

produkten zu unterscheiden sind.

Tipp: Beziehen Sie Ihre Medikamente ausschließlich über legale Vertriebswege.

Österreichs Apotheken bieten fachkundige Beratung und können damit

zum sicheren Umgang mit Medikamenten beitragen.

Sie möchten Ihre Medikamente lieber online bestel-

len? Vertrauen Sie nur glaubwürdigen, zertifi zierten

Fernabsatzapotheken. Diese weisen EU-weit ein ge-

meinsames Logo für legale Internet-Apotheken auf.

Aussehen und Verpackung werden

oft täuschend echt nachgemacht.

Insbesondere im Internet ist Vorsicht

geboten, denn nicht alle Online-An-

bieter sind seriös.

Alle Informationen zu gefälschten

Medikamenten fi nden sie unter

bmf.gv.at/medikamente

Mit Sicherheit gesundMit Sicherheit gesundMit Sicherheit gesundMit Sicherheit gesund

bmf.gv.at

Entg

eltli

che

Eins

chal

tung

Foto

s: B

MF/

iSto

ck

Ambitionierte Fälschung Kreative Fälschung Tödliche Fälschung

KOSMO08

Johann Gudenus — mora povući izjavu o muslimanima„Beč dodeljuje stotinama muslimana državljanstvo u samo tri meseca” – ove reči je postavio bivši šef kluba FPÖ još u oktobru 2018. na Facebooku. Bečki ministar za integraciju, Jür-

gen Czernohorszky (SPÖ) tužio je Gudenusa zbog širenja neistine i povrede časti i ugleda. Sudski spor dobio je Czernohorszky. Kako se može pročitati iz presude, Gudenusova izjava je objektivno višeznač-na, zbog čega mora da povuče svoje reči iz 2018.

Azra Dedić — prvakinja EvropeAzra Dedić iz Bihaća, de-vojka s Down sindromom koja se već dvanaest godina aktivno bavi i džudom, evropska je prvakinja u ovom sportu. Dedić je osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u ID judu u kategoriji do 70 kg. Azra Dedić je inače prva zaposlena osoba s Down-sindromom u Bosni i Hercegovini. Dvadesetpetogodišnjakinja iz Bihaća na osno-vu vrhunskih dosadašnjih rezultata zaslužila je i majstorsko zvanje u borilačkim veštinama, koje je potvrdila na Letnjem kampu Judo saveza Federacije Bosne i Hercegovine.

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

Foto

s: iS

tock

phot

os

219je broj broj minuta pokretne slike koju Austrijanci dnevno gledaju. Te-levizija ostaje najgledaniji medijum. (Izvor: RTR.at)

BROJ MESECA

rekla je poznata hrvatska starleta Ava Karabatić, koja je nedavno objavila svoju kandidaturu za predsednicu Hrvatske te dodala: „Grabar-Kitarović ulazi u svlačionice, ljubi nogometaše, pjeva gdje stigne, a nije pjevačica... Ona radi veliki reality show od ove države. A, vjerujte mi, u realityjima meni nema ravne!”

„Ni po čemu nisam gora od Kolinde. I naša Kolinda je jedna vrsta starlete”,

CITAT MESECA

Pre tačno godinu dana je čuvena kate-drala u Barceloni dobila građevinsku dozvolu i to nakon više od 130 godina otkako je udaren prvi kamen temeljac.

Svake godine ovu poznatu baziliku, koja još nije završena, poseti oko 20 miliona turista. Prema dogovoru, ova rimokatolič-ka katedrala će da plati gradskim vlastima 36 miliona evra kako bi pomogla javni transportni sistem Barcelone i obnovu okolnih ulica, čime se konačno završava spor oko legalizacije ovog objekta. Ovo Gaudíjevo remek-delo ima 18 kula koje su posvećene apostolima, evanđelistima, Isusu Hristu i Devici Mariji. Crkva je napravljena u mešovitom modernističkom stilu sa elementima gotike. Sagrada Familia biće konačno završena 2026. godine, na stotinu godina od Gaudíjeve smrti.

SAGRADA FAMILIA:Građevinska dozovla nakon izgradnje

KOSMO 09

PALIM ZADNJU CIGARETU: Tačno

u ponoć, u noći između 31. oktobra i 1.

novembra, stupio je novi zakon o zabrani

pušenja u ugostiteljskim objektima na

snagu. Ranije dozvoljene pušačke zone

ili pušački lokali su od novembra u čita-

voj Austriji prošlost. No, novi zakon važi

samo za zatvorene prostorije. Pušenje će

i ubuduće biti dozvoljeno na terasama, u

baštama i sličnim otvorenim prostorima

u sklopu ugostiteljskih objekata.

PANTONE 448C:Najružnija boja

KROFNE: Rupa u sredini

Neki vole tamnije boje, neki svetlije, ali se većina slaže da je „Pantone 448C” naj-ružnija boja na svetu.

Ova neugledna boja, za koju mnogi kažu da ih podseća na smrt ili prljavštinu, mešavina je smeđe i maslinasto zelene boje, a neslavnu etiketu dodelila joj je australijska istraživačka agencija „Gfk”. Australijska vlada angažovala je ovu agen-ciju kako bi otkrili koja je najodbojnija boja da bi ih mogli staviti na kutije cigareta ne bi li odbili ljude od pušenja. U užem izboru za najružniju boju našle su se i boja limete, senfa, tamnosiva, kao i smeđa.

Jeste li ikada jeli američku krofnu i pitali se čemu služi rupa u sredini?

Postoji mnogo teorija o mogućim razlozi-ma. Jedna teorija kaže da je rupa u krofna-ma nužna kako bi se testo ravnomerno ispeklo jer je gusto. Neki istoričari misle da je krofna tako bila lakša za degustaciju, no najzanimljivija teorija glasi: mornar Hanson Gregori je 1847. doživeo nevreme

na moru. Kako je bio gladan, a nije smeo sebi da dozvoli da se udalji od kormila, probušio je rupe na krofnama i postavio ih na ručice kormila. Fo

tos:

iSto

ckph

otos

INTEGRACIJA

KOMENTAR

A ko u Austriji želite da platite porez, kupite kuću, osnujete firmu i zaposlite sto ljudi, ne

treba vam državljanstvo. Ali, uko-liko želite da glasate na izborima i odlučite koja partija će vam obez-bijediti manji porez, povoljniju kuću ili vam donošenjem odgova-rajućih zakona olakšati investicije, omogućiti startni kapital i potpore kako biste što lakše zaposlili onih istih sto ljudi – e, neće moći! Činjenica da u Austriji više od 15 posto potencijalnih glasača zbog svoga porijekla nema pravo glasa, tih, oko milion ljudi, čini lakim predizbornim plijenom populista, ultradesničara, ali i ljevičara bez političkih muda (da mi oprostite). E, sad se postavlja pitanje kako se bez glasa vaš glas ipak može daleko čuti. Recept je poprilično jednostavan – udru-žiti se sa svim onim ljudima koji, poput vas, nemaju glasa, ali imaju šta za reći. I sa onima koji imaju pravo glasa i koji ga koriste kako bi desničarima pokazali crtu, a lije-vičare bez muda (da mi oprostite po drugi put) podsjetili na porije-klo njihove političke orjentacije. Nadam se da je austrijski „Integra-tionsgipfel” u bečkom Hofburgu, početak zajedničkog puta na čijem kraju stoji država njenih građanki i građana, a ne tek njenih glasača. Jer je vrijeme, u kojem smo trebali biti samo zahvalni gastarbajteri iza nas. Ispred nas je budućnost naše djece, koja su budućnost ove zemlje. Šarenoj Austriji u kojoj živimo i čiji smo neizosta-van dio treba više migranata sa samopouzdanjem (ili mudima, da mi trostruko oprostite), kako bi opao broj onih koji ničim iza-zvani pljuju po njima. Zato glavu gore, na sav glas!

Glavu gorena sav glas!

Dino SCHOSCHE, Inicijator projekta „Österreichischer

Integrationsgipfel”

Foto

s: H

ofbu

rg V

ienn

a, P

RIS

MA

e.V

. / A

LPH

A p

lus

INTEGRACIJA

KOSMO10

Pod motom „Migracija.Inte-gracija.Participacija” („M.I.T”) ove godine se održava jednod-nevni samit posvećen položaju migranata u Austriji. Samit predstavlja prvi korak ka pro-cesu rešavanja prepreka na putu uspešne integracije i stremi dugoročnoj podršci aktivnom učestvovanju migranata u

austrijskom društvu. Na samitu će se okupiti austrijske migrant-ske organizacije, priznate verske zajednice, predstavnici migrantskih medija, diploma-tije, državne uprave, zvaničnih institucija, nevladinih organi-zacija, političari i ekonomisti. Svi oni imaće priliku da raz-mene svoja znanja i iskustva na ravnopravnom nivou.

Austrijski integracionisamit 2019.

Diskusije, prezentacije, razmenaNa svečanom otvaranju uče-snicima samita će se obratiti predsednik Austrije Alexan-der Van der Bellen i inicijator projekta, Dino Schosche. U nastavku će se održati diskusija na temu „Budućnost austrijske integracione politike”. Disku-

siji će prisustvovati političari, predstavnici migrantskih orga-nizacija i verskih zajednica. Nakon toga će učesnici imati priliku da posete jednu od tri sesije na raspolaganju: konfe-renciju migrantskih medija u prostoriji Geheime Ratsstube, ekonomsku konferenciju u orga-nizaciji Privredne agencije Beča i prezentaciju saveta eksperata

„M.I.T” na temu „zajednički izveštaj migrantskih organiza-cija” nakon koje sledi diskusija.

Savet eksperataSavet eksperata „M.I.T” je deo mreže stručnjaka iz oblasti nauke, ekonomije, nevladinog sektora kao i predstavnika

MIGRATION. INTEGRATION. TEILHABE.

ÖSTERREICHISCHERINTEGRATIONSGIPFEL 02.12.2019 / Hofburg Wien

Jedan od glavnih ciljeva samita je du-goročna podrška aktivnom učestvova-nja migranata u austrijskom društvu.

Ove godine se po prvi put održava „Austrijski integracioni samit” koji ima za cilj jačanje integracije i aktivnog učešća migranata u društveno-političkom životu Austrije. Samit je zakazan za 2. decembar u bečkom Hofburgu.

Samit predstavlja prvi korak ka procesu reša-vanja prepreka na putu uspešne integracije.

Piše: Dušica Pavlović

Foto

s: H

ofbu

rg V

ienn

a, P

RIS

MA

e.V

. / A

LPH

A p

lus

Austrijski integracionisamit 2019.

MIGRATION. INTEGRATION. TEILHABE.

ÖSTERREICHISCHERINTEGRATIONSGIPFEL 02.12.2019 / Hofburg Wien

udruženja koja zastupaju inte-rese migranata u Austriji. Mreža je osnovana 2019. godine. Podeljeni u četiri radne grupe, stručnjaci prenose svoja znanja u oblasti rada, obrazovanja, zdravlja i aktivnog učestvovanja u društvu i na taj način izrađuju tzv. „Austrijski integracioni plan 2021” koji sadrži mere za

praktično sprovođenje integra-cione politike. Radne grupe će se formirati na godišnjem nivou u zavisnosti od aktuelnih druš-tveno-političkih tema. Kroz odabir članova radnih grupa koji će predstavljati ljude, kako sa migracionim, tako i bez migracionog porekla, odra-žava se raznolikost austrijskog društva iz svih njenih pokrajina

i dolazi do fuzije naučne teorije i poslovne prakse.Fokus radnih grupa, na osnovu ispitanog trenutnog stanja, formulacije ciljeva i operativnih mera, za 2019. g odinu je na sledećim temama: radna grupa za rad bavi se temama dobrovoljnog rada migranata i diskrimina-

cijom na tržištu rada. Glavni fokus radne grupe za obrazo-vanje je na višejezičnosti u školama i pripremama dece i roditelja migrantskog pore-kla za školu. Radna grupa za zdravlje izabrala je temu psi-hičkog zdravlja, a radna grupa za aktivno učestvovanje bavi se mogućnostima učestvo-vanja migranata u društvu,

otvaranjem institucija prema interkulturalnosti i ulogom migrantskih organizacija u procesu integracije. Cilj Saveta eksperata je objektivizacija diskusije o integracijama kroz otvorenu i raznoliku strukturu radnih grupa s jedne strane i razvi-janje praktičnih pristupa za rešavanje problema na različitim nivoima društva s druge strane.

Izveštaj migrantskih organizacijaU Austriji će se prvi put susresti migrantske orga-nizacije kako bi iznele svoj zajednički stav o napretku integracija, interkulturalno-sti i raznolikosti organizacija i institucija u austrijskom društvu. Izveštaj će biti potpisan od strane svih orga-nizacija učesnica i predat vladi Austrije nakon samita. Izveštaj je namenjen nosio-

cima odluka na državnom i pokrajinskom nivou, kao i upravama i institucijama. Osim toga, nakon samita slede zvanična saopštenja za javnost. U Austriji živi 23% ljudi sa migracionim poreklom. Izve-štaj migrantskih organizacija treba da im da glas i da jasno stavi do znanja da su raznoli-kost i akitvno učestvovanje u društvu fundameti istog i da, samim tim, čine osnov za druš-tvenu budućnost Austrije.

IZVEŠTAJmigrantskih organizacija daje „glas” svim migranti-ma u Austriji.

Savet eksperata „M.I.T” je deo mreže struč-njaka koji zastupaju interese migranata.

KOSMO 11

JACKPOT CASINOLUST AUF EIN SPIEL?

Sym

bo

lfo

to

Eintritt ins Casino ab dem vollendeten 18. Lebensjahr im Rahmen der Besuchs- und Spielordnung der Casinos Austria AG. Amtlicher Lichtbildausweis erforderlich. *Sichern Sie sich bis 30.12.2019 bei Ihrem Erstbesuch Spielguthaben im Wert von € 30,– um nur € 20,–

€ 10,– BONUS!*Jetzt sichern aufjackpotcasino.at

GRATISEINTRITT

KEINE BEKLEIDUNGS-VORSCHRIFTEN

GRATISSOFTDRINKS

SPIELENAB 5 CENT

JACKPOT CASINO

KÄRNTNER STRASSE 41 Eingang Casino Wien

Täglich von 9:00 bis 4:00 Uhr

CA JPC-Wien Anz 168x124 Kosmo.indd 1 31.10.19 09:32

mogu izvršiti transplantacije organa (bubrega, jetre, pluća, srca, gušterače i tankog creva), tkiva (rožnjače, krvnih sudova, kože, srčanih zalistaka, tetiva, ligamenata, vezivnih tkiva i ko-stiju), ćelija (ćelija koštane srži, matičnih ćelija hematopoeze, matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce, hondrocita, ćelija gušte-rače i jajnih ćelija).

Vrste transplantacijaU većini slučajeva se radi o alogenim transplantacijama tj. o presađivanju organa sa jednog čoveka na drugog. No, transplantacija je moguća i kada su davalac i primalac ista osoba – npr. presađivanje kože sa jednog dela tela na drugi. Tada se radi o autolo-gnoj transplantaciji.

Uslovi za transplantacijuOrgani i tkiva uglavnom dolaze od preminulih lica kod kojih je konstantovana smrt u bolnici. Jedna od čestih uzroka smrti je izliv krvi u mozak, nakon čega se osnovne vitalne funkcije po-put disanja i krvnog pritiska održavaju veštačkim putem kako bi organi dobijali dovolj-no kiseonika. Dakle, preduslov za darivanja organa je moždana smrt. Još jedan preduslov za doniranje organa je zdravstve-

no stanje davaoca pre njegove smrti. Pod posebnim okolno-stima organe mogu darivati i žive osobe. Bubrezi se npr. mogu darivati osobama koje su u bliskom krvnom srodstvu. U slučaju da se organ, njegovi delovi, tkiva ili ćelije uzimaju od žive osobe, neophodno je da ta osoba prođe detaljne medi-cinske pretrage kao i da potpiše pismeno odobrenje za dariva-nje organa koje se u svakom momentu može povući. Ova vrsta odobrenja nije neophod-na kod kadaveričnog darivanja jer u Austriji važi zakon pretpo-stavljene saglasnosti. U slučaju živih davalaca, načelo dobro-

KOMENTAR

K ada je reč o novom zakonu o pušenju koji je stupio na snagu od prvog novembra, onda

smatram da nije dovoljno da grad tj. valda kaže: „Mi smo doneli zakon i zabranili pušenje, a za sve ostalo su odgovorni ugostitelji”. To onda znači da su vlasnici ugostiteljskih objekata odgovorni za glasnoću gostiju koji izađu ispred lokala da zapale cigaru, kao i za opuške na podu. To nikako ne bi trebalo da bude i ostane tako s obzirom na to da su ugostitelji odavno pripremili sve u svojim lokalima kako bi i pušačima i nepu-šačima omogućili prijatan i udoban boravak u svojim objektima. Ovom promenom uslova je trebalo da se promene i mogućnosti za pušače i za ugostitelje. Vlada je trebalo da omogući pušačima mesto na kojem preko cele godine mogu da sednu i zapale cigaru, a da to nikome ne smeta. Nije u redu da u vemenima, u kojima se dosta pažnje posvećuje zaštiti životne sredine, ljudi moraju bacati opuške na pod jer ugostitelj ne sme da iznese pepeljaru ispred vrata. Jer, ako je iznese, automatski će biti kriv ako neko pravi buku. Trenutno postoji mogućnost za postavljanje zimskih bašta, ali njih je skoro pa nemoguće koristiti iz dva razloga. Kao prvo, država na raspolaganje daje samo 12 m2 i to samo na trotoarima što je veoma malo. Kao drugo, bašte se moraju zatvoriti do 23 časa. Većina ugostiteljskih objekata radi duže od 23 časa, pa tako nemaju mesta da unesu stvari iz bašte u lokal. Osim toga, konobari treba da poslužuju goste, a ne da premeštaju nameštaj. Iz tih razloga je naš zahtev jasan – da se dozvoli postavljanje bašta tokom 12 meseci i na parking mestima. Generalno, moramo se maći od men-taliteta kažnjavanja i uspostaviti više poverenja među sobom.

Manje kazni iviše poverenja!

Peter DOBCAK, MSc Predsednik stručne grupe za gastrono-miju pri Privrednoj komori Grada Beča

MOJE PRAVO

Foto

s: iS

tock

phot

os, K

OSM

O

Darivanjem organa klinički mrtvih osoba može se produ-žiti život drugih ljudi. Uslovi i proces darivanja organa su regulisani zakonom. U Au-striji potencijalni davaoci mogu darivati delove organa, cele organe, tkiva ili ćelije na osnovu pretpostavljene sa-glasnosti osim ukoliko se za života nisu izjasnili suprotno. Pod transplantacijom organa podrazumeva se presađivanje organa, njihovih delova, tki-va ili ćelija sa jednog čoveka na drugog. Kod čoveka koji je primalac, organ, neki njegovi delovi, tkiva ili ćelije koje ire-verzibilno otkazuju zamenjuju se zdravim organom, nekim njegovim delom, tkivima ili ćelijama. Funkcionalni organi davaoca se moraju presaditi neposredno nakon što se izva-de. U suprotnom dolazi do njihovog odumiranja. Nasu-prot tome, tkiva i ćelije se duže vreme mogu čuvati i zadržati svoju funkciju. Translpantacija organa se može izvršiti samo u centrima za transplantaciju. To su bolnice koje imaju posebnu dozvolu pokrajinske vlade za vršenje ovog zahvata. Spisak centara za transplantaciju u Au-stiji možete pronaći na: tran-splant.goeg.at/transplantzen-tren. Trenutno se u Austriji

Darivanje i transplantacija organa

U Austriji se mogu darivati organi, njihovi delovi, tkiva i ćelije.

KOSMO12

Foto

s: iS

tock

phot

os, K

OSM

O

U Austriji se mogu darivati organi, njihovi delovi, tkiva i ćelije.

voljnog, besplatnog darivanja organa mora biti ispoštovan. To znači da se darivanjem orga-na ne sme zarađivati. Ukoliko nisu u pitanju članovi uže po-rodice, etički komitet je zadu-žen da ispita da li je pomenuto načelo održano.

Pretpostavljena saglasnostKao što je već pomenuto, ve-ćina organa dolazi od umrlih lica. U austrijskom zakonu po-stoji tzv. protivljenje darivanju organa. Prema tome se svako lice kod kojeg je utvrđena smrt, a koje se za života nije usproti-vilo darivanju organa, smatra davaocem organa. Ovo pro-tivljenje je vrsta izjave poten-cijalnog davaoca koja se može sastaviti pismeno i nositi sa sobom među ličnim ispravama ili usmeno (mogu je potvrditi članovi porodice). Međutim, najveću sigurnost da izjava pro-tiv doniranja organa bude prav-

nosnažna predstavlja upis u registar suprotstavljenih (Wi-derspruchsregister) u zavodu za javno zdravlje Gesundheit Österreich. Upis u registar možete izvršiti telefonskim ili pismenim putem. Medicinske ustanove su obavezne da po-gledaju ovaj registar kod poten-cijalnih davaoca. Protivljenje roditelja ili zakonskih staratelja mlađih maloletnih (do 14 go-dina) i poslovno nesposobnih potencijalnih davalaca isto se tako smatra izjavom o odri-canju darivanja organa. Kod mlađih maloletnih lica, ukoli-ko postoji odricanje od strane njihovih roditelja ili zakonskih staratelja, odricanje prestaje na-kon 14. godine. Tada ove osobe dobijaju pismo obaveštenja sa mogućnosti da produže svoje

Prema zakonu u Austriji, svi građani su dava-oci organa ukoliko se života ne izjasne protiv.

odricanje od darivanja organa. Čak i kada ne postoji izjava o odricanju, u Austriji je praksa da medicinsko osoblje upita članove porodice potencijal-nog davaoca da li su saglasni sa darivanjem organa iako zakon-ski nisu obavezni. Ukoliko se porodica nakon smrti bližnje osobe odluči na odricanje do-niranja organa, onda se to tre-tira isto kao i da se potencijalni davalac sam odrekao za života. Organi i ćelije se smeju donira-ti isključivo dobrovoljno i bez ostvarivanja zarade. U Austriji su transplantacije i darivanje organa regulisani Zakonom o transplantacijama (OTPG). Uzimanje tkiva i ćelija u svrhe korišćenja, obrade ili čuvanja u bankama ljudskih ćelija i tkiva uređeno je Zakonom o sigur-

nosti tikiva (GSG). Odredbe OPTG-a i GSG-a važe i za strane državljane koji prebivaju ili borave u Austriji.

Prijava u listu primalacaUkoliko se na lekarskim pregle-dima ispostavi da vam je tran-splantacija neophodna i mogu-ća, vaši podaci će se proslediti međunarodnoj organizaciji za koordinaciju darivanja orga-na – Eurotransplant. Troškove svih neophodnih pregleda i le-čenja preuzima osiguranje. Više na: www.gesundheit.gv.at

ETIČKAkomisija prove-rava da li živi davaoci mogu darivati organ.

Haus der

RebeccaDie ihre Mitarbeiter

mit Karotten bezahlt.

Jobs mit außergewöhnlichen Möglichkeiten unter jobs.hb.at

HDB_AZ_Kosmo_200x140_abf3mm_Welle2_RZ.indd 1 15.10.19 16:40

14 KOSMO

DONJA AUSTR IJA

Foto

s: iS

tock

phot

os: S

ymbo

lpho

tos

Donja Austrija za grejnu sezonu 2019/20. svojim građani-ma nudi jednokratnu novčanu pomoć do 30. marta 2020.

Nova, moderna mreža biciklističkih traka u Bečkoj šumi nudi svim posetiocima oko 1.250 kilometara zadovoljstva.

Borba protiv poplava i dalje ne prestaje! Pokrajina izdvaja još novca za zaštitu Emmersdorfa od izlivanja Dunava.

Vlada pokrajine Donje Au-strije je donela odluku da donira 135 evra svim socijal-no ugroženim stanovnicima ove pokrajine za troškove grejanja za period 2019/20.

Novčana pomoć za troškove grejanja se može podneti do 30. marta 2020. godine u svim zgradama opštine prema me-stu prebivališta. Osobe koje mogu podneti zahtev za nov-čanu pomoć su sledeće: pen-

Staze za mountain biking u delovima Bečke šume koji pripadaju Donjoj Au-striji su već dotrajale te se planira njihova obnova.

Obnova postojećih staza se planira tako da odgovore potrebama mountain bikera i savremenog društva. „Mo-untain biking u Bečkoj šumi se razvio u veoma važan i po-pularan sport u ovom regio-nu. Obnovljene staze treba

U Emmersdorfu su poče-li radovi na izgranji nove mreže odbrane od po-plava. Zvaničan početak radova održan je u prisu-stvu zamenika predsed-nice pokrajine Stephana Pernkopfa i gradonačel-nika Josefa Kronsteinera.

Ukupno će se uložiti 8,6 mili-ona evra za zaštitu 20 objeka-ta od poplava. „Emmersdorf je u poslednjim polavama

Novčana pomoć za grejnu sezonu

Nove staze za mountain biking

Počela nova izgradnjazaštite protiv poplava

zioneri čija penzija ne prelazi minimum propisan zakonom (Ausgleichszulagebezieher); penzioneri koji dobijaju mi-nimalnu penziju prema čla-nu 293 Zakona o socijalnom osiguranju; nezaposleni koji imaju osiguranje za nezaposle-ne (Arbeitslosenversicherung) i koji su prijavljeni da traže posao, a čija socijalna pomoć ne prelazi minimum propi-san zakonom (Ausgleichszu-lagenrichtsatz); ostale osobe

da ispune potrebe svih bici-klista i da povećaju atraktiv-nost Bečke šume”, izjavila je sekretarka za privredu i turizam Donje Austrije, Pe-tra Bohuslav. Nova mreža staza za bicikle obuhvataće 760 km trase za mountain biking, 585 km trase za mo-untain biking i trekking i pet kilometara trase za javni prevoz. Na internet stranici: w w w . w i e n e r w a l d .i n f o / m o u n t a i n b i k e n

teško oštećen. Upravo zbog toga je od izuzetne važnosti da intentzivno ulažemo u zaštitu ovog mesta”, naglasio je Pernkopf. Sredinom okto-bra se počelo sa radovima, a planirana zaštita će sadržati najsavremenije elemente i tehnike odbrane od poplava. U zaštitu Emmersdorfa je tek počelo da se ulaže prošle godine kada je uloženo 16,7 miliona. Prethodno je 2008. godine uloženo 4,1 milion

čija primanja u domaćinstvu ne prelaze minimum propi-san zakonom. Uslovi za do-bijanje pomoći su: austrijsko državljanstvo, državljanstvo neke države iz EEP-a; članovi

mogu se pronaći sve važne informacije o novim trasa-ma. „Čitav koncept novih staza predstavlja atraktivnu turističku ponudu za sve po-setioce. On je savršena kom-

evra u Luberegg. Zajedno sa novim investicijama, ukupan iznos novca kojim se izgradi-la zaštita od poplava iznosiće preko 30 miliona evra. Time je obezbeđeno 99 objeka-

porodice državljana EEP-a; priznate izbeglice prema Že-nevskoj konvenciji; prebivali-šte u Donjoj Austriji; mesečna primanja koje ne prelaze mi-nimum propisan zakonom.

binacija zemljanih, kamenih staza i asfalta”, istakla je Bohuslav. Manje atraktivne trase, poput onih asfaltira-nih, će se skratiti kako bi se produžile one atraktivnije.

ta. Radovi u Emmersdorfu trajaće do 2021. godine. „Donja Austrija je izdvoji-la ukupno milijardu evra za zaštitu njenih opština od polava”, izjavio je Pernkopf.

16 KOSMO

Došao si iz Banjaluke u Graz na studije. Zašto si se odlučio za taj grad?Slaven Šteković: Sa 16 sam odradio jednogodišnji program razmjene u Njemačkoj sa AFS-om. Time sam već bio izložen njemačkoj kulturi i jeziku. S obzirom da studij molekularne biologije prije 12 godina još nije bilo moguće napraviti na svakom univerzitetu, odlučio sam se za Graz. Jedan dodatni razlog je bio i taj da je jedan od mojih najboljih prijatelja otišao u Beč na studije, tako da sam se ja odlučio za Graz kao jednako dobru alternativu.

Da li ti je bilo teško da ostva-riš tako impresivne rezultate tokom studija s obzirom na strani jezik i strano porijeklo? Da li si nekad, možda, osjetio diskriminaciju?Ne bih se usudio reći da je bilo

fokusiranog rada na jednom ključnom i nekolicini različi-tih projekata i mogućnost da razumijem i kontrolišem rizik kod nekonvencionalnih i skoro nemogućih projekata. Iza svega toga se krije velika količina napornog rada i komunikacije sa različitim ljudima van mog užeg kruga, koju sam uspio uspješno podnijeti zahvaljujući svojim prijateljima i hobijima. Nešto, što jedan naučnik u svakom slu-čaju treba, je ljubav prema nauci i upornost da ne odustaje prerano od teških projekata. To još nije ni blizu dovoljno za uspjeh u našoj industriji, ali su to vjero-vatno ključne sposobnosti bez kojih bi naš život bio puno teži.

Učestvovao si na mnogim naučnim projektima i dobitnik si mnogih nagrada. Koje od tih bi posebno istakao?U svakom slučaju bih naglasio

KARIJERA

NAUKA. Sa samo 30 godina, Slaven Šteko-vić iz Banjaluke postao je naučni saradnik na Institutu za moleku-larne biološke nauke u Grazu i svrstan je u 30 najuspješnijih na-učnika do 30 godina na njemačkom govor-nom području. Obja-vio je revolucionarnu knjigu o uticaju posta na zdravlje i starenje ljudi.

Naš genije probijaPiše: Dušica Pavlović

granice nauketeško. Mi smo često kroz medije izloženi pričama uspješnih ljudi koje se fokusiraju samo na svi-jetlu stranu uspjeha. Zato često ignorišemo sav trud i težak rad koji stoje iza takvih primjera.

Svako ima prepreke na svom putu koje se stvaraju iz različi-tih razloga. U mom slučaju je ta „otežavajuća okolnost” bila samo dodatna motivacija da svoj posao odradim što bolje mogu. Diskriminacija je defi-nitivno pojava koja je prisutna u svakom društvu i u svakom okruženju. Količina i učesta-lost diskriminacije koju sam doživio do sada na svom poslov-nom putu je jednaka, ako ne i

InterFAST, projekat koji smo uspješno vodili moj mentor Frank Madeo sa Karl-Franzens Univerziteta u Grazu i ja sa mnogobrojnim saradnicima sa različitih evropskih i sjevernoa-meričkih naučnih i zdravstvenih instituticija, uključujući i Dr. Thomasa Piebera sa Medicin-skog Univerziteta u Grazu. Tu se radi o do sada najvećem naučnom projektu – o efektima redovnog posta na zdravlje i pro-cese starenja kod zdravih ljudi. Rezultati tog istraživanja su objavljeni krajem avgusta 2019. godine i time smo uspjeli posta-viti smjernice za dalji razvoj preventivne i regenerativne medicine. U idućih nekoliko godina možemo očekivati i više rezultata vezanih za ovo istraži-vanje, s obzirom na to da smo tek počeli sa analizom rezultata koje smo u posljednjih sedam godina skupili. Pored toga sam

manja, od diskriminacije koju sam doživljavao na Balkanu zahvaljujući svojim nekonven-cionalnim pogledima na svijet i nauku. Svaka osoba koja si zada za cilj da nešto promijeni u svom

okruženju, mora da računa na određenu dozu otpora od svoje uže i šire okoline, a to se dijelom ispoljava i kroz diskriminaciju.

Koje lične osobine su, po tvom mišljenju, bile ključne za tvoj uspjeh? Šta jedan naučnik mora posjedovati?Na to pitanje ne postoji jedan odgovor. U mom slučaju su to, prije svega, bili mogućnost da balansiram između jako Fo

tos:

zVg.

„Između 75-93% našeg zdravlja u starijoj dobi ovisno je o našem životnom stilu.”

Knjiga obuhvata važne teme vezane za post i starenje.

ponosan i na to da sam 2017. proglašen za jednog od 30 naj-uspješnijih mladih naučnika do 30 godina na njemačkom govor-nom području od strane Forbes časopisa i da sam 2019. ušao u listu 100 najuspješnijih MBA studenata na svijetu od strane

Poets&Quantsa. Podrška van naučnih krugova mi puno znači jer kroz to vidim da naš naučni rad ima uticaja i na druge ljude.

Već skoro deset godina se baviš temom starenja i zdravlja. Do kojih zaključaka i otkrića si došao tokom istraživanja?Taj period je jako kratak za velika naučna otkrića. Ona obično nastaju nakon nekoliko decenija intenzivnog rada. Naši dosadašnji radovi su se bavili mehanizmima produžavanja životne dobi i prevencijom bolesti starije dobi putem mole-kularnih i prehrambenih intervencija. Ono što je meni uvijek bilo fascinantno u tom području je koliko toga svaki pojedinac može da učini za sebe.

Prije svega je fascinantno da je između 75-93% našeg zdravlja u starijoj dobi ovisno o našem životnom stilu, a ostalo čini naša genetika. Tu, prije svega, mislim na prehranu, fizičku aktivnost, spavanje i društvene interakcije. Na svu sreću, sve više

mladih počinje da razmišlja o zdravom životu na vrijeme, što vidimo po trendovima na druš-tvenim mrežama i proizvodima koje mlađe generacije žele. Biće zanimljivo posmatrati kako će se naše društvo razviti u idućih 20-30 godina.

Prošle godine si izdao knjigu „Der Jungzelleneffekt”, u kojoj se objašnjava kako pravilan post i konzumiranje odre-đenih namirnica usporava starenje i poboljšava naše zdravlje. Koje su to namirnice u pitanju i na koji način treba da se hranimo?U svojoj knjizi sam pokušao da obuhvatim najvažnije teme vezane za post i starenje koje je moderna nauka uspjela da

pokrije. Jedna od najvažnijih činjenica koje sam obradio je da neprestani unos kalorija, koje naše društvo praktikuje posljednih 50-60 godina, vodi do određenih bolesti starije dobi i da time, ne samo da utičemo na život pojedinca, već i cijelog društva. Redovan post omogućava prevenciju demencije, srčanih oboljenja, sarkopenije i drugih morbi-diteta vezanih za stariju dob kroz proces „ćelijske reciklaže” – autofagiju. Taj proces se može uključiti na molekularnom nivou i određenim supstan-cama, npr. resveratrolom ili spermidinom, koji se mogu naći u grožđu, gljivama, sje-mnkama, pšeničnim klicama i mnogim drugim namirni-cama. Nedavno je nekoliko

naših radova pokazalo da baš povećan unos spermidina produžava životnu dob kroz prevenciju različitih bolesti, prije svega kardiovaskular-nih oboljenja i da poboljšava pamćenje kod starijih osoba. Ta tema, naravno, interesuje i druge istraživačke grupe širom svijeta, tako da možemo očeki-vati i više radova na slične teme u skorijoj budućnosti.

Trenutno živiš i radiš u Engle-skoj. Kojim istraživanjima se baviš i da li možemo očekivati novu naučnu publikaciju?Da, od septembra 2018. sam se preselio u Cambridge, da bih tamo mogao raditi sa širim krugom vodećih naučnika i teh-nologa na aktuelnim naučnim i društvenim temama. O čemu se tu tačno radi, ne smijem još da kažem. Nove radove kao i dalje aktivnosti na poslovnom planu sigurno možemo očekivati.

GROŽÐE,gljive i sjemen-ke sadrže sper-midin koji pro-dužava život.

KOSMO 17

Redovan post omogućava prevenciju mnogih oboljenja i podstiče „reciklažu” ćelija.

REPOR TAŽA

KOSMO18

KRIZA. Izbjeglički kamp Vučjak na sjeveroza-padu Bosne postao je sinonim za humanitarnu katastrofu ispred granica EU. No, on je samo ogledalo jedne goleme krize koja trese cijelu sjeverozapadnu Bosnu i Hercegovinu…

Bosanske majkeBosanske majkeizbjeglica

Piše: Petar Rosandić

Sitni su to noćni sati kada naš konvoj pomoći iz Austrije, sastavljen od pet transportera i napunjen zimskom odjećom, stiže u Veliku Kladušu. Riječ je o našoj prvoj dogovorenoj predaji donacija „SOS Bal-kanroute” za izbjeglice na sjeverozapadu Bosne i Herce-govine, i to u jednoj sporednoj uličici, u stambenoj zgradi u kojoj živi Senida (pravo ime poznato redakciji). Tamo imamo dogovoreni sastanak s tom učiteljicom u osnovnoj školi koja već dvije godine volonterski brine o Foto

s: Be

n O

wen

-Bro

wn,

Pet

ar R

osan

dić

izbjeglicama, otkako ih je sve više počelo dolaziti u sjeverozapadni dio Bosne i Hercegovine. Odmah na početku se aktivirala u lokal-nom izbjegličkom kampu Trnovo, a izbjeglice je tada još dovodila čak i u svoj stan kako bi obavljali najosnovnije higijenske potrebe. „Sanitarni uređaji u kampovima su uža-sni. Privatna sfera, naročito za žene, gotovo je nikakva”, govori nam Senida čija pomoć nije svugdje dobrodošla. Već na samom ulazu u zgradu susjed će nam tako glasno

zalupiti vrata u znak protesta protiv pomoći izbjeglicama, a dva sata kasnije nas po izlasku čekaju i kazne na šofer-šajbama naših vozila. Netko je, u među-vremenu, nazvao policiju…

Medijsko huškanje „Na početku, mnogi su poma-gali izbjeglicama. Bilo nas je više od 30. Danas, doduše, još samo prijateljica i ja brinemo o

njima”, pripovjeda nam Senida u svojem stanu. Za preobrat u javnoj percepciji izbjeglica, koji joj danas znatno otežava davanje pomoći, Senida najod-govornijim smatra – medije. „Počelo se s huškanjem. Svaka

druga objava bila je negativna i sve više se širila negativna atmosfera prema njima. Danas nas ljudi znaju i opso-vati na ulici kad pomažemo, a odlukom Gradskog vijeća ne smijemo više, primjerice, dijeliti im hranu u javnosti i generalno smo ograničeni u davanju pomoći. Sve se mora odvijati tiho”, objašnjava nam Senida.

Na putu od Velike Kladuše do Bihaća postajemo i sami svjesni razmjera krize koja trenutno trese ovaj dio Bosne i Hercegovine. Uz cestu – dva i pol je u noći – ususret nam idu brojne grupe izbjeglica.

Zemira: „Jedan Sirijac je 36 puta pokušao prijeći granicu. Trideset i sedmi je uspio.”

19KOSMO

Foto

s: Be

n O

wen

-Bro

wn,

Pet

ar R

osan

dić

Vučjak je postao sinonim za humani-tarnu katastrofu, a zima — tek dolazi...

Na Vučjaku nema grijanja ni struje, a i voda je vrlo ograničena.

„Zabranjuju nam dijeliti hranu, ograničavaju nas. Ali ja ne znam drugačije osim da pomognem”, kaže Senida iz Velike Kladuše.

Zemira Gorinjac bihaćka je majka izbje-glica: „Ne mogu gledati njihovu patnju. To su moja dječica.”

posjete prije mjesec dana ranije mnogi su nam pokazivali slo-mljene ruke, modrice, teže i lakše fizičke ozljede. Iako bi čovjek pomislio da je Abdul vjerojatno nervozan, svjestan da će sljedeće jutro krenuti u deveti pokušaj dolaska na tlo Europske unije, on taj dan zrači mirnoćom i pozitivnom energijom dok ispija čaj koji mu je spremila Zemira Gori-njac, predsjednica udruženja „Solidarnost”, žena koja je u Bihaću poznata i kao – „mama izbjeglica”. „Kod mene je bila jedna izbje-glica što je 36 puta pokušala bezuspješno prijeći granicu. 37. put je onda uspjelo, sad je u Italiji i još uvijek se čujemo”, govori nam Zemira, žena koja ne samo da svaki dan šeta po gradu i pomaže izbjeglicama, nego i osoba koja je postala glavni zaštitnik njihovog, kako kaže, „prava na ljudski tre-tman”. Dok s njome hodamo kroz Bihać, gdje zajedno dije-limo zimsku odjeću, gdje ona

izbjeglicama kupuje bureke, piliće i majčinski ih tješi, a većina je već prepoznaje i maše joj, ona – vrlo vjerojatno i zbog duboke vjere koju ima – djeluje gotovo neustrašivo. „Jučer u noći sam vani dijelila deke. Kad je stigla policija, svi su se razbježali u strahu da će ih skupiti i odvesti u Vučjak. No, ja se ne bojim nikoga, ja sam ostala tu i popričala s poli-cajcima i zamolila ih da budu dobri prema izbjeglicama”, kaže Zemira.

Prijetnje smrću Dok većina naših kontakata za primanje donacija za izbjeglice radije želi ostati anonimno, Zemira i javno iznosi svoju borbu za prava izbjeglica. „Na Facebooku postoji već nekoliko grupa koje aktivno huškaju protiv izbjeglica. U njima prozivaju redovito i nas pomagače. Jednom, kad sam dobila čak i prijetnje smrću, kćerka me uspjela nagovo-riti da prestanem s radom. No, nakon osam dana nisam izdržala. Ne mogu gledati tu ljudsku patnju i ništa ne činiti. To su isto nečija djeca, ljudi koji trebaju našu pomoć”, govori nam Zemira koja je zahvalna za donacije koje smo joj donijeli. „Sve više ljudi stiže, tako da i sve više trebamo zim-skih jakni, pulovera, cipela… Zima će biti izuzetno teška”, svjesna je Zemira činjenice da uskoro stižu još hladnije temperature, a u šatorima kampova poput Vučjaka nema – ni grijanja, ni struje, a i voda je često ograničena na samo nekoliko sati dnevno. Iako je bosanski ministar za sigurnost Dragan Mektić najavio zatva-ranje zloglasnog izbjegličkog

OKO 6.000 izbjeglica na-lazi se u Ca-zinskoj krajini.

Idu li oni u „game”, kako nazivaju pokušaj prelaska hrvatske granice, ili pak u sljedeću obližnju praznu i napuštenu zgradu kako bi odspavali nekoliko sati? To te noći nećemo saznati, no već sljedeće jutro ćemo upo-znati momke koji se ponovo spremaju za „game”…

37 puta preko granice „Osam puta sam pokušao prijeći granicu i sutra krećem ponovo”, pripovjeda nam Paki-stanac Abdul (25) koji dobro zna što znači biti zaustavljen od strane hrvatske granične policije. Na njenu brutalnost se, naime, žali većina izbje-glica, a i prilikom naše prve

KOSMO20

REPOR TAŽA

kampa Vučjak, kao i investiciju u stvaranje novog tešku dva milijuna eura, većina protago-nista ostaje skeptična. „Vučjak je samo ogledalo problema, jedan dio”, naglašavaju mnogi upozoravajući da je situacija i u drugim kampovima vrlo teška…Neovisno je li riječ o islamskoj vjernici s vlastitom huma-nitarnom organizacijom, učiteljici u osnovnoj školi ili poljoprivrednici Aneri koja u svojem prostoru skriva 35 izbjeglica: kod svih poma-

gača koje susrećemo riječ je o ženama. „Muškarcu bi bilo još teže podnijeti ovaj priti-sak, ovu atmosferu u kojoj je svatko tko pomaže izbjegli-cama – neprijatelj”, objašnjava jedna od njih zašto su gotovo samo žene aktivne u pomoći izbjeglicama.

SOS BalkanrouteNakon što smo istovarili svih pet transportera, a od naših pomoćnica već pri-stižu slike izbjeglica kako preuzimaju i nose odjeću austrijskih donatora, prva veća operacija misije „SOS Balkanroute” uspješno je završena. No, istovremeno postajemo svjesni da je ovo tek početak, da još tisuće njih nema ni zimsku jaknu ni ade-kvatne cipele, te i da su naših pet transportera ustvari samo kap pomoći…

Humanitarac Dirk Planert prvi je europsku javnost upozorio na situaciju u Vučjaku.

POMOĆ. Brigitte Holzinger skupljala je donacije u austrij-skoj pokrajini Gornja Austrija.

SOS BALKANROUTE. Bečka humanitarna akcija, nastala na ini-cijativu repera Kid Pexa, aktivno pomaže izbjeglicama u BiH.

Oko 1000 zim-skih jakni, kao i stotine šalova, kapa i pulove-ra, donijeli su austrijski do-natori u Bihać.

Zemira Gorinjac svaki dan obilazi izbje-glice donoseći im odjeću i hranu.

„Psuju nas što po-mažemo, pa čak nam prijete i smrću”, kaže lokalna humanitarka.

Na nekim mjestima austrijski humanitarci di-jelili su jakne, pulovere i drugu zimsku odjeću.

Razgovor sa Senidom, učiteljicom koja i dalje pomaže migrantima.

Ovako izgledaju sanitarni uređaji u izbjegličkom horor-kampu Vuč-jak blizu Bihaća.

Foto

s: Be

n O

wen

-Bro

wn,

Pet

ar R

osan

dić

Prema službenim procjenama, u regiji oko Bihaća, Velike Kladuše i Cazina nalazi se oko 6 tisuća izbjeglica, ali neslužbene procjene govore i o znatno većem broju. Sve dok niti Bosna i Hercegovina niti Europska unija ne nađu konkretna rješenja, a ona se i dalje ne naziru, za očekivati je da će se ova humanitarna kriza i dalje rasplamsavati. Svi ljudi s kojima razgovaramo – više nego opravdano – boje

se dolaska zime koja će za mnoge značiti golu borbu za preživljavanje. Da se samo 515 kilometara od Beča događaju prizori koji podsjećaju na mračna vremena iz povijesti prošlog stoljeća, ne ostavlja ravno-dušnim ni mnoge Austrijance koji su donirali svoju odjeću za „SOS Balkanroute”. Tre-nutno se stvara široka fronta ljudi koji ne žele na televizij-skim ekranima gledati jezive prizore iz Vučjaka, nego žele znati svoj doprinos u borbi za ljudskost prema izbjegli-cama. Mnoštvo njih tako je protekli mjesec došlo u pro-storije udruge „Boem” u 5. becirku, koja je akciji „SOS Balkanroute” ustupila prostor za donacije. No, i politika je uključena: tako je, primjerice, zastupnica Zelene stranke Alma Zadić platila jedan kombi za prijevoz odjeće. Renato Čiča, predsjednik

udruženja „We help” koje je organiziralo pomoć za vri-jeme poplava na Balkanu, također se uključio i svojim know-howom i iskustvom vodi logistički dio naše akcije. Sljedeće akcije skupljanja zimske odjeće u okviru akcije SOS Balkanroute odvijat će se 9.11. i 16.11. (od 15 do 19 sati). 20.11 (od 17 do 20 sati) i 23.11 (od 15 do 19 sati) na adresi Leber-straße 2a u trećem bečkom becirku. Preporučuje se na stranici „SOS Balkanroute” prethodno pregledati listu koje su stvari trenutno naj-potrebnije. Novčane donacije

mogu se prebaciti na račun udruge „We help” (IBAN: AT702011182876475700, Verwendungszweck: „SOS Balkanroute”).

Renato Čiča (desno) iz udruženja „We help” preuzeo je logistiku transporta.

Još u septembru Kid Pex i Holzin-ger donijeli su prve donacije u Bihać. Od jednog transportera ak-cija je narasla na pet.

Foto

s: Be

n O

wen

-Bro

wn,

Pet

ar R

osan

dić

515 KMdijeli Vučjak od Beča.

Uhr wichtig.Zuverlässigkeit?

#so gut fährt WienUnd wir werden immer besser.

Schon über 99 % der Öffis erfüllen den Fahrplan.

022492T3 WL Herbstkampagne 2019 Zuverlassigkeit 200x140 Kosmo ET04.11. iWC.indd 1 17.10.19 11:05

KOSMO22

TRČANJE. Svi znamo za onu staru izreku — „u zdravom telu, zdrav duh”. Ipak, to je, kao i većina stvari u životu, lakše reći nego sprovesti u delo. Mnoge fizičke ili psi-hičke prepreke nas mogu sa-vladati i u potpunosti poko-riti naš duh i naše zdravlje. Zorica Ðorđević (64) pravi je primer toga da snaga uma daje snagu i telu i da se sa većinom nedaća možemo us-pešno izboriti.

Fotografije: Mediha Adrović

Foto

s: zV

g.

„Uz trčanje sampobedila rak”

REPOR TAŽA

Fotografije: Jelena Cvetković ŠarkanovićPiše: Dušica Pavlović

23KOSMO

rizičnom zahvatu. Operacija je uspešno prošla, ali ne i čitava borba protiv raka. Čekala su je mukotrpna zračenja. „Kada je konzilijum predložio zračenja u mojoj glavi su opet počela da se vrte pitanja i nižu neprospavane noći. Nisam znala kako dalje da nastavim i šta je ispravno – da li da prihvatim zračenja ili ne? Na kraju sam ipak pristala na predloženu terapiju. Svakodnevna putovanja na zračenje i nazad na posao su moje telo iscrpljavali do iznemoglosti. Opterećena pregledima,

opracijom i lečenjem, nisam imala snage i volje za takmičenja. Bolest je usporila moje trčanje, zaustavila učestvovanje na marato­nima, ali sam, u dubini duše, želela ponovo da se vratim na stazu”. Iako oslabljena i bezvoljna, Zorica je znala da ne sme da se preda. Na kraju dana, njen moto je ipak bio: „nema odustajanja”. Sećala se koliko su joj trčanje i redovno kretanje pomogli 15 godina pre toga da uspešno savlada sve prepreke na svom putu. Ovog puta je znala da mora da bude još upornija kako bi dobila bitku. „Nikada nisam pomislila da je kraj. Bolest je bila samo usputna sta­nica u mom životu i škola kroz koju sam morala da prođem. Iako sam prestala sa trčanjem i učestvovanjem na maratonima, nisam dozvolila sebi da prestanem sa hoda­njem i, uopšte, kretanjem. Verujem da mi je ta fizička aktivnost pomogla da sve to izdržim. Sport me je ojačao, a moja upor­

DIJAGNOZA raka nije sprečila Zoricu da nastavi da se bavi sportom.

„Uz trčanje sam

I ako nije profesionalna sportistkinja, redovne fizičke aktivnosti Zorica i te kako shvata ozbiljno i pristupa im sa

najvećom dozom discipline i profesio­nalnosti. Značaj sporta za svoje zdravlje, mentalnu stabilnost i kvalitet života ose­tila je na sopstvenoj koži kroz mnoge, nimalo lake situacije u svom životu. „Sportom sam počela da se bavim u tre­nucima moje lične i poslovne krize, pre nepunih 20 godina. Kao samohrana majka bila sam odgovorna za svoju ćerku i njeno studiranje u Ljubljani. Tada je došlo do promena na poslu. Moje radno mesto u domu zdravlja je bilo suvišno

i tako samo bila primorana da pokre­nem privatnu praksu. Bez sredstava sam morala da počnem da radim kao samo­stalni zubni tehničar. Nekako sam uspela da kupim potrebnu aparaturu za zubnu laboratoriju i 2000. godine sam otvorila svoju praksu. Za sve sam bila sama i to je bilo ogromno psihičko opterećenje. Često su mi razna pitanja prolazila kroz glavu, poput – kako preživeti i omogu­ćiti detetu školovanje”, otkriva nam naša sagovornica, poreklom iz Srbije. Zorica se 1975. godine preselila u Novo Mesto u Sloveniju gde živi i radi i dan danas. Trča­

njem je počela da se bavi tih godina kada je otvorila novo, veoma izazovno poglav­lje u svom životu. „Trčanje sam izabrala zato što sve zavisi od mene. Nije mi potrebno društvo, samo oprema i volja koja planine pomera. Vreme treninga sama planiram, a više puta sam išla i na noćno trčanje. Na početku je to više bilo brzo hodanje, a kasnije sam počela da ga kombinujem sa trčanjem. Kilometri su se nizali, a kondicija rasla. Tako sam počela da trčim 10 kilometara, a sa 52 godine sam prvi put pretrčala polumaraton. To je za mene bilo ogromno postignuće! Taj sport mi je razbistrio misli i pomagao

da pronalazim rešenja. Knjige i sport su samo ojačali moju želju za uspehom u svakom pogledu i doveli me u stanje uma u kojem nema odustajanja! Posle trčanja misli su jasnije, a problemi nekako postaju manji. Fizička, a kroz to i mentalna aktivnost postali su moj stil života.”

Trčanjem protiv rakaNakon 15 godina aktivnog trčanja i redovnog učestvovanja na Ljubljanskom maratonu, Zorici je još jedan ogroman izazov stao na put. Ovog puta u pitanju nisu bili finansijski niti poslovni problemi, već zdravstveni. „Na jednom kontrolnom pregledu sam dobila dijagnozu raka dojke. Ta dijagnoza je uticala na moje psihičko i fizičko zdravlje. Postavljala sam sebi pita­nja, da nisu možda zamenili podatke jer se uopšte nisam loše osećala i nisam imala zdravstvenih problema. Odlazak na onko­loški istitut izazivao je mučninu  u meni. Tamo sam susretala mnoge, teško bolesne pacijente. Gledajući ih kako se drže kada im je teško, počela sam bolje da cenim svaki trenutak života.” Zorici je konzili­jum ponudio operaciju kao mogućnost za uspešno izlečenje. Prihvatila je, sa verom u dobar ishod. Iako se trudila da pozitivno razmišlja, samo čekanje na operaciju joj je stvaralo psihičku napetost. „Od oktobra do februara su se moja raspoloženja sme­njivala, ali nada da će sve biti dobro, me nije napuštala.” Sa verom da će se opera­cionim putem rak u potpunosti ukloniti i da će nakon toga moći da se vrati sva­kodnevnom životu, Zorica se podvrgla

Zorica: „Sport me je ojačao, a moja upornost je bila dovoljno jak razlog za život. Bolest je bila samo usputna stanica...”

„Novogodišnja želja moje ćerke da poro-dično trčimo na Bečkom maratonu 2019. uticala je na moj povratak trčanju.”

Opterećena pregledima, opracijom i lečenjem, Zorica nije imala snage i volje za takmičenja.

KOSMO24

nost je bila dovoljno jak razlog za život. Sada imam godišnje kontrole i nadam se najboljem.”

Na stazi uz porodicuNakon četiri godine pauze od trčanja i dozi­ranja fizičke aktivnosti, Zorica se uspešno izborila sa bolešću. Motivacija da se vrati na

trkačku stazu rasla je iz dana u dan, sve dok joj porodica nije pomogla u tome da ponovo obuče trenerku za trčanje. „Novogodišnja želja moje ćerke da porodično trčimo na Bečkom maratonu 2019. uticala je na moj povratak trčanju. Sredinom januara sam počela sa treningom. Telo se odupiralo, ali volja me nije napuštala. Kad god bih upala u krizu, samu sebe sam bodrila i govorila da

mogu! Sa svakim pretrčanim kilometrom kondicija se povećavala, a trčanje je ponovo postalo moj način života. Ni sneg, ni sunce ni kiša me nisu zaustavljali. Učestvovanje na Bečkom maratonu tj. vraćanje na mara­ton nakon četiri godine pauze je za mene bilo predivno iskustvo. Sve te godine mi je nedostajala pozitivna energija učesnika maratona. Samo takmičenje je praznovanje aktivnosti i ogromno veselje zbog pretrčane ciljne crte. Mislim da tako dugu pauzu više neću praviti. Moj želja je Beograd, možda ponovo Beč ili Italija. Videćemo...”, sa ushi­ćenjem nam priča ova hrabra žena. Čelična volja i snaga uma nisu dopustili njenom telu da se prepusti ni bolesti, a kamoli slabosti. Osim toga, veliku motivaciju da nastavi da se bori joj je davala porodica, a posebno njen unuk. „Dijagnoza je bila velika životna škola koja me je psihički ojačala jer sam uvek imala pred sobom cilj da sam potrebna svo­joj ćerki i unuku. To su teški trenuci kad se čovek suoči sa bolešću jer često ne zna kako dalje da nastavi sa životom. Sva sreća da sam po prirodi borac i da se ne predajem! Moj cilj je bio moj mali unuk kome sam potrebna i za koga želim da živim. Pri pomi­sli na njegov smeh i veselje, ništa nije bilo

teško i nemoguće. Njegov zagrljaj i smeh su uvek prisutni u glavi, dok se pripremam za maraton. Želja mi je da jednog dana zajedno trčimo, a dotle ću redovno trenirati.”

„Osmeh na licu, patike i trčanje”Od Bečkog maratona, Zoricu ne napušta motivacija i vera da se sportom i snagom uma mogu prevazići sve prepreke. Trča­

nje je za nju danas i više od obične fizičke aktivnosti. „Moj odnos prema trčanju posle bolesti se nije promenio. Naprotiv! Misllim da me je bolest ojačala, a da trča­nje pozitivno utiče na moj celokupni život. Osmeh na licu, patike i trčanje u prirodi

je moj životni moto sa kojim svakodnevno drugujem. Uz fizčku aktivnost, posebno trčanje, srećemo istomišljenike i razmenju­jemo mnogo zajedničkih tema koji nam život čine lepšim. Kada bih ponovo birala, trčanje bi bilo na prvom mestu. Sa njim sam postala jača i bolji čovek. Svako dugo trčanje je razgovor sa sobom. Trčanjem dobijam bolji pogled u bivstvo problema, zdravije živim i bolje se osećam. Kada se zateknemo u bezizlaznoj situaciji, najbolje je da sami sa sobom raščistimo šta hoćemo od života. Puno puta sam svoja razmišljanja stavila na papir i čitala knjige iz psihologije kako bih sebi pomogla. Kad mi je bilo najteže, nisam se zatvarala u kuću nego sam odla­zila u prirodu. Punila sam svoje baterije

knjigama, trčanjem, hodanjem i osećala sam se bolje. Uvek sam mislila, ako

se jedna vrata zatvore, druga će se otvoriti. Pozitivnim

razmišljanjem, sopstve­nim radom i velikim

poverenjem u sebe mnogo toga se može

rešiti. Nikada ne treba očajavati jer posle kiše

dolazi sunce”, poručuje naša sagovornica svima koji su se našli u istoj ili sličnoj situ­aciji kao ona i dodaje: „Žao mi je kada vidim koliko deca danas sede ispred kom­pjutera i volela bih da im poručim koliko je sport važan za kvalitet našeg života i za naše fizičko i mentalno zdravlje te stoga treba da bude naša svakodnevica!”

„Knjige i sport su ojačali moju želju za uspehom i stanje uma u kojem nema odustajanja!”

REPOR TAŽA

Osmeh na licu, patike i trčanje u prirodi je njen životni moto sa kojim svakodnevno druguje.

„Moj cilj je bio moj mali unuk Bor kome sam potrebna i za koga želim da živim. Želja mi je da jednog dana zajedno trčimo.”

FIZIČKAi mentalna aktivnost su Zoricin stil života.

KOSMO26

Foto

s: zV

g.

COVER

SPAŠAVANJE ŽIVOTA. Kad otkaže organ u ljudskom tijelu i kad ne postoji nada u ozdravljenje uz pomoć klasičnih metoda li-ječenja, rješenje je transplantacija. Trka sa vremenom je strašna, a često je jedini spas u donoru. Srećom, ima dobrih ljudi.

Piše: Vera Marjanović

Doniranje organa —Doniranje organa —humanost bez granica

27KOSMO

Foto

s: zV

g.

Doniranje organa —Doniranje organa —

oci, a da čovekoljublje nema granica ukazuje i činjenica da donori i primaoci organa iz naših priča nisu u rodbinskim vezama.

Nikola Kodžić (25) i Mila Ćorić (4) Kažu u našem narodu da je Bog na nebu, a kum na zemlji. Porodice Kodžić i Ćorić (slike 1 – 3) vezuje višestruko kum­stvo, nastalo iz višegodišnjeg prijateljstva njihovih roditelja. Korak dalje je napravljen prije tri godine, kad je Nikola, sin Maje i Perice Kodžića, samo­inicijativno donirao dio jetre za

Milu, tada jednogodišnju ćer­kicu Sanele i Gorana Ćorića. Inače, oba bračna para imaju po troje djece.„Mila je naše najmlađe dijete, a rođena je kao zdrava beba sa nešto izraženijom fiziološkom žuticom, koja se povukla. No, kako je ona sve vrijeme imala blijedu stolicu i naduven stomačić, odvela sam je kod pedijatra koji je tvrdio da je to normalno zbog žutice koju je

imala po rođenju. Kad je Mila sa četiri napunjena mjeseca dobila visoku temperaturu, odveli smo je u bolnicu, gdje su ljekari odmah posumnjali da nešto nije u redu, što su potvrdili laboratorijski nalazi”, prisjeća se početka svog hoda po mukama Sanela Ćorić.Mila je upućena u AKH, gdje je ustanovljeno da su joj jetra i slezina uvećane, a biopsija je pokazala da bebica ima cirozu jetre. Prognoza ljekara je bila transplantacija prije napunjene prve godine života. Za roditelje se svijet srušio. „Rečeno nam je da imamo

dvije mogućnosti, a prva je da naša ćerka bude na listi za tran­splantaciju, s tim da je vrijeme čekanja na organ između šest i devet mjeseci. Druga moguć­nost je bila da neko iz familije ko je kompatibilan bude donor. Supruga je zbog različite krvne grupe odmah isključena, a jednako je bilo sa mnom zbog neodgovarajućih laborato­rijskih nalaza. Počeli smo da tragamo za donorom”, nado­

A ustrija je članica Euro­transplanta, a zakon o transplantacijama je

takav da je dobijanje novog organa izvjesno, ako za to postoje medicinske indika­cije. Naravno, administracija ponekad zna da bude spora ili se jednostavno na odgova­rajući organ nešto duže čeka. Nažalost, u zemljama zapad­nog Balkana sve je mnogo teže jer svijest ljudi o donorstvu nije dovoljno razvijena, a zbog nedovoljne informisanosti, prisutan je i strah. Ako naj­bliži srodnici iz opravdanih medicinskih razloga ne mogu

donirati organ, a novca za odlazak u inostranstvo najče­šće nema, pacijent je osuđen na dijalizu, ako su bubrezi u pitanju, ili na vrlo brzo umira­nje kad se radi o jetri ili koži. Međutim, istražujući ovu temu, KOSMO je naišao na svijetle primjere humanosti i ljudskosti. Svi transplanti­rani pacijenti sa kojima smo razgovarali su veoma mladi, jednako kao i njihovi spasi­

vezuje se Milin tata Goran.Nažalost, hirurzi su zaključili da malena curica nije tako težak slučaj da bi se našla na listi za transplantaciju. A onda je jednog dana u bolesničku sobu ušao Nikola Kodžić, stu­

dent koji se u to vrijeme bavio muzikom i mnogim drugim aktivnostima.„Plačući sam mu pričala šta se dešava, gledajući u svoje dijete sa natečenim stomačićem i pro­mijenjene boje kože. Pažljivo me je slušao, a onda mi je sasvim smireno rekao: ’Kuma, ne plači! Ja imam njenu krvnu grupu, daću joj jetru’. Bila sam u šoku, prestala sam da plačem, a onda sam mu obja­

Kodžiće i Ćoriće vezuje višestruko kumstvo, nastalo iz prijateljstva njihovih roditelja.

SREĆA. Nikola Kodžić: „Srećom, sve je dobro završeno, a dio moje jetre koji je dobila Mila savršeno je odgovarao njenom organizmu.”

BIOPSIJAČetvoromje-sečna bebica je imala cirozu jetre.

1.

2.

3.

Danas su Nikola i Luka braća, a ponekad se i bratski posvađaju.

Foto

:

COVER

KOSMO28

Foto

: KO

SMO

, zVg

.

Etička komisija ispituje da li donor ima fi-nansijske ili neke druge interese.

snila da donor sa Milom mora biti u krvnom srodstvu i da on ne treba da razmišlja u tom pravcu. Nikola mi je rekao da se raspitam kod doktora o svemu i da će on otići na testiranje”, potreseno priča Sanela.U to vrijeme Nikola već nije živio kod roditelja, ali kad god bi ih posjetio, slušao je priče o

borbi za život male Mile i sve ga je to pogađalo. „Mama je pomenula jednom koju krvnu grupu ima Mila, dodajući da se traži donor. Mislim da mi se u tom času u glavi rodila misao da bih ja to mogao biti, ali ništa nisam rekao. Počeo sam putem interneta da se informišem o transplantaciji jetre, svjestan da moram pomoći. Razmišljao sam da ću prekinuti studije i posao dok se sve ne završi, jer to je mnogo manje važno od života naše Mile. Takođe sam pročitao da ta operacija na donorima rijetko ostavlja posljedice, a za nju je to bila jedina šansa da preživi. Prije odlaska u bolničku posjetu, već sam donio odluku da joj ja pru­žim tu šansu. Uostalom, i ako pet godina budem živio kraće od prosjeka, isplati se žrtva jer će ona živjeti makar dvadeset godina duže”, sa puno emocija

donio sam. Ljekari su odlučili a se operacija obavi u Hanno­veru jer je Mila bila preslaba i sitna, a u Beču se tako rizične transplantacije ne rade. Kad je fiksiran termin, Sanela Ćorić više nije osjećala strah za svoju ćerku. Ljekari u Beču su joj otvoreno rekli da malena može svakog časa umrijeti, pa je znala da joj je operacija jedina šansa za život.„Nisam mogla oka da sklopim, mislila sam samo na Nikolu, mnogo sam plakala. U glavi mi je bila samo jedna misao: A šta ako se njemu nešto desi? Ne bih mogla da živim ako bi se zdravom djetetu dogodilo nešto loše dok pokušava da spasi moje bolesno. Pretrage su u Hannoveru trajale sed­

micama, kako kod Mile, tako i kod Nikole. Na dan operacije, ujutro su prvo odveli u salu njega, a kuma Maja, suprug i ja smo ostali da čekamo pored Mile. Kad su i nju preuzeli, za Nikolu su nam ljubazno rekli da se sve odvija po planu”, sjeća se teškog dana napaćena majka.U vrijeme kad je Nikola tre­balo da bude prebačen iz sale na odjeljenje intezivne njege, dvije uplašene mame su već bile tamo. Kako se čekanje produ­

žilo na tri dodatna sata, obje su bile u strašnoj panici. Strah za Nikolin život ih je paralisao. „Tek kad su nam konačno rekli da je moj sin doveden na odje­

Nikola smatra da je neprimjereno od njega praviti heroja, a Lukinoj mami Jeleni je drugi sin.

je za KOSMO ispričao Nikola.Uslijedilo je testiranje, pa raz­govor sa psihologom koji je provjeravao da li je Nikola svje­stan ozbiljnosti svoje odluke, a onda je na red došla i etička komisija, koja je ispitivala da li u Nikolinoj namjeri postoje finansijski ili neki drugi inte­resi. Svi su shvatili da je njegova

odluka odraz iskrene privrže­nosti kumovima, a tako su razmišljali i roditelji hrabrog momka.„Sve je to bio strašni košmar. Naravno, bila sam nevjero­vatno ponosna na Nikolu, ali strah nisam mogla pobijediti. Svaki dan mi je počinjao i zavr­šavao se mišlju: Bože, da li će se sve ovo završiti dobro? Željela sam da što prije dobijemo ter­min operacije, a sa suprugom nisam razgovarala o tome, iako

smo jednako mislili”, dodaje Nikolina majka Marjana, dok otac Perica dodaje da nisu ni pomislili da ga odgovore, a da im je drago što je odluku

ljenje i da je dobro, mislim da sam ponovo počela da dišem. Ušle smo u sobu, a Nikola je još spavao, okružen aparatima i cjevčicama. Negdje baš u to vrijeme i Milu su doveli iz operacione sale. Nismo mogle da govorimo, objema nam je u glavi bila misao: Bože, hvala ti, djeca su nam živa! To može da razumije samo onaj ko strepi nad životom djeteta”, plačući priča Marjana Kodžić.Nikola se sjeća da je kao iz daljine čuo mamin glas, sjeća se bola i nagona za povraćanje, a nije mogao da otvori oči. Kroz svijest mu je prošla misao da se Sanela loše osjeća zbog njega, pa nije želio da pokaže koliko mu je teško to buđenje iz nar­koze. Kasnije mu je doktor ispričao šta se dešavalo na operacionom stolu.„Dok su me pripremali za ope­raciju, rekli su mi da je šansa da umrem 0,5% i da do tragičnog ishoda može doći samo uko­liko mi nakon uzimanja dijela jetre ne budu mogli zaustaviti krvarenje. I zaista, krenulo je po zlu jer se glavni krvni sud povukao u jetru, krvare­nje nisu u prvom času mogli zaustaviti i to je bio razlog što sam nekoliko sati duže ostao u operacionoj sali. Srećom, sve je dobro završeno, a dio moje jetre koji je dobila Mila savršeno je odgovarao njenom organizmu. Svi krvni sudovi su se uklopili kao da je taj dio samo za nju postojao. Zaista sam srećan što sam donio tu odluku jer su se ljekari nakon operacije pitali kako je ona živjela”, skromno ističe Nikola, koji je jedva pri­stao da o svom dobročinstvu govori za novine.Nakon operacije, Mila je počela da otkriva svijet jer je od rođenja bila vezana za kre­vet (slika 4). Nažalost, i dalje je prate zdravstveni problemi koji nemaju veze sa jetrom. Dobila je čir, pa potom i zlo­ćudni tumor u želucu, imuni sistem joj je jako slab, pa joj svaki virus i bakterija naprave haos u organizmu. Često je u bolnici, gdje je kao veliki borac

VELIKI BORACMilu i dalje prate zdrav­stveni problemi koji nemaju veze sa jetrom. Dobila je čir, pa potom i zloćudni tumor u želucu, imuni sistem joj je jako slab, pa joj svaki virus i bakterija naprave haos u organizmu. Često je u bol­nici, gdje je kao veliki borac miljenica ljekara i sestara.

Mila Ćorić otkriva svijet jer je od rođenja bila vezana za krevet.

BILA JE ZDRAVA.Imala je nešto izraženiju fi-ziološku žuticu, koja se sa-vim povukla.

4.

HUMANOST. Hamedu je u nesreći na poslu izgorelo 62% kože, a Anđela mu je donirala 15% da bi preživio.

Danas su Nikola i Luka braća, a ponekad se i bratski posvađaju.

Foto

:

KOSMO 29

Foto

: KO

SMO

, zVg

.

miljenica ljekara i sestara. Ipak, nadu daju predviđanja ljekara da će se njeno stanje stabilizo­vati sa odrastanjem i jačanjem imunog sistema.

Nikola Subašić (26) i Luka Vasiljević (25)Nikola je Luki donirao 70% svoje jetre i bubreg, ali ne želi da govori za medije (slika 5). Smatra da je neprimjereno od njega praviti heroja, a svoju odluku da pomogne drugaru doživljava kao normalnu. Luka ga podržava u izbjegavanju novinara, ali su obojica dali zeleno svijetlo Lukinoj mami Jeleni da govori za KOSMO (slika 6). „Nikola je iz Banjaluke došao u Beograd kod svog brata, koji je bio podstanar u našoj porodičnoj kući. Lijepo su se obojica slagali sa Lukom, koji je suprugu i meni jedino dijete. Oduvijek sam strepjela nad njegovim zdravljem jer ima urođeni nedostatak Alfa1 antitripsina, što može da iza­

zove probleme sa plućima i sa jetrom. Te 2017. po povratku sa mora, Luka je imao otoke na nogama, a kad je konačno otišao na preglede, moj svijet se srušio jer je rečeno da ima cirozu jetre i da su mu bubrezi otkazali, pa je počeo tri puta sedmično da ide na dijalizu. A imao je samo 23 godine”, drhtavim glasom priča Jelena Vasiljević.Naravno, Lukini roditelji su odmah otišli na testiranje, nadajući se da će jedno od njih odgovarati kao donor, ali nada je bila uzaludna. Jelenina sestra i sestričina takođe nisu bile kompatibilne, kao ni dvojica Lukinih drugova i učiteljica iz osnovne škole, koja se odmah ponudila. A onda, kao da je to sasvim normalno, Nikola Subašić je Lukinoj mami rekao: „Biće to sve dobro, tetka, ja ću mu dati jetru i bubreg”.„Priznajem, bila sam zate­čena riječima tog predivnog momka, ali koliko god da sam željela da mi dijete ozdravi, objašnjavala sam Nikoli da je to veoma ozbiljan korak. Ali, njegova odluka je bila neopo­ziva, pa se podvrgao testiranju. Uvjerio je Luku da je to najbo­lje rješenje, pa je i on počeo da vjeruje da je na pragu novog života. Našao je preko inter­neta bolnicu u Istanbulu u kojoj se rade duple transplan­tacije, ali za tako ozbiljan zahvat je trebalo obezbijediiti 120.000 eura. Podnijeli sam zahtjev Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, ali smo odbijeni. Sledeća adresa mi je bilo Ministarstvo zdravlja, gdje je obećan novac za operaciju”, prisjeća se teške borbe Lukina mama, dodajući da je kom­pletno Lukino liječenje platila država. U Tursku je Jelena kre­nula sa Lukom i Nikolom. Na klinici im je rečeno da jedan od deset transplantiranih pacije­nata umire, ali Luka nije imao drugog izbora. Nikoli je doktor saopštio da jedan od hiljadu donora umire, ali on nije ni pomislio da odustane. „Kako je doniranje organa od strane

osobe koja nije u krvnom srod­stvu sa oboljelim neuobičajeno, donor mora proći razgovor sa psihologom, kao i sa etičkim timom. Nikola je sve to oba­vio sa lakoćom. Ne mogu da pričam kako sam se osjećala kad su prvo Nikolu, a kasnije i Luku, odveli u operacionu salu. Svaki minut mi je bio beskrajno dugačak, ispunjen strepnjom za obojicu. Tog dana nisu obav­ljene obje transplantacije jer su ljekari tek na operacionom stolu vidjeli da je Nikolina jetra manja nego što se na snimcima uočavalo, pa su morali uzeti 70% njegovog organa za Luku. Istovremena operacija bubrega

bila bi rizična za njegov život, pa su odustali”, nastavlja priču hrabra mama.Nikola je nakon operacije imao jake bolove, a Jelena je bdjela nad njim sve vrijeme. Kad je izašao iz bolnice, bio je

Nikola smatra da je neprimjereno od njega praviti heroja, a Lukinoj mami Jeleni je drugi sin.

smješten u stanu koji su Vasi­ljevići unajmili u Istanbulu, gdje mu se uskoro pridružio i Luka. Nažalost, Luka je kratko nakon transplantacije jetre još dva puta operisan: prvi put zbog krvavih i čestih stolica, a potom zato što su doktori usta­

novili da mu se sadržaj žučnog kanala izliva u stomak. Da bi zaustavio moguće komplika­cije, doktor je od Luke tražio da nedelju dana ništa ne jede, ali potpuno gladovanje je trajalo sedam nedelja.

STATISTIKADoktori kažu da jedan od hiljadu donora umire.

Nikolina jetra je bila manja nego što se vidjelo na snimcima i 70% je transplantirano Luki.

5.

6.

7.

COVER

KOSMO30

Medijska pažnja izazvana Hamedovom vjerskom pripadnošću, smeta Anđeli.

„Bilo je strašno, on se tresao i kukao da ga sve boli. No, kul­minacija se desila kad je Luka jednog jutra dobio tako jake bolove u glavi, da je vikao iz sveg glasa. Kako su mu dija­lizu, umjesto na dva, radili na svaka tri dana, u njegovom organizmu se nakupilo toliko otrova, da je postojao strah od trajnog oštećenja mozga. Zato su ga uveli u vještačku komu, kako bi mu mogli ura­diti dijalizu i EEG. I tu krizu sam prošla zajedno sa Niko­

lom, koji nije htio da se vrati u Beograd i da ostavi druga. A onda su nam jednog dana rekli da Nikola treba da dođe u bolnicu na snimanje pluća. Bio je to znak da se približava termin za novu transplantaciju. Ovog puta sve je bilo brže i sa manje stresa. Nakon operacije Nikola nije imao bolove, a Luka je bio preporođen jer je bubreg koji je dobio od druga profunkcionisao još na ope­racionom stolu”, prisjeća se gospođa Jelena dana kad je njen sin konačno dobio šansu da živi. Danas su Nikola i Luka braća, a tako se i ponašaju, čak i kad se ponekad posvađaju.

Mladi Banjalučanin i dalje živi u kući Vasiljevića, ali ne kao podstanar, nego kao član porodice. A Jelena podjednako brine o obojici svojih hrabrih momaka, srećna što je velika muka konačno završena.

Anđela Lukačević (23) i Hamed Hasanović (28)Krajem jula ove godine mladi armirač Hamed Hasanovića, porijeklom iz Bijelog Polja, radio je na dionici autoputa Bar­Boljari u okolini Podgo­

rice. Međutim, dok je prenosio dugačku metalnu žicu preko pruge, udarila ga je struja viso­kog napona i on se pretvorio u buktinju. Odmah potom je pre­bačen u Klinički centar Crne Gore, gdje je ustanovljeno da mu je izgorelo 62% kože. „Ja se ne sjećam nesreće, sve je obavijeno velom tame. Iz priča znam da su me iz Podgorice prebacili u Beograd, gdje sam spavao narednih 20 dana. Bio sam životno ugrožen, ali spa­sili su me dobri ljudi: Anđela Lukačević, kolega Rafet Fej­zić, moj stric i brat. Svi su oni donirali kožu, kako bih ostao u životu i neizmjerno sam im

i od svog momka Danila Raševića.„Sa Elmom i Hamedom ću ostati doživotno vezana. Iskrena da budem, kad se sve ovo deša­valo, nije mi bila potrebna medijska pažnja, a naročito ne zbog vjerske pripadnosti mojih prijatelja. Oni su dobri ljudi i to mi je najvažnije, a nacionalne i religijske podjele me ne inte­resuju”, naglasila je humana djevojka iz Crne Gore.

Konstantina Nina Maraš (34) i Ilija Bulajić (32)Mladoj Nikšićanki Konstan­tini Maraš, veoma predanoj predsjednici humanitarne orga­nizacije „Izvor života”, jednog dana je drugarica ispričala da se za sugrađanina Iliju Bulajića skuplja novac, kako bi otišao na transplantaciju bubrega. Nazvala je Iliju par dana kasnije i, mada se nisu poznavali, odmah ga je pitala koja je krvna grupa. Kad joj je odgovorio, sasvim normalnim glasom mu je saopštila: „Imamo istu krvnu grupu, ako ti bude odgovarao, ja ću ti dati bubreg”. Sa druge strane nastupilo je ćutanje.„Neko vrijeme nisam čula Ili­jin glas jer je bio u šoku. Kad smo se sreli, on još uvijek nije mogao vjerovati da sam ja čvr­sto odlučila da mu pomognem. Kako sam bila informisana o svemu što me očekuje, nisam osjećala nikakv strah, niti sam se pokolebala u bilo kojem trenutku. Željela sam da pomo­gnem mladom čoveku kojeg život nije mazio. Odmah sam se podvrgla testiranju, a kad sam dobila potvrdu da moj bubreg Iliji odgovara, počele su pripreme za odlazak u Ista­

nbul na operaciju. Moja majka je bila uplašena, što razumijem jer i sama imam ćerku, ali kad je sve prošlo, smirila se jer se uvjerila da sam i dalje zdrava,

zahvalan. Danas je Anđela, koja je dugogodišnja prijateljica moje supruge, tetka mojoj ćerki i član moje familije (slika 7). Siguran sam da bih i ja reagovao na isti način, ali malo je danas ljudi koji bi dali dio svog tijela i svjesno osudili sebe na ožiljke i bol. Nikad neću zaboraviti da sam živ zahvaljujući ljudskoj dobroti”, za KOSMO je rekao Hamed, koji se oporavlja pored supruge Elme i sedmomjesečne ćerkice Emine. Anđela Lukače­vić je odmah pozvala njegovu suprugu da se raspita da li i kako može pomoći. Odgovor je bio da je potrebna krv i koža za transplantaciju.„Kako sam kratko prije toga dala krv kao dobrovoljni dava­lac, ta opcija je bila isključena, ali sam istog trena znala da ću mužu moje drugarice donirati dio svoje kože. Otišla sam na neophodne ljekarske pretrage i tek nakon toga sam roditelje obavijestila o mojoj namjeri. Bili su zabrinuti, ali me nisu poko­

lebali i ja sam vrlo brzo bila u beogradskoj klinici. Kožu su mi skinuli sa butina, pa sam prvih dana imala bolove kod kretanja, ali sve je to nevažno pri pomisli da pomažem čovjeku da preživi”, sa puno entuzijazma u

glasu ispričala nam je Anđela.Danas ova mlada djevojka ima ožiljke na nogama. Ne brine o tome, uvjerena da je uradila pravu stvar. Podršku je dobila

JEDINSTVENI. Konstantina i Ilija se nisu poznavali, ali ona mu je bez dvoumljenja donirala bubreg. Danas su veoma bliski, poput sestre i brata.

8.

Foto

: KO

SMO

, zVg

.

da mi ništa ne fali. Uostalom, neki ljudi se rode sa jednim bubregom i dočekaju duboku starost”, bez razmišljanja je naglasila mlada humanitarka.Od operacije je prošla godina dana, a dvoje mladih Nikši­

ćana su postali nerazdvojni prijatelji, jedno na drugo gle­daju kao da su najbliži srodnici.„Ja nemam braće i sestara, a Iliji su umrli roditelji i jedina sestra. Ima samo baku koja je u dubokoj starosti. Inače, neki ljudi su me gledali sa nevjeri­com, bilo je i onih koji me i danas ne smatraju normal­nom, ali većina me doživljava kao heroja, što ja nisam. Kroz svoje angažovanje u humani­tarnom radu, nagledala sam

se tuđe nesreće i nikad nisam ostala ravnodušna. Vjerujem u dobro, znam da sam uradila pravu stvar”, podvukla je Nina Maraš.Imunološko oboljenje bubrega kod Ilije se pojavilo iznenada i

vrlo je brzo napredovalo, tako da su od postavljanja dijagnoze do prve dijalize prošla samo četiri mjeseca. „Nisam se predavao, niti mirio sa činjeniciom da ću doživotno biti ograničen u svemu. Želio sam da idem na kadaveričnu transplantaciju u Padovi ili Bjelorusiji, za koju sam skupljao novac jer nisam imao nikoga od familije ko bi mi donirao bubreg. A onda se pojavila Nina. Priznajem,

spremala po novi bubreg u Bje­lorusiji. Ninina i moja operacija je prošla bez komplikacija, sve moje kasnije kontrole pokazuju da donirani bubreg funkcioniše besprijekorno, a uz redovnu terapiju, vratio sam se normalnom životu”, dodaje Ilija. Nina i Ilija su danas, kako kažu, veoma bliski (slika 8). On se u podsvijesti plašio za nju prije početka operacije jer je doživljava kao rođenu sestru, a Ninina mama tvrdi da je dobila sina. Život, opet se pokazalo, piše najbolje romane.

posumnjao sam u ozbiljnost njene ponude. Međutim, kad smo počeli sa pregledima kod ljekara, kako je vrijeme odmi­calo, shvatao sam da je ona ozbiljna, bio sam zabezeknut tolikom dozom humanosti i život je opet postao lijep”, na početku razgovora rekao je Ilija Bulajić, dodajući da su i njemu najbliži ljudi bili iznenađeni, a neki su pitali koliko mu novca Nina traži za bubreg. Istanbul se pokazao kao najbolji cilj jer se u tamošnjoj klinici rade transplantacije sa živog donora, a Nina i Nikola su bili jedin­stven slučaj, jer se ranije nisu ni poznavali. Oboje su razgovarali sa etičkim odborom i prošli sve pripreme da bi se našli u opera­cionoj sali.„Novac za transplantaciju u Turskoj je brzo prikupljen, a deset hiljada eura koje sam imao preko potrebne sume, ja sam prije odlaska u Istanbul dao Rosi Knežević, koja se

10.000eura je Ilija poklonio su-građanki za novi bubreg.KONSTANTINA: „Većina me doživljava kao

heroja, što ja nisam. Samo sam pomogla”.

31KOSMO

Foto

: KO

SMO

, zVg

.

Du weißt noch nicht so genau wohin nach der Schule? Zahlreiche Angebote können dich bei der Entscheidung unterstützen. Besuche einfach ein Berufsinformationszentrum oder schau auf www.berufskompass.at vorbei. Und eine individuelle Begleitung während der Lehre nur für dich persönlich bietet das kostenlose Lehrlingscoaching. Infos unter: www.lehre-statt-leere.at

Lehre kann mehr!Entdecke die Chancen und Vielfalt einer Lehrausbildung

Entg

eltl

ich

e Ei

nsch

altu

ng

B

MD

W/A

dob

e St

ock

Piše: Vera Marjanović

TRADICIJA. Vlasi su hrišćani, ali u njihovim po-smrtnim običajima vrlo je prisutno paganstvo. Kult mrtvih se posvećeno neguje, a u ritualima se sve namenjuje pokojniku, kako na hladnom, mračnom i bezvodnom putu ka raju njegova duša ne bi patila.

Foot

os: z

Vg.

Istorijski izvori kažu da su Vlasi starobalkansko stanovništvo, koje je kasnije romanizovano. U doba Vizantije primili su hrišćanstvo, a kasnije su u istočnoj Srbiji bili pod uticajem bugarske crkve. U tim planin­skim krajevima dugo nije bilo sveštenstva, pa se sve pagansko što je ostalo samo preobrazilo u hrišćansko. Primera radi, mito­loška bića koja su činila dobro ljudima, prešla su da rade uz Božju pomoć i u službi Boga. Za razliku od njih, ona mitološka bića koja su donosila bolest i nedaće, nastavila su da rade na strani đavola ili zla. Posmrtni običaji kod Vlaha obiluju misti­kom, a KOSMO je istraživao tzv. pomane, rituale koji se ne gube, mada se mnogi detalji polako zaboravljaju. Zato u sva­

Osobi na samrti, pre nego što ispusti dušu, u ruku se stavlja upaljena sveća.

pokojnika je najveća pomana. Do tog 40. dana neka žena iz porodice svakog dana ide na groblje, gde nosi cveće, hladnu vodu kojom poliva grob i pali sveću. Voda je namenjena da se pokojnik osveži i umije. Name­njuju se i čašica rakije i cigara.

Kad se priča o pomanama, uvek se pominje namenjiva-nje. Šta to znači?Tokom sedam godina od dana smrti, kad god imamo pomane, mi namenjujemo pokojniku različite stvari, naravno, kako i koliko koja porodica može. Ja sam mom svekru svake godine namenjivala kompletno odelo. Na krevetu je bila nova poste­ljina – čaršav, jastuk, ćebe, a onda sam na krevet stavljala kompletnu novu odeću. Tu je sve: od donjeg veša, cipela, čarapa, košulje, pa do odela. Uz to se na pod stavi lavor sa vodom, peškir i sapun, zapali se sveća i sve se namenjuje pokojniku. Nakon pomane, tu

Vlaške pomane —ritualna sećanja na umrle

kom selu postoji makar jedna žena koja zna više od drugih, kao što je slučaj u Brestovcu, prelepom selu nadomak Bora.

Dragojla Martinović (63), trgovkinja u penziji KOSMO: Kako ste upoznali vlaške posmrtne običaje?Dragojla Martinović: Pored onoga što sam o pomanama naučila od majke, kasnije sam pisala po uputstvu jedne sta­rije žene iz komšiluka. Veoma je važno da se osobi koja je na samrti, pre nego što ispusti dušu, u ruku stavi upaljena sveća. Ukoliko se to ne uradi,

žene prave rajsku sveću, koja pokojniku osvetljava put na onom svetu. Kod kuće se na svaki pomen do sedme godine u specijalnom držaču zapali puno sveća, koje se postavljaju na čelo stola dok traje ručak. Svrha ovog rituala je da se pokojniku osvetli put ka vratima raja.

Koliko često se daju pomane?Pomane se nakon smrti prave na prvu subotu, na četrdeset dana, na pola godine i godinu, a onda se obeležava svaka godišnjica do sedme godine od smrti. Uvek se sprema kompletan ručak sa pet, sedam ili devet vrsta hrane jer mora biti neparni broj. Na stolu je vlaška kisela čorba, salata, kuvani kupus ili sarma, meso i kolači. Obično se kuva pirinač u mleku ili u vodi, ako je post. Kroz sve te godine, makar jedna pomana mora biti posna. Pomana se daje isključivo utor­kom, četvrtkom ili subotom, a nikako ostalim danima u nedelji. Na 40 dana od smrti

REPOR TAŽA

KOSMO32

U tzv. glavu je zabodena velika sveća oko koje su slatkiši, voće i novac. To se namenjuje za pokojnika, a sve sa hleba ostaje u kući.

Radmila Budić je suprugu dala sve pomane do sedme godine.

Dragojla Martinović je zapisi-vala uputstva o običajima.

Foot

os: z

Vg.

odeću nosi neko iz kuće. Jedino se na sedmodnevnom pomenu nošeno pokojnikovo odelo namenjuje i daje nekoj osobi koja je bliska porodici i koja je bila od pomoći tokom bolesti i smrti pokojnika. Obavezno je da za neku pomanu do sedme godine, a obično je to za prvu godišnjicu smrti, porodica kupi neki komad nameštaja – sto i stolice, kauč, krevet, zavisno od finansijskih mogućnosti. Uz to ide posteljina i kompletno odelo i sve se namenjuje pokojniku, ali ostaje u kući.

Šta još karakteriše pomanu?Hlebovi različitih veličina, namena i imena. Za svaku pomanu uvek stavljamo na sto i tri tzv. glave, sa hlebo­vima ispod njih. Ranije smo to pecivo pravili kod kuće, a sad se

Pomane: prva subota, 40 dana, pola godine, godina i sve godišnjice smrti do sedme godine.

obično naručuje u pekari. Sve se pravi od običnog hlebnog testa: brašno, kvasac, so i voda. Glave su ravne, okrugle pogače, koje se ukrašavaju raznim moti­vima napravljenim od testa.

To je obično pletenica uz rub, po sredini se postavi krst, a onda se dodaju drugi ukrasni motivi. Kad se glava iznese na sto, u sredinu je zabodena velika sveća oko koje su slatkiši, voće i novac. To se namenjuje za pokojnika, a sve sa glava ostaje u kući. Kad se kompletna pomana nameni, hlebovi se posluže za ručak. Prvo sedaju svi muškarci,

niku, svako donese neki mali poklon: peškir, salvetu, mara­micu. Nakon sahrane, sve to se podeli narodu. Za svaku poro­dicu koja dolazi na pomanu, takođe se spremaju kolači za štap, koje oni zajedno sa slatki­šima i voćem odnose kućama. Kad se to daje, kaže se: „Primite ovaj kolač, slatkiše i voće, name­njene za dušu pokojnika“. On ugasi sveću na kolaču i odgo­vori: „Bog da prosti“. Domaćini često po završenom ručku uz to dodaju neki komad mesa, kolače i hleb. Za pomanu kod navršenih sedam godina od smrti, porodica svima koji sede za stolom daje male poklone: peškire, salvete, čarape. Narod koji dolazi na pomanu donosi šta ko ima u kući: kafu, piri­nač, šećer, flašu zejtina, so, makarone.

Radmila Budić (77),učiteljica u penzijiObičaji se pažljivo čuvaju i u kućama intelektualaca, o čemu svedoči čuvena učiteljica Rada, koja je opismenila mnoge gene­racije u selu Brestovac.

KOSMO: Vi pripremate sed mogod išnji pomen svom suprugu. Kako će to izgledati?Radmila Budić: Moj pokojni suprug je bio univerzitetski profesor, doktor nauka, a obe naše ćerke su intelektualke. Međutim, mi smo oduvek u kući negovali vlaški jezik i običaje predaka. Naravno, kroz školovanje i kasniji život smo usvajali vrednosti koje nas okružuju, ali veza sa korenima se čuva. Od kako je pre sedam godina preminuo moj suprug, mi smo mu dali sve pomane

ODELONamenjuje se: veš, cipele, čarape, košulja i odelo.

a nakon njih žene. Ako je pri­sutno puno ljudi, postavlja se jedna ili tri sofre.

Šta je još na stolu?Za sve pomane se pripremaju pogačice od hlebnog testa, koje se zovu „zakoni“. Ukrašene su simbolima koji imaju poseban značaj: sunce, mesec, krst i svi su namenski napravljeni. Na stolu se postavljaju oko prve glave, a ima ih deset i više. Na njima su takođe sveće. Za 40 dana se sprema još 40 pogačica, kao i 40 ukrštenih kolača, a sveće su i na njima. Suština je da sto za pomanu, kad se upale sve sveće, bude što više osvetljen. U kadi­onicu se stavlja tamjan, koji se takođe zapali, pa se kadi trpeza unazad. To se čini tri puta. Kaže se da je miris tamjana i sve što je na stolu namenjeno pokojniku. Na stolu je jedna posebna pogača sa svećom, čaša crnog vina i nešto od spre­mljene hrane, što se namenjuje

tom danu, uz molbu rajskom stražaru da pomanu primi za pokojnika. Za svaku pomanu se pravi i štap koji se ubere u šumi, lepo se oljušti od kore da bude gladak i prav. Na stolu je i kolač (hleb) za štap, na kojem mora da bude ukras u obliku krsta, sveća, kao i slatkiši i voće. Taj kolač se namenjuje nekom muš­karcu iz porodice.

Šta se radi sa svim tim hlebovima?Sve se namenjuje pokojniku, uz nabrajanje svega što se nalazi na prvoj i ostalim glavama, odno­sno hlebovima. Kad je taj ritual završen, sa glava se sklanjaju slatkiši, sveće i novac, hlebovi se seku i poslužuju uz ručak.

Da li se na sahranama i poma-nama nešto poklanja?Kad ljudi odmah nakon smrti dolaze da zapale sveću pokoj­

33KOSMO

U tzv. glavu je zabodena velika sveća oko koje su slatkiši, voće i novac. To se namenjuje za pokojnika, a sve sa hleba ostaje u kući.

Dr. Nemanja Ispirović je vrsni poznavalac posmrtnih običaja kod Vlaha.

Foot

os: z

Vg.

Kažu da kapije raja čuvaju dva velika sunco-kreta, koji su svete biljke u vlaškoj mitologiji.

Olga Ispirović, prema običajima, namenjuje hlebove na kojima su sveće i jabuke petro-vače na dan seoske zavetine Petrovdana.

Od prve do poslednje pomane tokom sedam godina, na sto treba postaviti 365 obrednih hlebova različitog izgleda i namene.

REPOR TAŽA

KOSMO34

onako kako stari običaji nalažu. Mi to u selu možemo jer imamo uslove, ali verujem da mladi ljudi koji odlaze u gradove, naročito u inostran­stvo, nemaju te mogućnosti, pa običaje moraju prilagođavati ograničenim uslovima. Naža­lost, na taj način se deo tradicije bespovratno gubi.

Da li se na selu odoleva promenama?Čak i na selima se neke stvari menjaju. Nekad smo sve obredne hlebove pripremali u svojim domovima, a danas ih naručujemo u pekarama, dok nam hranu isporučuju specijalizovane firme. Tako je jednostavnije za starije ljude koji su ostali u selima, mada se trudimo da sačuvamo suštinu.

Imate li neku poruku za mladu generaciju?Kao učiteljica, koja je mnoge generacije opismenjivala i

davala im osnov za dalje ško­lovanje, savetujem mladim ljudima da upijaju nove spo­znaje, da se otvaraju prema različitostima i da ih prihvataju. Ipak, apelujem na njih da nikad ne zaborave na kulturu, jezik i tradiciju svog naroda. Očuva­nje identiteta ih čini bogatijima i vidljivijima u društvu.

Dr. Nemanja Ispirović (26), lekarNemanja je iz vlaškog sela Korbovo kod Kladova, a u njegovoj rodnoj kući se govori vlaški jezik, na kojem je u ranom detinjstvu od baka i dedova slušao bajke koje je vrlo rano počeo beležiti. Vremenom se njegovo interesovanje širilo, pa danas mladi lekar ima bogatu arhivu beleški, iz kojih će nastati vredna dela o Vlasima, njihovom jeziku, kulturi i običa­jima. Između ostalog, Nemanja je vrsni poznavalac posmrtnih običaja kod Vlaha.

KOSMO: Kako izgledaju posmrtni običaji kod Vlaha?Dr. Nemanja Ispirović: U slu­čaju da je čovek izdahnuo bez sveće u rukama, prave se rajske sveće. Žene koje prave te sveće treba da budu čiste mentalno i fizički, pa poste dok se pripre­maju za obred. Rajske sveće se pale tokom sahrane, nalaze se na drvenom stalku, a ima ih 44, dok se jedna velika pali u crkvi pored oltara. Na sahranama su pokojnici opevani u tzv. pjetre­katurama, koje pevaju tri žene, što predstavlja ispraćajnice ili sprovodnice za umrle. One stihovima upućuju dušu pokoj­nika na put kojim na onom svetu treba da ide. Primera radi, duša stiže do jednog dela puta na kojem se nalazi česma, a onda prilazi baba koja pokoj­niku nudi stolicu da sedne, da se odmori i da popije vode. Među­tim, u pjetrekaturi ga žene uče

da to nikako ne prihvati jer je to voda zaborava. One pokojniku objašnjavaju da će, ako popije tu vodu, zaboraviti sve svoje, a sve što mu porodica bude namenjivala, neće mu stići. Zato pokojnik treba da bude žedan dok ne stigne do odre­đenog mesta, gde će ga čekati voda koju mu je porodica namenila. U svakom slučaju, ceo taj put je opevan sa ciljem da se umrli lako i sigurno spro­vede do vrata raja.

Šta znači reč „pomana”?Vlasi veoma veruju u zagrobni život i neguju kult smrti, a pomana, na vlaškom jeziku „pomenješće“, znači vraćanje, buđenje iz mrtvih. Inače, na svim pomanama najvažniji su obredni hlebovi. Od prve do poslednje pomane, na sto treba postaviti 365 hlebova različitog izgleda i namene. Ljudi najčešće ne znaju zašto se svi ti hlebovi stavljaju na

trpezu, ali znaju za običaj i poštuju ga. Obredni hlebovi imaju veliki značaj jer ako se na hlebovima, tzv „zakonima“ nalaze Sunce ili Mesec, ta mitološka bića učestvuju u pogrebnom životu i vode dušu pokojnika do vrata raja. Dok još nije bilo primljeno hrišćanstvo, taj put se zavr­šavao Suncem. Kapije raja čuvaju dva velika suncokreta, koji su svete biljke u vlaškoj mitologiji. Ranije je uvek bilo 15 zakona, ali pod uticajem pomodarstva, poslednjih pedesetak godina je puno toga promenjeno. Postalo je važnije da se stavi što više različite hrane, a da se smanji broj obrednih hlebova. Hleb koji zovemo „glava” pred­stavlja žrtvu koja se davala u pagansko vreme, a dajemo je i u hrišćanstvu kroz hleb i vino, koji predstavljaju telo i krv Isu­

sovu. Na pomanama ta glava je za glavu pokojnika na onom svetu. Od sela do sela se običaji razlikuju, ali na pomani mora da bude makar jedna glava. Krst kojim je taj obredni hleb ukrašen na krajevima se uvija u spirale i zove se krušilata. Dok duša luta šest nedelja nakon smrti, na pomanama se na sto postavljaju 44 hlepčića jer je to broj koji se stalno ponavlja u vlaškoj mitologiji. Na svakom hlebu mora da bude sveća.

Foot

os: z

Vg.

VODAima veoma važnu ulogu jer je onaj svet bezvodan.

Od prve do poslednje pomane tokom sedam godina, na sto treba postaviti 365 obrednih hlebova različitog izgleda i namene.

En

tge

ltlic

he

Ein

sch

altu

ng

I Fo

to:

iSto

ck-

62

29

66

516

, Srd

jan

Pav

bis 19.01.2020

www.museumnoe.at

Die Ausstellung über Geheimnisse,Verrat & Heldentum

Šta je još važno u posmrtnim običajima?Pored hleba, važnu ulogu ima i voda zato što je onaj svet bezvodan. Sedam godina, dok ne dođe do vrata raja, pokojniku treba namenjivati vodu da utoli žeđ, za kupanje, za pranje odela i sl. Naročito je važan ritual na pomani na šest nedelja, kad se ritual izvodi kod izvora, reke ili se tekuća voda pravi u dvorištu uz pomoć creva. Taj ritual treba da sprovode devojčice koje još nisu dobile prvu mesečnicu. Uzimaju se 44 kofe sa vodom, namenjuju se pokojniku i izlivaju se 44 puta. Dok se to radi, kaže se da je voda za dušu pokojnika (kaže se njegovo ime), a osoba koja je svedok dodaje: „Bog da

prosti“. U vlaškoj mitologiji ne postoji pakao. U deo gde vla­daju demoni i đavo, može da ide samo onaj koji to želi. Ako je čovek grešio dok je bio živ, na putu ka raju naići će na most od drveta, ispod kojeg je bezdan, a širok je koliko i točak volovskih kola. Sužava se i širi onako kako pokojnik gazi, zavisno od toga koliko je bio grešan za života. Iz bezdana se čuju zmije, žabe i pobačena deca. Zato žena koja peva pogrebnu pesmu kaže pokojniku da ne gleda na dole, da se ne osvrće, nego da gleda samo pravo jer zna da nije gre­šan, a ako je i bio, pokajao se, pa će preći na drugu stranu.

Zašto se namenjuje do sedme godine?

Mi ne znamo da li je pokojnik za života nešto zgrešio i da li se pokajao. Ipak, za svaki slučaj se prave pomane, gde se namenjuje odelo i voda, da bi on imao sve što mu je potrebno do kraja sedme godine, dok ne dođe do raja. Tokom tih sedam godina pokojnik prolazi kroz čistilište, pokaje se i stupa u raj. Najveća kazna za duše je taj dugi put jer je podzemni svet hladan, maglovit i mračan, ne može se niko sresti, niti čuti sa ovog sveta. Pokoj­niku se kroz tih sedam godina namenjuje sve ono što mu je za života činilo prijatnost. Na glav­nim pomanama se namenjuje i štap, a jedan se stavlja u kov­čeg sa pokojnikom, kako bi se njime branio na onom svetu od demona i od duša koje nemaju hranu.

Zašto se na pomani igra kolo?Kad je prošla cela patnja kroz pokajanje pokojnika, sedme godine ili na neki veliki praznik,

namenjuje se kolo. Kolovođa nosi njegovu sliku i u preno­snom značenju on je pokojnik, a ostali imaju 44 sveće, na koje se stavljaju darovi. Većinom su to maramice ili marame, koje su se nekad tkale od svile. Osobe koje učestvuju u obredu na pomani, uvek moraju da dobiju neki dar. Dok se igra kolo, otvaraju se vrata raja, a pred pokojnika u kolu izlaze članovi familije i pri­jatelji koji su već tamo, srećni što ga dočekuju. On sa njima ulazi u raj i to je kraj puta za njegovu dušu. Kod nas se kolom proslav­lja rođenje i ispraćaju mrtvi.

Blumengärten HirschstettenAdresa: Quadenstraße 15, 1220 Wien

Ako maštate o tipičnom zapadnjačkom venčanju, sa notom američkog duha, onda je ova lokacija prava za vas! U parku „Florarium“, na 60.000 kvadratnih metara možete da ostvarite vaše venčanje iz snova. Ova lokacija se posebno ističe u odnosu na druge svojim raskošnim svetom cveća i egzotičnih biljaka. Parovi mogu da odaberu jedan od tri ambijenta: bašte za ven­čanje, indijske bašte i meksikanske bašte. U slučaju padavina, mladencima i gostima stoji Kuća palmi od 700 metara kvadrat­nih na raspolaganju.

KOSMO36

Reci DA,(u) prirodi!

Piše: Dušica Pavlović

Schloss LaxenburgAdresa: Schloßplatz 1, 2361 Laxenburg, Niederösterreich

Venčanje u dvorcu, u velikoj, raskošnoj haljini san je većine devo­jaka. Mnoge od nas maštaju o venčanicama koje svojim krojem podsećaju na srednjovekovne dvorske haljine, baš zato što je to jedinstvena prilika da se osetimo kao princeze ili, pak, kraljice! Ako tom osećaju dodamo i pravi dvorac ­ onda je venčanje iz bajke zagarantovano! Ono što ovu lokaciju čini jedinstvenom je ne samo atmosfera privatnosti, već i predivna, ogromna bašta idealna i za decu. Osim toga, zaljubljeni par očekuje nezaboravan doživljaj na jezeru pored dvorca.

Foto

s: M

A 4

2 ­ W

iene

r Sta

dtgä

rten

, Ash

ley L

udae

sche

r

L I FEST YLEL IFEST YLE

Weingut am ReisenbergAdresa: Oberer Reisenbergweg 15, 1190 Wien

Za sve ljubitelje ekskluzivnih venčanja, ovo je prava lokacija! Nad krovovima Beča, imaćete utisak da je ceo svet vaš i uživa­ćete u prelepom ambijentu i pogledu. Iz prelepe svečane sale, koja je idealna za svadbene proslave i odiše tradicionalnim austrijskim duhom, izlazi se na poljanu sa koje se vidi čitav grad! Ova vinarija i restoran poznat je još i po svojim vrhun­skim, kulinarskim umećima. Čista priroda, svež vazduh i blizina grada čine ovu lokaciju idealnom za svačiji ukus.

VENČANJE. Većina parova iz naše zajednice svoj najlepši dan planira u državama bivše Jugoslavije ili u „klasičnim”, zatvorenim salama za venčanje. No, Austrija zadivljuje ljude širom sveta svojom prirod-nom lepotom, pa kao tavka ima bezbroj mogućnosti za venčanje iz snova!

Barockpalais SchönburgAdresa: Rainergasse 11, 1040 Wien

Želite venčanje okruženi zelenilom, ali ne predaleko od grada? Da, moguće je! Prelepa barokna palata koja se nalazi u srcu Beča, već od 2008. godine zrači novim sjajem. Okru­žena je parkom površine 15.000 kvadratnih metara i time se svrstava u najbolju, prirodnu lokaciju u centru grada. Jedin­stvena akustika svečane sale omogućava jedinstven zvuk nota i nezaobravan muzički doživljaj. Za parove sa oštrim sluhom i istančanim osejaćem za muziku, ova sala je pun pogodak! Palais Schönburg je idealan spoj grada i prirode!Fo

tos:

MA

42

­ Wie

ner S

tadt

gärt

en, A

shle

y Lud

aesc

her

Foto

s: Bl

umen

kultu

r, W

eing

ut am

Rei

senb

erg

37KOSMO

počinju da registruju osećaj nezadovoljstva, uznemirenost ili napetost izazvanu životnim okruženjem čoveka. Budući bolesnik će svoj problem naj­češće iskazati osobama koje ga okružuju. Odgovor ili savet koji će najpre dobiti biće poziv na jednu čašicu ili da „zapali jednu”. Taj prvi kontakt, koliko god bio neugodan, mozak regi­struje kao nagradu i postaje okidač za razvoj bolesti.

Koje vrste zavisnosti su najčešće, odnosno najteže?Na prvom mestu u svetu je nikotin, sledi alkohol, nakon toga dolaze lekovi, supstance za uživanje, a na vrhu pira­mide nalaze se različite droge, tj. narkotici, što je i najteži oblik zavisnosti jer je put do ozdrav­ljenja dugačak i težak.

Šta je zajedničko svim osobama koje boluju od zavisnosti?Zajedničko im je sledeće: • Strahovita potrebe za kon­

zumiranjem kojoj se čovek ne može odupreti.

• Gubitak kontrole nad količi­nom i učestalošću upotrebe.

• Povećanje tolerancije i upo­treba sve većih kolicina.

• Zapostavljanje drugih stvari u životu i potpuno koncentri­sanje na dolaženje do objekta uživanja.

• Strah od apstinencijalnog sindroma, tj. lošeg stanja ako se ne dobije supstanca.

• Strah od promena navika i rutine u koju se uplovilo.

• Nastavljanje korištenja, bez obzira na zdravstvene i životne posledice koje su već nastale.

U kojoj starosnoj dobi se naj-češće upada u zavisnost?Zajednička karakteristika bolesti zavisnosti je početak u maloletničkom periodu ili čak u pubertetu. U prevenciji je važno da se onemogući dostupnost i da se budno pazi na svaki korak mladih ljudi. Od neprocenjive važnosti je i pravilno informi­

KOSMO38

ZDRAVLJE

OSNOVNA PODELA: prva grupa, koja je zna-čajno obimnija od druge i koju vam pred-stavljamo u ovom izdanju KOSMA, obuhvata zavisnost od supstanci, tj. sredstava koja se mogu konzumirati na različite načine.

N astanak bolesti zavi­snosti se često vezuje za probleme savremenog

čoveka. Međutim, zavisnost u našoj civilizaciji postoji već vekovima, ali danas je društvo osvešćeno, pa se ovim bole­stima prilazi izuzetno ozbiljno. Prevenciji i traganju za meto­dama lečenja se posvećuje velika pažnja, s obzirom da su mladi najčešće žrtve ove poša­sti. O osnovnim putokazima, kad su bolesti zavisnosti u pita­nju, KOSMO je razgovarao sa dr. Vesnom Budić Spasić, lekar­kom opšte medicine iz Beča.

KOSMO: Da li je zavisnost zaista bolest ili je reč o poroku?Dr. Budić Spasić: Osnovu zavisnosti čini poremećena funkcija moždanih centara koji su odgovorni za osećaj nagra­đivanja. Zavisnost nije odlika poremećenog karaktera, već bolest koja se može dokazati na moždanom nivou. Prvi kontakt nastaje kada centri u mozgu

Piše: Vera Marjanović

Zavisnost — izuzetnoozbiljna bolest

sanje u porodici i obrazovnim ustanovama. Da se razumemo, i problemi u porodici mogu biti posredni povod da se potone u bolest zavisnosti. Ako se tinej­džer svakodnevno suočava sa svađama, pa čak i nasiljem u kući, lako će skliznuti u sferu koja mu u početku donosi

Zavisnosti su vrlo često kombino-vane, pa se pogođene osobe ne zadržavaju samo na jednoj supstanci.

kavanje od upotrebe štetnih supstanci, lečenje organskih bolesti nastalih zbog zavisno­sti, psihološko stabilizovanje i uključivanje u socijalni sistem. Put do uspeha nije lak jer zavisnost ima izuzetno jaku psihičku i organsku kompo­nenetu. I psiha i telo odbijaju oduzimanje sredstva uživanja. To sve povlači za sobom zdrav­stveno, profesionalno, socijalno i emotivno propadanje zavi­snika. Najveći problem je što u mozgu zauvek ostaje sećanje jer čovekov organizam, genetički uslovljeno, ništa sa čime je bio u kontaktu ne zaboravlja. Iz tog

razloga je procenat vraćanja, tj. recidiva, vrlo veliki i nemoguće ih je predvideti i sprečiti.

Kome se roditelji mogu obrati za pomoć?Dok su deca maloletna, prva adresa je psiholog u školi, ili organizacija „Dialog”, koja pruža stručnu pomoć. U tom uzrastu deca moraju da sara­đuju jer u suprotnom o njima brigu preuzima Jugendamt. Kod punoletnih lica sve zavisi od njihove volje, a primorani su na lečenje jedino ako su zabraz­dili u kriminal. U tom slučaju odlaze u ustanove za lečenje. No, koji god smer da se uzme, u suštini je sve na porodici koja najviše trpi. Naravno, sama nema moć da se izbori sa pro­blemom, pa se moraju uključiti lekari zbog supstitucije i lečenja pratećih bolesti, kao i socijalne službe zbog ponovnog uključi­vanja u normalni život.Fo

tos:

iSto

ckph

otos

prividno olakšanje. Nefunkci­onalna porodica ne primećuje na vreme njegov problem, što kasnije otežava lečenje. Isto tako, bolest zavisnosti može dovesti do problema u porodici koja, umorna od borbe, postaje oslabljena.

Koji si mptom i treba da budu alarm za roditelje?Prvo treba obratiti pažnju na izostajanje iz škole. To nije zdravstveni simptom, ali je vrlo sumnjiv pokazatelj. Pad u dubine ozbiljnijih poroka, tj. bolesti zavisnosti je brži nego što mislimo.

Da li se zavisnici zadržavaju na jednoj supstanci?Zavisnosti su vrlo često kom­binovane. Zavisnici koji puše nikotin lako se prepuštaju uživanju „trava”, odnosno marihuane, alkohol se najče­šće kombinuje sa tabletama

za umirenje, a kod ozbiljnih zavisnika od teških narkotika moguće su sve kombinacije. Štetno delovanje pojedinačnih supstanci, kao i kombinacije, ima kumulativni efekat. To znači da posledice vremenom postaju sve teže za organizam i, naravno, za lečenje.

Koje se bolesti javljaju kao posledice zavisnosti?Prateće bolesti koje zapravo dovode do smrti pacijenta su mnogobrojne: infekcije, pad imuniteta, tumori, otkazivanje organa, predoziranje i aspi­riranje sa gušenjem, psihički poremećaji i halucinacije koje dovode do samoubistva.

Koliko zdravstveni sistem može pomoći u lečenju?Zdravstveni sistem se trudi da zavisnike podvrgne sve­obuhvatnom lečenju, što podrazumeva, pre svega, odvi­

ALARMObratite pažnju na izostajanje iz škole!

Uzorci slabosti bešikeMišići karličnog dna su kao viseća mreža za ležanje koja zatvara trbušnu duplju. Uko-liko su oslabljeni, unutrašnji organi se spuštaju i vrše pri-tisak na bešiku. Zbog nas-talog opterećenja na mišiće karličnog dna, tokom sme-janja ili kašljanja dolazi do nekontrolisanog mokrenja. Ovim problemom su posebno pogođene žene u menopauzi usled hormonalnih promena, kao i mlađe žene zbog posledi-ca trudnoće i porođaja. Mnoge žene posežu za ulošcima kako bi sprečile neprijatne situacije.

Primetni rezultatiBundeva u narodnoj medici-ni ima dugu tradiciju kada je reč o lečenju slabosti bešike. Međutim, da bi se postigli po-zitivni razultati, neophodno je uzimati čak 40 do 50 zelenih semenki bundeve. Ipak, upo-treba ovog leka je umnogome

olakšana zahvaljujući odva-janju ekstrakata koji u visokoj količini sadrže lekovito dejstvo bundeve. Danas je upotreba ekstrakata bundeve naučno dokazana za poboljšanje funk-cije bešike. Studije pokazuju da ekstrakti bundeve mogu pomoći ženama sa urinarnom inkontigencijom nakon me-nopauze.

Kod žena koje redovno koriste ektrakte bundeve primećeno je smanjenje epizoda nekon-trolisanog mokrenja sa 7,3 na 1,5 puta po danu za samo šest nedelja.

Imate slabost bešike i urinarnu inkontinenciju?

Svaka četvrta žena pati od slabosti bešike i neprijatnih posledica poput potrebe za mokrenjem ili nekontrolisanim mokrenjem. Ipak, postoji dobra vest: slabost bešike nije neizlečiva i možete je se rešiti pomoću biljnog preparata.

Postoji lek!

Dnev

ne ep

izode

neko

ntro

lisan

og m

okre

nja

876543210

Pre

7,3

Nedelja 1

5,5

Nedelja 2

4,1

Nedelja 4

2,2

Nedelja 6

1,5

Pojavljivanje nekontrolisanog mokrenja

1 Sogabe H. et al., Jpn J Med Pharm Sci 2001; 46: 727–737

AnzeigeAnzeige

Für Ihren ApothekerPZN 4846076

BÖGBerufsverbandösterreichischerGynäkologen

EMPFEHLUNG

Vaučer za popust za Dr. Böhm® Kürbis für die Frauvaži od 1. do 30.11.2019. u svim apotekama koje učestvuju u akciji.

-20%popusta

20191015_KurbisFrau_Kosmo_103x280_WIW_LA.indd 1 15.10.19 14:32

Put do trajnog odvikavanja nije lak jer zavisnost ima jaku psihičku i organsku komponenetu.

Zavisnosti su vrlo često kombino-vane, pa se pogođene osobe ne zadržavaju samo na jednoj supstanci.

KUHINJA

Težina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 5 minuta

Sastojci:• 6 g NESCAFÉ GOLD• 1­2 kugle sladoleda od vanile• 900 ml vruće vode• mleveni keks za dekoraciju

NESCAFÉ AffogatoUlepšajte dan dragoj osobi jedinstvenim spojem toplog i hladnog!

Priprema:Jednu do dve kugle sladoleda staviti u širu času.

Pomešati NESCAFÉ GOLD Edel­mischung sa vrućom, ali ne kipućom

vodom.

Preliti kafu preko sladoleda.

NESCAFÉ Affogato dekorisati mlevenim keksom.

1.2.

3.4.

KOSMOKOSMO40

KAFA. Ima li šta bolje od aromatičnih toplih napi-

taka tokom kišnih jesenjih dana? NESCAFÉ, jedan

od vodećih proizvođača kafe, otkriva vam svoje

tajne recepte za druženja puna topline i uživanja.

Odaberite svoju omiljenu varijantu i prepustite se

neverovatnom kafenom iskustvu.

NESCAFÉ —okusi razliku!

Piše: Dušica Pavlović

Foto

s: iS

tock

phot

os

Težina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 5 minuta

Sastojci:• 5 g NESCAFÉ GOLD • 1/2 banane• 12 grama mlevenih badema• 4 urmašice• 250 g svežeg mleka• 15 ml meda• 7­8 kockica leda

NESCAFÉ Honey DatePoželeli ste se smoothija sa ukusom kafe? Imamo savršen recept za vas!

Priprema:Sve sastojke zajedno sa ledom izmik­sati u mikseru na najvećoj jačini dok

se ne dobije glatka, baršunasta masa.

Napitak pažljivo sipati u čašu i uživati!

1.

2.

Težina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 5 minuta

Sastojci:• 5 g NESCAFÉ GOLD• 30 ml Pumpkin Spice Sirup• 250 ml mleka• Mešavina mlevenih začina

(cimet, anis i karanfilić) za dekoraciju• braon šećer

NESCAFÉ Pumpkin Latte Priuštite sebi savršeno poslepodne uz Pumpkin Latte i začinite život jedinstve-nim ukusom.

Priprema:Sve sastojke staviti u jednu posudu i zagrejati do 60˚ C uz konstantno

mešanje.

Napitak pažljivo sipati u čašu.

Pomešati braon šećer za mešavinom začina i posuti po peni za dekoraciju.

1.

2.3.

41KOSMO

Foto

s: iS

tock

phot

os

KOSMO42

Fotografije: Nebojša BabićPiše: Dušica Pavlović

STARSSTARS

ROCK. Jedna od najvećih legendi jugosloven-skog rocka i dan danas puni hale širom regi-ona i dijaspore. Momčilo Bajaguć Bajaga ek-skluzivno priča o starim i novim vremenima.

KOSMO:Kamen temeljac Vaše velike karijere postavili ste u bendu „Riblja Čorba”, u kojem ste, kako kažete – muzički gledano – završili osnovnu i srednju školu. Kako je uopšte došlo do toga da budete deo benda?Momčilo Bajagić Bajaga: Nekada davno, pre „Riblje Čorbe” (u tom bendu sam počeo da sviram sa nepunih 18 godina) svirao sam polu profesionalno sa raznim

sve ostale obaveze poput pojavljivanja na televiziji, davanja intervjua, potpisiva-nja ugovora itd.

Vi ste jedan od najvećih rock muzičara sa prostora bivše Jugoslavije. Imali ste preko 200 koncerata godišnje, slu-šalo Vas je i staro i mlado i muško i žensko... Onda je, pred rat, krenula da se menja, kako politička, tako i muzička scena. Da li Vam je bilo teško kao bendu da opstanete u tim promenama?Jeste, bilo je teško. Tada je

„Na našim koncertima se ništane menja osim generacija”

bendovima. Jedan od tih bendova je bio bend „Glo-gov kolac” u kojem je svirao pokojni Rajko Kojić. On je prvi došao u grupu „SOS” koja se sa Borom spojila u „Riblju Čorbu”. Kada su tra-žili još jednog gitaristu, Rajko se setio mene i pozvao me da dođem na audiciju u Dom omladine.

U jednom momentu ste osetili da je vreme da

napravite solo karijeru. Koja promena se desi kod muzičara da napusti bend?Tokom tih šest godina, koliko sam bio član „Riblje Čorbe”, „ispekao sam zanat”. Kako je vreme odmicalo, sve više sam komponovao autorske pesme i sticajem okolnosti je vreme sazrelo da napustim bend. Napravio sam album „Pozi-tivna geografija” i nakon toga sam još jedan album odsvi-rao sa „Čorbom” – „Muzičari koji piju”. Razlika koju oseti muzičar kada napusti bend je razlika u odgovornosti. Dok sam bio gitarista u „Čorbi” bilo mi je mnogo lakše i imao sam manje posla nego kad sam postao lider svog benda. Tada su me dočekale

„Naša publika je kao ’Politikin zabavnik’ — od 7 do 77.”

bilo veoma malo koncerata za rock bendove. Popularne su postale diskoteke, dance muzika i mi smo, sticajem okolnosti, bili prinuđeni da sviramo po našoj dijaspori. Tih pet, šest godina, najgo-rih za domaći rock, više smo svirali u dijaspori nego u Srbiji. Zahvaljujući dijaspori smo uspeli da preživimo taj gadan period. No, čim su se

stvari popravile, vratili smo se na domaću scenu.

Koliko je raspad Jugoslavije uticao na Vašu karijeru? Da li ste se nakon rata osetili nedobrodošlim u nekoj od država bivše Juge?Iskreno rečeno, nisam. Mi smo svuda dobro prolazili i bili smo prvi ili drugi bend koji je nakon raspada svirao u nekoj od bivših republika. I dan danas uspešno sviramo u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori.

Tokom 90-ih ste razmišljali da odete u inostranstvo. Da li se danas kajete što niste?Ne kajem se jer sam, pored karijere u regionu, zadržao karijeru u našoj dijaspori koja je prilično velika. Kad je u Srbiji bilo najteže, živeo sam tamo, a putovao po

Bajaga: „Zahvaljujući dijaspori smo uspeli da preživimo najgori period za domaći rock.”

inostranstvu, tako da sam donekle i živeo kao da sam otišao u iz Srbije.

Svirali ste širom sveta. Koje gostovanje je za Vas bilo najegzotičnije i najza-nimljivije, a koje najgore?Loših nastupa stvarno nije bilo i ja mnogo volim da putujem. Od egzotičnijih bih izdvojio – Kazahstan (Alma

Ata), Bocvana, Južnoafrička Republika, Novi Zeland, a da ne pominjem Australiju, Ameriku i ostale.

Da li se oseti razlika između današnje publike i jugoslo-venske kada pevate Vaše stare hitove? Razume li današnja omladina poruke u pesmama nastalih 80-ih godina?Mislim da se uopšte ne razlikuju i to je zai-sta neverovatno jer se ništa ne menja osim generacija na našim koncertima. Doduše, dolaze i oni stariji koji su nas nekada slušali i ja volim da kažem da i m a m o

i kako ste generalno reago-vali na njih? Najviše su me zaprepastili komentari oko pesme „Nemoj da budeš njanja” sa drugog albuma. U jednom delu pesme pevam „izgleda mi k'o da curiš, po podu se razmazuješ”, ali to „-ješ” smo otpevali kao „je je je ješ” i mislili su da se nešto drugo dešava na podu, a to je baš glupo. Morao sam da idem i da objašnjavam da je u pita-nju, zaista, samo napev.

Kako se spremate za Vaše koncerte? Da li postoji neki tajni recept?Hvala bogu, sviram non-stop, pa nemam neku potrebu za specijalnim potrebama. Što bi se reklo – stalno sam u formi. Pred neku veliku turneju ili veliki koncert pravimo probe, kao i ostali bendovi.

Koja autorska pesma Vam je omiljena, a koja od drugih izvođača?To je teško reći. Napi-sao sam preko 300 pesama i imam puno omiljenih, a od dru-gih izvođača ima barem jedno 150 pesama koje mi se sviđaju, pa bi bilo

nemoguće izdvojiti samo jednu.

RAZLIKAkoju oseti muzičar kada napusti bend je u odgovor-nosti.

„Na našim koncertima se ništane menja osim generacija”

publiku kao „Politikin zabav-nik” – od 7 do 77.

Od albuma „Šou počinje u ponoć” do „Daljina, dim i prašina“ je prošlo šest godina, kao i od tog do „U sali lom”. Zbog čega pravite tolike pauze?Mi, inače, imamo mnogo pesama i ne možemo sve da ih izvodimo na koncertima. Osim toga, nije lako napra-viti dvanaesti album isto kao prvi. Ne određujem tačno vreme kada ću da snimam pesme, a i neke zahtevaju mnogo više vremena. Na svakoj radim pažljivo kako bi bile kvalitetne.

Oko mnogih Vaših stihova stvarale su se kontroverze jer su pogrešno protu-mačeni kao npr. „brojim znake i linije”. Koja od tih kontroverzi je Vas najviše zaprepastila ili iznervirala

Lična karta

Ime i prezime: Momčilo Bajagić

Rođen: 19.02.1960 , Bjelovar

Inspiraciju pronalazim u: životu

Moj uzor je...: Prince, Paul McCartney,

Keith Richards

Omiljeno mesto u Beogradu: Kalemegdan

KOSMO 43

KOSMO44

STARSSTARS

Piše: Manuel Bahrer

Najpraćeniji BalkanciNajpraćeniji Balkancina Instagramu

INFLUENSERI. Broj pratilaca na društvenim mreža-

ma često je pokazatelj uticaja poznatih. Najpraćeniji

na svetu je Cristiano Ronaldo, zatim pevačice Ariana

Grande i Selena Gomez. Što se Balkana tiče ovaj spi-

sak predvode fudbaleri, dva tenisera i jedna pevačica.

Foto

s: In

stag

ram

-Scr

eens

hots

Luka Modric (hrvatski fudbaler)

miliona pratilaca

17,5

Ivan Rakitic (hrvatski fudbaler)

miliona pratilaca

15,9

1.

2.

3.

Novak Dokovic (srpski teniser)

miliona pratilaca

6,1

Foto

s: In

stag

ram

-Scr

eens

hots

4.

5.

6.

8.

7.

Mateo Kovacic(hrvatski fudbaler)

miliona pratilaca

4,1

Dejan Lovren(hrvatski fudbaler)

miliona pratilaca

2,5Miralem Pjanic (bosanskohercegovači fudbaler)

miliona pratilaca

4,3Ana Ivanovic (bivša srpska teniserka)

miliona pratilaca

1,5

Jelena Karleusa(srpska pevačica)

miliona pratilaca

2,1

Dream. win. remember.

09. - 26.01.2020

Die Sieger und Zweitplatzierten der Vorrundengruppen qualifizieren sich für die Hauptrunde in Wien (16.01. – 22.01.)

HOL DirDein TickeT.

Tickets:www.eHf-eurO.cOm

GruPPe a KroatienWeißrusslandMontenegroSerbien

GruPPe b TschechienNordmazedonienÖsterreichUkraine

VOrrunDe GraZ

Spieltage09. Jänner 202011. Jänner 202013. Jänner 2020

Spieltage10. Jänner 202012. Jänner 202014. Jänner 2020

VOrrunDe wien

Pyramide Vösendorf

SCENA

Milica Marić (26) nije samo studentkinja master studija pedagogije, već je i svestrana umetnica. Rođena Smederevka poseduje neverovatan tale-nat za crtanje, a njeni radovi kod drugih probu-đuju inspiraciju, vode u svet snova i pomeraju granice mašte.

KOSMO: Kada si počela da se baviš crtanjem i ko su tvoji uzori?Milica Marić: Crtanjem sam počela da se ba-vim još kao dete. Sva moja maštanja i ek-sperimentisanja su uključivala boje i pa-pire. U srednjoj školi sam provodila mnogo vremena u ateljeu „AZ” u Smederevu i odatle dolazi znanje o tehnikama, linijama, bojama i sloboda da se kroz crtež izrazim. Moji najveći uzori su Van Gogh, Claude Monet, Paul Klee i Egon Schiele, kao i veliki broj „malih” umetnika koje nalazim na druš-tvenim mrežama.

U kojim momentima najviše voliš da crtaš tj. da li crtaš kada te nešto posebno inspiriše ili je to više neka vrste svakodnevnog hobija?Moji crteži nastaju spontano, nakon što mi se ide-ja javi i bude dovoljno zanimljiva da bih je nacrta-la. Iz tog razloga se trudim da sam stalno u pokre-tu i interakciji sa ljudima. Često nemam najjasniju predstavu šta ću na kraju dobiji i to me je ranije baš nerviralo. Sada to i jeste ono zbog čega volim da crtam. Volim da isprobavam i da se na kraju iznenadim. S druge strane, crtanje koristim sko-

ro svakodnevno – crtam mini skice kako bih upamtila važne stvari na fakulte-

tu i poslu.

Šta najviše voliš da crtaš?Najviše crtam ljude u raznim živim situacijama koje mi iz nekog razloga privuku pažnju. Često su to ilustracije koje me nasmeju ili imaju dozu ironije u sebi. Volim da kuvam, pa često crtam hra-nu koju pravim. Nakon što sam provela duži period radeći sa decom moja pažnja se usme-rila ka ilustrovanju već postojećih dečjih pe-smica i priča ili onih koje nastanu spontano uz zajedničku igru.

Da li planiraš da od svog hobija napraviš

profesionalnu karijeru?Crtanje je za mene hobi

ali se vremenom iskristalisala velika želja da se time ozbiljnije bavim. Naj-

više bih zapravo volela da crtanje pove-žem sa pedagogijom kroz, na primer, ilustrovanje knjiga za decu. Još uvek nisam izlagala svoje radove u galerija-ma, ali su mi posebno značajni rado-vi koje sam poklanjala prijateljima i koji vise na zidovima pa samim tim

predstavljaju jednu galeriju koja je zagubila svoje eksponate na različitim lokacijama.

1. 2.

3.

faceNAŠEfaceface

Foto

s: zV

g,

Piše: Dušica Pavlović

„Moji crtezi nastaju spon

tano”

4.

22:00

Ceca Ražnatović16.11.2019. priliku za uživanjem u spektaklu

godine! Nakon 25 godina Ceci-nog aktivnog postojanja na mu-zičkoj sceni, može se očekivati da će ovaj koncert predstavljati svojevrsnu retrospektivu njenih najvećih hitova, kojima popular-nost ne opada već godinama, a slušaju ih generacije i generacije. Za to što se Ceca svake godine rado vraća na bečku scenu, za-služni su vrhunski ogranizatori, za koje sama diva folk i narod-ne muzike kaže da je pravo za-

dovoljstvo i osveženje raditi sa takvim profesionalcima koji ne prave propuste! A ovaj put, sve ljubitelje folk muzike očekuje

KOSMO46

Već nekoliko godina zaredom jedna od najvećih zvezda našeg regiona, Svetlana Ceca Ražna-tović, tradicionalno održava koncert u austrijskoj prestonici. Ovo je koncert koji svake godine garantuje muziku na najkvalitet-nijem nivou i zabavu za pamće-nje! Svakog novembra, nekoliko hiljada Cecinih obožavatelja iz svih delova Austrije ne propušta

posebno iznenađenje – pored Cece goste će obradovati Andre-ana Čekić i Tea Tairović. Više na: +43 664 9911 3740.

16:00

NAGRADNA IGRA

23.11.2019.

14.11.2019.

Foto

s: zV

g,

„Moji crtezi nastaju spon

tano”

IBF TITELVERTEIDIGUNG

23. NOV. 2019, 19.00 UHR E R S T E B A N K A R E N A

bouncefightnight.at

MARCOS N A D E R

KHALIL EL HARRAZ

VS

Bounce Fight Night

Ex-Yu Volley —Odbojkaško veče

19:00

18:00

izazov predstavljaju i španski bokseri. Ne propustite najve-ću borbu za Beč! Više infor-macija na: www.bounce.at.

KOSMO dodjeljuje karte na: www.kosmo.at/gewinnspiele

Hrvatske i Slovenije, ove godi-ne družiti i fudbaleri i košar-kasi iz Beča kao i odbojkašice iz Schwechata koje će uveličati ovu svečanost. Pored sportskih organizacija učešće večeri će prisustvovati i bečki privred-nici i kulturno-umjetničko Društvo „Bambi” iz Beča.

Erste Bank Arena

Semendria Schodergasse 9

Najveći i najspektakularniji bokserski event u Austriji i ove godine obećava neza-boravno sportsko veče koje se održava već petu godi-nu zaredom i koji je postao prominentan međunarodni događaj za sve iz sveta ovog sporta. „Ovaj događaj boksu daje pozornicu kakvu zaslu-žuje”, izjavio je Daniel Nader, trener i predsednik kluba Bounce i. Ove godine, pored ostalih velikih imena austrij-skog boksa, ringom će do-minirati slavni bokser Mar-cos Nader i Samir Kurtagić. Pored Srbije, Bugarske, BiH i Turske, koje su tradicional-no jake u ovom sportu, pravi

U novootvorenoj Salon sali Semendria održaće se drugo po redu Odbojkaško veče i iz-bor za Miss odbojkašicu Grada Beča. To je treća godišnjica od formiranja Ženskog Odboj-kaškog Kluba „Ex-Yu” Volley Wien koji okuplja decu i omla-dinu sa svih područja bivše Yuge, te je ravnopravan član koji se takmiči u ÖVV i narav-no u Bečkoj ligi sa svim uzra-stima (žene) i Mix ligi (m+ž). Miss odbojkašica je manife-stacija na kojoj devojke izlaze u odbojkaškoj opremi (tre-nerka i dres), a žiri nagrađuje najlepšu devojku. Prestižne nagrade i dobar kulturno -za-bavni program na kojem će se, pored odbojkašica koje dolaze iz Bosne i Hercegovine, Srbije,

NAGRADNA IGRA15.11–17.11.2019.

Adria Film Fest —najbolji domaći filmovi

20:00

„Kralj Petar I” i „Pijavice”. Više informacija možete pronaći na: www.adriafilm.com kao i na: www.cineplexx.at.

KOSMO dodjeljuje karte na: www.kosmo.at/gewinnspiele

Cineplexx (Donau Zentrum) i Urania

Veliki festival domaćeg filma održaće se ove jeseni ekskluziv-no u Beču! U organizaciji Adria Filma, a pod pokroviteljstvom Ambasade Srbije u Beču i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije svi lju-bitelji domaće kinematografije imaće prilike da uživaju u spek-takularnim fimovima koji su obeležili 2018. i 2019. godinu. U okviru festivala biće prikaza-no šest dugometražnih igranih filmova u trajanju od tri dana. Festival će se svečano otvori-ti bečkom premijerom filma „Ekipa”. Isti dan gledaoci mogu pogledati film „Južni vetar”, a nakon toga slede filmovi „De-lirijum tremens”, „Taksi Bluz”,

NAGRADNA IGRA

KOSMO 47

KOSMO48

Piše: Mariana Lukić

Foot

os: K

OSM

O

N atascha (31) je danas poznata spisateljica i dizajnerica nakita. U

knjigama „3096” i „10 Ja-hre Freiheit” opisala je svoja traumatična iskustva. Zbog svoje prošlosti često je bila meta virtualnog zlostavlja-nja, a u svojoj najnovijoj knjizi „Cyberneider” koja

Mnogi ljudi su mi zavidjeli na uspjehu i u knjizi, između osta-log, pišem o vlastitim iskustvima koja se odražavaju i kroz naslov.

Kakve posljedice su takva iskustva imala na Vaše psi-hičko zdravlje?Išlo je dotle, da sam u jednom momentu dobila socijalnu fobiju i prestala izlaziti iz kuće. Na ulici ili u javnom prijevozu su me ljudi često napadali i psovali. S vremenom je postalo nepodnošljivo.

Jeste li poduzimali odre-đene mjere portiv virtualnog zlostavljanja?Neke zlostavljače sam tužila, ali sam kod nekih primijetila da namjerno napadaju i provo-ciraju kako bi dobili medijsku pozornost. Takvim ljudima nisam htjela pomoći svojom tužbom i time im dati veći značaj.

Je li je Vaša knjiga obračun sa svima koji su vas virtualno napadali?Ne, ni u kom slučaju! U knjizi se isključivo radi o tome da se pogođenim tj. zlostavljenim osobama pomogne, kao i da se roditelji i bake i djedovi informi-raju o virtuelnom zlostavljanju kako bi mogli pomoći svojoj djeci i unucima. Ovom knji-gom želim postići nešto dobro, a ne obračunati se sa svojim kritičarima.

Zbog čega je, prema Vašem mišljenju, Vaša medijska prisutnost trn u oku mnogim ljudima?S jedne strane može biti i zbog toga što muškarci nas žene, još od nastanka svijeta, pokušavaju

„Govorili su da sam uobražena i lažljiva”

se 9.10. pojavila u knjižara-ma, Natascha opisuje svoja iskustva i svoje doživljaje sa njenim čitateljima, zalažući se za odnos pun poštivanja među korisnicima interne-ta. U prostorijama izdavač-ke kuće Dachbuch, razgo-varali smo sa autoricom ove knjige.

KULTURA

KOSMO: Vaša nova knjiga se zove „Cyberneider”. Zašto ste se odlučili za taj naziv? Zar svaki oblik diskrimina-cije na internetu nosi dozu zavisti.Natascha Kampusch: Za ovaj naslov sam se odlučila jer dobro zvuči i zato što sam se na internetu često susretala sa tim.

INTERVJU. Prošlo je već 13 godina kako je Natascha Kampusch uspjela pobjeći iz po-druma kuće u mjestu Strasshof an der Nord-bahn. Godine 1998. kada je imala samo 10 godina, oteo ju je Wolfgang Priklopil i držao u pomenutom podrumu cijelih osam godina.

KOSMO 49

Natascha Kampusch: „U jednom momentu sam dobila socijalnu fobiju i prestala izlaziti iz kuće.”

Foot

os: K

OSM

O

ušutkati. S druge strane, možda ljudi doživljavaju određene obrasce u mom ponašanju, koji su posljedice moje duge izoliranosti, npr. aroganciju te time postajem predmet mržnje. Isto to se može primjetiti i kod Grete Thunberg. Njeno pona-šanje ljudi često interpretiraju pogrešno, koliko sam primjetila, jer uopće ne znaju da ona ima Aspergerov sindrom.

Postoji li poseban povod tj. okidač zbog kojeg ste se odlučili napisati ovu knjigu?Tematski se knjiga dobro uklapa u aktualne debate, poput #MeToo, ali u prvoj liniji sam htjela podijeliti svoja iskustva

sa virtualnim zlostavljanjem i na taj način skrenuti pozornost i na druge pogođene osobe.

Da li to znači da je Vaša knjiga pomoćno sredstvo? Možda čak i za zlostavljače?Tako je. Moju knjigu je već naručila jedna organizacija koja pruža pomoć osuđenima koji se nalaze na uvjetnom otpustu kako bi se uspješnije resocijalizirali. Ova organizacija se pretežito bavi počiniteljima kaznenih djela na internetu.

U jednom intervjuu ste rekli da bi drugi na Vašem mje-stu bili već odavno mrtvi ili poremećeni. Što je vama pomoglo da izdržite sve to?Bez sumnje – optimizam.

„Diskriminacija osoba koje se ne uklapaju u normu ne smije biti društveno prihvatljiva.”

U „Cyberneider” zauzi-mate ulogu, kako pogođene osobe, tako i promatrača koji rasvjetljava virtualne napade na poznate ličnosti. Je li je to prednost Vaše knjige?Ono što definitivno želim postići je da ohrabrim čitatelje da budu ono što jesu i da pri-hvate druge takve kakvi jesu. Diskriminacija osoba na osnovu toga što se ne uklapaju u neku normu danas više ne smije biti društveno prihvatljiva.

Što Vi mislite da se treba poduzeti kako bi se spriječilo virtualno zlostavljanje?Svaka platforma bi se trebala više zauzimati za zaštitu svojih

korisnika i poduzimanje mjera protiv počinitelja. Nadam se da se negdje bilježi kada je neki korisnik više puta blokiran na društvenim platformama. Ukoliko se tako nešto često

događa, onda treba uraditi sve da se ta osoba sankcionira.

U knjizi ste rekli da smatrate da je mobing vrsta tjelesne ozljede...Svatko, tko je doživio takvu vrstu napada, zna koliko se

Prije objavljivanja Vaše druge knjige povukli ste se iz javnosti. Na koji način se Vaš odnos prema medijima i javnosti promijenio tokom godina?U međuvremenu imam dobar odnos prema medi-jima. Možda i zbog toga što su došli novi novinari koji više obraćaju pažnju na etiku. U svakom slučaju sam morala stvoriti debelu kožu da bih izdržala sve novinarske kritike.

Kako danas izlazite na kraj sa virtualnim zlostavljanjem? Čitate li uopće negativne komentare?S vremena na vrijeme samu sebe uhvatim kako čitam negativne komentare. To je neka vrsta ovisnosti svih nas. No, takvi komentari me poga-đaju samo kod tema koje su mi posebno bitne. Ukoliko neko samo kritizira moj izgled, to me ne dotiče mnogo. Poruke mojih fanova se selektiraju. Dešava se da dobijam slike golih ljudi ili komentare da sam vanzemaljac. No, takve poruke uopće ne stižu do mene.

U knjizi savjetujete zlo-stavljanim osobama i influencerima da stvore svoje utočište u koje se mogu sklo-niti od ludila. Koje je Vaše utočište?Definitivno priroda. Na svje-žem zraku najbolje mogu napuniti svoje baterije.

Čemu se u budućno-sti želite više posvetiti? Oduvijek sam htjela pisati knjige. Sada se konačno mogu tome posvetiti i u budućnosti.

„MOBINGje za mene prestup po-put tjelesnih ozljeda.”

nakon toga loše osjeća. Virtu-alno zlostavljanje kod mlađe djece može dovesti do pogor-šanja ocjena. Neke žrtve dobiju groznicu, počne im opadati kosa, imaju problema sa sto-makom itd. Situacija u kojoj se čovjek osjeća odbačenim od strane društva, cijeli organizam stavlja pod stres.

Bi li se virtualno zlostavljanje trebalo zakonski tretirati kao tjelesne ozljede?U svakom slučaju ne bi bilo loše razmisliti o tome. Psihička oštećenja se teško mogu ustvr-diti, pa je samim tim i teško reći da se mogu tretirati kao tjelesne ozljede, ali je u svakom slučaju došlo vrijeme da se to uzme u obzir.

U Vašoj knjizi objašnjavate da ste još od malih nogu htjeli postati reporterka. 2008. ste samostalno vodili jedan talk-show. Je li Vam je Vaša teška prošlost pomogla da uđete u svijet medija?Naravno da sam zbog svoje proš-losti dobila neke prilike.Mnogi su htjeli sa mnom surađivati jer su primijetili da se priče dobro prodaju kada je moje lice na naslovnici. No, to se često isko-rištavalo na moju štetu.

Jeste li u očima drugih i dalje osoba koja je bila oteta ili ste u međuvremenu autorica knjiga i dizajnerka?U međuvremenu apsolutno osjećam da me ljudi ozbiljno shvaćaju, pretežito zbog toga

što se mojim knjigama bave profesionalci. Kada je riječ o mojoj kolekciji nakita Fiore, ne mogu reći da ga ljudi kupuju iz nekih osjećanja nostalgije ili naklonosti prema meni. Nakit se kupuje samo ukoliko vam se posebno svidi.

Sevdah na Dunavu — mesto susreta i kulturePles oko sunca —

Vedrana RudanLjevak, Zagreb 2019.

Imam sedam-deset godina. Lice mi je mr-tvački blijedo, kad ga dotakne sunce, ono ga pozdravi pje-gama. Žena koja u vas gle-

da, to sam ja. Ja stara. Ja umorna. Ja sita života i sretna što sam živa. Na mom se licu sreća ne vidi? Pročitajte knjigu, sreća u njoj čuči. Ne čujete me? Šteta. Smijem se na sav glas.

50 KOSMO

KULTURA

Foto

s: zV

g.

Knjige

Da vam Minka nešto kaže —Hazim Hadžić

Lijepa riječ, Tuzla 2019.„Da vam Minka nešto kaže” je priručnik za ljude zarobljene u kružnom toku (u figurativnom

smislu), pa zato ne očekujte neke kon-kretne savjete vezane za vožnju. Mnogi koji su pročitali ovo remek-djelo izja-vili su da je riječ o fantastičnom štivu koje daje iskrene životne savjete iz ugla jedne tinejdžerke.

Aleksandar od Jugoslavije —Vuk Drašković

Laguna, Beo-grad 2019.

Da li je stva-ranje Jugo-slavije bilo veliko delo ili tragična zablu-da? – glasi pi-

tanje nad pitanjima koje u novom romanu Vuka Draškovića sam sebi postavlja glavni protagonista, kralj Aleksandar Karađorđević, tvorac i prvi vladar nove države Južnih Slo-vena na početku XX veka.

19:30

KOSMO vam poklanja karte na: www.kosmo.at, rubrika — Gewinnspiele!

KOSMO vam poklanja karte na: www.kosmo.at, rubrika — Gewinnspiele!

Tradicionalno veče postalo je mesto susreta, kulture i razmene.

Kulturno-umetničko veče „Sevdah na Dunavu” održava se svake godine te je postalo postalo tradicionalno mesto susreta kulture, privrede i politike. U okviru sporazuma o saradnji između Austrije i Bosne i Hercegovine, ova važna manifestacija ove godine se održava u istorijskom Redoutensaal u centru grada Linza. Veče je posvećeno sevdalinkama, jednoj od najvrednijih muzičkih tradicija Evrope, a narodne pesme će izvoditi najveći umetnici sev-daha: Marija Šestić i Sevdah Quartett, kao i Trio tá’l!.Ne propustite ovaj jedinstveni događaj koji je postao pravo mesto susreta i razmene. Rezervacije na: tickets@zzi.at.

Predstava „Aveti” po istoimenoj drami Henrika Ibsena je komad o instituciji braka, o palanci i o poziciji žene u građanskom društvu, žene koja je i dalje potlačena. „Aveti” predstavljaju pokušaj preba-civanja antičke grčke tragedije u građanski salon koji postaje novo središte društvenih sukoba i problema, koji više nisu posledice „igre bogova” nego duboko korumpiranog, licemernog i malograđanskog druš-tva. Delo pokazuje savremene nedostatke društva, preispitujući našu odgovornost za njih. Više informacija na: www.skforum.at.

Predstava —Aveti

Poznata komedija Branislava Nušića u režiji Ahmeda Imamovića ove godine dolazi u Beč u izvođenju sara-jevskog Narodnog pozorišta. Komedije često imaju zastrašujuće ozbiljnu i tamnu pozadinu. Najnovije izvođenje ove predstave pokazuje koliko granica između tragedije i komedije može biti tanka. „Oža-lošćena porodica” govori o moći, birokratiji, novcu, zaštiti i korupciji. Režiser prebacuje ovu komediju u današnje vreme, modernizuje zaplet i prilagođava ga savremenom društvu i njegovim problemima. Ne pro-pustite ovo sjajno delo! Više na www.zagrebwien.at.

Predstava —Ožalošćena porodica

17.11.2019. Theater Akzent

RedoutensaalLinz

16.11.2019.

Theater Akzent1.12.2019.

NAGRADNA IGRA

NAGRADNA IGRA

19:30

19:30

Žanr: dokumentaracRežija: Boris MalagurskiNa repertoaru od: 25.10.2019.Ocena: 5

Treći deo kontroverzne doku-mentarne trilogije „Težina lanaca 3” objašnjava kako vojno-industrijski kompleks, moćne korporacije i političke interesne grupacije ugrožavaju naše zdravlje i goli opstanak, fokusirajući se na primer Srbije i drugih država širom sveta. Kroz analizu NATO bombar-dovanja Srbije osiromašenim uranijumom i gađanja postro-jenja na mapama hazarda, što je dovelo do porasta u broju malignih oboljenja kod gra-đana i ekološke katastrofe, film

Ekipa

Realna priča

Žanr: komedija, dramaGlumci: Rade Ćosić, Andrija Milošević, Sergej Trifunović, Dragan Jovanović, Srđan To-dorovićRežija: Marko SopićNa repertoaru od: 15.11.2019.

Nakon derbija, Zdravko, zve-zda Partizana, Klupa koji je njegov brat od tetke, a ujedno navijač Zvezde i Stefke dobar

drug iz detinjstva, nailaze na Italijanku, ženu svačijeg ži-vota. Posle lude večeri, oni kao ekipa odlaze da vrate dug Skaretu lovatoru koji već go-dinama pokušava da potpiše ugovor sa Zdravkom. On i dalje odbija saradnju, što eki-pi stvara velike probleme – kako da nađu pare za tri dana i kako da se oslobode čuvenog prevaranta Dekija BMW-a.

Kino - najnoviji blockbusteri

APPTWOBIRDbesplatna

Twobird je nova apli-kacija za or-ganizovanje s v a ko d n e v-

nih obaveza. Iako se prvenstveno reklamira kao app za e-mailove, Twobirds svojim raznovrsnim funkcijama, poput mogućnosti hvatanja belešaka, kreiranja to-do-listi i tabela svih mogućih oblika, prevazilazi druge takve aplikacije iz ove kategorije.

GOODREADbesplatna

Svi ljubitelji dobre knjige ovim apli-kacijom vrlo lako mogu da

pronađu novo štivo ili dati ocenu na već pročitan naslov, kako bi dru-gim čitaocima olakšali izbor u moru knjiga širom sveta. Ukoliko hoćete da sačuvate neku knjigu za kasnije. Takođe možete potražiti knjige na osnovu bezbroj kategorija: Jednom rečju: raj za svakog ljubitelja knjige.

Shenmue III

Krajem ovog meseca, tač-nije 19. no-vembra, izla-zi treći deo nagrađene se-

rije video igrica. U Shenmue III igrači preuzimaju ulogu mladog učenika borilačkih veština, Ryo Hazuka iz Kine 1980-ih godina. Ryov otac je ubijen, a on poku-šava da otkrije pozadinu misteri-ozne smrti. Open-World-Game-play sa elementima iz akcionih, avanturstičkih i roleplay igrica obećava veliku raznolikost tokom igranja, a sama radnja je prepuna iznenađenja i preokreta.

Igrica

Težina lanaca 3objašnjava kako je naš prostor postao eksperimentalna labo-ratorija velikih sila. U nastavku se film bavi i temama genetički modifikovane hrane i zagađe-nja naše životne sredine, kao i uništavanja naših prirodnih resursa kroz izgradnju mini hidrocentrala. Dokumentarac na kraju razotkriva truli sistem u kojem živimo i predstavlja inspirativne priče boraca za bolje društvo, sa ciljem da se svi građani pokrenu i pre-duzmu nešto konkretno kako bi živeli u zdravijoj i praved-nijoj Srbiji. Intervjuisani su filozof Noam Chomsky, umet-nik Nele Karajlić, novinar Jovan Memedović, ekonomista Nebojša Katić, dr Danica Gru-jičić, premijerka Islanda Katrín Jakobsdóttir, klimatolog Vla-

Pogledali smo za vas - novo na repertoaru

dimir Đurđević, profesor Miladin Ševarlić i mnogi drugi. Premijerna projekcija u Beču (25. oktobra) označila je početak velike evropske turneje. Boris Malagurski će nastaviti gostovanja u Cine-plexx bioskopima u Austriji i to u Lauterachu (3.11.), Innsbrucku (4.11.), Salz-burgu (5.11.), Linzu (6.11.) i Grazu (7.11.).

Žanr: komedija, dramaGlumci: Gordan Kičić, Nina Janković, Branimir Brstina, Vojin ĆetkovićRežija: Gordan KičićNa repertoaru od: 29.11.2019.

Film „Realna priča” vodi nas kroz sagu o glumcu Veljku Radisavljeviću koji ima uti-sak da se ceo svemir urotio

protiv njega. Veljko je hoda-jući problem i čvrsto veruje da sav nesklad stvaraju ljudi oko njega, zbog čega često upada u komične sukobe sa prijateljima, porodicom, ko-legama, pa čak i slučajnim prolaznicima. U iščekivanju velike uloge za koju veruje da će rešiti sav njegov haos, Velj-ko počinje da gubi osećaj za realne probleme.Fo

tos:

zVg.

KOSMO 51

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

HOROSKOP

52 KOSMO

Foto

s: ze

na.b

lic.rs

Mira Banjac4.11.1929, ErdevikMirjana T. Banjac poznata je pozorišna, filmska i

televizijska glumica. Pozorišnu karijeru započela je u

Sremskoj Mitrovici. Igrala je u Narodnom pozorištu u

Banjaluci, te Srpskom narodnom pozorištu u Novom

Sadu. Od 1970. godine je bila član „Ateljea 212” na

čijoj sceni je ostvarila brojne značajne uloge. Televizij-

sku karijeru započela je 1964. godine u filmu „Boj na

Kosovu”. Do sada je ostvarila više od 160 uloga u televi-

zijskim filmovima i serijama, dugometražnim i kratkim

filmovima. Mnogi je pamte kao Mariju iz istoimene

serije ili Danicu Čvorović iz filma „Blakanski špijun”,

dok je mlađim generacijama ostala u sećanu kao Ružica

Sinđelić iz serije „Vratiće se rode”.

Horoskop poznatih

ŠKORPIJA: Škorpija je, kao i riba i rak, vodeni znak i živi za to da iskusi i izrazi emocije. Iako su osećanja veoma važna za škorpije one ih iskazuju drugačije nego drugi vodeni znaci, češće skrivene u grudima.

U svakom slučaju možete biti sigurni da će škorpija čuvati vaše tajne, kakve god one bile. Izazvane škorpije

stvaraju probleme. Kako mrze vrdanja i neiskrenost, u stanju su da budu veoma ljubomorne i nepoverljive, pa

je od velike važnosti da nauče kako da lakše prihvate različita ljudska ponašanja. Hrabre su i zato imaju puno

prijatelja. Snaga: snalažljiv, hrabar, pravi prijateljSlabost: tajnovit, nasilan, zajedljivOmiljena boja: tamnocrvenaZnakmeseca

Mesečnihoroskophoroskop

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

KOSMO 53

Foto

s: ze

na.b

lic.rs

Ovan (21.3 - 20.4)I dalje ćete tokom novembra odnosno u prve tri nedelje meseca biti usmereni na

međuljudske odnose kada je poslovni plan u pitanju. Sa obzirom na to da je tranzitni Merkur

retrogradan u znaku Škorpije preporuka je da nove poduhva-te ostavite za decembar, a da se trenutno bavite obavezama koje su u toku. Ukoliko imate dugove, sada ćete moći da ih vratite. KOSMO SAVET: Proverite urinarni trakt.

Bik (21.4 - 20.5)Sve vreme imate izraženu potrebu da stvari pomalo menjate na svakom životnom polju. Još uvek će to biti samo u vašim planovima i željama, ali ćete bar napraviti neki nacrt gde biste u budućnosti želeli odnosno mogli biti. Ukoliko ste slobodni, ovo je period u kojem ćete biti veoma zanimljivi, a samim tim povećavate svoje šanse za promene emotivnog statusa. KOSMO SAVET: Nemojte upadati lako u vatru.

Blizanci (21.5 - 21.6)Imate priliku da realizujete nekadašnje planove, ali je preporuka da nove ciljeve ostavite za budući

period. Ukoliko je ovo vreme kada morate potpi-sati neki ugovor ili započinjete privatni biznis, savet

je da, ako ste u mogućnosti, to prolongirate. Kada se radi o zdrav-lju, neophodno je da povete računa o ishrani, to jest, pokušajte poboljšati režim iste. KOSMO SAVET: Budite otovreni.

Rak (22.6 - 22.7)Ovo je period u kojem ćete aktivno raditi na poboljšanju finansija, a dešavaće vam se i troškovi koji su afektivnog karaktera, što zapravo i nije vaša priroda u osnovu kada je novac u pitanju. Na ljubavnom planu, ukoliko ste u vezi ili u braku, preporuka je da se ne bavite detaljima koji vam smetaju kod partnera. KOSMO SAVET:Neka vam priori-tet sada bude fizičko doterivanje doma.

Lav (23.7 - 23.8)Neki Lavovi bi mogli imati problem sa jednim od roditelja. Ako imate nerešena pitanja ne-kretnina, sada je dobar trenutak da ih pokrene-

te, posebno ako se radi o prodaji. Kupovina nije preporučljiva. Na polju partnerstava, za one koji zauzeti, do devetnaestog novembra ste u veoma dobrim odnosima sa volje-nom osobom. To su dani u kojima vlada harmonija. KOSMO SAVET: Pripazite na kardio-vaskularne probleme.

Devica (24.8 - 23.9)Imate snažnu motivaciju da popravite svo-je finansije, a to je trend koji vas već neko vreme prati. Neće ići baš lako jer kako no-vac bude stizao, tako će i odlaziti na različite strane. Na poslovnom planu ćete se povremeno osećati ne-lagodno, a trebaće vam dosta energije da izgurate ono što ste zacrtali. KOSMO SAVJET: Strpite se sa ulaskom u vezu.

Jarac (22.12 - 20.1)Trideset i prvog oktobra Merkur kreće u re-trogradni hod pa je preporuka da ipak svoje planove za sada samo skicirate, kako biste u budućnosti krenuli napred punom parom, jer će se u suprotnom desiti da brzo odustanete iz nekog razloga. Ponuda za napredovanje je vrlo izvesna i do-neće vam dobru reputaciju. U ljubavi vas očekuje afera puna strasti. KOSMO SAVET: Posvetite više vremena sebi.

Vodolija (21.1 - 19.2)Finansije su stabilne, mada postoji već neko vre-me doza zabrinutosti na ovu temu. Konstantno imate utisak da novac negde curi. Na ljubavnom

planu, ukoliko ste zauzeti, povoljan aspekt ne-koliko planeta u vatrenom i vazdušnom elementu će doprineti harmoničnom odnosu sa voljenom osobom. Ako ste u prošlosti imali neke nesporazume, a niste ih raščistili, sada je trenutak za to. KOSMO SAVET: Pokušajte više da spavate.

Ribe (20.2 - 20.3)Tokom novembra ćete imati priliku da dovrši-te sve ono što ste započeli u prethodnih godinu dana. Neki pripadnici ovog znaka će sada dobiti pohvale za rad i trud koji su ulagali, dok će jedan broj Riba dići ruke od onoga što su do sada radile. Slobodne Ribe se interesuju za osobu koja im je nadređena ili im svojom pojavom predstavlja-ju autoritet. KOSMO SAVET: Povedite računa o ishrani.

Vaga (24.9 - 23.10)Novembar je mesec u kojem ćete sigurno biti na svim stranama kada su poslovne obaveze u pitanju. Ovo je važan mesec kada su autoriteti

u pitanju. Moguće su smene šefova, direktora ali i sukobi sa istima. Na ljubavnom planu, vrlo ste optimistični i to prenosite i na voljenu osobu, koja u poslednje vreme i nije nešto raspložena, više je povučena u sebe, nego što je za društvo. KOSMO SAVET: Preventivno posetite stomatologa.

Skorpija (24.10 - 22.11)Tokom novembra, to jest prve tri nedelje, ćete biti prilično introvertni, odnosno povučeniji u sebe nego inače. Javiće se neki strahovi koji će, prvenstveno biti povezani sa poslovnom planu. Imajte na umu da mnogi planovi koje sada sprovodite u delo svoje rezultate pokazuju tek kroz vreme, dakle u budućnosti. Slobodne Škor-pije će se javiti ljubavi iz prošlosti koju, iz ove perspektive, na neki način, idealizuju. KOSMO SAVET: Čuvajte se povreda.

Strelac (23.11 - 21.12)Sve ono na čemu ste radili i čemu ste se nadali, može se nekim Strelcima ostvariti – i to preko

noći. Nemojte se previše opuštati, uvek je potreb-na doza opreza kao i odgovornosti. Pojedini Strel-

čevi će se odlučiti za zaokret u karijeri, jer žele neka nova isku-stva. Na polju ljubavi vi jednostavno plenite dobrom energijom i entuzijazmom. KOSMO SAVET: Smanjite unos šećera.

RAZONODA

Šta zaista slavimo 31.10? Neke kulture obeležavaju čuveni ame-rički praznik Halloween, za katolike je to praznik Svi sveti, a pravoslavni Srbi slave dan Svetog Luke. Većina Evropljana se isključivo drži praznika koji su vezani za njihovu crkvu, osuđujući proslavu Halloweena. No, da li znaju njegovu pravu istoriju?

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to, z

Vg.

N eću se sada toliko fokusirati na historiju ovog praznika, ko-liko na naše poimanje istog,

mada mi je važno ovdje pomenuti da, sudeći po tome što se smatra da je ovaj praznik suprotnost katolič-kom prazniku Svih svetih, samim tim je proglašen paganskim obi-čajem. A mi jedva dočekali. Nema veze jesmo li katolici ili nismo, sve što odudara od ustaljene svakod-nevnice i što nemamo namjeru ra-zumjeti, osuđujemo kao paganstvo, razvrat i nemoral. A koliko smo zapravo kompetentni da na osnovu vlastitih stajališta odnosno života donosimo odluke o onome što nije nastalo od nas? Bezazleno preru-šavanje u bića koja nismo mi samo na jednu noć, odnosno na jedan dan je vrijedno svih mogućih osuda i prozivki; jedan običan dan koji za djecu označava brdo slatkiša i dru-gačiju svakodnevnicu uz koju se sutradan mogu smijati, a za odrasle samo još jednu žurku, ovog puta u malo drugačijim kostimima? Da ne okolišam puno, iznijet ću vam stvari iz svoje perspektive: odrastajući u maloj sredini u Bosni i Hercegovini i gledajući kao mali horore poput „Halloween” koji su popularizirali ovaj praznik, imao sam neopisivu želju da makar jednom u potpuno-sti obilježim ovaj dan tj. noć i nikad nisam ostvario tu želju. Sve dok kao student nisam došao u Beč i to je bila savršena prilika da vidim šta taj praznik nudi; brat i ja smo se preru-šili u neke strava likove i da ukratko rezimiram taj datum: zabavna šetnja kroz Prater gdje se nekoliko ljudi slikalo s nama; potrošeno dosta eura na šminku i sprej za kosu, so-lidan after u jednom našem kafiću i mučno ispiranje zelene farbe sa kose sutradan i to je to. Bog me i dalje voli i ništa se loše nije desilo.

Happy Halloween!

O riginalno, „Hallowe-en” vodi korene iz drevnog keltskog festi-

vala Samhain. Kelti su, pre dve hiljade godina, živeli na prostoru današnje Irske, Ve-like Britanije i severne Fran-cuske, a svoju Novu godinu, proslavljali su 1. novembra kada se obeležavao kraj leta i žetve i početak duge zime, koja je simbolizovala smrt. Kelti su verovali da je veče pred početak zime granica između sveta živih i mrtvi-ih najtanja, a da u noći 31. oktobra duhovi mrtvih do-laze na Zemlju. Te večeri, keltski sveštenici druidi palili bi ogromne lomače i ljudi bi se skupljali, slaveći praznik i paleći leševe. Do 43. godine nove ere, Ri-mljani su osvojili veći deo keltske teritorije, a tokom četiri hiljade godina, koli-ko su vladali keltskih ostr-vima, dva rimska festivala došla su u dodir sa Samha-inom. Prvi je bio Feralia – koji se obeležavao krajem oktobra. Slično keltskom, ovaj praznik slavio je mrtve. Drugi praznik bio je posve-ćen boginjii voća i drveća Pomoni. Njen simbol bila je jabuka, što objašnjava da-našnji običaj za „Hallowe-en” – hvatanje jabuka, od-nosno „bobbing”.

Svi svetiMaja 13. 609. godine nove ere, papa Bonificije IV po-svetio je rimski Panteon svim mučenicima katoličke crkve, a papa Grgur II ka-snije je festivala je posvetio svim svetiteljima, a datum

tim, u drugom polovini 19. veka, Ameriku su preplavili imigranti koji su uticali na popularizovanje praznika. Pozajmljujući irske i engle-ske običaje i Amerikanci su počeli da se maskiraju na ovaj praznik.

LučindanLuka je jedan od četvorice je-vanđelista i pisac je Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih. Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodi-ca, a vernici ga slave i kao is-celitelja i zaštitnika nekih za-nata. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika. Svetog Luku kao

svog zaštitnika slave i obra-zovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravo-slavne crkve za umetnost i konzervaciju. U Srbiji se na Svetog Luku koncima opasu-ju torovi da vukovi ne bi davi-li stoku, a kaže se i: „Ide Luka, eto vuka” ili "Sveti Luka, sneg do kuka”, jer dolazi zima to-kom koje vukovi dolaze do sela.

A koji praznik slavite vi?

je prebacio na 1. novembar. Do 9. veka, uticaj hrišćan-stva je porastao u keltskom svetu, a Crkva je 1000. go-dine nove ere proglasila 2. novembar za dan posvećen mrtvima, odnosno praznik se naziva „Dušni dan” tj. „Zadušnice”.

Razvoj u današnji HalloweenPraznik nije bio toliko po-pularan u Novoj Engleskoj, zbog protestantskog uticaja, ali je rado prihvaćen u juž-

nim kolonijama i u Merilen-du. Kada su se pomešali obi-čaji Evropljana i američkih Indijanaca, praznik je počeo da poprima odlike ovog da-našnjeg. Organizovane su zabave, gde su ljudi priča-li priče o mrtvima, gledali sudbinu jedni drugima, ple-sali su i pevali. Sredinom 19. veka, jesenji godišnji festival postao je uobičajena praksa, ali Halloween se još nije sla-vio baš svuda u SAD. Među-

Halloween, Svi sveti ili Lucindan

Pozajmljujući irske i engleske običaje Amerikanci su počeli da slave čuveni praznik Halloween.

KOMENTARHazim

HADŽIĆ

Hazimovo pero

54 KOSMO

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to, z

Vg.

GenetikaDošao starac kod doktora na pregled. Doktor, nakon pre-gleda kaže:-Nikada nisam video čoveka Vaših godina u ovako dobroj formi, koja je vaša tajna?Starac mu kaze:-Ustanem rano svako jutro i po ceo dan lovim paunove.-Vi se šalite? Sigurno je genetski, od čega Vam je otac umro?-Otkud vam to da je umro?-Otac vam je živ? Koliko ima godina?-Ima 99. Jutros smo bili zajedno u lovu na paunove.-Da, razumem, ali opet nije samo to razlog. Koliko Vam je deda imao godina kada je umro?-Ti mi doktore sarani svu familiju! Nije deda umro.-Deda Vam je živ? Mora da ima 120 godina.-Deda je napunio 118 ove godine.-Pretpostavljam da je i on bio sa Vama u lovu na paunove?-Ne, on je imao obaveza, sprema se za svoju ženidbu.-Zašto, pobogu, želi da se oženi sa 118?-Ma, duga priča, roditelji vrše pritisak na njega.

EngleskiDolazi Mujo kući sa posla i zatiče fatu samu u kuhinji.-Fato bona, gdje su djeca?-Fatima je otišla na časove engleskog.-A, mali Ibro?-I on je na času engleskog.-Pa, dobro ajde, a gdje mi je mater?-Otišla je na čas engleskog.-I ona? A babo, gdje je on otišao?-On je isto na času engleskog.-Ma koji im je svima đavo pa sad moraju engleski učiti?-I don't know!

poluspaljen, bez glave i bačen niz stepenice.-Bože! I šta vam je rekla kao razlog?-Kaže da je njen muž počeo hodati namerno po tek obri-sanom mokrom podu.-Jeste je uhapsili?-Nismo još, šefe. Čekamo da se pod osuši.

ZnačkaDolazi Ministar policije u selo po dojavi da je neko na njivi posadio marihuanu. Dolazi on do seljaka, objasni mu zašto je došao, a seljak mu kaže:-Vidi, traži gde hoćeš, ali na onu tamo njivu, ne smeš da ideš!

Prvi putDošao lik kod zubara da izvadi zub. Taman da počne da mu vadi zub, zubar kaže:-Ne boj se, Nemanja, znam da ti je prvi put.Pacijent ga gleda zbunjeno:-Ja nisam Nemanja, doktore.-Da, znam. Ja sam Nemanja.

PecanjeDošao Haso da obiđe Muju u bolnici i pita ga kako je nastradao. Muja mu reče:-Nastradao sam zbog pecanja.Haso na to začuđen zapita:-Pa šta si pecao pobogu?Muja mu na to odgovori: -Pa, prvo sam pecao na gli-ste. Onda mi je ponestalo glista, pa sam, eto, znas kako oni pecaroši izvade dve žice iz baterijske lampe pa ih gurnu u zemlju i onda gliste same izlaze.Haso upita:-A zatim?Mujo će na to:-Pa vidiš tako ti ja lepo uzmem dve žice pa na aku-mulator, pa onda u zemlju. Kad ono izlaze rovci.Ja šta ću, odem u kuću pa iz štekera izvučem žice pa napo-lje u zemlju, kad ono izlaze krtice. Onda ti ja pogledam onaj dalekovod pored moje kuće a đavo mi ne da mira. Ja šta ću, pa dve žice pa u zemlju..."A Haso onako začuđen zapita:-A šta onda izađe?A Mujo će na to:-Ma, izašla treća smena Elek-troprivrede BiH, ubili boga u meni...

Mokar podŠefe, stigli smo na mesto zločina.-Kakva je situacija?-Žena je ubila muža – 12 uboda, 2 prostrelne rane,

Pusta razbibrigaHalloween, Svi sveti

ili LucindanMinistar se rasbesneo, izva-dio svoju značku, pa pokaza seljaku:-Vidiš ti ovu značku? Ona mi dozvoljava da idem gde god ja hoću!Ode ministar naravno, pravo na tu njivu, kad tamo veliki bik. Čim ga je video pojuri on ministra, a ministar trči i viče seljaku:-Upomoooooć!A seljak kada je to video poviče:-Značku! Pokaži mu značku!

li iliKaže žena suprugu:-Biraj: ja ili fudbal.A na to će njoj suprug:-Razmisliću za 90 minuta

KOSMO 55

noe.arbeiterkammer.at

© Kl

aus

Vyhn

alek

MIT DER AK NIEDERÖSTERREICH BESTENS BERATEN.Markus Wieser AK Niederösterreich-PräsidentÖGB NÖ-Vorsitzender

KOSMO56

SPOR T

„DREAM TODAY, WIN TOMORROW, REMEMBER FOREVER”, zvanični je slogan za EURO 2020. O d 9. do 26. januara u tri

evropske države će sve biti u znaku rukometa.

Po prvi put će se na Evrop-skom prvenstvu za rukometaše (EURO 2020) takmičiti 24 zemlje. Ukupno 65 uta-kmica koje će biti odigrane u Beču, Grazu, Trondhe-imu, Malmöu, Stockholmu

Piše: Manuel Bahrer

Austrija i zemlje Balkana

u borbi za prvaka Evrope

Evropsko prvenstvo. U januaru 2020. godine sve lju-

bitelje sporta očekuje najveće Evropsko prvenstvo

u rukometu svih vremena! Ukupno 24 zemalja u tri

zemlje — Austriji, Švedskoj i Norveškoj — boriće se

za prestižnu evropsku krunu u ovom sportu.

i Göteborgu predstavljaju rekord. Specijalno za potrebe ovog prvenstva biće izgrađena arena u Gradskoj hali Graza koja će moći da primi 6.000 ljudi. Prvu utakmicu Grupe A u preliminarnoj fazi u glav-nom gradu Štajerske započeće Hrvatska, koja je ovogodišnji favorit za plasiranje u glavnu fazu koja će se održati u Beču. Bečka gradska hala će biti prava žila kucavica za rukomet tokom Evropskog prvenstva. Beč će, pored održavanja takmičenja za Grupu B u pre-liminarnoj fazi, biti domaćin i za Grupu I u glavnoj fazi. Sa preko 10.000 gledalaca ogromna multifunkcionalna arena pokrajine pretvoriće se u glavni teren za rukomet u Austriji.

Kvalifikovana cela bivša JugoslavijaEvropsko prvenstvo (EURO 2020) za sve navijače zemalja bivše Jugoslavije predstavlja pravu i jedinstvenu feštu. Kvalifikacije za Prvenstvo je prošlo šest republika naslednica. Za Bosnu i Her-cegovinu ovo će biti prvo učešće na Evropskom prven-

stvu. U Grupi A, koja će se takmičiti u Grazu, susrešće se tri balkanske države: Hrvat-ska, Srbija i Crna Gora, dok će u Beču (Grupa B),

pored Severne Makedonije i Austrije zaigrati Češka i Austrija kako bi izborile svoje mesto u glavnoj fazi takmičenja.

ÖHB: sa balkanskom snagom do uspehaOd Marta 2019. godine je Aleš Pajevič selektor nacio-nalnog tima Austrije. Na toj

funkciji je zamenio Pater-kura Johannessona. Pajovič je tokom godina aktivnog bavljenja rukometom važio za jednog od najboljih igrača

KOSMO ist offizieller Medienpartner

des Österreichischen Handballbunds.

Foto

s: H

B-A

gent

ur D

IEN

ER, P

hilip

p Sc

halb

er, E

va M

anha

rt; I

SL-P

hoto

, Uro

č H

ocev

ar

KOSMO 57

Austrija i zemlje Balkana

Kapiten austrijske

reprezentacije Nikola

Bilyk ima jasan cilj. Srbija će sledeće godine šesti put učestvovati na Evropskom prvenstvu.

Austrija i šest balkanskih državaREADY FOR TAKE-OFF. Domaćin Austrija i šest država naslednica bivše Jugoslavije boriće se za evropsku krunu u rukometu. Predstav-ljamo vam kratak pregled uspeha sa prethodnih prvenstava.

Evrope, a 2004. i 2008. je učestvovao na Olimpijskim igrama. Pripreme austrij-skog nacionalnog tima za Prvenstvo su u punom jeku. Krajem oktobra je tim u Grazu odigrao dve probne utakmice. „Ovaj kratak period moramo iskoristiti na najbolji mogući način jer će naš tim tek od januara biti kompletan. Sada se u potpu-nosti koncentrišemo na nas,

radimo na našem sistemu i taktici.” Krajem novembra i u nedelji pred katolički Božić glavnom treneru Pajoviču će na ras-polaganju biti igrači spusu LIGE (Prve lige Austrije u rukometu). Između Božića i Nove godine pridružiće im se igrači nacionalnog tima koji igraju u klubovima u Švajcarskoj i Portugaliji, a 1.

januara će se okupiti ceo tim za finalne priprme za Evrop-sko prventsvo u rukometu.

Povoljna situacija za Austriju„Zadovoljan sam”, izjavio je selektor Pajovič nakon izvla-čenja rivala Austrije na žrebu. Austrijski nacionalni tim (ÖHB-tim) igraće u Gradskoj hali protiv Češke, Sverne Make-donije i Ukrajine. Predsednik nacionalnog tima Gerhard Hofbauer takođe je izrazio svoje zadovoljstvo: „Ukrajin-

ski tim još uvek ne poznajemo i ne znamo na čemu smo, Severni Makedonci su nam pozanti od ranije, a Češka, iako nije uče-stvovala na Svetskom prvenstvu, ima veoma solidnu taktiku.” Nakon određivanja rivala, može se reći da je u rukama Austrije da uspešno pređe iz preliminarne u glavnu fazu.Fo

tos:

HB-

Age

ntur

DIE

NER

, Phi

lipp

Scha

lber

, Eva

Man

hart

; ISL

-Pho

to, U

roč

Hoc

evar

Austrija

Bosna i Hercegovina

Hrvatska

Crna Gora

SevernaMakedonija

Srbija

Slovenija

Broj učestvovanja: 3Najbolji rezultat: 9. mesto

Broj učestvovanja: 0prvo učestvovanje 2020.Najbolji rezultat: -

Broj učestvovanja: 13Najbolji rezultat: 2. mesto (2008, 2010)

Broj učestvovanja: 3Najbolji rezultat: 12. mesto (2008)

Broj učestvovanja: 4Najbolji rezultat: 5. mesto (2012)

Broj učestvovanja: 5Najbolji rezultat: 2. mesto (2012)

Broj učestvovanja: 9Najbolji rezultat: 2. mesto (2012)

KOSMO: Održali ste po-slednje pripreme u punom sa-stavu pre januara 2020. Od kakvog je to značaja za vas? Aleš Pajovič: Kao trener nacional-nog tima igrače imam na raspolaga-nju samo u određenim periodima tokom godine. Ne mogu svaki dan raditi sa njima kao sa klupskim igra-čima. Iz tog razloga, a i kako se pri-bližavamo Prvenstvu, ove pripreme su bile izuzetno važne. U januaru ćemo imati devet dana za treninge pre nego što počne Prvenstvo. To nije puno vremena, ali kod svih na-cionalnih timova je takva situacija. Na obe probne utakmice možemo videti na čemu smo i u kakvoj formi. Na treninzima smo se intenzivno posvećivali našoj taktici. U poslednje vreme je bilo dosta povreda igrača u nacionalnom timu. Kako se nosite sa tim? To je nažalost tako. Moj plan je otpočetka bio da se ne fokusira-mo samo na iste igrače. Sada je, nažalost, opet povređen Dominik Schmid. Gerald Zeiner ima proble-ma sa ovojnicom zgloba. Biće ope-risan i nakon toga se nadamo da će problem biti rešen. Raul Santos se polako oporavlja od svoje povrede, Alex Hermann je ponovo tu, Ante Esegović je, nažalost, teško povre-đen. Važno je da se ovi momci u na-cionalni tim vrate spremni i u for-mi. U Grazu na pripremama nas je bilo 17, a do decembra će, nadam se, doći još nekoli-ko njih. Onda možemo planirati finalni sastav tima za Evropsko prvenstvo. Moramo svi dati sve od sebe, kako unutar kluba, tako i to-kom priprema. Austrija igra za manje od 70 dana...Imamo još mnogo toga da uradi-mo, a ostalo je malo vremena. Čeka nas nekoliko probnih utakmica pred Prvenstvo, koje su veoma važ-ne kako bismo usvojili sve taktike.

INTERVJUSelektor reprezen-

tacije Austrije

Aleš Pajovič

KOSMO58

SPOR T

Tim trenera Austrije: Aleš Pajo-vič i njegov višečlani tim već mesecima pripremaju austrijski nacionalni tim za prvenstvo.

Karte već od 14 evra Od jeseni 2019. dostupne su karte za sve države, sva mesta održavanja utakmica i sve faze Prvenstva. Pored dnevnih karata za Austriju u ponudi su i grupne karte: Group Round Package Wien & Graz (3 dana, 6 utakmica); Main Round Package Wien (4 dana, 12 utakmica); Venue Package Wien (7 dana, 18 utakmica). Karte možete na-baviti preko zvanične strani-

ce EURO 2020 (tickets.men2020.ehf-euro.com), Ö-Ticketa (www.oeticket.com) i Wien-Ticketa (www.wien-ticket.at).

ProgramBosna i Hecegovina i Slove-nija odmeriće sveoje snage tokom preliminarne faze u Norveškoj tj. Šved-skoj, dok će druge balkanske države svoje veštine pokazati u

Beču, odnosno Grazu. U glavnu fazu, koja će se odr-žavati u Beču, plasiraće se najbolja dva tima iz Grupa A, B i C pa u toj fazi možemo očekivati vrhunske duele između balkanskih država, kao i između Nemačke i trenutnog pravaka Evrope, Španije. Druga grupa će odmeriti svoje snage u Malmö. Finalna runda odi-graće se u Stockholmu, a na ovom Prvenstvu će se rukometna utakmica prvi

put odigrati na terenu za fudbal.

Grupa A u Grazu: Hrvat-ska, Belorusija, Crna Gora, Srbija• Četvrtak, 9. januar 2020. (18.15 časova) – Hrvatska i Crna Gora• Četvrtak, 9. januar 2020. (20.30 časova) – Belorusija i Srbija• Subota, 11. januar 2020. (16.00 časova ) – Crna Gora i Srbija• Subota, 11. januar 2020. (18.15časova ) – Hrvatska i Belorusija • Ponedeljak, 13. januar 2020. (18.15 časova) – Srbija i Hrvatska

• Ponedeljak, 13. januar 2020. (20.30 časova)

– Crna Gora i Belorusija

Grupa B u Beču: Česška, S e v er n a Ma ke d on i j a , Austrija, Ukrajina• Petak, 10. januar 2020. (18.15 časova) – Češka i Austrija• Petak, 10. januar 2020. (20.30 časova) – Severna Makedonija i Ukrajina• Nedelja, 12. januar 2020. (16.00 časova) – Austrija i Ukrajina• Nedelja, 12. januar 2020. (18.15 časova) – Češka i Severna Makedonija• Utorak, 14. januar 2020. (18.15 časova) – Ukrajina i Češka • Utorak, 14. januar 2020. (20.30 časova) – Austrija i Severna Makedonija

Grupa C (Trondheim)Španija (TV ), Nemačka, Letonija, Holandija

Grupa D (Trondheim)Francuska, Norveška, Protu-galija, Bosna i Hercegovina

Grupa E (Malmö)Danska, Mađarska, Island, Rusija

Grupa F (Göteborgu)Švedska, Slovenija, Švajcar-ska, Poljska.

Glavna faza (Beč, Malmö) Od 16. do 22. januara 2020.

Finale (Stockholm)Od 24. do 26. januara 2020.

Nakon što je dva puta osvojila

srebro, Hrvatska stremi ka zlatu.

Lisica Winni je oficijalna maskota Evrop-skog prvenstva.

Foto

s: H

B-A

gent

ur D

IEN

ER, P

hilip

p Sc

halb

er, E

va M

anha

rt; I

SL-P

hoto

, Uro

č H

ocev

ar

Der nächste KOSMO

Karriere- und

Bildungsguide

erscheint

im Februar 2020!

Foto

s: H

B-A

gent

ur D

IEN

ER, P

hilip

p Sc

halb

er, E

va M

anha

rt; I

SL-P

hoto

, Uro

č H

ocev

ar

Der nächste KOSMO

Karriere- und

Bildungsguide

erscheint

im Februar 2020!

KOSMOEin Produkt von

AUTO -MOTO

Kamere, senzori & Co.

Piše: Dušica Pavlović

TEHONOLOGIJA. Različiti sistemi asistencije u

savremenim automobilima nisu nikakva novost,

posebno kada je reč o kamerama za parkiranje,

senzorima za mrtvi ugao itd. KOSMO otkriva za

vas koliko nam oni zaista koriste i šta je bolje za

vozače — kamere ili senzori?

Foto

s: iS

tock

phot

os

S redinom godine Evropska unija je izgla-sala uvođenje novih

odredbi o sigurnosti u sa-obraćaju koje se, pre svega, odnose tj. oslanjaju na si-steme asistencije. Prema tim odredbama, od 2022. godi-ne, svi automobili na terito-riji EU moraće da poseduju određene sisteme asistencije koji će, prema procenama, sprečiti tj. smanjiti broj sao-braćajnih nesreća. Do 2022. godine ima još vremena da se odluči o koji sistemima je tačno reč, ali se već sada spe-kuliše da će sistem kočenja u hitnim situacijama, alko-test, crna kutija i limiter br-zine biti nezaobilazni delovi opreme. No, dok odluka ne stupi na snagu, odlučili smo vam predstaviti neke od da-nas najpopularinijih sistema asistencije sa njihovim pred-nostima i manama i upore-diti kamere sa senzorima.

KOSMO60

Mnogi eksperti tvrde da su kamere bolje od zvučnih ili svetlosnih senzora jer daju detaljniji i tačniji pregled situacije. S druge strane postoje i oni koji tvrde da kamere jesu dobre, ali da, za razliku od senzora, oduzi-maju koncentraciju i skreću pažnju vozača sa kolovoza. Na automobil se uglavnom stavljaju dva, četiri, šest ili osam senzora, a svaki od njih je i zvučnik i mikro-fon u jednom te proizvodi zvuk koji ne čuju ljudi, već samo šišmiši ili mačke, a koji se izvan vozila ponaša kao radar. Kada se pusti, taj zvuk se odbije od prepreke, nakon čega se vraća, a taj isti senzor tada u razlici od mikro, mili i nanosekundi meri vraćeni zvuk. Smeštaju se sa spoljašnje strane vozila na prednji i stražnji branik i po pravilu se preporučuje varijanta s minimalno četiri

I kamere i senzori imaju svoje prednosti i mane, pa sa pre njihovog ugrađivanja treba detaljno informisati.

Foto

s: iS

tock

phot

os

Crna kutijaCrna kutija je poznata iz sveta aviona. To je ure-đaj koji beleži podatke poput brzine i statusa sistema u trenutku sudara te na taj način pomaže istražiteljima da ustanove uzrok nesreće. Crne auto-mobilske kutije, koje neće biti baš jeftine (600 evra), treba da doprinesu još većem poboljšanju bezbednosti na putevima, jer će snimati sve tehničke informacije već od trenutka kada vozač okrene ključ i pokrene auto. Kutije će beležiti brzinu, uključi-vanje migavaca, aktiviranje kočnica, paljenje svetla, zanošenje, proklizavanje i menjanje pravca kretanja, a snimaće i glas vozača za

senzora jer tada daju tačniju informaciju. Prednji parkir-ni senzori uključuju se au-tomatski čim se automobil izbaci iz rikverca, aktivni su pet minuta, a potom se i oni, poput zadnjih, automat-ski gase. Prednji se mogu uključivati i na razmak koji se prilagođava sistemu au-tomobila, ali tu mogućnost imaju samo najnapredniji sistemi senzora. Kamere če-sto imaju animirane nivoe udaljenosti koji bojom lini-ja na monitoru signalizuju udaljenost od predmeta. Zelena je metar udaljenosti, žuta 50 cm, a crvena alar-mantnih 30 cm. Kamera je preglednija, možda i sigur-nija od senzora, jer može da se dogodi da senzor, poseb-no kod zakrivljenih odboj-nika automobila, u jednom od puno slučajeva ne oseti, recimo, stubić. Takav po-tencijalni stubić mnogo je lakše primetiti na kameri. Kao i senzor, i kamera se uk-ljučuje automatski kada au-tomobil krene unazad, a pri vožnji sa kamerom za parki-ranje mora se biti apsolutno

koncentrisan na sliku koju vam ona odašilje. Upravo to može biti problem zimi. Naime, i na vrućinama i na minus temperaturama i sen-zori i kamere najnormalnije rade. Problem je što kamere zimi može zatrpati so koja se baca na drum protiv poledi-ce i tada se smanjuje njena oštrina.

Kamere za maglu i kišuU poslednje vreme razvijaju se i prednje kamere koje imaju „night vision”. Reč je o tehnologiji koja je još u razvoju, ali rezultati najno-vijih istraživanja pokazuju da je lakše i manje naporno za vreme noćne vožnje gledati u monitor koji prikazuje drum, bez obzira na maglu i kišu.

Kamera za izlazak iz slepih ulicaOva prednja parking kamera pruža bolju vidljivost pri izlasku automobila iz slepih ulica i bolji pogled na uglove u vožnji. Posebno je korisna za smanjenje tzv. slepih pega vozača sportskih terenaca, kombija ili kamiona. Može

vreme vožnje. Prvi prime-rak te kutije sadrži sistem za istraživanje uzroka nesreće, a takođe beleži i bitne vred-nosne podatke za automobil tokom vožnje, dok je drugi model jednostavniji i eviden-tira podatke o ubrzavanju kretanja vozila što je veoma važno za utvrđivanje ponaša-nja vozača.

KOSMO 61

se instalirati kao samostalno rešenje za kamione i u svrhu nadzora vožnje.

Senzor za mrtvi ugaoVolvo je razvio sistem senzora smešten na spoljašnjim retro-vizorima svojih džipova na kojima se, kada vam se neko nalazi u mrtvom uglu, upali narandžasta lampica upozore-nja. Kada automobil izađe iz vašeg mrtvog ugla, ona se gasi.

Detektor merača brzineZgodan gadget je bežična kamera s ugrađenim radarom koji upozorava na prisutnost

uređaja za merenje brzine. Zakonom su već dopušteni u Sloveniji jer podstiču vozača da smanji brzinu s obzirom na činjenicu da su po Evropi na svakom 15. semaforu postav-ljeni uređaji za merenje brzine.

KAMEREsu tačnije od senzora, ali remete pažnju vozača.

KOSMO62

IMPRESSUM

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Co-Herausgeber und Chefredakteur: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Sales Director: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanovic@kosmo.at), Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at) | Kolumnisten: Hazim Hadžić | Lektorat: Dr. Nedad Memić, Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at) | Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Šarkanović, univ.dipl.inž.obl.tekst. in oblač. | Illustrationen: Filip Andronik | Fotografen: Nebojša Babić, Jelena Cvetković Šarkanović, Uroč Hocevar, Eva Manhart, Petar Rosandić, Philipp Schalber, Ben Owen-Brown | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Cover-Foto: KOSMO | Druck: NP Druck Gesellschaft m.b.H. Auflage: 120.000 Stück Medi-aunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at

Web-Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Kristina Janković (kristina.jankovic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at)

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die An-zeigenpreisliste laut Mediadaten 2017. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Ver-wertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Mit der Teilnahme an einem Gewinnspiel o.ä. erklären Sie sich mit der Speicherung und Verarbeitung der von Ihnen bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Diese Daten können für Marketingzwecke verwendet und an Dritte weitergegeben werden. Sie können Ihre Zustimmung jederzeit widerrufen.

KOSMO.at u oktobru

Neobična reklama DM-a u Bosni i Hercegovini

Veliki broj proizvoda marke DM-a prodaju se i po Balka-nu sa nemačkim nazivima. Lanac drogerije se odlučio da pravi izgovor imena produka-ta približi potencijalnim kup-cima bosanskom transkripci-jom. A rezultat je veliki hit na društvenim mrežama.

Izdvojeni komentari usera:Dobro-Wolski Tomasz: Die gleichen Werbungen wa-ren auch in Tschechien.

Gordana Radojković: Či-taj kako piše, piši kako izgo-

Top destinacije za odmor: Srbija na prvom mestu

Srbija je osvojila nagra-du Travel Lemming Re-ader Award 2019. Više od 8.000 čitalaca je dalo svoj glas i izabralo Srbi-ju za najprosperitetniju turističku destinaciju.

Izdvojen komentari usera:Simon Inou: Kann ich nur bestätigen. Ich war dort und es war wirklich schön, sehr schön sogar. Kann ich nur weiterempfehlen.

Poštovani čitaoci,KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pi-tanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMOHandelskai 388Büro Top Nr. 7411020 Wien, na e-mail: info@kosmo.at

varaš. Njemački na naš na-čin :).

Cristina Grozav: Dize ales falš gešraibt. Niks gute rajni-ga bei Gešir.

Enida Karahasanović: Also ich finde es süß. Sie haben versucht, dass alle verstehen, um was geht.

Marina Ivić: Wenn Deutsch auf Bosnisch übersetzt wird...

Reinhold Weihs: Deutsc-he Wertarbeit ist nicht nur BMW und Mercedes, son-dern auch deutsches Klopa-pier – 5 lagen Wertarbeit :).

Mara Ilic: Beograd je Beo-grad – divan kao i Srbija.

Enis Hadrović Kakanjac: Verstehe nicht ganz, was an Ser-bien so besonders sein soll.