IZAÐI I GLASAJ!

KOKOSMO0 9 / 2 019 | I Z D A N J E B R . 10 6 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

Öste

rrei

chis

che

Post

AG.

MZ

09Z0

3799

0 M

+ + + EKSKLUZIVNO + + +COVER-STORY: Krađa beba iz bolnica na Balkanu

GRATISBERATUNG

UNTER0800 500 777

LÄSST SICH VON KEINEM

LECKERLI ABLENKEN.Verlassen Sie sich auf unsere individuellen

Sicherheitslösungen für Haus und Wohnung.

Damit Sie sich in Ihren eigenen vier Wänden nicht nur wohl, sondern auch sicher fühlen, setzt Wien Energie bei allen Sicherheitslösungen auf modernste Technologien und höchste Qualität. Was sicher ist, muss aber nicht kompliziert sein: Eine einfache Handhabung ist dabei genauso wichtig, wie eine ganz auf Ihre Bedürfnisse zugeschnittene Lösung. Mehr Informationen finden Sie unter wienenergie.at/alarmanlagen

Wien Energie Vertrieb, ein Unternehmen der EnergieAllianz Austria.www.wienenergie.at

022146T3 WE Sicherheitslösungen2019-05 200x280 Kosmo ET05.09. iWC.indd 1 12.08.19 09:39

RAZONODADuvan. Da li ste se ikada zapi-tali odakle dolazi duvan u vašoj cigari? Vodimo vas na dalek put u prošlost, preko okeana.

STARSLegenda. Najpoznatiji roker bivše Jugoslavije, Borisav Bora Đorđević, u intervjuu govori o prošlim i sadašnjim vremenima.

46

STARS

REPORTAŽA

IZOBRI

Vodimo vas na neobičan izlet u bečki zoološki vrt i pokazujemo šta se dešava iza kaveza!

26 Iza kulisa zoološkog vrta

Austriju očekuju vanredni izbori za Nacionalni savet (Nationalrat) nakon što je kancelaru Kurzu i njegovoj vladi izgla-sano nepoverenje od strane parlamenta. Koju koaliciju možemo očekivati?

14 Parlamentarni izbori

Od DSDS-a do „Zvezda Granda” ova pevačica privukla je pažnju

mnogih. U ekskluzivnom intervjuu otkrivamo vam ko je prava Monika.

44 Intervju:Monika

KUHINJAKafa. Predstavljamo vam na-jbolji recept za rashlađivanje tokom preostalih letnjih dana, kojem sigurno nećete moći da odolite.

42

ZDRAVLJEZadah. Neugodan miris iz usta može imati mnogobroj ne uzroke. Pored redovne higijene savetuje se i poseta lekaru.

40

POLITIKAMarkus Wölbitsch. Grad-ski sekretar i glasnogovornik ÖVP-a za sport govori o gorućim pitanjima vezanim za grad Beč i njegov napredak.

22

LIFESTYLEDepresija. Ako vam se čini da ste prekratko bili na odmoru i da vam je teško da se vratite na posao, ne očajavajte jer imamo prave savete za vas!

38

SPORTDenis Ilić. Ambiciozni MMA borac govori o svojim uspesima i planovima, kao i o teškoj situaciji za austrijske borilačke sportiste.

58

Otimanje novorođenčadi iz porodilišta i njihova prodaja, kriminal je najgore vrste. Užasno je što su se tim krimina-lom decenijama bavili lekari, babice i državni službenici. Roditelji traže svoju decu, lutajući po lavirintu obmana.

32 Ukradena deca

STARSLavovska borba. Mnoge umetnike je teška bolest odne-la sa ovog sveta. Iza njih su ostala velika dela da svedoče o njihovoj besmrtnosti.

KOSMO 03

REPORTAŽA

48

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to, K

OSM

O

56

POLITIKAKathrin Gaál. Sa gradskom sekretarkom pričali smo o budućim koracima za priuštivo stanovanje kao i podršci soci-jalno ugroženih žena.

20

GRATISBERATUNG

UNTER0800 500 777

LÄSST SICH VON KEINEM

LECKERLI ABLENKEN.Verlassen Sie sich auf unsere individuellen

Sicherheitslösungen für Haus und Wohnung.

Damit Sie sich in Ihren eigenen vier Wänden nicht nur wohl, sondern auch sicher fühlen, setzt Wien Energie bei allen Sicherheitslösungen auf modernste Technologien und höchste Qualität. Was sicher ist, muss aber nicht kompliziert sein: Eine einfache Handhabung ist dabei genauso wichtig, wie eine ganz auf Ihre Bedürfnisse zugeschnittene Lösung. Mehr Informationen finden Sie unter wienenergie.at/alarmanlagen

Wien Energie Vertrieb, ein Unternehmen der EnergieAllianz Austria.www.wienenergie.at

022146T3 WE Sicherheitslösungen2019-05 200x280 Kosmo ET05.09. iWC.indd 1 12.08.19 09:39

AUTO-MOTOBudućnost. Zavirili smo iza kulisa najpoznatijih proizvođača automobila i ot-krili koje modele i novine nam spremaju za narednu godinu.

60

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

KOSMO04Umor poslije odmora

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

IZBORI. Ove godine, točnije 29. septembra održavaju se novi izbori za sastav austrij-skog parlamenta. Nakon posljednjih skandala koji su doveli do rušenja vlade ÖVP-a i FPÖ-a mnogi glasači izgubili su povjerenje u političare, ali i u austrijsku politiku gene-ralno. Pitali smo naše čitatelje i čitateljice imaju li i dalje povjerenje u politiku te što treba vlast učiniti kako bi povratila povjerenje naroda.

Živim 17 godina u Austriji. Ni-kad se ništa nije promijenilo na političkoj sceni osim dodatnih poreza i bogaćenja države. Po-litičari dolaze i odlaze bogatiji i jači, a sirotinja dolazi i odlazi i sa sobom i nosi ono što je i do-nijela – čast i poštenje!

Povjerenje prema pojedinim političarima se sigurno više ne može vratiti. Nakon mnogo-brojnih skandala ljudima je ne-kada dosta. Podnošenje ostavki u politici je ionako besmisleno. Željela bih malo više podrške od strane politike.

Selma Tahirović (26),novinarka

U mojim godinama mi više nije važno ko je na vlasti i ko sa kim gradi koaliciju. Šta god da se desi na predstojećim izbori-ma, nadam se samo da će se više ulagati u budućnost i sigurnost naše djece. To je najvažnije! Treba očuvati ono što valja.

Povjerenje u

Miro Čaljkušić (40),gastronom

Odnos politike i mladih je poremećen. Političare ne za-nimaju mladi, mladi se ne za-nimaju za politiku, a upravo modernu demokraciju čine i jedni i drugi. Političari svoje informacije dobivaju od sa-vjetnika, ne od naroda.

Tanja Pancijević (30),kasirka

Renate Moser (67),penzionerka

Posljednja događanja su jasno imala veliki utjecaj na povje-renje građana prema politici. Smatram da je u ovom mo-mentu transparentnost veo-ma bitna i da se otvorenim pristupom problemu treba steći povjerenje građana.

Lejla Tuholjaković (26),student

Nisam vjerovao da će politička previranja i nesuglasice među strankama poprimiti ovakve razmjere. Još se nije desilo da ovdje padne vlada, tako da sva-šta mogu očekivati polse toga. Jedno je sigurno – apsolutne garancije nema nigdje!

Rupert Huber (82), penzioner

austrijsku politiku

Moj stav je jasan: zaboravite osobne stvari i brinite se za jav-ne! To je skromno mišljenje o uspješnom vladanju. Svojim projektima političari moraju uključiti mlade u korist rasta i razvoja. Zajednički interesi poli-tičara i građana su ključ uspjeha.

Maja Marjanović (22), student

Ne pratim politiku jer smatram da političari svojim licemjer-nim igrarijama samo kvare lju-de i odnose ili su, često, i sami pijuni manipulatora. Svi oni su isti, bez obzira na stranku, tako da je moj stav – pusti politiku i okreni se svojim bližnjima!

Monika Stojanovski (36),frizerka

KOSMO 05

Foto

s: zV

g.

Red

aktio

n: A

nton

io Š

ećer

ović

„S obzirom na moje raznoliko kulturološko poreklo, jedna od ključnih stvari je

bila da pronađem mesto koje spaja i privlači ljude iz različitih delova sveta.

Fascinantno je koliko različitih naroda živi zajedno u jednom gradu, a ipak

uspevaju da ostanu dosledni svojoj kulturi. Beč je definitivno mesto za vas

ako želite da uspostavite internacionalne kontakte koji ostaju jaki čak iako

odete iz ovog grada”, kaže Laure-Anne Gueguen (24), rusko-francuska studentkinja u Beču.

Priče migranata u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Foto

: Duš

ica P

avlo

vić

Red

aktio

n: D

ušic

a Pav

lovi

ć

KOSMO06

Foto

: Duš

ica P

avlo

vić

Red

aktio

n: D

ušic

a Pav

lovi

ć

w enmehr

zumleben.Ihre LEBENSQUALITÄT ist unsere Aufgabe.Kultur, Immobilien, Logistik und Medien: Die Wien Holding schafft Lebensqualität für unsere Stadt. 365 Tage im Jahr zu jeder Zeit an jedem Ort. Für alle Wienerinnen und Wiener.

www.wienholding.at

200x280_anzeige_imagesujet_kosmo_0719_rz.indd 1 11.07.19 17:30

KOSMO08

Adis Pokvić — ku-kavica koja je širila nacionalnu mržnjuNevjerovatna priča došla nam je ovog mjeseca iz grada Gornji Vakuf-Usko-plje. Naime, grad su 5. augusta šokirali islamofobni natpisi poput „Bit će još Srebrenica” i „Neće ostati

balija – Uskoplje”. Dva dana kasnije stanovnike je iznenadila vijest kako je ove natpise ispisao Adis Pokvić. Grafite je najprije nazvao „kukavičkim i katastrofalnim”, a onda se ispostavilo da je upravo on bio počinitelj. Pokvić, inače, živi u Austriji.

Yebiga — prva srpska rakija na američkom tržištuBas-gitarista grupe „Faith No More” Billy Gould (56) ostao je očaran i oduševljen srpskom rakijom koju je probao prilikom turneje svoje grupe u Istočnoj Evropi. Zbog toga je odlučio pokrenuti vlastiti brend rakije šljivovice „Yebiga” koja se uvozi iz Kralje-va. Trenutno je distribucija „Yebiga” moguća samo na području Kalifornije, no uskoro se nada distribuciji po čitavom SAD-u. Guild obožava Balkan, a naročito voli grupu „Dubioza kolektiv”, čiju majicu često nosi.

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

Foto

s: St

ockp

hoto

s, sc

reen

shot

/N1,

scer

eens

hot/

dnev

nik.

hr, O

ffici

al W

hite

Hou

se

Phot

o by

Law

renc

e Jac

kson

, Fac

eboo

k/Ye

biga

, Rad

iosa

raje

vo.b

a/Č

itate

lj

73posto bečkog stanovništva ide na posao javnim prijevozom.(Izvor: MA 23/„Wien in Zahlen”)

BROJ MJESECA

Izjavio je predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić za bosansko-hercegovački dnevni portal „klix.ba” povodom navodnih izjava hrvatske predsjednice Kolinde Grabar-Kitarović za „Jerusalem Post” o tome da je BiH „nestabilna zemlja” pod kontrolom „militantnog islama”.

„Nije nestabilna Bosna i Hercegovina, nego Kolinda Grabar-Kitarović”,

CITAT MJESECA

Grad Tokyo je prvi put dozvolio projekt stvaranja ljudskih i životinj-skih himera, kako bi ih uzgajao do rođenja.

Istraživački tim oko Hiromitsu Na-kauchija naselit će životinjske embrije ljudskim stanicama i implantirat će ih u maternicu koja ih rodi. Postupak će najprije biti testiran na miševima i štakorima. Naredni cilj je omogućiti postupak u svinjama preko 70 dana. Ova tehnika jednog dana može pomoći pacijentima koji čekaju donorski organ i time spasiti veliki broj ljudi koji čeka na transplataciju organa. Kritičari, pak, sumnjaju u ovaj postupak. Stručnjaci se plaše da bi se ljudske stanice u životi-njama mogle gnijezditi na mjestima koja im ne pripadaju, poput mozga.

ZAPANJUJUĆE:Dozvoljen mješanac čovjeka i životinje

KOSMO 09

RED BULL CLIFF DIVING WORLD

SERIES: 24. augusta održani su skokovi

sa Starog mosta u Mostaru. Na fotogra-

fiji se nalazi Britanac Gary Hunt (35),

koji je drugim mjestom ostvario svoj 8.

naslov najboljeg u sezoni. Prvoplasirani

je bio Rumunj Constantin Popovici (30)

koji je svojim skokom oduševio 20.000

okupljenih gledatelja. Skokovi sa Starog

mosta su tradicija još iz 17. stoljeća, a

nastupalo je 24 učesnika.

SAMOZADOVOLJAVANJE:Lijek za dobar san

HRVATSKA: Pametna plaža

Njemačka osigura-vajuća kuća „BAR-MER” savjetovala je svojim korisnicima samozadovoljavanje kao pomoć za bolje uspavljivanje.

Ova kuća, koju koristi preko devet milijuna osiguranika, napisala je na svom Facebook profilu: „Kada ne možeš zaspati, spusti ruku ili pak koristi igračku, pa će san doći sam od sebe”. Budući da je članak bio puno komentiran, kompanija je na kraju morala saopćiti kako ne mogu pomoći u pronalasku igračaka i kod postupka samo-zadovoljavanja, već su samo dali savjet.

Hrvatski grad Osijek ove godine je uložio oko 135.000 eura u novi projekt na plaži Kopika.

Lokalna vlast postavila je pametno stablo, klupe i tuševe te video nadzor na čitavoj plaži. Uz pomoć pametnog stabla posjeti-telji će moći puniti svoje pametne uređaje. Napajanje je omogućeno sunčevom energijom koja se dobiva iz fotonaponskih

modula. Kopika je inače jako posjećena plaža u Slavoniji. U ovom dijelu Hrvatske, naime, mnogi su siromašni i nemaju dovoljno novca za odmor na obali.Fo

tos:

Stoc

kpho

tos,

scre

ensh

ot/N

1, sc

eree

nsho

t/dn

evni

k.hr

, Offi

cial

Whi

te H

ouse

Ph

oto

by L

awre

nce J

acks

on, F

aceb

ook/

Yebi

ga, R

adio

sara

jevo

.ba/

Čita

telj

INTEGRACIJA

Foto

s: K

OSM

O

INTEGRACIJA

KOSMO10

U petak, 23.8.2019. gra-donačelnik Beča Michael Ludwig svečano je uručio vozilo hitne medicinske pomoći austrijske, huma-nitarne organizacije „Sa-mariterbund” zameniku gradonačelnika Negotina i potpredsedniku Saveta Me-sne zajednice Jabukovca.

Zbog loše komunalne struk-ture, zdravstvena zaštita u opštini Negotin, pa samim tim i u selu Jabukovac koji broji 2.000 stanovnika, je u izuzetno lošem stanju. Do sada nije uspostavljena ni-kakva veza između hitne službe u Jabukovcu i najbliže bolnice u Negotinu. Kako bi se pomoglo žiteljima ove opštine na lokalnom nivou, osnovana je fondacija „Druš-tvo prijatelja Jabukovca”. Na čelu sa Dr. Radivojem Petri-kićem, fondacija je jedan od najaktivnijih predstavnika istočnosrpskih interesa među bečkom dijasporom. „S obzi-

KOSMO i Samariterbund —velika donacija Srbiji

rom na to da se mali deo dr-žavnog budžeta Srbije ulaže u ovaj region, postoji ogromna potreba da se budućnost sela osigura iz ličnih sredstava”, objasnio je Radivoje Petrikić.

Svečana primopredajaIz ovih razloga su grad Beč i humanitarna organizacija „Samariterbund” uz podršku lokalnog časopisa KOSMO, kao jednog od inicijatora, od-lučili da pruže podršku ovom regionu Srbije, donirajući potpuno opremljeno vozilo hitne medicinske pomoći. Predaja ključeva izvršena je krajem avgusta u prepodnev-nim časovima, ispred prosto-rija „Samariterbunda” u Beču. Ključeve su uručili gradona-čelnik Beča Michael Ludwig i predsednik „Samariterbund Austrija – Rettung und sozia-le Dienste GmbH” Wolfgang Dihantis u prisustvu NJ.E. ambasadora Republike Srbi-je u Austriji Nebojše Rodića, zamenika gradonačelnika

Negotina Mladena Boškovi-ća i potpredsednika Saveta Mesne zajednice Jabukovac Nenada Bogosavljevića. „Grad Beč ima dugu tradi-ciju pružanja humanitarne i ekonomske pomoći onim regionima u Evropi, kojima je neophodna. Pojedine Bečlije i Bečlijke imaju prijatelje iz oblasti oko Jabukovca i do-nacija ovog preko potrebnog vozila hitne pomoći od stra-

ne organizacije ’Samariter-bund’ je lep znak povezanosti Beča sa ovom srpskom obla-sti”, objasnio je Dr. Michael Ludwig, gradonačelnik grada Beča.„Mi, iz KOSMA, ne vidimo sebe samo kao medijum, već kao most između bosansko-hrvatsko-srpske zajednice u Beču i većinskog stanovniš-tva. Postoji razlog zbog kojeg naš moto glasi – ’čvrsta veza’.

Mladen Bošković: „Vozilo omogućava brže sprovođenje mera za spasavanje života u našoj opštini.”

(s leve na desnu) Glavni urednik i koizdavač KOSMA, Dragomir Janjić; Predsednik upravnog odbora „Društva prijatelja Jabukovca”, Dr. Radivoje Petrikić; Direktor organizacije „Samariterbund Österreich Rettung und Soziale Dienste GmbH”, Wolfgang Dihanits; gradonačelnik grada Beča, Dr. Michael Ludwig; Izdavač KOSMA, Dejan Sudar

Foto

s: K

OSM

O

Naša misija je od samog po-četka da budemo podrška našoj zajednici na svim nivo-ima, kao i važna spona prema austrijskom društvu i politici. Ovaj projekat to i dokazuje”, izjavio je Dejan Sudar, izda-vač časopisa KOSMO.

Angažman na BalkanuBečki „Samariterbund”, grad Beč i lokalni partneri već go-dinama rade na projektima na Balkanu. Pored mnogo-brojnih humanitarnih akcija i pomoći reizgradnje i obnove tokom poplava 2014. godine, krajem 2018. pokrenut je pro-jekat „Stručno usavršavanje u urbanoj Severnoj Makedoniji” koji ima za cilj smanjenje sto-

pe nezaposlenosti u Skoplju i Tetovu. Početkom oktobra pokreće se novi projekat za poljoprivrednike u Srbiji:„Radujemo se da možemo da podržimo ovu opštinu. Od poplava iz 2014. je ’Samari-terbund’ sproveo nekoliko

projekata u Srbiji. Već od oktobra pokrećemo projekat ’Socijalno preduzetništvo u poljoprivredi’ kao model za redukciju gladi”, objasnio je Wolfgang Dihantis, direktor organizacije „Samariterbund Rettung und soziale Dienste GmbH”.Oba predstavnika opštine Negotina na primopredaji vozila su izrazila svoju dubo-

ku zahvalnost za donaciju: „Zahvaljujući ovom vozilu, situacija će se popraviti u veoma kratkom roku”, obja-snio je Nenad Bogosavljević, potpredsednik Saveta Mesne zajednice Jabukovca i upra-vitelj Fondacije Jabukovac. „Vozilo hitne pomoći od or-ganizacije ’Samariterbund’ omogući će nam brže spro-vođenje mera za spasavanje života i poboljšanje životnog standarda u našoj opštini”, dopunio je Mladen Boško-vić, zamenik predsednika opštine Negotin.

JabukovacJabukovac je selo koje se nalazi u opštini Negotin u Istočnoj Srbiji, ruralnom re-gionu u blizini reke Timok. Smešten između granica sa Rumunijom i Bugarskom, ovo mesto se odlikuje kultu-rološkom i jezičkom razno-

vrsnošću, koja je neraskidiv deo lokalnog stanovništva. Sa 2.000 stanovnika ovo selo se ubraja u najveća sela u op-štini Negotin. Sa socijalno-ekonomske tačke gledišta, opština Negotin je „nedo-voljno razvijena”, beleži ni-zak životni standard i visoku stopu nezaposlenosti. Od 70-ih godina se primećuje ogromno iseljavanje stanov-ništva, pretežno u Austriju zbog čega su ona i grad Beč postali centar stavnovništva Jabukovca u inostranstvu.

„Samariterbund” već godinama pomaže zemlje Balkana, a od oktobra počinje novi projekat u Srbiji za borbu protiv gladi.

Predaja vozila izvršena je u prisustvu ambasa-dora Republike Srbije i gradonačelnika Beča.

GRAD BEČIma dugu tradiciju pru-žanja pomoći Balkanu.

Dr. Radivoje Petrikić, osnivač Fondacije „Društvo prijatelja Jabukovca”, inicijator je ove humanitarne akcije.

Uz podršku KOSMA, potpuno opremljeno vozilo hitne medicinske po-moći uspešno je krenulo na put ka Srbiji i selu Jabukovac...

KOSMO 11

Dr. Michael Ludwig: „Ova donacija je lep znak povezanosti sa Jabukovcem i Srbijom.”

pravo da poništi potpisan ugovor. Ukoliko oštećena strana može odstupiti od raskidanja ugovora i umesto toga zahtevati da joj dužnik isplati nastalo oštećenje (u slučaju gore navedenog pri-mera isplata nastalog ošteće-nja bi iznosila 5.001 evro), ugovor se ne mora raskidati, već se može i adaptirati.

Rok za poništenje ugovora zbog prekomernog ošteće-nja iznosi tri godine i ne može se isključiti ugovorom. Jedino u slučaju štete firme (kada se radi o pravnim li-cima) zbog prekomernog oštećenja se pozivanje na ovo pravo može istim tim ugovorom isključiti.

IzuzeciOštećena strana se ne može pozvati na član §934 Au-strijskog građanskog zakoni-ka (ABGB) zbog prekomer-nog oštećenja u sledećim slučajevima:- ukoliko je svesno prihvatila dogovorene uslove iz ličnih preferencija (član §935 Au-strijskog građanskog zako-nika),- ukoliko joj je realna vred-nost usluga bila poznata u trenutku sklapanja ugovora,- ukoliko se radi o delimič-nom poklonu,- ukoliko se vrednost određ-nog predmeta ili usluge ne može više ustanoviti,- u slučaju poravnanja,- u slučaju sudske aukcije,- u slučaju igara na sreću,- u slučaju raspodele imovi-ne prilikom brakorazvod-nog postupka.Ovaj zakon se može prime-niti, kako u slučaju kupo-prodaje pokrenosti, tako i u slučaju kupoprodaje ne-pokretnosti. Ukoliko strana koja je nanela štatu drugoj strani odbija poništenje ugovora i naknadu nastale štete, oštećena strana može tražiti sudski građanski spor.

MOJE PRAVO

ROKza raskid ugovora zbog prekomernog oštećenja je tri godine.

Foto

s: iS

tock

phot

os

Neretko se dešava da na-kon potpisivanja ugovo-ra jedna ugovorna strana shvati da su uslovi ugovora sastavljeni na njenu štetu. U verovanju da je potpi-san ugovor „uklesan u ka-menu” i da se ne može ra-skinuti, mnogi ne koriste svoje prava za nadoknadu nastalog oštećenja.

Prekomerno oštećenjeUkoliko je u vreme zaklju-čenja ugovora postojala očigledna nesrazmernost iz-među usluga i njihove cene, oštećena strana može zah-tevati poništenje ugovora. Ugovor važi kao nepravičan i narušava načelo jednake vrednosti uzajamnih dava-nja ukoliko jedna strana iz-vlači nesrazmernu korist na račun druge. Član §934 Austrijskog gra-đanskog zakonika (ABGB) omogućava oštećenoj strani poništenje ugovra ukoliko je u momentu njegovog za-ključivanja vrednost usluge druge ugovorne strane veća od duple vrednosti protivus-luge oštećene strane. Ova odredba se bazira na objek-tivnoj koncepciji, na osnovu

koje se utvrđuje postoja-nje prekomernog oštećenja (nem. Verkürzung über die Hälfte) i koja zatehva ekvi-valentnost između vrednosti pruženih usluga. Primer: Kupac je platio 10.000 evra za polovan auto čija maksimalna vrednost iznosi 4.999 evra. S obzirom na to da je plaćena cena viša od duple vrednosti automo-bila, kupac ima pravo da se pozove na prekomerno ošte-ćenje. Da je realna vrednost automobila iznosila 5.000 evra, kupac ne bi imao pra-vo raskida kupoprodajnog ugovora jer u tom slučaju plaćena cena ne bi bila viša od duple vrednosti automo-bila. Osim toga, potraživanja oštećene strane prema duž-niku da mu nadoknadi štetu ne mogu biti viša od duple vrednosti štete tj. dugovanja.Realna vrednost predmeta kupoprodajnog ugovora se procenjuje na osnovu nje-ne tržišne vrednosti koju je imao u momentu sklapanja uovora.

Pravne poslediceOštećena strana u slučaju prekomernog oštećenja ima

Raskid ugovora zbogRaskid ugovora zbogprekomernog oštećenja

KOSMO12

Foto

s: iS

tock

phot

os

Pre sklapanja ugovora savetuje se da detaljno proverite da li su svi ele-menti ugovora sadržani i zapisani.

Sklapanje ugovora —kada stupa na snagu?Potrošači svakodnevno sklapaju ugovore. Na neke od njih manje obraćamo pažnju, kao npr. na fiskal-ne račune iz prodavnica, ali na neke mnogo više ako su u pitanju veliki kupopro-dajni ugovori. U sledećim redovima objašnjavamo kada ugovor zapravo stupa na snagu.

Osnovno pravilo kod ugovo-ra je da se moraju poštovati tj. da ih se moramo pridrža-vati. Samo u posebnim slu-čajevima ugovori mogu biti raskinuti npr. ukoliko obe strane istim tim ugovorom omoguće tu opciju. Ne po-stoji generalna mogućnost

raskidanja ugovora. Treba praviti razliku između ponu-de i prihvatanja ponude. Po-nuda jedne strane je konačni predlog određenom licu sa namerom zaključenja ugovo-ra. Ponuda mora sadržati sve neophodne elemente ugovo-ra kao npr. predmet ugovora i cene. Reklame, katalozi i roba u izlozima ne spada pod kategoriju obavezne ponude. Tek prihvatanjem ugovora, ovaj stupa na snagu. Austrij-sko pravo ne propisuje usta-ljenu formu ugovora. Ugovo-ri mogu biti sklopljeni, kako usmeno, tako i pismeno. U nekim slučajevima se čak mogu smatrati sklopljenim po logici stvari, bez ijedne

razmenjene reči npr. u sluča-ju plaćanja određenih produ-kata ili usluga (plaćanje par-king karte, usluga frizerskog salona itd). Da bi se ugovor bez razmenjenih reči mogao smatrati zaključenim, mora biti apsolutno jasno da ga je i jedna i druga strana dobro-voljno sklopila. Pravilo da se ćutanje može smatrati slaganjem, te da samim tim ugovor stupa na snagu važi samo u posebnim slučajevima, ali ne i kod ugo-vora sa potrošačima. Iako su usmeni ugovori pravnosnaž-ni, u slučaju spora je neop-hodan dokaz da su strane bile saglasne da ga sklope, tako da se svakako preporu-

čuje pismeno zaključivanje ugovora. U većini slučajeva postoji zakonski okvir od 14 dana kada se ugovor be-splatno može raskinuti. Više informacija na: www.konsumentenfragen.at

#so gut fährt Wien

Zugfährt ein!

022106T3 WL Sommer2019 Rutsche 200x140 Kosmo ET05.09. iWC.indd 1 31.07.19 11:15

POL IT IKA

IZBORIIZBORIU

AUSTRIJIFo

tos:

iSto

ckph

oto

14 KOSMO

AUSTRIJI

VLADA. Parlamentarni iz-bori u Austriji održaće se 29. septembra 2019. go-dine po 27. put. Ovi izbo-ri vanredno su zakazani tri godine pre završetka regularnog legislativnog perioda.

Piše: Manuel Bahrer

KOSMO 15

POL IT IKA

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

U maju ove godine je austrij-ski kancelar Sebastian Kurz (ÖVP) u dogovoru

sa predsednikom Alexandrom Van der Bellenom saopštio da će doći do prevremenih par-lamentarnih izbora. Razlog tome je video sa Ibize i s njim

povezani skandal oko vice-kancelara Heinz-Christiana Strachea (FPÖ) i njegovog partijskog kolege Johannesa Gudenusa. Javno tužilaštvo

trenutno sprovodi mnoge istrage oko ovog slučaja, jer postoji sumnja pronevere, utaje poreza i osnivanja protivdržavne organizacije. Nakon Stracheove ostavke, Kurz je proglasio jednopartij-sku privremenu vladu koja je pala nakon samo devet dana. Po prvi put u istorji Druge republike usvojen je zahtev o izglasavanju nepoverenja jed-nom austrijskom kancelaru. Na vanrednoj sednici je većina poslanika podržala ovaj zahtev,

16 KOSMO

podnesen od strane Socijal-demokratske partije Austrije. Presudnu ulogu u ovoj odluci odigrali su glasovi Kurzovih bivših koalicionih partnera iz redova FPÖ-a. Posle smenjiva-nja Kurza sa pozicije kancelara, presedniku Alexandru Van der

Bellenu pripalo je zaduženje da traži nove članove privre-mene vlade. Za kancelara, tj. kancelarku izabrao je Brigitte Bierlein, dosadašnju predsed-

nicu Ustavnog suda Austrije. Ona je prva žena na ovoj pozi-ciji u austrijskoj istoriji.

Ko se bira i kako glasati?Na parlamentarnim izborima u Austriji bira se 183 poslanika, a ne vlada direktno. No, i te kako postoji uska poveznica između ovih izbora i formi-ranja vlade, jer je zaduženje predsednika da nakon izbora imenuje vladu. Kako bi se ona uspostavila, potrebna je neop-

hodna podrška poslanika iz parlamenta – većina glasova. Predsednik Austrije ovlašćuje pobedničku partiju, tj. njiho-vog glavnog kandidata da dâ predlog za formiranje vlade. Ukoliko se predlog pobedničke partije usvoji, članovi vlade

polažu zakletvu predsedniku Austrije. Prema austrijskom zakonu, pravo glasa ima svaki austrijski državljanin koji je na dan izbora navršio 16. godinu života. Glasanje se odvija na dan izbora, tj. u slučaju sle-dećih izobra, 29. septembra 2019. na biračkim mestima. Svi državljani Austrije će nekoliko nedelja pre izbora biti infor-

misani o glasanju poštanski putem. U pismu se nalaze sve neophodne informacije kao što je tačna adresa biračkog mesta kojem određeni glasač pri-pada. Ukoliko je neko sprečen da dâ svoj glas na dan izbora, on može prethodno zahtevati

glasački listić za glasanje putem pošte. No, glas se smatra važe-ćim samo ukoliko glasački listić stigne do 17 časova na dan izbora u nadležnu insti-tuciju. Na saveznim izborima se u Austriji glasa za partiju i njenu listu kandidata, čije ran-giranje određuje sama stranka. No, takođe postoji opcija tako-zvanih preferencijskih glasova.

Pravo glasa ima tačno 6.394.201 građanin, što je za oko 4.000 glasača manje u odnosu na 2017.

Ukoliko ste sprečeni da glasate na svom biračkom mestu, postoji mogućnost glasanja poštanskim putem. Blagovremeno se prijavite za ovu opciju!

Rezultati parlamentarnih izbora iz 2017. godineDonji grafikon predstavlja poređenje rezultata parlamen-tarnih izbora iz 2013. (levi stubac) i 2017. (desni stubac) godine, a desni grafikon daje pregled podele mandata u Nacionalnom savetu po strankama.

*Izvor: BMI

Grüne-9,1

24,0

31,4

20,5

27,4 26,8 26,8

5,0 5,0

12,4

3,34,1

Pilz-

NEOS±0

SPÖ±0

FPÖ+6,8

ÖVP+7,4

ÖVP 61 (+14)

FPÖ 53 (+13)

SPÖ 52 (±0)

NEOS 9 (±0)

Pilz 5 (±0)

KOSMO 17

Preferencijski glas se može dati jednom od kandidata samo one stranke, koju je glasač odabrao. Po običaju mandat preuzima prvi na listi, zatim drugi, pa treći i tako dalje sve dok broj mandata jedne partije ne bude ispunjen. No, postoji i moguć-nost da jedan kandidat dobije viši rang unutar partijske liste zahvaljujući većem broju pre-ferencijskih glasova od svojih partijskih kolega. Time odre-đeni kandidat ima veću šansu za ulazak u parlament kao poslanik ispred svoje partije. Na

parlamentarim izborima može se dati preferencijski glas na tri različita nivoa: na državnom, pokrajinskom i opštinskom. To mogu biti i tri različita kandi-data. Preferencijsko glasanje je opcionalno. Prema posled-njim informacijama organa za sprovođenje izbora pravo glasa ima tačno 6.394.201 građanin Austrije u svih devet austrijskih pokrajina. Taj broji je malo manji u odnosu na izbore iz 2017. godine.

Rezultati iz 2017.Pobedu na prethodnim parla-mentarnim izborima u Austriji odnela je ÖVP stranka sa 31,47 odsto glasova. Drugo mesto osvojila je SPÖ sa 26,86 odsto, a treće FPÖ sa 25,97 odsto. Ovaj rezultat predstavio je veliki dobitak za Nardonu i Slobodar-sku partiju u odnosu na izbore iz 2013. godine, dok je SPÖ dobila otprilike isti broj glasova. Ulazak u parlament takođe su osigurali NEOS (5,30 odsto) i Liste Peter Pilz (4,41 odsto).

BILDUNG ÜBER ALLES STELLEN

MACHT SONST KEINER

BEATE MEINL-REISINGER

neos.eu

IMP

RE

SSU

M N

EO

S, N

eust

iftg

ass

e 73

-75,

1070

Wie

n

„Ko ne izađe na izbore, nema pravo da se žali”

KOSMO: Čime Vaša par-tija želi da ubedi glasače da glasaju za SPÖ?Ahmed Husagić: Mi smo partija koja se uvijek zala-gala za ljude koji na svojim bankvonim računima ne posjeduju milione eura. Mi smo glas 95 odsto stanov-ništva, a ne onih pet odsto koji su bogati. Tako da je i ovog puta naš program usmjeren na poboljšanje životnog standarda ljudi. Jeftino stanovanje, osigu-rana njega u starosti, dobro obrazovanje od obdaništa pa do univerziteta, povećanje minimalne plate na 1.700

INTERVJU

GLASANJEPreferencijski glas na izbo-rima se može dati trima kandidatima.

eura mjesečno, zaštita životne sredine i ono što je za nas najvažnije, očuvanje Austrije kao otvorenog društva, borba protiv rasizma i diskrimina-cije i našeg zajedništva koje gajimo već dugi niz godina. U zadnje dvije godine ÖVP/FPÖ vlada je to zajedništvo i solidarnost u društvu dosta narušila. Jedna od tema koja je za mene najvažnija i za koju ću se zalagati je borba protiv diskriminacije, a najviše djece u školama. Jer, djeca su naša budućnost.

Na prošlim izborima dobili ste veliki broj preferencij-skih glasova...Ja sam se trudio da pomo-g nem l judima u mom političkom angažmanu. Toliki broj glasova smatram njihovim odgovorom na moj rad. Sve što smo postigli,

postigli smo zajedno. Moj politički uspjeh je uspjeh svakog pojedinca. Mi smo svi jedan veliki tim. Što se tiče parlamenta, politika se vodi i na mnogim drugim mjestima. Ali naravno, ja respektujem volju glasača, a oni su svoju volju pokazali tolikim brojem glasova. Ta njihova volja je prepoznata i u partiji tako da sam ovog puta na 16. mjestu na save-znoj listi. To mjesto može obećati ulazak u parament.

Šta očekujete od predstoje-ćih saveznih izbora? Ja vjerujem u našu pobjedu iako možda trenutno po ispi-tivanju javnog mjenja to tako ne izgleda. Ali ispitivanja osli-kavaju trenutnu atmosferu u društvu, a do izbora imamo još dosta vremena. Također se vidi i trenda rasta podrške nama, a pada povjerenja u

ÖVP i FPÖ. Kao što sam već rekao, do izbora imamo jos došta vremena da poka-žemo glasačima da smo mi ti koji se zalažu za njihova prava i imamo najbolje mjere koje želimo sprovesti poslije izbora. Mišljenja sam da će ove izbore odlučiti snaga mobilizacije.

Zašto je bitno da svako izađe na glasanje?Izlazak na izbore je obaveza. Ko god ne izađe na izbore nema pravo poslije da se žali ako mu mjere vlade ne odgo-varaju. A u posljednje dvije godine je novih mjera bilo dosta, pogotovo negativnih mjera koje su pogodile naj-više ljude sa migracijskom pozadinom. Zato ovim putem apelujem na sve – iza-đite na izbore i podržite one snage koje se zalažu za vas i budućnost naše djece!

Ahmed Husagić, (SPÖ)

Vodeći kandidati partija

Sebastian Kurz (ÖVP)

� Rođen 1986. u Beču � Od 2010. do 2011. član bečkog parlamenta

� Od 2011. državni sekretar � Od 2013. do 2017. ministar spoljnih poslova � Od 2017. šef partije i do maja 2019. kancelar

Pamela Rendi-Wagner (SPÖ)

� Rođena 1971. u Beču � Lekarka, šefica sekcije u ministarstvu zdravlja

� Od 2017. ministarka za zdravlje i žene � Od 2018. šefica partije

Norbert Hofer (FPÖ)

� Rođen 1971. u Vorauu (Štajerska)

� Od 2006. poslanik u parlamentu � Od 2013. do 2017. treći predsednik nacionalnog saveta � Od 2017. do 2019. ministar za infrastrukturu, od 2019. šef partije

Beate Meinl-Reisinger(NEOS)

• Rođena 1978. u Beču• Pravnica, član ÖVP-a• 2012. prelazak u NEOS i Bečki austrijski parlament• Od 2018. šefica partije

Werner Kogler (Zeleni) � Rođen 1961. u Hartbergu (Štajerska)

� Ekonomista, član Zelenih � Od 1999. poslanik u Nacionalnom savetu � Od 2018. glasogovornik partije na državnom nivou

Peter Pilz (JETZT) � Rođen 1954. u Kapfenberg (Štajerska)

� Ekonomista � Od 1986. poslanik Zelenih u parlamentu

� Od2017. osnivanje svoje liste

Ivo Hajnal (Alternativne liste)

� Rođen 1961. u Cirihu � Lingivsta � Od 2001. profesor na Univerzitetu u Innsbrucku � 2017. osnivanje liste Innsbruck, koja je sad deo KPÖ

Sve partije koje su želele da učestvuju na sledećim izborima Nacionalnog saveta Au-strije morale su da prijave svoju kandidatu-ru do 2. avgusta 2019. godine. Na državnom nivou kandiduje se osam partija, dok je pet manjih stranaka odlučilo da ostaje na pokra-jinskom nivou. Evo pregleda vodećih kandi-data velikih partija:

Foto

s: Pa

rlam

ents

dire

ktio

n / P

HO

TO

SIM

ON

IS/ W

ILK

E, zV

g.

POL IT IKA

18 KOSMO

Impr

essu

m: S

PÖ

Bun

desp

arte

i, Lö

wel

stra

ße 1

8, 1

010

Wie

n

20 KOSMO

POL IT IKA

„Hausmajstori se vraćajuu bečke zgrade”

INTERVJU. Sa gradskom sekretarkom za stanovanje, izgradnju, obnovu i žene raz-govarali smo o planiranim koracima za priuštivo stanovanje u Beču, kao i o po-dršci socijalno ugroženih žena.

Piše: Manuel Bahrer

Foto

s: D

avid

Boh

man

n

KOSMO: Prema zvaničnim prognozama Beč će dostići dva miliona stanovnika u 2027. godini. Kako Grad Beč planira da napravi dovoljno povoljnog stam-benog prostora?Kathrin Gaál: U Beču se godišnje gradi u proseku oko 7.000 subvencionisanih stanova. Do 2020. godine ćemo na taj način obezbediti 14.000 takvih stanova. Skoro dve trećine bečkog stanov-ništva trenutno stanuje u subvencionisanim stambenim objektima. No, Beč nije ostrvo koje mimoilaze svetski tren-dovi. Rastuće cene zemljišta dovode do većih stambenih troškova. Kako bismo se izbo-rili sa ovim izazovom, Grad Beč uveo je novu kategoriju pod nazivom „Gefördeter Wohnbau” za izgradnju sub-vencionisanih stambenih objekata. Od svakog zemljišta koje će se u budućnosti kori-stiti za izgradnju, dve trećine će biti predviđeno za socijalnu izgradnju.

U nekim, pre svega peri-fernim delovima Beča poljoprivredna zemljišta

KOSMO 21

drugim pokrajinama, po mom mišljenju nije dovoljno dobra. Siromaštvo još uvek prevas-hodno pogađa žene. Naš jasan cilj je da izjednačimo primanja i penzije među polovima. Osim razlika u primanjima, potpuni prekid radnog odnosa zbog npr. brige o deci ili članovima poro-dice, takođe utiču na manje penzije. Beč se kroz besplatne vrtiće, koji omogućavaju maj-kama da se vrate ili ostanu u radnom odnosu, trudi da sma-nji navedene razlike koliko su one moguće na pokrajinskom nivou.

Preko 70% žena u sigurnim kućama je stranog porekla. Da li je ovo znak da sa zajednicom više treba raditi u određenim oblastima? Da li imate neke planove po ovom pitanju? Nasilje u porodici prisutno je, nažalost, u svim društvenim slojevima. Grad se konstantno trudi da pomogne pogođe-nim osobama i da ih podrži kroz rad na prevenciji nasilja, kao što je promocija dvade-setčetvoročasovnog centra za pomoć ženama (01 71 71 9). Osim toga, Beč trenutno gradi petu sigurnu kuću. Da bismo nešto dugoročno promenili,

moramo na vreme reagovati. Iz tog razloga smo uveli program „Respekt, gemeinsam stärker” u bečke škole. Ova tema mi je veoma važna jer nijedna žena u Beču ne treba da živi u nasilju i strahu.

uzeti njihove želje i potrebe prilikom radova na sanaciji.

U poslednjih nekoliko godina trend urbanih bašti sve više dobija na popularnosti. Na koji način grad podržava ovakve projekte? „Wiener Wohnen” preduzima mnogobrojne mere kada je reč o urbanim baštama u grad-skim zgradama. Bilo da se radi o zajedničkim baštama, mobilnim lehama, dvorištima zgrada ili drvoredima. Iskreno podržavam ovaj trend jer spaja ljude u njihovim zajedničkim

aktivnostima i interesovanjima. Svake godine grad održava foto-takmičenje pod nazivom „cvetajući dom” u okviru kojeg se nagrađuju slike najlepših bašti ili cveća.

Dvadeset devetog jula odr-žan je „Equal Pension Day”, na kojem je pokazano da žene dobijaju 42,35 procenta manju penziju od muškaraca. Kako Vi komentarišete ovu

diskrepancu i šta se može uči-niti kako bi se ona smanjila?Beč ima bolji prosek u odnosu na druge pokrajine, „Equal Pension Day” se u Beču održava tek 30. avgusta. Bez obzira što je situacija u Beču bolja nego u u bečke zgrade”

DOMARINovim koncep-tom vratiće se u zgrade Gra-da Beča.

Kathrin Gaál: „Do 2020. godine obezbediće-mo 14.000 subvencionisanih stanova. ”

„Nasilje u poro-dici prisutno je, nažalost, u svim društvenim slo-jevima. Grad se konstantno trudi da pomogne.”

postaju zemljišta za izgrad-nju. Koje su prednosti kada Grad Beč promeni njihovu namenu, a ne privatni preduzetnici?Ušla sam u politiku kako bih postigla konkretna pobolj-šanja za Bečlije. Povoljno stanovanje kod nas njie privi-legija za one koji imaju bolju platu, već osnovno pravo svih nas. Kategorija namene „Gefördeter Wohnbau” zapravo obezbeđuje da se takva konstelacija održi. Neprofitnim izvođačima građevinskih radova će na

taj način biti lakše da nađu povoljno zemljište za igradnju stambenih objekata.

U Seestadtu se može videti spoj dvaju Vaših resora: stanovanja i pitanja žena. Zašto ste doneli odluku da sve ulice u tom delu grada imenujete po poznatim ženama?Smatram da je to važan i lep simbol. Spoj mojih dvaju resora je meni od velike važnosti! Stoga se orijen-tišemo prema konkretnim željama i potrebama žena i samohranih roditelja, koji su velikim delom žene, kada je izgradnja novih stanova u pitanju. To, na primer, uspe-vamo zahvaljujući posebnim zajedničkim prostorijama za sve stanare koje služe kao prošireni dnevni boravak i mesto sustreta više samora-nih roditelja. Svi koji imaju

decu znaju koliko je važna takva društvena mreža.

U maju je već najavljeno da se funkcija hausmajstora (domara) ponovo uvodi u zgrade grada te da će timovi za održavanje zgrada biti zamenjeni. Da li će posto-jati razlike u konceptu rada između starog i novog modela?Da. Već uveliko radimo na ovim promenama. Od 2000. godine, odlukom crno-plave Vlade, klasični hausmajstori se ne uzimaju u radni odnos.

Novi koncept predviđa osobe koje će konstantno biti zadu-žene za „svoje” stubište tj. zgradu od grada. Tim nači-nom oni imaju svoje fiksno područje za koje su zadu-ženi, a njihov kontakt (broj telefona i slika) biće okačeni na oglasnoj tabli svake zgrade.

Sve više se govori o „pamet-nom saniranju”. Šta to tačno znači i kakve su prednosti takve vrste radova od klasič-nih radova na sanaciji?Trenutno sprovodimo jedan pilot projekat u Simmeringu što se tiče „pametnog sanira-nja”. U okviru ovog projekta postavljamo fotonaponske solarne ćelije na krovovima zgrada, kako bismo energiju dobijali na ekološki prikladan način. Osim toga, stanovnici će dobiti kolica za kupovinu, čime će se povećati njihova mobilnost, a u obzir će se

Vi ste novi glasnogovornik za sport ÖVP-a u Beču. Koji izazovi trenutno postoje u ovom sektoru?Sport umnogome doprinosi zdravlju, skladu, integraciji i ekonomiji ovog grada. Pre svega radi se o fizičkom zdravlju, prevenciji bolesti i o postavljanju baze za moguće bavljenje sportom na profesio-nalnom nivou. Zbog toga smo angažovali „SOKO Sport Wien” da proceni koliko je sport prisutan u našem gradu i gde postoje nedostaci. Analizom se ispostavilo da Beč nije dovoljno razvijen kada je reč o ovoj oblasti. Beč raste, ali paralelno sa njim ne raste broj sportskih centara ni u kvalita-tivnom, ni u kvantitativnom smislu. To se jasno može videti na primerima vodenih sportova, gimnastike, atletike i sportova sa loptom (osim fudbala). Kada imamo velike projekte izgradnje, onda moramo mnogo više uzeti u obzir i mesta za sport-ske aktivnosti kao što su višenamenske hale ili ponovna upotreba Gradske dvo-rane (Stadthalle) u ove svrhe. U ovaj problem se moraju uključiti veliki sportski klubovi i krovne organizacije sa manjim udruženjima.

Često kritikujete vladavinu socijaldemo-kratske partije u gradu. Šta im zamerate?Sistem SPÖ-a je slabi i blokira grad. Pre svega zato što njima jedna stvar nije jasna: Beč nije SPÖ i SPÖ nije Beč. To smo videli i na primeru bolnice Krankenhaus Nord koju je projektovao neiskusni arhitekta iz socijal-demokratskih redova, koji do tada još nikada nije projektovao bolnicu. Ostali nedostaci su već odavno poznati: rasipanje, loš menad-žment i neprofesionalnost u razmerama od hiljadu milijardi evra. I ovaj način upravlja-nja se provlači kroz sve sfere, bez obzira da li se radi o nekretninama, izgradnji, subvenci-jama ili dodeli gradskih stanova.

Nedavno ste govorili o temi noćnog života u Beču. Zbog čega mislite da noćna eko-nomija Beča nije dovoljno razvijena?Više od 4.000 firmi i skoro 24.000 zapo-slenih daju svoj ogroman doprinos kako bi noćni život Beča učinili atraktivnim. Da bi se taj trend održao, tim preduzećima je neophodna podrška grada, a ne birokratski pakao na koji se svi žale. Privredna komora

22 KOSMO

POL IT IKA

„Beč nije SPÖ. I SPÖ nije Beč”

INTERVJU. Sa gradskim sekretarom i glasnogovornikom za sport iz ÖVP-a razgovarali smo o gorućim pitanjima vezanim za grad Beč i o planovima da se prestonica Austrije unapredi.

Piše: Manuel Bahrer

„Danas je svaki građanin Beča zadužen za 3.540 evra, a 2007. taj dug je iznosio 834 evra.”

Foto

s: K

OSM

O

KOSMO: Zboga čega Nova narodna stranka u Beču nije zadovoljna sa završnim finansijskim izveštajem grada?Markus Wölbitsch: Crveno-zelena politika upravljanja budžetom je neod-govorna i neprofesionalna. Trenutno se nalazimo na vrhuncu konjunkture i prihodi konstantno rastu. Uprkos tome uprava grada na uspeva da rastereti svoje građane – čak nasuprot! Danas je svaki građanin Beča zadužen za 3.540 evra, a 2007. taj dug je iznosio 834 evra. U 2008. ukupna zaduženost iznosila je 1,46 milijardi evra, a ove godine – sedam milijardi. Crveno-zeleni pove-ćavaju takse i uprkos tome prave još veće dugove. Beč konačno treba da ostvari deficit od 0% kao što je to slučaj na državnom nivou.

Koji su Vaši predlozi za budućnost?Beč ne uspeva da sprovede velike projekte izgradnje bez skandala i prekoračenja troškova. Zbog toga zahtevamo od bečke uprave za izgradnju da krenu ispočetka na čelu sa profesionalnim, domaćim druš-tvom za nekretnine. To društvo bi trebalo da planira i sprovodi i efikasno upravlja svim velikim projektima u budućnosti, kao što je to slučaj na državnom nivou. Na taj način bi voda u bolnici Krankenhaus Nord kolačno dolazila iz česme, a ne sa plafona. No, za to je potrebna promena svesti u našem gradu. Javni novac se mora trošiti prema prinicipima ekonomičnosti, šted-ljivosti i svrsishodnosti na najbolji mogući način. Gradskoj službi za reviziju treba se omogućiti da odredi troškove projekata i da urgira u slučaju njihovog prekoračenja, kao što je to već odavno ustaljeno u Štajerskoj.

Ljudi sa prostora bivše Jugoslavije čine veliki deo društva u Beču. Na koji način oni već doprinose bečkoj ekonomiji i društvu i kako bi mogli još više da doprinesu?Integracija migranata iz bivše Jugosla-vije se u mnogim sferama života može okarakterisati kao veoma uspešna. Jedan izvanredan primer toga je, po mom mišljenju, austrijski nacionalni fudbalski tim, gde je većina bitnih igrača poreklom iz bivše Jugoslavije. Moramo održavati ovakve primere uspešne integracije. Ali, integracija je stvar želje: samo onaj koji se zaista trudi i doprinosi se može uspešno integrisati. Sam Beč se nije mnogo proslavio kada je integracija u pitanju: još uvek ne postoji jedinstveni, sveobuhvatni koncept.I SPÖ nije Beč”

STUDIJA„Beč nije dovoljno razvijen kada je sport u pitanju.”

Beča predlaže izradu tzv. Eventboarda (odbora za manifestacije) po uzoru na druge evropske gradove. Okupiti ljude različitih iskustava i znanja u ovoj branši kako bi od Beča napravili evropsku top destinaciju za manifestacije dobar je korak ka jačanju ekonomije. Crveno-zelena uprava grada je sada na potezu.

Vest o skrivenoj džamiji u Beču je iza-zvala burnu reakciju javnosti. Kako vi komentarišete ovaj slučaj i na kojin način bi politika trebalo da interveniše?

Uprava grada Beča je svojim malodušnim načinom vođenja politike dozvolila stvara-nje paralelnih društava. Uprkos zabranama i nedostatku dozvola, džamija na području becirka Floridsdorf već mesecima radi, a prema rečima svedoka – postoji još jedna takva džamija u Simmeringu. U ovakvim slučajevima je crveno-zeleno ignorisanje istine i te kako očigledno: od uprave grada se zahteva da takve situacije rešava savesno i da u njih uključi sve ogranizacije i odeljenja uprave grada. Gradonačelnik Ludwig mora konačno da počne da sprovodi konkretne mere u oblasti integracije.

Zalažete se za stabilniju integraciju azilanata na tržištu rada. Kod mnogih „starih” migranata postoji bojazan da će „novi” migranti zauzeti sva radna mesta. Kakav je Vaše viđenje stvari?Niko ne treba da se plaši. Politika mora stremiti boljoj integraciji azilanata na trži-štu rada. Postoji mnoštvo poslova u kojima vlada deficit mlade radne snage. Ukoliko ljudima ne damo da vrše poslove u kojima postoji ogromna potreba za novim radni-cima, onda ćemo imati veliki problem sa nedostatkom stručnog kadra.

„Samo onaj koji se zaista trudi i dopri-nosi se može uspešno integrisati. Jugo-slovenske zajednice su najbolji primeri.”

www.wahlen.wien.at

Wahlkarte anfordernNationalratswahl 201929. September

Wählen?Das pa t du!

Du hast am Wahltag keine Zeit? Beantrage deine Wahlkarte jetztim zuständigen Wahlreferat des Magistratischen Bezirksamtes:bis 25. September 2019 schriftlich (z.B. online unter www.wahlen.wien.at oder per E-Mail) bis 27. September 2019, 12 Uhr, persönlich (aber nicht telefonisch!). Im 4., 6., 8., 9. und 19. Bezirk gibt es eigene Wahlreferate außerhalb des Bezirksamtes.

Alle Infos zur Wahl auf www.wahlen.wien.at oder telefonisch unter 01/50 255.

Bezahlte Anzeige

INS_55_NRWahl_WaehlenDasPaxtDu_mWK_200_140.indd 1 19.08.19 14:48

24 KOSMO

DONJA AUSTR IJA

Foto

s: N

LK B

urch

hart

, NLK

Filz

wie

ser

Donja Austrija odlikovana je nagradom za inovativne mjere za stvaranje uvjeta rada u životnoj fazi prije mirovine.

Do 10. studenog svi posjetitelji imat će priliku uživati u izložbi „Svijet u pokretu”, kao i u ljepotama Wr. Neustadta.

Zatvorena je posljednja elektrana na ugalj u Donjoj Austri-ji — Dürnrohr, čime je ova pokrajina postala uzor i pionir.

Pod motom „Zajedno inova-tivni” prijavljena su u cijeloj Austriji 93 projekta u natje-canju za austrijsku nagradu u oblasti administracije. U kategoriji „Javna služba po-slodavaca ostaje spremna za budućnost”, nagradu za svoj demografski paket dobila je Donja Austrija.

Cilj ovoga projekta su inovativ-ne mjere za stvaranje uvjeta rada u životnoj fazi prije mirovine:

Majka šestero djece iz Neun-kirchena Doris Babicky bila je 100.000. posjeti-teljka državne izložbe Do-nje Austrije pod nazivom „Svijet u pokretu”. Izlož-ba traje već od 30. marta.

Pokrajinska poglavarka Jo-hanna Mikl-Leitner naglasila je dobru tradiciju državnih službi, kojima se potiče „dalj-nji razvoj regija u Donjoj Au-striji i podizanje povijesnih

Nakon skoro 33 godine, 2. augusta ugašen je posljed-nji žar u elektrani EVN-a u Dürnrohru. Pokrajinska po-glavarka Johanna Mikl-Leit-ner i glasnogovornik odbora EVN-a Stefan Szyszkowitz govorili su o „povijesnom danu” i „važnom koraku”.

„Danas smo zatvorili posljed-nju elektranu na ugalj u Donjoj Austriji i na taj način nastav-ljamo priču o uspjehu plavo-

Nagrada za demografski paket

100.000 posjetitelja na izložbi Donje Austrije

Ugašen posljednji žar ugljena u Dürnrohru

„Riječ je o dobro osmišljenom i sveobuhvatnom projektu, koji s jedne strane služi duljem ostanku zaposlenih na dužno-sti, a s druge strane i planiranju nasljednika”. Poglavarka po-krajine Johanna Mikl-Leitner komentirala je kako Donja Au-strija ne želi biti samo najveća, nego i najsuvremenija savezna pokrajina: „Za to smo poduzeli i vrlo konkretne mjere u našoj državnoj upravi. Dodjela au-strijske nagrade za upravljanje

dragulja, kao što je to slučaj na različitim lokacijama ovdje u Wiener Neustadtu”. Izložba omogućuje „učenje iz povijesti, kako bi se prenijela na sljede-će generacije, donosi dodatnu vrijednost i velike mogućno-sti za razvoj turizma u čitavoj regiji”, izjavila je poglavarka. Gradonačelnik Bečkoga No-vog Mjesta (Wiener Neustadt)Klaus Schneeberger rekao je kako 100.000 posjetitelja po-kazuje kako je pokrajinska

žutog energetskog zaokreta”, naglasila je Johanna Mikl-Leit-ner. Ova pokrajina je bila prva koja je upisala zaštitu klime u pokrajinski ustav i u tom je kontekstu „postavila mnogo konkretnih mjera”, dodala je. U Donjoj Austriji se potroše-na energija proizvodi do 100 posto iz obnovljivih izvora energije, dok je prosjek manji u cijeloj Austriji (70 %) i Nje-mačkoj (samo 30%). „Donja Austrija je ovdje uzor i pionir”,

stoga je velika potvrda našeg zajedničkog puta”. Kako je na-glasio ured Vlade, demografska promjena predstavlja velike iza-zove i za pokrajinu kao poslo-davca: „Demografski paket je

izložba u potpunosti uspješna: „Svugdje je uočljiva, ima vrlo pozitivan odgovor i donije-la je puno kretanja u regiji”. Do 10. studenog svi zainte-resirani moći će uživati u ši-

naglasila je Mikl-Leitner i osvr-nula se na klimatski i energetski plan od 2020. do 2030. godine, kojim su postavljeni ciljevi po-put udvostručenog korištenja energije vjetra, desetorostru-

stvorio inovativne i jedinstvene mjere za stvaranje radnih uvje-ta. Uz najveću moguću nagra-du u oblasti administracije, pokrajina je odlikovana i nagra-dom atraktivnog poslodavca.”

rokom spektru organiziranih tura po Wr. Neustadtu. Više informacija o samoj izložbi i turističkim atrakcijama mo-žete pronaći ovdje: www.noe-landesausstellung.at/de.

kog porasta fotonaponskih elemenata ili stvaranja 10.000 novih radnih mjesta u područ-ju „zelene tehnologije”. Tre-nutno ima još 260 aktivnih elektrana na ugalj u Europi.

Ihnen steht eine Steuergutschrift zu? Dann können Sie seit 2017 von der antragslosen Arbeitnehmerveranlagung profitieren.

Wann wird eine antragslose Arbeitnehmerveranlagung für Sie durchgeführt?

• Sie haben bis Ende Juni 2019

keine Arbeitnehmerveranlagung

für 2018 eingereicht.

• Sie haben nur lohnsteuerpflichtige

Einkünfte bezogen.

• Sie haben in den letzten beiden

Jahren keine Werbungskosten,

keine Sonderausgaben, keine

außergewöhnlichen Belastungen

oder Absetzbeträge geltend

gemacht.

• Das Finanzamt hat für Sie eine

Steuergutschrift errechnet.

Erfüllen Sie diese Voraussetzungen,

wird in der zweiten Jahreshälfte 2019

automatisch eine antragslose Arbeit-

nehmerveranlagung durchgeführt,

ohne dass Sie selbst tätig werden

müssen.

Warum erst ab Juli?

Um nachträgliche Änderungen oder

Beschwerden zu vermeiden, werden

nur solche Fälle für die antragslose

Arbeitnehmerveranlagung ausge-

wählt, bei denen das Finanzamt

davon ausgehen kann, dass die

Steuergutschrift auch tatsächlich in

der vorausberechneten Höhe ver-

bleibt. Daher wird abgewartet, ob

bis Ende Juni eine Arbeitnehmerver-

anlagung eingeht, in der Abzugspos-

ten geltend gemacht werden. Solche

Abzugsposten können beispielsweise

Werbungskosten, Sonderausgaben

oder außergewöhnliche Belastungen

sein.

Wie erfahren Sie, ob Sie eine Steuergutschrift erhalten?

Wenn Sie vom Service der antrags-

losen Arbeitnehmerveranlagung

erstmalig profitieren, erhalten Sie in

der zweiten Jahreshälfte 2019 ein

Schreiben des Finanzamtes. Darin

ersucht Sie das Finanzamt, Ihre Kon-

todaten zu überprüfen und mögliche

Änderungen zu melden. Stimmen die

Kontodaten, müssen Sie nichts weiter

tun. Die Steuergutschrift wird auf Ihr

Konto ausbezahlt und der Bescheid

wird automatisch zugestellt.

Wurde für Sie bereits im Vorjahr eine

antragslose Arbeitnehmerveranlagung

durchgeführt, besteht für Sie kein

Handlungsbedarf. Der Bescheid wird

Ihnen automatisch zugestellt. Sollte

sich Ihre Bankkontonummer geändert

haben, teilen Sie das dem Finanz-

amt einfach über FinanzOnline oder

schriftlich mit.

Alle Informationen zur antragslosen

Arbeitnehmerveranlagung finden Sie

unter bmf.gv.at/aanv.

Entg

eltli

che

Eins

chal

tung

Foto

: BM

F/A

dobe

Sto

ck

bmf.gv.at

Steuergutschrift kommt automatischAntragslose Arbeitnehmerveranlagung

REPOR TAŽA

KOSMO26

FAUNA. Najstariji zoološki vrt na svetu, nalazi se baš upravo u Beču i broji oko 700 živo-tinjskih vrsta i oko 8.000 jedinki. Tiergarten Schönbrunn godišnje poseti preko dva miliona turista, a mi vam otkrivamo ono što ne možete videti u kavezima životinja.

Tiergarten Schönbrunn —

carstvo životinjaPišu: Manuel Bahrer i Dušica Pavlović

Foto

s: K

OSM

O

27KOSMO

Tiergarten Schönbrunn —

carstvo životinja

Počeci osnivanja zoološkog vrta u Beču, Tiergarten Schönbrunn, leže još davne 1452. godine kada je naprav-

ljena prva „kolekcija” životinja u rovovima koji su opasavali grad. Sto godina kasnije, tačnije 1542, uspostavljena je prva, prava mala kolekcija, a 1552. je osnovana i prva menažerija kod dvorca Ebersdorf pored Beča. Te godine je prvi put u istoriji slon kročio na austrijsko tle i bio deo kolekcije životinja. Godine 1564. se menažerija sa nekoliko životinjskih vrsta preselila na zemljište dvorca Neugebäude (današnji Simmering), a samo nekoliko godina kasnije car Maximilian II kupuje zemljište današnjeg dvorca Schönbrunna i osniva lovački zoološki vrt. Početkom 18. veka princ Eugen osniva sopstvenu menaže-riju na teritoriji dvorca Belvedere, koja se nakon njegove smrti prodala i priključila malom zoološkom vrtu u Schönbrunnu. Konačno, 31.7.1752. godine, car Franz I. Stephan sa svojim gostima obilazi skoro u potpunosti izgrađenu menažeriju. Ovaj dan se danas slavi kao pravi rođendan beč-kog zoološkog vrta. Nastankom centralnog paviljona 1759. na teritoriji menažerije za carski par i njihove zvanice, zvaršena je izgradnja izvornog dela današnjeg zoološ-kog vrta. U ta kraljevska doba ulaz u vrt je bio besplatan i to samo nedeljom, a bio je moguć isključivo za „pristojno” odevene posetioce. Iz godine u godinu se sve više životinjskih vrsta naseljavalo na ovu teri-toriju, pa je tako 1770. došao i prvi azijski slon u Beč, a 1781. vukovi i medvedi koji su označili početak stanovanja predatora u Schönbrunnu. Polarni medved, divlje mačke i hijene pridružile su im se 1799.

godine. Pravu inspiraciju u oblasti umet-nosti, mode i kulinarstva predstvaljala je prva žirafa koja je došla 1828. godine zbog čijeg se održavanja tadašnji zoološki vrt značajno proširio. Počinju da se prave mnogobrojni modni asesoari sa motivima žirafe, nastaju pozorišno delo i dve kom-pozicije pod nazivom „à la Giraffe”, kao i recept za tortu „Giraffentorte”, koji se odr-žao i dan danas. Od njegovog osnivanja do današnjih dana, zoološki vrt beleži mnogo značajnih datuma. Kada bismo sve hteli da ih nabrojimo, ne bi nam bile dovoljne ove stranice, pa ćemo još spomenuti samo 1996. godinu kada je vrt uvršten u UNES-COvu listu svetske kulturne baštine. A šte se to danas značajno dešava u zoološkom vrtu i po čemu je on još poznat, osim po tome da je najstariji na svetu?

Zabava i edukacijaAko posetite internet stranicu zoološkog vrta u Schönbrunnu, videćete da nudi bezbroj aktivnosti zabavnog i edukativ-nog karaktera. „Posetioci obožavaju naše ture. Prošle godine smo imali 3.500 radi-onica sa preko 50.000 posetilaca. Više od polovine ovih manifestacija održano je u okviru školskih aktivnosti za učenike i decu iz vrtića. Postoje različiti edukativni programi o životinjama koji se održavaju svake godine i koji su prilagođeni različi-tim školskim uzrastima. Teme su različite – od zaštite životinjskih vrsta do hranje-nja životinja. Osim toga, za sve praznike organizujemo specijalne aktivnosti”, objaš-njava nam naša prva sagovornica Martina Heiderer, životinjski pedagog. Njen posao, kao i posao njenih kolega pedagoga, sastoji

se iz toga da posetiocima zoološkog vrta prenesu sva korisna saznanja i informacije o životinjama, pa su samim tim i odgovorni za organizovanje i sprovođenje različitih

radionica i manifestacija. Pored eduka-cije posetilaca, zoološki vrt intenzivno radi na istraživanjima i podržava naučne projekte koji doprinose zaštiti i očuvanju

Foto

s: K

OSM

O

EDUKACIJA ljudi o potrebama životinja spada u važnije ciljevezoološkog vrta.

Martina Heiderer: „Više od polovine radioni-ca održano je u okviru školskih aktivnosti za učenike i decu iz vrtića.”

REPOR TAŽA

KOSMO28

do zaključka da se radi o urođenom, a ne o naučenom obrascu ponašanja. Ovakva vrsta saznanja je od ogromnog značaja za ostatak njihove populacije, posebno kada se radi o vrstama koje teško možemo pro-učavati u divljini”, dodaje Martina. Osim krucijalnih saznanja koja su veoma bitna za celu populaciju, veliki broj projekata je usmeren ka zaštiti ugroženih životinj-skih vrsta i podizanju svesti ljudi o tome. „Naš zoološki vrt podržava mnogobrojne projekte za zaštitu ugroženih životinjskih, kako domaćih, tako i egzotičnih vrsta. Trenutno podržavamo projekte za velike i crvene pande, azijske slonove i ćelave ibise i trudimo se da im obezbedimo uspešan opstanak u divljini. Tako smo za ibise doneli kokoške u funkciji ’maćehe’ koje su ih naučile da samostalno prelete put do Italije, a nedavno je šest dugorepih

sova ponovo pušteno u Bečku šumu.” Kako bi što više informisao ljude o

životinjama i njihovim potrebama na zabavan način, zoološki vrt je iskoristio

blagodeti savremene tehnologije i razvio posebnu aplikaciju. „Aplikacija služi tome da probudi znatiželju kod posetioca. Pra-teći uputstva na njoj kako bi pronašli životinje, ljudi dobijaju dragocene infor-macije o njima. Ovo je izvrstan medijum, kako za decu, tako i za odrasle. Mnogi posetioci samo prolaze pored životinja ni ne znajući ništa o njima. Na ovaj način, zahvaljujući savremenoj tehnologiji, mogu mnogo toga naučiti. U prvih par dana apli-kaciju je skinulo oko 4.000 korisnika”, sa zadovoljstvom nam priča Martina. Zaštita ugroženih vrstaVećina životinjskih vrsta, čiji opstanak u prirodi Tiergarten Schönbrunn podržava kroz naučne projekte, upravo i živi u ovom zoološkom vrtu. „Kod nas se nalaze npr. vijetnamski sika jeleni. Trenutno postoje dva rezervata u kojima žive, ali u divljini važe za potpuno istrebljene. Tu je i kornjača Batagur Baska koja važi za treću najugrože-niju vrstu kornjača, čije je prirodno stanište u Bangladešu. Dugorepe sove u Austriji već od 1950. važe za potpuno istrebljene, ali smo u međuvremenu uspeli da obno-vimo njihovu populaciju. Osim toga, tu su i mnogobrojne vrste riba i ptica koje su skoro potpuno istrebljene. Kod svih njih se postavlja pitanje da li u divljini i dalje

postoje uslovi da se obnove ili su i njihova prirodna staništa takođe istrebljena. No, ima i lepih vesti – velike pande su zbog dugogodišnjih napora da se zaštite i obnove prešle sa statusa visoko ugroženih u ugro-žene životinje”, objašnjava nam upravinica zoološkog odeljenja Simone Haderthauer.

Stanovnici zoološkog vrtaSa preko 700 vrsta životinja, Tiergarten Schönbrunn spada u najveći zoološki vrt u Evropi. Na koji način životinje dolaze ovde i kako im omogućiti prirodan način života? „Izbor životinja je veoma ozbiljan proces. Postoji tzv. ’Animal Collection

ŽIVOTINJEnisu eksponati, već predstavnici svoje vrste iz divljine.

životinjskih vrsta u prirodi. „Kod nas se zaista mnogo istražuje. Usko sarađujemo sa univerzitetima kao npr. sa državnim i Veterinsarskim univerzitetom i sprovo-dimo mnoge projekte. Lično sam vodila projekat o velikim pandama. Rođenje bli-zanaca pande je tokom tog projekta bilo pravo iznenađenje! U okviru projekta smo istraživali kako majka panda može da odgaja svoje blizance jer svuda u literaturi stoji da je to nemoguće. No, naša panda je prva koja je to uspela i to potpuno sama bez pomoći. Takođe smo imali projekat proučavanja ponašanja merkata. Hteli smo da saznamo zbog čega oni „drže stražu” i u zoološkom vrtu, tj. okruženju u kojem nisu izloženi predatorima. Rezultati istra-živanja su pokazali da oni isto toliko često drže stražu kod nas kao i u divljini, gde za to postoji opravdan razlog, što nas je dovelo

U okviru naučnih projekata Tiergarten Schönbrunn dolazi do krucijalnih saznanja koja pomažu i životinjama u divljini.

Da bi što više informi-sali ljude o životinjama i njihovim potrebama na zabavan na-čin, zoološki vrt je napra-vio posebnu aplikaciju.

Još jedna poznata beba zoološkog vrta je i mali Kibali, mladunče slona, koji je ime dobio po istoimenoj reci u Kongu.

Veliku radost zoološkom vrtu donelo je rođenje mladunca foke, 29.6.2019. godi-ne. Beba je dobila ime Pedro.

Foto

s: D

anie

l Zup

anc,

Jutt

a Kirc

hner

, KO

SMO

, Nor

bert

Pot

ensk

y

Simone Heiderthauer: „Zahvaljujući dugogodiš-njem radu, velike pande su prešle sa statusa visoko ugroženih u grupu ugroženih vrsta.”

Plan’ tj. spisak svih životinjskih vrsta koje imamo i koje planiramo da držimo u budućnosti. Odluka o dovođenju nove vrste donosi se na osnovu nekoliko kri-terijuma. Prvi i osnovni je mesto – da li imamo dovoljno prostora za životinje i da li im možemo obezbediti odgovarajuće klimatske uslove. Osim toga, postavlja se i pitanje da li možemo da priuštimo njihovo održavanje, da li imaju ulogu u edukaciji i nauci, da li spadaju pod ugrožene itd. Jedan zoološki vrt nikada ne radi nezavisno od drugih. Postoje mnogobrojna udruženja na internacionalnim i lokalnim nivoima kao npr. WAZA (World Association of Zoos and Aquaria), EAZA (European Asso-

ciation of Zoos and Aquaria) i Austrijski savez zooloških vrtova. Njihova uloga je da propisuju standarde koje jedan vrt mora da ispuni za držanje životinja. U to se ubrajaju standardi za edukaciju, istraživanje, zaštitu vrsta i oporavak. Minimalni standardi za držanje životinja su propisani zakonima, a EAZA npr. objavljuje ’best practice’ smernice sa optimalnim uslovima za uzgoj životinja. Uzgoj novih vrsta i transfer jedinki koordiniše Evropski program za ugrožene vrste (EEP). Taj program obuhvata preko 400 životinjskih vrsta i svaka vrsta ima svog koordinatora u Evropi koji tačno zna gde se koja jedinka nalazi i u kom su srodstvu te daje preporuke zoološkim vrtovima koji treba tu vrstu da uzgajaju na osnovu nji-hove genetske analize i uslova samog vrta. Sve vrste koje se nalaze u ovom programu ne pripadaju pojedinačnim zoološkim vrtovima već samom programu, tako da je prodavanje životinja strogo zabranjeno. Prema uputstvima koordinatora organizuje se transfer životinja iz jednog u drugi vrt, ali ne samo životinja već i znanja o njima.

Razmena iskustva i naučnih saznanja sa ostatkom zajednice zooloških vrtova je od ogromnog značaja i u interesu svih nas, kako bi našim životinjama bilo dobro”, zaključuje Simone. Kada jedna životinja stigne u naš zoološki vrt, čitav tim radi na tome da se ona adaptira na novo okruženje. „Kod nekih vrsta proces adaptacije ide lakše nego kod drugih. U većini slučajeva je takva praksa da naši negovatelji odu par dana pre transfera u zoološki vrt koji nam šalje životinju kako bi se upoznali sa njom i njenim dotadašnjim okruženjem. Sa životinjom onda uvek dolazi negovatelj iz primarnog zoološkog vrta, da bi ona prvi dan imala osobu koju prepo-

znaje u svojoj blizini. Sa žirafom Obijem smo imali odlično iskustvo! Prvi dan je bio odvojen od drugih žirafa, ali čim je stigao, delovao je opušteno i normalno je jeo, tako da smo ga već drugi dan priključili ostatku

KOSMO 29

Simone: „Važno je animirati posetioce, ali to je moguće tek kada se životinje osećaju dobro.”

Simone Heiderthauer: „Dugorepe sove u Au-striji odavno važe za potpuno istrebljene, no uspeli smo da obnovimo njihovu populaciju.”

Batagur Baska važi za treću najugroženiju vrstu kornjača, čije se prirodno stanište nalazi u Bangladešu.

2.6 miliona posetilaca (2018)

18.490

450 m2

žirafa od papira je napravljeno povodom renoviranja njihovog kaveza. Ovaj broj je oborio re-kord u Guinnessovoj knjizi.

iznosi površina vode za polar-nog medveda.

267 godina postojanja

Simone Heiderthauer: „Životinje nisu maši-ne i moraju imati svoje skrovište i zaklon.”

Rupert ne radi sa „mekanim” i „pitomim” životinjama, već sa zmijama, leguanama, ka-meleonima i ostalim reptilima.

Glavni prioritet za držanje životinja je da im se naprave uslovi života kao u divljini.

REPOR TAŽA

KOSMO30

Rupert Kainradl: „Ne treba imati strah, već poštovanje pre-ma životinjama. Ko se plaši, ni ne treba raditi ovaj posao.”

Foto

s: K

OSM

O

krda”, dodaje Simone. Životinje u Tiergarten Schönbrunn nisu eksponati, već predstav-nici svoje vrste iz divljine, te se kao takve i tretiraju. Mnogi posetioci mogu biti razo-čarani što teško ugledaju lava preko dana ili polarnog medveda tokom leta, ali to je samo znak da su njima obezbeđeni optimalni uslovi za život. „Za životinje je najvaž-nije da im obezbedimo uslove života koje imaju u prirodi. One moraju imati mesto za povlačenje i sakrivanje, adekvatnu hranu, klimu i društvo. Naravno da je važno da ani-miramo naše posetioce, ali mislim da oni mogu osetiti pravo ushićenje i zadovoljstvo tek onda, kada se životinje osećaju dobro i stoga ponašaju prirodno. Za egzotične vrste smo napravili posebna klimatska okruženja, pa tako imamo tropsku kuću u kojoj žive stanovnici severoistočne Azije, kuću ptica, tirolski vrt u kojima su domaće životinje itd”, ističe upravnica.

Ko se boji reptila još?Pored zoologa i pedagoga, u zoološkom vrtu su zaposleni i negovatelji koji i najveći deo vremena provode blizu životinja i sa njima imaju direktan ili, u sliučaju opasnih živo-tinja, indirektan kontakt. Rupert Kainradl nam je otvorio vrata terarijuma i pokazao kako izgleda rad sa reptilima. „Mnogi misle da negovatelji po ceo dan samo maze i hrane životinje, no to nije baš tako. Na početku svakog dana imamo sastanak tima na kojem razgovaramo o situacijama koje su se dogodile i budućim planovima i obave-

zama. Onda svako od nas odlazi u svoj deo i hrani životinje. Pre nego što otvorimo vrata za posetioce, svi kavezi i akvarijumi moraju biti savršeno čisti. Moja smena počinje u 7.30, a završava se u 16.30. Između toga imamo prepodnevnu pauzu od 9.30 do 10 i pauzu za ručak od 12 do 13 časova. Svakog dana je po jedna osoba sa svakog odeljenja zadužena za kraj smene, a ona traje dok se vrt ne zatvori za javnost. Zadatak te osobe je da proveri da li su svi posetioci izašli i da li je sve u redu sa životinjama, kao i da pripremi hranu za noćne životinje. Noćnih smena nema, osim u specijalnim slučaje-vima”, otkriva nam Rupert dok nas vodi kroz hodnike terarijuma. Svaki negovatelj je uvek zadužen za iste životinje. Nakon opšteg obrazovanja, negovatelji se specijalizuju za određenu vrstu životinja. „Za negovatelja postoji trogodišnja škola ili se ona može završiti kao sporedno obrazovanje. Ja sam godinama radio kao pomoćnik negovatelja dok sam studirao, tako da sam nakon studija položio još jedan kurs za negovatelja i završni ispit.” Rupert ne radi sa „mekanim”, „pito-

mim” životinjama, već sa zmijama i ostalim reptilima pa nas je zanimalo da li čovek sa njima uopšte može da uspostavi kontakt i da li je taj posao opasan. „Naravno da sa svakom jedinkom možemo uspostaviti kontakt. Sa reptilima je to, naravno, sasvim drugačije nego sa krznenim životinjama. Na primer, naše leguane i te kako razlikuju negovatelje

i znaju ko se zadržava kod njihovih kaveza. Već kroz obavezu i negu prema njima se stvara taj odnos. Najteže je uspostaviti kon-takt sa otrovnim životinjama jer sa njima nikada nemamo direktan dodir. Moramo se strogo držati mera bezbednosti koje su propisane, a one podrazumevaju visok ste-pen zaštite i rad u dvoje. Ljudi me često pitaju da li me je strah od zmija. Mislim da taj ko se plaši, ni ne može da se bavi ovim poslom. Ne treba imati strah, već neop-hodno poštovanje prema svakoj životinji. Svaka od njih može osetiti ljudski strah i samim ti se unervoziti. No, to nije naj-veći izazov u terarijumu, već vrste koje su slabo opisane u literaturi, pa se skoro ništa ne zna o njima. U tim slučajevima se konsultujemo sa kolegama iz drugih zoo-loških vrtova i tražimo njihova iskustva. Osim toga, inkubacija jaja reptila je pravi izazov jer npr. preduga inkubacija povećava opasnost od nastanka bakterija i gljivica”, zaključuje naš sagovornik i dodaje da za njega posao negovatelja nije samo posao, već životni poziv u svakom smislu.

„I sa reptilima se može uspostaviti kontakt. On se stvara sam po sebi kroz brigu prema njima.”

Rupert ne radi sa „mekanim” i „pitomim” životinjama, već sa zmijama, leguanama, ka-meleonima i ostalim reptilima.

Foto

s: K

OSM

O

WO SEESEE DENHIMMEL TRIFFT.

HW

B c

a. 2

0,12

kW

h/m

².a, f

GEE

ca.

0,7

39

Kontakt: CLEMENS NITSCH+43 (0)1 878 28 1216clemens.nitsch@buwog.com

Jede Wohnung mit Loggia, Terrasse oder Eigengarten, großzügiger Wohnküche, sowie hochwertiger Ausstattung. All das mit bestem Blick auf den See und nur 20 Minuten in die City.

Freifinanzierte

Mietwohnungen

mit Seeblick.

PROVISIONSFREI!

seestadt.buwog.com

KOSMO

COVER

32

Trgovina bebama —Trgovina bebama —Piše: Vera Marjanović

zločin bez kazne

33

Foto

: iSt

ockp

hoto

s

KOSMO

DRŽAVNA BRUKA. Otimanje novorođenčadi iz porodilišta i njihova prodaja, kriminal je najgore vrste. Tragedija je što su se tom neča-snom rabotom decenijama bavili lekari, babice i državni službenici. Roditelji traže ukradenu decu, lutajući po lavirintu obmana, skrivanja i podmetanja.

zločin bez kazne uselila se nada da su im deca živa, a onda i odlučnost da krenu u borbu protiv suludih propisa i pojedinaca u institu-cijama sistema koji su štitili počinioce. U Srbiji danas postoji pet udruženja roditelja koji tragaju za otetom decom. Nažalost, iako svi imaju iste ciljeve, mnogi su međusobno

posvađani, vode ratove na društvenim mrežama i u medijima, a sujete nadjača-vaju osnovnu pokretačku snagu. Pod pritiskom Saveta Evrope, kojem su se roditelji obraćali, država Srbija je u nekoliko navrata pokušavala da donese zakone vezane za otmice beba, ali roditelji tim koracima nisu bili zadovoljni. Jednako je i sada kada je Vlada formirala Komisiju za istraži-vanje slučajeva nestalih beba. Dok neki roditelji pozdrav-ljaju inicijativu, naglašavajući da je aktuelna vlada Srbije nasledila pomenuti problem i da iskreno radi na njegovom rasvetljavanju, drugi ne veruju državi, ni novoformiranoj Komisiji, pa vode sopstvene istrage i rade na internacio-nalizaciji bebi-afere.Radeći na priči o otmicama dece, magazin KOSMO razgovarao je sa mnogim unesrećenim roditeljima. Ispovesti ljudi koje pre-nosimo potvrđuju da je trgovina bebama bila dobro uhodani projekat nekadaš-njeg sistema.

Majke „umrlih” beba tešene su rečima — mlada si, imaćeš još dece.

2001.godine u Srbiji je otvorena bebi-afera koja ni do danas nije rešena.

G otovo sve priče o bebama bezočno oti-manim iz brojnih

porodilišta u Srbiji, baziraju se na istom modelu kriminala. Žene su rađale živu decu, čiji su prvi plač čule, ali im ona nisu donošena na podoj zbog, kako im je saopštavano, neke zdravstvene slabosti. Dan-dva kasnije su od lekara dobijale informacije da su im bebe preminule, ali njihova tela nisu nikad videle, niti im je dozvoljavano da svoja čeda sahrane. Tešene su rečima – mlada si, imaćeš još dece, a iz bolnice su otpuštane bez propratne, zakonom propi-sane dokumentacije. Svaka od nesrećnih majki verovala

je lekarima i državi, ali je život nastavljan sa neprebolnom ranom na srcu i sa sećanjem na prazno naručje nakon uredne trudnoće. Ključ enigme velikog broja ukradenih beba sedamde-setih i osamdesetih godina krije se u složenom postupku usvojenja koji je važio u Jugoslaviji. Veliki broj, kako se pretpostavlja, imućnih ljudi bez potomstva, kao i stranaca, umesto redovne procedure birao je jeziv, ali jednostavniji put – kupovinu deteta. Decenijama je biznis sa bebama cvetao u BiH, posebno u Tuzli i okolini, kao i u Makedoniji, a naročito je bio razvijen u Srbiji. Klupko je počelo da se odmotava 2001. godine, kad su majke u Srbiji počele da izlaze u javnost sa strašnim sumnjama. Naime, dokumentacija u bolnicama i u matičnim knjigama uka-zivala je na užasna nedela, a otvaranje bebi-afere je zao-kruženo podacima sa grobalja – nijedno od navodno umrle dece nije zvanično sahra-njeno. U roditeljska srca

Foto

:

COVER

KOSMO34

Ana Pejić: „Ovaj oblik kriminala treba da se vodi kao trgovina ljudima.”

„Ne verujemo u iskrenost vlasti”Ana Pejić (65) iz Rume, sekretar Udruženja roditelja nestalih beba VojvodineVerujem da se vinovnici nisu nadali da ćemo nakon toliko godina udruženo početi sa tra-ganjem za otetom decom i da će se razgrnuti njihov krimi-nal. Većina naših udruženja su opozicija vlasti, na koju vršimo kontinuirani pritisak, vezano za našu otetu decu. Nažalost, naš

problem je što država ne želi da reši bebi-aferu i što nas neko konstantno svađa. Država poje-dina udruženja uzima za svoje miljenike, što pogađa sujetu ljudi i onda, umesto da se svi bavimo osnovnim problemom, mi se svađamo. Foto

: zVg

., i S

tock

phot

o

Činjenica je da je gotovo svim majkama koje su tražile doku-mentaciju rečeno da su im arhive bile poplavljene, što je laž i dokaz da se otmicama beba rukovodilo iz jednog centra. Čak su i bolnice koje dokumentaciju drže na tavanu tvrdile da im je poplava sve ošte-tila jer im je crep pukao. Svi su dobili naređenje da ponavljaju istu priču. Jasno je da se doku-mentacija krila i sklanjala, kao što se i danas radi. Ipak, i na osnovu par dokumenata, se

moglo ustanoviti koliko su oni bili bahati i koliko su brljali po papirima. U izvode su upisi-vani pogrešni datumi rođenja, pogrešno vreme porođaja, pogrešna težina bebe. Nisu se nadali da će to neko jednog dana tražiti i upoređivati sa

istinitim podacima. Da bismo dokazali tu bahatost, vadili smo dokumentaciju i za decu koja su nam živa i zdrava, koja su sa roditeljima odrastala. Tu nigde nije bilo brljotina, nego postoje čak i podaci koliko je po detetu potrošeno higijenskih rukavica. Sva dokumentacija za tu decu je kompletna, nikad ništa nije poplavljeno. Našem udruženju se javlja puno insaj-dera: babica, taksista, komšija... njihova svedočenja su nam dra-gocena. Javljaju nam se mladi ljudi kojima je saopšteno da su usvojeni, pa tragaju za bio-loškim roditeljima. Taj put je lakši od traganja majke za ote-tim detetom.Naše udruženje ide na interna-cionalizaciju problema putem medija, međunarodnih insti-tucija i društvenih mreža. Savet

Evrope je naložio Srbiji otvara-nje DNK-registra. Međutim, plašim se da će i to upropastiti jer ova država sve folira. Oni su otmice beba u Krivični zakonik podveli pod promenu porodičnog stanja. Međutim, mi se borimo da se ovaj oblik

kriminala podvede pod trgo-vinu ljudima. Nateraćemo sve one koji su nas, majke otete dece, proglasili za lude babe, da rade svoj posao. Svet će nam

u tome pomoći. Moj slučaj se desio 24. avgusta 1988. godine u Sremskoj Mitrovici, kad sam rodila svoje drugo dete. Bila je to uredna trudnoća tokom koje sam redovno odlazila na kon-trole, vodeći računa o svakoj sitnici. Malo sam se i plašila, pa

DOKAZ. „U zvaničnim papirima stoji da mi je umrlo muš-ko dete, a ja sam rodila devojčicu.”

LAŽI U bolnicama tvrde da su im arhive bile poplavljene.

Foto

:

po rođenju zaplakala, majka ih je malo kasnije videla prvi i, nažalost, poslednji put. Lekari su moju suprugu uveravali da će sve biti u redu, iako je jedna beba bila teška 1.500, a druga 1.600 grama. Ipak, dečake su zbog navodnih problema sa disajnim putevima prebacili na dečje odeljenje, a kad sam došao da ih vidim, nisu mi to dozvolili, pa sam se vratio kući u Gružu. Kratko potom mi je stigao telegram o smrti jedne bebe, a sledećeg dana je opet telegramom javljeno da mi je preminuo i drugi sin. Da muka bude veća, moja supruga se jako loše osećala, a razlog je bio što joj je lekar po porođaju u stomaku ostavio obe posteljice, pa je sepsa pretila da odnese i nju. Po prijemu telegrama krenuo sam na patologiju da preuzmem tela dece. Tamo me je patolog ubeđivao da ne moram da ih uzmem, ali kako sam insisti-rao, rekao je da još nije izvršena obdukcija te da treba da odem u matičnu službu da prijavim i rođenje i smrt dece. Kad sam se nakon pola sata vratio, odveli su me u prostoriju u kojoj su u rashladnom uređaju bile mrtve bebe. U jednoj fioci su bile dve, za koje mi je rečeno da su moja deca. Bio sam mlad, verovao sam lekarima, pa sam decu odneo kući bez zvanične iden-tifikacije. Po našim običajima, otvorili smo sandučić i unu-tra videli jednu tamnoputu i drugu svetlokosu bebu. Skrhani bolom, sahranili smo ih. Mirjana i ja smo nastavili život, ostavljajući tužnu epizodu iza nas. Međutim, kad je izbila bebi-afera, supruzi sam pove-rio sumnje da deca koju sam sahranio nisu naša. Ona mi je

KOSMO 35

PITANJEDa li postoje ugovori o izvozu dece, ili je u pita-nju manipulacija?

nije upisano u knjige, a ja sam pomislila da ne može ni biti upi-sano kad je umrlo. Ipak, kratko nakon toga je pronašao podatak da mi je umrlo muško dete, a ja sam rodila devojčicu. To mi je bio nedvosmisleni signal da krenem u traganje. Nažalost, za sada se nisam odmakla od početka. Moj lekar je pismeno zatražio obdukciju, dete je pre-bačeno na patologiju i tu mu se gubi svaki trag. Navodno, bila je subota kad patologija ne radi, što je laž – bio je petak. Sve mi majke navodno umrlih beba u Sremskoj Mitrovici dobile smo identični zahtev groblju, pod istim brojem 17-25/25, da se iz bolnice preveze umrla beba do groblja i zahtev privatnoj firmi da isporuči sandučić i opremu. Sama sam prelistavala knjige

sahranjenih, ali mog deteta nema, o čemu imam pismenu potvrdu. Moj cilj je da nateramo državu da prizna da nas je prevarila i da počne da radi na rasvetljavanju naših slučajeva. Decu, koja su po njihovim tvrdnjama uvek umirala noću, krali su tačno određeni lekari koji su bili u sprezi sa policijom, vojskom i državom. Oni su morali to da rade jer je sistem bio takav i morali su biti poslušni.

„Sumnjam da su mi oteti blizanci”Radiša Pavlović (55),  član vladine Komisije za nestale bebe i predsednik Udruženja za istinu i pravdu o bebamaSupruga Mirjana i ja bili smo presrećni kad smo saznali da supruga nosi blizance. Istina, uplašili smo se kad je ona prevre-meno dobila porođajne bolove, ali smo se nadali najboljem kad je ona u Kragujevcu 13. novem-bra 1988. godine u 15:10 na svet donela prvog, a pet minuta kasnije i drugog sina. Deca su

sam po savetu svog lekara otišla u porodilište, iako nisam imala bolove. Tri dana sam ležala u neudobnoj sali za porođaje, izmučena stalnim pregledima, a tokom poslednjeg mi je pokidan vodenjak. Iako me je lekar uve-ravao da ćemo čekati prirodne bolove, popodne mi je saopštio da će mi uraditi carski rez jer se, navodno, otkucaji bebinog srca slabo čuju, a ja sam mu verovala. Probudila sam se u šok sobi, gde mi je doktor saopštio da sam dobila devojčicu od 2.350 grama, da je u inkubatoru, ali da je sa njom sve u redu. To je bila sreda, a rečeno mi je da ću bebu videti u petak, kako bih se oporavila. Kad je konačno došao petak, u sobu je stigao doktor i rekao mi da je, nažalost, moja beba

preminula. Kući sam otišla sa otpusnom listom na kojoj je pisalo da sam se porodila i da je beba umrla. Za dete nisam dobila nikakav dokument, ali sam mislila da tako treba, pa nisam ništa ni tražila. Pričati o psihičkom stanju nakon tog događaja je teško. Žena se tokom trudnoće sprema da lju-lja, a ruke su prazne. Znala sam po celu noć da sedim u krevetu i da ljuljam prazne ruke. To je strašno stanje jer sam bila prese-čena u jednom prirodnom toku. No, život se nastavio, a ja više nikada nisam otišla kod nekoga na babine, nisam nikad ušla u prodavnicu igračaka. Taj doga-đaj je gurnut u stranu, o njemu se u kući nikad nije pričalo, ali je ostala velika rana. Kad je negde 2002. u javnosti otvorena bebi-afera, bežala sam od te teme, osećajući da ću se u njoj naći. Kako je afera uzimala zamah, bila sam sve sve uznemirenija, pa mi je muž 2015. savetovao da zatražim sve papire i da se konačno smirim. Matičar mi je prvo rekao da moje dete

Ana Pejić: „Ovaj oblik kriminala treba da se vodi kao trgovina ljudima.”

Radiša Pavlović: „U sandučiću su bile tamnoputa i svetlokosa beba.”

Foto

: zVg

., i S

tock

phot

o

ispričala da su bebe koje je videla obe bile plavokose, a njena majka je rekla da sahranjena deca sigurno nisu bila nedo-noščad. Ja sam se pitao kako su uspeli da urade obdukciju za pola sata, dok sam bio u matič-noj službi. Sve navedeno je bilo dovoljan razlog da od Kliničkog centra zahtevam medicinsku dokumentaciju na uvid. Cele tri godine su prošle dok mi je konačno dozvoljen uvid u papire. U protokol su moja deca, iako je reč o blizancima, upisana samo u jednu rubriku, na čijem kraju je pisalo – uzeto. Niko mi nije rekao šta to znači. Slikao sam papire, plašeći se da

ih ne unište, a onda sam tražio dokumentaciju sa dečjeg odelje-nja jer je pisalo da su deca posle dva i po sata tamo prebačena, iako je mojoj ženi rečeno da su dobro. Tamo su mi rekli da su papiri usled poplava uništeni, ali kad sam zapretio da ću organizovati protest ispred bolnice, za samo

„Moji blizanci su upisani u jednu rubriku, na čijem kraju je pisalo — uzeto.”

COVER

KOSMO36

osam minuta dokumenta su pronađena. U zvaničnim papi-rima stoji da su deca pošla iz porodilišta istovremeno, u 16 časova, a u istorijama bolesti piše da su na dečje odeljenje pri-mljena u 15:45 i 15:50, pre nego što su i krenula sa porodilišta. Primila su ih dvojica lekara, iako oduvek u popodnevnoj smeni dežura samo jedan. Zanimljivo mi je bilo i to što su oba deteta na rođenu bila dugačka po 44 cm, da bi na pedijatriji jedno

imalo 47, a drugo 42 cm. Na potvrdama o smrti dece nema imena ni faksimila lekara koji je ustanovio smrt, a na izvo-dima iz knjige rođenih piše da je jedno dete rođeno u novembru, a drugo u januaru 1988. Zbog svega navedenog, svakodnevno sam telefonom pozivao jednog

od ginekologa koji je porodio moju ženu i pitao ga gde su moja deca. Nakon što sam jednog dana telefonom dobio pretnje smrću, podneo sam krivičnu prijavu protiv osobe koja mi je pretila, ali i protiv kragujevač-kog ginekologa i NN lica, koji su učestovali u otmici mojih beba. Tražio sam takođe da se pokrene zvanična istraga i da mi se dozvoli otvaranje grobnog mesta i uzimanje DNK sa leševa koji su mi predati.

Neću odustati dok ne saznam istinu o svojoj deci. Na odu-stajanje od istraga o otimanju mnogih drugih beba, neće me naterati brojne pretnje mojoj porodici i meni, niti pokušaji izazivanja saobraćajnih nesreća, zbog čega sam dobio policijsku pratnju. Ja znam da su vinovnici

odmetnuti pojedinci Državne bezbednosti i drugih institucija. Vladina Komisija, koja je formi-rana na inicijativu Udruženja kojem sam na čelu, ima kapa-citete da bebi-aferu dovede do kraja, a to znači da ćemo takođe zatražiti odgovor da li postoje navodni ugovori o izvozu srpske dece, ili je u pitanju manipula-cija. Država je konačno zauzela stav da će se sve to istražiti i da nema nikakve zastarelosti sluča-jeva. Formiranje DNK-registra povereno je Nacionalnom kri-minalističko-tehničkom centru MUP-a, gde će se raditi testovi i formirati baza podataka.

„Ja sam ukradena beba”Mlađan Radivojević (38), poljoprivrednikSa suprugom Milicom i sa naše troje dece živim u selu Donji Adrovac u okolini Aleksinca. Rođen sam u Kruševcu, a bio sam u šestom razredu kad su mi deca u školi rekla da sam usvojen, što mi je potvrdila moja majka Verica Radivoje-vić. Naime, ona se 14 godina neuspešno lečila od steriliteta, a onda se prijavila za postupak usvajanja. S obzirom na to da je bliski rođak mog oca, odnosno usvojitelja, radio u Državnoj bezbednosti, moji roditelji nisu dugo bili na listi čekanja. Služ-benici Centra za socijalni rad iz Aleksinca ubrzo su me doneli u njihov dom umotanog u bol-nički čaršav, uz reči da me mogu zameniti ako im se ne sviđam. Imao sam tri meseca i uopšte nisam imao kosu na temenu od dugog ležanja. Mojoj usvo-jiteljki su rekli da mi je biološka majka jako mlada i da je odmah nakon porođaja pobegla iz bol-nice. Bio sam kasnije godinama besan na nju, pitajući se stalno kako je to mogla da uradi.Kad smo dobili troje dece, moja supruga je predložila da potra-žimo i upoznamo moje biološke roditelje, kako se ne bi desilo da neko od naše dece sutra iz neznanja uđe u brak sa krvnim srodnikom. I tu kreću stravična otkrića. Kako nismo mogli dobiti tražena dokumenta, Fo

to: z

Vg., i

Stoc

kpho

to

obratili smo se Radiši Pavlo-viću, članu vladine Komisije za nestale bebe i predsedniku Udruženja za istinu i pravdu o bebama. Tek na njegovu inter-venciju dobio sam izvod iz matične knjige rođenih i suočio se sa stravičnim otkrićima. Već na prvi pogled bilo je uočljivo da je dokumentacija falsifikovana. Navodno sam rođen 3. marta 1981. godine u kruševačkom porodilištu, a u bolničkom protokolu pisalo je ime majke Snežane Stojanović iz nama susednog sela Prćilovica, devo-jačko prezime Milojević, rođene 1951. godine. Dakle, nije bila maloletna, kako je govoreno. Kao otac je naveden Siniša Stojanović iz sela u kojem mi živimo, pod čijim je prezime-nom bila prva prijava mog rođenja. Međutim, bolnica je matičnoj službi istog dana poslala novu prijavu, gde je izbrisano bračno stanje roditelja i postojanje oca, pa sam tobož imao samo majku i ime Nenad Milojević. Ni na jednom doku-mentu ne postoji potpis moje biološke majke. Inače, matičar me je u matičnu knjigu rođenih upisao 10. marta, dok je izvod iz bolnice stigao dan kasnije. Zva-nično sam usvojen 2. oktobra 1981. i dobio sam današnje ime i prezime. Kad sam krenuo u potragu za majkom, ispostavilo se da ona u matičnim knjigama ne postoji, jednako kao ni moj biološki

Jezivi podaci

PROČITAJTE JOŠ

Od 2002. godine do danas, tužilaštvu u Srbiji je podneto više od 900 prijava. Širom Srbije je u toku 165 predistraž-nih postupaka vezanih za eventualne nestanke beba. Po nezvaničnim podacima, sumnja se da je više hiljada beba oteto iz porodilišta u Srbiji.Zorica Jovanović je državu Srbiju tužila Evropskom sudu za ljudska prava, a Sud je 9. septembra 2013. godine doneo pravnosnažnu odluku kojom se utvrđuje da je Srbija povre-dila pravo na privatnost i porodični život tužilje, kojoj je isplaćena odšteta u visini od 10.000 evra. Posle 49 godina od porođaja, Radmila Smiljanić, prima-dona Beogradske opere, i dalje veruje da je njena prvorođena ćerka ukradena kao beba u porodilištu Narodni front. Ona se seća da je bila uznemirena kad je saznala da je beba u inkubaroru, a lekar koji ju je porađao, pojavio se tek treće večeri, sležući ramenima. Rekao je da ne zna šta se dogodilo i da se nije usudio da joj izađe na oči.Slikarka Ljiljana Marić iz Pančeva tvrdi da je biološka ćerka slavne slikarke Olje Ivanjicki, koja je preminula 2009. godine. Ona kaže da joj je ovu informaciju potvrdilo neko-liko ljudi, premda ne navodi konkretne dokaze. Tvrdi da je poznata slikarka bila ucenjena i da je morala da je kao bebu pošalje u drugu porodicu.

Mlađan i Milica Radivojević traže istinu o njegovom rođenju i usvajanju.

sa sumnjom da tu nešto ne štima, pa sam doktoru rekao da se prvo moram dogovo-riti sa ženom. Naravno, moja Ana također nije željela biti dio kriminalne priče i tu smo epizodu gurnuli u podsvijest. Izašao sam u javnost sa mojim teškim iskustvom, ne da bih bilo koga oklevetao, nego da pomognem u rasvjetljavanju bebi-afere. Iskreno govoreći, i ja sam duboko povrijeđen. U trenutku kad me je doktor uveo u bebi-boks i kad sam ugledao crnokosu bebu, prvi sam i posljednji put u životu doživio očinsku ljubav. Znao sam da joj ne smijem prići, niti ju dodirnuti, ali sam je cijelim srcem želio priviti na grudi i nazvati svojom kćerkom. Nikada ju nisam zaboravio. O ovom događaju sam napisao izjavu, ovjerio je kod notara u Beogradu i predao u javno tužiteljstvo. Još uvijek me nitko nije pozvao da dam izjavu. Naravno, ako me pozovu, odazvat ću se i sve ću ispričati sa željom da moj slučaj pomo-gne u rasvjetljavanju afere s otmicama beba.

SVJEDOKPokušali su mi prodati bebu.

„Tražili su da za jednu bebu platim 10.000 njemačkih maraka, a za blizance 15.000.”

Foto

: zVg

., iSt

ockp

hoto

otac, a nigde nije zaveden ni njihov brak. Dalja istraga odvela nas je u Centar za socijalni rad u Aleksincu, gde je direktorka nakon mnogo peripetija pri-znala da mog dosijea nema. Nedostaje još 28 akata o usvaja-nju iz perioda od 1975. do 1985. godine. Kad se moja priča prvi put pojavila u medijima, bez otkrivanja identiteta, Udruže-nju su se javile dve porodice čija su deca tog proleća preminula u kruševačkom porodilištu, a oni sumnjaju da su oteta. Da ironija bude veća, meni su u porodilištu rekli da u vreme mog rođenja kod njih nije umrla nijedna beba. Veoma sam nestr-pljiv da dobijem DNK-analize jer se može desiti da jedna od te dve porodice bude moja. Mama Verica me podržava u traganju za istinom, svesna da ću ja zau-vek ostati njen sin.

Nagovarali su me da kupim bebuMarko Markić Ivić (62)Po zanimanju sam konobar, a moja supruga Ana (59), s kojom sam već 42 godine, je kuharica.

Vlasnici smo restorana u Nje-mačkoj. U ovu priču sam ušao sasvim slučajno, nakon 25. maja ove godine, kad sam pogledao TV-emisiju o otmicama beba u Srbiji. Tada mi je istina pukla pred očima, tada sam shvatio da sam iz neznanja mogao biti uvu-

čen u najgori mogući kriminal. Moju želju da usvojim dijete monstrumi su htjeli iskoristiti kao mogući izvor novca. Te 1988. Ana i ja smo bili na odmoru. Kad mi je očuh rekao da ga trebam odvesti u Bugojno, pristao sam bez raz-mišljanja. Međutim, umjesto da završava svoje obaveze, on me je upoznao sa čovjekom koji mi se predstavio imenom Dragan, po struci pravnik. Pričao mi je da je posvojio dijete, kako ga je to usrećilo, a onda je predlo-žio da me u Beogradu upozna sa ljudima koji i meni mogu

pomoći. Odmah je naglasio da za jednu bebu trebam platiti 10.000 njemačkih maraka, a za blizance 15.000, što sam prihvatio, misleći da novac ide za pomoć sirotištu. Draganu sam u znak zahvalnosti obećao tisuću maraka za jedno dijete, a dvije za blizance. Kad sam se našao u Beogradu, očekivao sam da ću ući u pro-ces legalnog usvajanja djeteta, a jasno je da to traje. Htio sam saznati kakva je procedura, pa doći sa ženom jer je to trebala biti zajednička odluka. Prva sumnja mi se pojavila kad sam odveden u bolnicu jer sam pretpostavljao da se usvajaju djeca iz sirotišta. Liječnik sa kojim me je Dragan upoznao odmah je rekao da novac koji ću dati ide za pomoć sirotištu, mada sam sumnjao da će se neko i privatno obogatiti za koju tisuću od te sume. To je dio našeg mentaliteta. Liječnik je tvrdio da ću vidjeti neželjene bebe maloljetnica i studentica iz unutrašnjosti, žaleći što se obično vuku po domovima, čekajući roditelje tko zna koliko dugo. Pitao sam ga kako će dijete biti zavedeno u papi-rima, a on je bez razmišljanja odgovorio da će svuda pisati da ga je rodila moja žena. Nudio

mi je tri opcije – da odmah uzmem bebu, da se vratim sa ženom, pa da onda ponesemo dijete ili da familiji kažemo da je ona trudna, pa da se vratimo za devet mjeseci. Garantirao mi je da će na rodnom listu stajati da smo žena i ja biološki rodite-lji bebe. Nakon tog razgovora, tijekom kojeg se u meni rodila velika sumnja, sestra mi je donijela mantil, pa smo se liječnik i ja uputili ka rodilištu. Dok smo išli na prvi ili drugi kat, ne sjećam se dobro, liječnik mi je rekao da stavim ruku na krevet žene koja otprilike liči

na moju ženu. U jednoj od soba vidio sam djevojku koja stvarno liči na moju Anu, pa sam sta-vio ruku na krevet. Nakon toga odveo me je u boks s bebama. Zaustavio sam se kod jedne bebe, privukle su me njene duge trepavice. Bila je anđeo i ja sam mu to rekao. Odgovorio mi je da je to baš beba porodilje na čiji sam krevet stavio ruku. A onda mi je tri puta ponovio: „Iviću, biraj!” I tu sam se zau-stavio. Kako da biram bebu? Vidio sam da to nije rodilište samo za studentice, tu su bile i žene starije dobi. Jeza me je prošla, stezalo me je u grudima, ostao sam bez zraka, suočen

KOSMO 37

Mlađan i Milica Radivojević traže istinu o njegovom rođenju i usvajanju.

„Marko Ivić: „Očekivao sam da ću ući u proces legalnog usvajanja.”

Dr. Roland_ Anzeige Kosmo_82x64mm

Tel.: 01/523 14 88, www.roland.at

HÖCHSTEERFOLGSZAHLÖSTERREICHS

• Hauptschulabschluss

• AHS-Matura

• Berufsreifeprüfung Beginn: Frühjahr & Herbst

Kako pobijediti depresiju

poslije odmoraPiše: Mariana Lukić

L I FEST YLEL IFEST YLE

KOSMO38

D epresija nakon godišnjeg odmora u prosjeku traje tjedan dana. Svatko od nas suočava se s ovim

na različite načine. Bez obzira na to koliko volim svoj posao, prvog rad-nog dana nakon odmora sam doslovno htjela dati otkaz i promjeniti državu.Tražeći spas od svog novonastalog

DEPRESIJA. Svima nam je poznat taj scenarij — posljednji dani

odmora približavaju se kraju, a ljetnje ushićenje zamjenjuje

depresija. Neki se lakše nose s činjenicom da se uskoro

vraćaju u radnu svakodnevicu, a neki teže.

duševnog stanja, naišla sam na nekoliko savjeta na internetu, koji bi, navodno, trebali pomoći svakome sa depresijom nakon godišnjeg odmora. Sigurna sam da nisam jedina koja pati jer se dugo planirani i očekivani odmor završio i zbog toga želim podijeliti ove savjete i s vama: Fo

tos:

iSto

ckph

otos

KOSMO 39

1. Ne dolazite na posao u posljednjem momentuU najboljem slučaju preporučljivo je da odvojite jedan slobodan dan između završetka odmora i početka radne svakodnevice, kako biste se ponovo navikli na staro okruženje. Mnogi zaposleni počinju svoj radni tjedan od srijede ili četvrtka. Na taj način vas samo dan ili dva dijele od sljedeće pauze tj. vikenda.

2. Dokumentirajte svoj odmor što detaljnijeBuđenje uspomena sa odmora, itekako vam pože pomoći da predbrodite depresiju. Intenzivno promatrajte fotografije sa godišnjeg, no ipak pazite da ne pretjerate i da vas to ne odvuče od realnosti. Što češće razgovarajte s prijateljima i obitelji o doživljajima s odmora.

3. Nemojte davati „pun gas” u prvom tjednuTočno je da vam posao može skrenuti pažnju s depresije nakon godišnjeg i pomoći vam da ga prebrodite, ali previše posla itekako može biti kontraproduktivno i dovesti do toga da još više patite za slobodnim vremenom. Ukoliko ste u mogućnosti, postarajte se da ne zakazujete sve termine prvih nekoliko dana. Osim toga, trudite se da na vrijeme izađete s posla.

4. Planirajte sljedeći odmorNe postoji bolji lijek za depresiju nakon godišnjeg, nego isplanirati sljedeći! Maštanje o narednom odmoru može učiniti čuda! U najboljem slučaju, planirajte da odete na sljedeći odmor šest do deset tjedana nakon prvog. Generalno važi pravilo: više manjih odmora opušta mnogo više od jednog duljeg. Zbog toga radije uzmite par slobodnih dana i ne trpajte sve u jedan dugačak odmor.

5. Pazite na sebeNakon odmora važno je što prije se naviknuti na ustaljenu svakodnevicu. U to ne spada samo posao, već i sportske aktiv-nosti, redovit san i uredna ishrana. Tijekom odmora sve ove stvari se često poremete i zbog toga je važno da ih čim prije dovete u red.Fo

tos:

iSto

ckph

otos

bakterija, pa se neprijatni miris uz usta širi čak i kratko nakon pranja zuba.

• Gingivitis, tj. lagana upala desni, prepoznaje se i po lošem zadahu, ali se redov-nom i temeljnom oralnom higijenom može suzbiti.

• Paradontoza je ozbiljna bolest, koja nastaje zbog nedovoljne higijene usta

ili zbog bolesti (diabetes), a bakterije nakupljene u tzv. paradontoznim dže-povima izazivaju snažnu halitozu.

• Apcesi i fistule, odno-sno upalni procesi na korenskom kanalu zuba,

izazivaju bolove i gnojenje, koje je, naravno, neprijat-nog mirisa.

• Zubnu protezu, koja nije fiksirana, jednom dnevno treba temeljito očistiti jer je idealno mesto za saku-pljanje ostataka hrane.

• Uživanje u luku, svejedno belom ili crnom, u alko-holu, cigaretama i kafi,

izaziva neugodan miris iz usta.

• Smanjeno lučenje plju-vačke čini da usta budu suva, a to se dešava usled hrkanja, spavanja sa otvo-renim ustima, kao i zbog starosti. Neka oboljenja

KOSMO40

ZDRAVLJE

Foto

s: iS

tock

phot

os

Piše: Vera Marjanović

Zašto se javlja

NEPRIJATNO. Istraživanja govore da čak polivina svet-skog stanoviništva ima neu-godni miris iz usta, ili halito-zu. Druga polovina populacije ima problem tokom razgovo-ra sa prvom. Uzroci ove ne-prijatne pojave su brojni, ali rešenja se mogu naći.

Najčešći izvor lošeg zadaha je u usnoj duplji, ali izazivaju ga i određeni organski poremećaji.

S tručnjaci tvrde da je izvor neugodnog zadaha kod 87% ljudi

u usnoj duplji (intraoralna halitoza), a uzroci su brojni, nekad čak i sasvim benigni i lako rešivi. • N a s l a g e n a z u b i m a

(plaque) stvaraju se na teško dostupnim mestima, kao i između zuba, gde se na sakupljenim ostacima hrane razvijaju bakterije, a onda i naslage kamenca. S t r u č n o u k l a n j a n j e naslaga, možda će ukloniti i loš zadah.

• Naslage na jeziku odlična su podloga za život bak-terija, a posledica je miris truleži iz usta. Temeljno održavanje higijene jedini je lek.

• Karies, odnosno rupe na zubima i gleđi, idealna su mesta za nastanjivanje

loš zadah iz usta?pljuvačnih žlezda dovode do sušenja usta, tj. do problema sa govorom, žvakanjem i neugodnim zadahom.

• Upala sluzokože u ustima, naročito kod dece, izaziva infekciju praćenu mirisom truleži.

• Bakterije prepoznatljive kod polno prenosivih bolesti izazivaju teška oštećenja sluzokože usne duplje, što rezultira veoma neprijatnim zadahom.

• Kod upale krajnika, naro-čito hronične, stvaraju se naslage koje neugodno mirišu.

• Tumori u ustima i grlu takođe mogu biti uzroč-nici halitoze.

menopauze dolazi do hor-monskih promena, koje mogu izazvati i neugodni zadah iz usta.

Kako se boriti protiv halitoze?Redovno održavanje higijene usta i provera stanja zuba kod stomatologa, prvi je i najvažniji korak u sprečava-nju nastanka lošeg zadaha. Higijena jezika vrlo je važna, a može se sprovoditi speci-jalnim „strugačem”, mada i skidanje naslaga običnom četkicom za zube daje dobre rezultate. Zubni konac treba svakodnevno koristiti.U slučaju da halitoza dolazi zbog problema u želucu, pre-poručuje se žvakanje zrna kafe. Dobre rezultate daje i žvakanje semenki anisa ili komorača, a svežiji dah nakon konzumiranja belog luka daće lišće svežeg per-šuna. Loš zadah zbog suvih usta umanjiće limunov sok jer stimuliše rad pljuvačnih žlezda. Ispiranje usta antibakte-rijskim rastvorom može sprečiti razvijanje mikro-organizama i makar malo osvežiti dah. Čaj od žalfije je dokazani domaći lek za probleme u usnoj duplji, što ga preporučuje za što češće ispiranje usta i grla.

Važno!Bomboni na bazi peper-minta i slatke žvakaće gume se apsolutno ne preporu-čuju zato što sadrže ugljene hidrate, koji podstiču stvara-nje bakterija u ustima, a time i neprijatni zadah.Fo

tos:

iSto

ckph

otos

Skidanje naslaga sa jezika sprovodi se specijalnim „strugačem”.

• Infekcija gljivicom Kan-dida može biti dugotrajna i dosadna, a prati je neu-godni zadah iz usta.

Ali to nije sve!Pored usta , izvor lošeg zadaha može postojati i u drugim delovima organizma (ekstraoralna halitoza). Uko-liko se neprijatni miris širi i iz nosa, uzrok halitoze može biti u nosnoj šupljini ili u grlu. Ponekad se radi o teškom oboljenju, ali najče-šće su to posledice agresivne dijete ili posta, polipa u nosu, kao i stranog tela u nosnoj šupljini, što se obično dešava kod dece. Neprijatni zadah može ukazivati na hroničnu upa lu sinusa , hroničnu prehladu, bronhitis, upalu pluća, ali i čestu upotrebu droge. Pojedini medikamenti izazivaju pojavu bakterija i gljivica u usnoj duplji, kao i sušenje usta, što za posledicu ima neugodni miris.Mnogo ređe nego što se ranije mislilo, halitoza dolazi i iz želuca. Žgaravica je nepri-jatna sama po sebi, a dovodi i do kiselkastog zadaha iz

usta. U jednjaku se može stvoriti izbočina sluzokože, gde se zadržava hrana koja izaziva jako neprijatan miris, dok su ređi uzročnici tumori i hronične upale.Halitoza je prateći simptom sistemskih bolesti, poput ciroze jetre, prestanka rada bubrega i nereg ulisanog diabetesa. Kod žena tokom menstruacije, trudnoće i

VAŽNO! Izbaciti iz upo-trebe bombone i slatke žvaka-će gume!

loš zadah iz usta?

Detoks za jetru

Anzeige

Kuponi za Dr. Böhm® Mariendistel važe od 1. do 30.9.2019. samo u partnerskim apotekama.

-20%popusta

O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.Terapija ovim lekom ne služi za sprečavanje uzroka oštećenja jetre (npr. usled konzumiranja alkohola).

sadrži supstancu silimarin, koji stvara više pozitivnih efekata: sprečava ulazak štetnih materija direktno u jetru i pomaže ošteće-nim ćelijama jetre da se regene-rišu. Poboljšanje funkcije jetre pomoću silimarina je naučno ispitano i dokazano tokom ne-koliko studija.

Dugoročna upotrebaU slučaju loših parametara funk-cije jetre ili u slučaju da želite da pospešite njenu detoksikaciju, preporučuje se upotreba prepa-rata sa gujinom travom tokom nekoliko nedelja. Prirodni lek Dr. Böhm® Mariendistel se po-sebno dokazao kod problema sa funkcijom jetre. Lek se može nabaviti bez recepta u svakoj apoteci. Priuštite vašoj jetri malo pauze!

Opasnosti od oštećenja jetreNaša jetra igra jednu od naj-važnijih uloga za naš celokupan metabolizam. Ona pospešuje varenje i služi kao filter i prečišći-vač, apsorbuje telesne i strane materije, prerađuje ih i ponovo izlučuje u organizam. Alkohol, teška hrana, toksini iz okoline ili dugotrajno konzumiranje lekova opterećuju našu jetru. Ukoliko jetra mora više otrova da preradi i više masti da primi nego što je u stanju da razgradi i sačuva, onda joj prete ozbiljna oštećenja.

Prirodna pomoć naučno dokazanaKo želi da uživa u kulinarskim specijalitetima i da pritom zaštiti jetru na najbolji mogući način, može iskoristiti zaštitna svojstva gujine trave. Ova lekovita biljka

Konstantno se osećate umorno i iznemoglo? Ovo bi mogao biti prvi znak poremećaja funkcije jetre. Ono što mnogi ne znaju: postoji prirodan lek, za koji vam ne treba recept, a koji pomaže vašoj jetri da se regeneriše.

Skoro svaka četvrta osoba ima masnu jetru

20190701_Mariendistel_Kosmo_100x280_WIW_LA.indd 1 01.07.19 14:49

Foto

s: iS

tock

phot

o

KUHINJA

KOSMOKOSMO42

#kava#cokolada

#slag

#karamela

#sirup

Težina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 1 minuta

Sastojci:• Korijen đumbira – 2 cm• 1 šalica espressa• Karamel sirup – 1/2 žličice• Sirup od čokolade – 1/2 žličice• Šlag• Smeđi šećer• Led

Vrijeme jeza kavu!

Piše: Dušica Pavlović

Amreicka hladna kava

Priprema:Naribajte korijen đumbira, pre-lijte 1 žlicom vrele vode i ostavite

da odstoji 5-10 minuta. Procijedite đumbir i dodajte u ohlađeni espresso. Sipajte

potrebnu količinu smeđeg šećera, dodajte kockice leda i sirupe. 

Ukrasite piće šlagom i pospite po njemu cimet, karamel sirup i sitne

komadiće orašastog voća.

1.2.

3.

KOSMO 43

SLATKA PAUZA. Svi ljubitelji kave su više puta

čuli i čitali o njezinim koristima za naše zdrav-

lje. Poznato je da je hladna kava odlična za lijep

ten, a topla pobjeđuje svojom intezivnom aro-

mom. Osvježite se neobičnim receptom tokom

posljednjih toplih dana.

#karamela

NOVO U SVIM PRODAJNIM MJESTIMA INTERSPAR ŠIROM AUSTRIJE

Kreis Industriehandel GmbH • 0512/ 30 30 44 0 • info@kreis.co.at • Kreis Industriehandel GmbH

KOSMO44

Piše: Manuel Bahrer

STARSSTARS

TALENAT. Nakon što je prešla u muzičku kuću R-Music Stars Production, mlada Bečlijka Monika uspješno se probija ka vrhu estrade svojim hitovima sa novog albuma „Ponos”. Otkrivamo vam sve o njoj!

Foot

os: z

Vg., K

OSM

O

KOSMO: Kada si tačno došla u Austriju?Monika: Rođena sam u Gra-dačcu (BiH). Odrasla sam kod bake i djeda do svoje druge godine života kada sam došla u Austriju kod roditelja. Ovdje sam završila i školu.

Poznata si njemačkom govornom području još iz 2008. godine, kada si se takmičila u DSDS-u i osvo-jila visoko četvrto mesto. Nakon toga si izdala četiri albuma. No, nedostajao ti je hit da se probiješ. Šta je po tvom mišljenju nedostajalo?Tada sam još uvijek bila mlada i nisam mogla da se odlu-čim kojom vrstom muzike ću se bavti – da li ću pjevati engleske pesme, njemačke ili naše. Dosta toga sam ispro-bala tokom takmičenja u Njemačkoj i Dieter Bohlen mi je rekao da pjevam šlager muziku, ali ja se u tome jed-nostavno nisam pronalazila. Što sam starija, sve me više vuče da pjevam na našem jeziku i zato sam se odlučila za ovaj pravac. Sada već imam više godina, iskustva i zrelo-sti i mogu zaključiti da je ovaj put pravi za mene.

na takmičenju bila je njena i ona mi je od samog početka bila ogromna podrška. Sa njom sam se savjetovala oko toga šta bih mogla pjevati.

Znate se od ranije?Ne privatno, mada je znam još

iz vremena kada je pjevala u Labyrintu u Beču, ali smo

se tek upoznale kada sam pjevala njenu pje-

smu. Tad mi se ona zahvalila i pru-

žala podršku.

Gledaoci su mogli

primije-titi veliku

p r o m j e n u tvog imidža od

perioda kada si se takmičila u DSDS-u

do „Zvezda Granda”. Zašto si se odlučila na

taj korak?Imam nekoliko malih pro-mjena, ali one nemaju veze s trendovima, već dolaze s godi-nama. Napravila sam tetovaže, koje inače obožavam i koje sam posvetila svojoj baki i djedu. U međuvremenu sam smršala, više treniram, ali Monika je i dalje ista Monika.

Na prvoj audiciji u Zvez-dama Granda si oduševila čitav žiri, a posebno Mariju Šerifović i Jelenu Karleušu svojom izvedbom pjesme „Hero” od Mariah Carey. U sledećim krugovima te je baš Marija neretko kritikovala. Kako to komentarišeš?

„Nisam htjela da pjevam šlagere”

Zb o g čeg a ti D i e ter nije pomogao da se više probiješ?On je hito da radi na mojoj karijeri, ali pod uvjetom da pjevam šlager što za mene nije dolazilo u obzir. Mislim da mi se ne bi vjerovalo kad bih pjevala šlager. Iako volim da ga slušam, nisam prava osoba za to.

Učestvovala si na više evropskih takmičenja . Zašto si se još jednom odlu-čila da učestvuješ 2017. u „Zvezdama Granda”?Ja volim da pjevam i to je ono što me čini. Htjela sam se isprobati i na jednom našem takmičenju. Iskreno, nisam o č e k i v a l a da ću doći do finala . Više sam se prijavila i z l j u b av i prema pjevanju.

I Andreana Čekić i ti ste došle iz Beča i počele da gradite karijeru u Srbiji. Da li ti je ona pomagala?Prvu pjesmu koju sam pjevala

KOSMO 45

„Što sam starija, sve me više vuče da pjevam na našem jeziku i zato sam se odlučila za ovaj muzički pravac.”

Foot

os: z

Vg., K

OSM

O

Marija je od mene više tražila da pjevam zabavnu muziku, a ja volim miks između zabavne i narodne. Mislim da njene kritike nisu, u svakom slučaju, bile loše, već dobronamjerne sa ciljem da mi pomogne.

Da li ti je bilo teško da pro-nađeš adekvatnu domaću pjesmu za takmičenje s obzirom na to da si se ranije bavila samo stranom muzikom?Mnogo. Baš sam dugo tra-žila odgovarajuću pjesmu jer sam htjela da istaknem svoj vokal. Danima sam sjedila i isprobava pjesme i nisam se nikako mogla odlučiti. Mariju sam pitala da mi da savjete i na kraju mislim da ni sa jednom nisam pogriješila.

Nakon nekoliko isprobanih žanrova – koji najviše odgo-vara tvom glasu i tebi?Volim da pjevam sve i ne mogu se odlučiti samo za jedan stil iako jeste pala odluka da se bavim domaćom muzikom. Što se stila tiče – još uvijek moram da pronađem sebe.

Da li ti je bilo teško naučiti naš repertoar?Nije. Brzo sam naučila naše pje-sme jer sam kod kuće sjedila dan i noć i vježbala svaku od njih.

„Nema potrebe da Rada bude ljubomorna jer me je sama pitala da snimim duet sa Harisom.”

Slušala sam šta drugi pjevaju i tražila numere koje meni leže i koje mi se sviđaju.

Izdala si dvije pjesme za Grand...Tako je. Prva pjesma mi je bila „Kerozin”, a druga „Manipulator”.

Zbog čega si odlučila da napustiš tu muzičku kuću?Zato što sada mogu sama da biram pjesme koje želim da pjevam i to je pored mog menadžera Rudija najvažnije za mene.

Nedavno si izbacila tri pje-sme u kratkom vremenskom periodu. Da li je to neka posebna taktika?Radi se o tri pjesme sa mog novog albuma „Ponos”. Pošto je u pitanju album, ne pravim veliku pauzu među pjesmama, a uskoro slijedi još pet.

Koja pjesma trenutno najbo-lje prolazi?Iskreno, sve prolaze dobro i sa milionskim pregledima.

ta koja me je pitala da sni-mim duet sa njim i prati taj projekat od samog početka. Naša saradnja je fantastična i veoma sam zadovoljna i spo-tom i pjesmom.

Čime se baviš u slobodno vrijeme?Obožavam da kuham. (smijeh) Najviše uživam u pripremi bal-kanskih specijaliteta. Osim toga volim da se šetam sa svo-jim psom, Amonom.

Ima li vremena za privatan život?Ima, naravno. Ponekad jeste teško iskombinovati sve, ali takav je posao. Na kraju kra-jeva, sve se može kad se hoće.

Kakvi su ti planovi za sko-riju budućnost?

Čeka me naporan rad, sni-manje pjesama i spotova. Ekskluzivno vam mogu i najaviti da će se na mom albumu naći i duet sa mojim kolegom Sha.

STRAST„Volim da pje-vam i to je ono što mene čini kao osobu.”

Zašto se album zove „Ponos”?Ta pjesma me je na prvo slu-šanje veoma dirnula i odmah sam znala da ću je uzeti. Zato je i cijeli album dobio po njoj ime. To mi je ujedno i omi-ljena pjesma sa albuma.

Zašto si odlučila da se tvoje prezime više ne spominje i da budeš samo Monika?Za sada nema nijedne Monike na našoj estradi, a i narod lako pamti moje ime. Sutra kada se udam i promijenim prezime, ne moram da ga mijenjam. (smijeh)

S kojim pjevačem ti je do sada bilo najdraže da sarađuješ?Uvijek sam imala želju da uradim duet sa ženskim voka-lom i velika mi je čast što sam imala prilike da ga snimim sa Teom Tairović. Ona je veoma

talentovana, a što je jako bitno – ima divan karakter.

Kako komentarišeš glasine da je Rada Manojlović ljubo-morna i da su se između tebe i Harisa rodile simpatije?Mislim da nema potrebe da bude ljubomorna. Ona je bila

„Pjesma ’Ponos’ me je veoma dirnula već na prvo slušanje i odmah sam znala da je za mene.”

Piše: Dušica Pavlović

LEGENDA. Jedan od najvećih i najznačajnijih rokera sa naših prostora nije samo muzičar, već kantautor i pisac. U intervjuu za KOSMO govori o sebi i svojoj životnoj borbi.

Foot

os: z

Vg.

KOSMO: Kako je to bilo biti roker u bivšoj, velikoj Jugoslaviji? Koje momente biste izdvojili kao najbolje, a koje kao najteže?Borisav Bora Đorđević: Valj da sam roker od rođenja u više Jugoslavija u kojima sam živeo. Svakako je bilo dobro jer je tržište bilo mnogo veće i bilo je puno izuzetnih autora. Pokušaću da nabrojim neka imena i bendove koji su harali neponovljivih 80-ih godina a kojima današnji autotjun hibridi ne mogu da prismrde. Čak smatram da je pored engleske i američke scene, jugoslovenska bila među najja-čim na svetu. U Sloveniji: Pero Lovšin, Vlado Kreslin, Šifrer, Zoran Predin i Lačni Franc i

je lepo biti glup” i „Slušaj sine”?Logično je da rokenrol nije samo ša na na i je je je. Uvek sam se zalagao za nešto ili protiv nečega. Ne bih se složio da je to bila borba protiv vlasti (osim u slu-čaju Miloševića, to je jedini eksplicitno politički album), to je u osnovi borba protiv gluposti, primitivizma, baha-

tosti, nepravde... Pominjete „Kako je lepo biti glup”. Pa jasno je da je upereno protiv besmislenih vojnih pravila po kojima je važnije naučiti kako da pravilno gaziš stro-jevi korak nego da pucaš.

„Drago nam je da ponovodolazimo u Beč”

KOSMO46

„Moja borba je bila usmerena protiv primi-tivizma, bahatosti, nepravde...”

STARSSTARS

svakako neponovljivi „Buldo-žer”, u Hrvatskoj: „Atomsko sklonište”, pa „Parni valjak” i malo kasnije najveća „Azra” sa jednim jedinim Džoni-jem Štulićem i za njima čitav novi talas, „Psihomodo pop”, „Film”...

Da li Vam je u bivšoj Jugosla-viji bilo teško da dostignete i održite popularnost koju ste ostvarili s obzirom da je u to vreme bilo dosta pozna-tih rok grupa poput „Bijelog Dugmeta”?Nije u Sarajevu sviralo samo „Bijelo dugme” (oni su prvi počeli), po meni je isto tako važno „Zabranjeno pušenje”, ostali iz tzv. sarajevske škole su mi više vukli na šlagere.

U Srbiji moja malenkost, pa Balašević, „Idoli”, „Električni orgazam”, Šarlo akrobata i ono najbolje što je izniklo iz njih – EKV! „Generacija 5”, „Leb i sol” iz Makedonije i genijalni Miladin Šobić iz CG. Koga imamo danas? Džiboni, Mar-čelo, „BG sindikat”, „Hladno pivo” i kraj priče. Ne računam izafektirane narkomane koji sebe smatraju umetnicima.

Skoro čitava Vaša karijera bila je obeležena kritiko-vanjem vlasti. U Jugoslaviji

ste često pisali pesme protiv vladajuće partije kao i pro-tiv JNA, iako ste bili uzoran vojnik. Koje su to bile naj-veće mane bivše Juge i šta Vas je inspirisalo da napi-šete pesme poput „Kako

na mini turneji u Americi i Kanadi. Kakva su iskustva sa turneje i koji su planovi za bend dalje?Riblja čorba je 15. avgusta napu-nila 41 godinu. Drago nam je da ponovo dolazimo u Beč, grad u kome smo snimili album „Labudova pesma” i imali neke od izuzetno uspešnih koncerata. Nadamo se da vas nećemo razo-čarati, sviraćemo i nove pesme sa 20. albuma „Da tebe nije” koji izlazi u septembru, kao i stare proverene hitove. Govoriću i koju pesmu iz nagrađene knjige „Pusto ostrvo”. Obećavamo dobru zabavu.

Foot

os: z

Vg.

dolazimo u Beč”

Bora: „Pored engleske i američke scene, jugoslovenska rok scena je bila među najjačima na svetu!”

www.umweltmusterstadt.wien.at

ROUTEN:1. Neustift bis Nußdorf2. Strebersdorf bis Stammersdorf3. Weinspaziergang Ottakring

Informieren Sie sichauf unserer Gratis-APPüber die Strecken!

Wein WandernWien 201928. bis 29. September 10 – 18 Uhr

Wandern Sie am 13. Wiener Weinwandertag durch die Wiener Weinberge und genießen Siedabei Wiener Wein und Wiener Schmankerl. Auf Sie wartet eine herrliche Aussicht, viele köstlicheLabestationen und insgesamt 25km Weinwege!

bezahlte Anzeige

ww-2019-anzeige-200x140.indd 1 03.09.19 12:24

Koliko god da su Vas „progo-nili” uspevali ste da se održite i nastavite sa svojom muzikom. Šta Vas je održavalo?Kažete „progonili” s navod-nicama. Bez navodnika sam zbog svojih ideja u pesmi „Crni mercedes” dva puta bio na sudu (vređanje socijalističkih i patri-otskih osećanja građana) i oba puta sam bio oslobođen. Zbog

pesme „Na zapadu ništa novo” pretile su mi mnogo ozbiljnije sankcije.

Nakon početka rata u Jugo-slaviji bili ste Miloševićev pristalica i podržavali ste srp-sku stranu u ratovima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, a 1996. godine ste za Radio Bijeljinu snimili album „Nji-

hovi dani” koji je bio protiv Miloševićevog režima. Šta je prouzrokovalo promene Vaših političkih stavova?Što se Miloševića tiče – ne ja, već cela Srbija, je bila uz njega jer se prvi setio da odigra na nacio-nalnu kartu (možeš slobodno da kažeš da si Srbin, a da se pritom ne stidiš) i kada je sve to izneve-rio, uništio izbeglice iz Hrvatske (250.000 ljudi nije pustio u Beo-grad već poslao u drugu pogibiju na Kosovo i Metohiju, dozvo-lio Jezdi i Dafini da opljačkaju narod, napravio hiperinflaciju, pustio KiM niz vodu, logično da sam bio protiv njega i napra-vio album „Njihovi dani” sa pesmom „Baba Jula” koja je bila himna demonstracija i mogla je da me košta mnogo više od zatvora.

Obeležavajući 40 godina karijere, a posle deset godina pauze, rok grupa „Riblja čorba” ponovo je bila 2017.

JUBILEJRiblja čorba je 2018. proslavi-la 40 godina.

KOSMO48

STARSSTARS

Piše: Manuel Bahrer

Lavovska borba saLavovska borba satužnim krajem

RAK. Mnoge poznate ličnosti su svoju tešku

borbu sa opakom bolešću javno priznale.

Uprkos lavovskoj idržljivosti i neumornoj

želji za životom, rak ih je ipak savladao.

Iako tužne, njihove priče su pružile podršku

osobama koje prolaze kroz teške situacije.

Zoran Radojković PILE

Piletov osvrt

KOMENTAR

Nažalost, i slavni umiru...

Nema toga ko se rodio, a nije umro. U Srbiji je zadnjih godina bila epidemija smr-

ti glumaca. Najčešći uzroci smrti su posledica narkomanije i teške bolesti – da ih ne pominjem. Tuž-ne i teške su to priče, liče i na holi-vudske. Mnogo saobraćajki, samo je oko 300 nepoznatih ljudi poginulo prošle gopdine u Srbiji, a gde neće pevači koji su stalno na točkovima. Ok, Darko Lazić se izvukao. Otišli su i Šaban Šaulić i Sinan Sakić, jedan u saobraćajki drugi od bolesti. Srbi k’o Srbi: „a što je Šaban sahranjen baš u Aleji velikana, tu više nema mesta za prave veličine, naučnike, akademike, predsednike?”. „Ne daj, Bože, uskoro ćemo otkopavati Mešu Selimovića i Ivu Andrića da bismo sahranili neku pevaljku!”, tako se crnohumorno priča po ka-fanama. A Dragan Nikolić, Milena Dravić i Ljubiša Samardžić su na vreme umrli dok još ima tih mesta. Večna im slava, oni bi šalu razumeli. Najviše ožalošćenih na celom svetu od svih glumaca ima Velimir Bata Živojinović – pa cela Kina je plakala kad je umro VALTER. Njemu da se organizuje hodočašće na grob, pa to su milijarde i love i ljudi. Pa šta, eto kod Druga Tita onoliki plac, samo jedan grob. Taj Muzej 25. Maja tre-ba odrediti za popularne i rešen pro-blem! On je ionako voleo glumce, pevače, a naročito glumice. I cigare i viski. Svakom iz regije za dobru lovu treba dati po grobno mesto i eto ti biznisa! Svi bi dolazili ljubimcima na grob, po 20 evra... Malo li je na ovu sirotinju. Milina DUMREŠ, ideš kod TITA... Bože me sačuvaj, al’ ja lupetam, izvinjavam se, da se neko ne uvredi. P.S. Ostavite kod Tita negde i meni mesto, ko velim kolumnista KOSMA, nije red da se vucaram po rodnim selima.

Bosanskohercegovačka pevačica Azra Kolaković, poznatija kao Donna Ares, preminula u 41. godini života u Bihaću. Ukupno tri puta se izborila sa rakom i podvgrla se teškim terapijama. Dva puta se mogla izlečiti, no opaka bolest se vra-tila treći put. Tokom svoje borbe je, čak, mislila na druge i osnovala je humani-tarnu fondaciju za obolele od raka.

Donna Ares

Foto

s: In

stag

ram

-Scr

eens

hots

, iSt

ockp

hoto

s

Misleće da ima bronhitis, ovaj velikan hrvatske muzike je

otišao lekaru. Međutim, redgenski snimak je pokazao da

boluje od raka pluća. Ubrzo nakon toga usledila je hemo-

terapija tokom koje je održao jedan humanitarni koncert

za odeljenje onkologije na kojem se lečio. Bio je to njegov

poslednji nastup. Oliver Dragojević je napustio ovaj svet

nakon kratke borbe 29. jula 2018.

Oliver Dragojevic

Lavovska borba satužnim krajem Bivša misica Evrope i Sporta dobila je sa 27 godina dijagnozu da je obolela od raka grlića materice. Neposredno posle toga otvorila je blog na kojem je sa svojim čitaocima podelila iskustva i probleme u borbi protiv raka. U julu ove godine je ova mlada Srpkinja izgubila peto-godišnju bitku sa invazivnom vrstom raka.

Dijana Milojkovic Simptomi raka pluća su se kod ovog

velikana srpskog glumišta veoma

kasno pojavili i tada je već bilo teško

pobediti ovu bolest. Ona ga je odnela

za samo dva meseca, jer je agresi-

van kancer zahvatio i jetru, što je

operaciju učinilo nemogućom. Glo-

govac je ovaj svet napustio sa samo

48 godina i za sobom ostavio ženu i

dvoje dece.

Nebojsa Glogovac

Foto

s: In

stag

ram

-Scr

eens

hots

, iSt

ockp

hoto

s

Hallmann Dome

SCENA

Nataša Jovanić (20) je ime koje ćete zasigurno češće čuti u budućnosti. Mlada Obrenovčanka početkom godine je izdala svoju prvu pesmu „Bad Boy”, koja je u vrlo kratkom roku skupila 300.000 pregleda. Svojom novom pesmom „An-tidepresivi” je na putu ka albumu, na kojem radi sa priznatim producentima.

KOSMO: Kako je krenuo tvoj put ka muzičkoj karijeri? Nataša Jovanić: Oduvek sam znala da ću se baviti muzikom. Već u školi su uči-telji i profesori otkrili moj talenat. Pevala sam u školskom horu te na školskim proslavama i bila sam uvek glavna u tome. Tako je kre-nula želja da se bavim muzikom. Nisam nikada školovala glas, išla u muzičku školu ili na ča-sove pevanja. Sa 16 godina sam postala pevačica jednog benda, pa sam već tada jako puno radila

i putovala.

Da li su ti nastupi u Beču pomogli u karijeri? Moja prva poveznica sa Bečom su i bili nastupi po lokalnim klubovima. Tako su i krenuli prvi kontakti sa ozbiljnim producentima, a sa dvoji-com od njih sam krenula u projekat pravljenja ovih dveju pesama. Kroz vreme, preko mnogo nastupa, upoznaš mnogo ljudi, kao što sam u vreme srednje škole upoznala mnogo ljudi širom Srbije.

Smatraš li da nudiš nešto novo sceni u regionu? Mogu za sebe reći da sam jako vredna i po-svećena poslu. Uživam, što mnogi mogu da primete i na mojim nastupima. Imam visoke ciljeve i planove, ali još uvek sam na samom po-četku. Imam ambicije da donesem nešto sasvim drugačije na našu scenu! Najviše mi se na sceni dopada Senidah. Ona je donela to nešto novo sa svojim pečatom. Ipak mislim da mi mladi umet-nici ne treba da se ugledamo na nju, nego da

svako od nas treba da teži ostvarenju nečega sopstvenog.

Kakvi su tvoji planovi u skorijoj budućno-

sti?Posle dve snimljene pesme

zasigurno je u planu i prvi studijski album. Uz to, želim jako zahtevne spo-

tove. Za mene u ovom poslu nije bitno samo pevanje, već i scenski nastup. Svima je dosadilo da samo slušaju kako neko lepo peva. Ljudima treba nešto više pokazati što će ih ostaviti bez daha! Samo tako se pravi umetnici mogu izdvojiti iz mase „pevača”.

1. 2.

3.

faceNAŠEfaceface

Foto

s: zV

g, K

B Ph

oto

Piše: Antonio Šećerović

„Publici treba nesto, sto

ce je ostaviti bez daha!”

4.

21:00

Ðorđe Balašević19.10.2019. liti jednim od najprodavanijih

singlova Jugoslavije, „U razde-ljak te ljubim”, kojeg je snimio u sklopu akustične grupe „Žetva”. Njegova pjesma „Računajte na nas” postala je veoma popularna u bivšoj državi, a bila je i svojevr-sna himna generacije. Početkom 80-ih ostvario se i u televizijskoj seriji „Pop Ćira i pop Spira”. To-kom rata bio je veliki protivnik rata i kritičar političkih dešava-nja u zemlji. Kasnije će svoje sta-vove prikazati i u poslijeratnom

albumu „Devedesete”, na kojem je objavljena i „Živeti slobodno”, himna petooktobarskih promje-na. KOSMO vam za ovaj neza-

KOSMO50

Najveći kantautor regiona i vječni romantičar Đorđe Bala-šević održat će u Beču svoj prvi koncert poslije sedam godina. Praćen velikim orkestrom, ovaj rođeni Novosađanin pjevat će svoje najpoznatije hitove. U svo-joj karijeri je ovaj 66-godišnjak objavio 14 albuma, glumio u ne-koliko televizijskih serija i za iste pisao i muziku. Može se pohva-

boravan koncert karte na: www.kosmo.at/gewinnspiele Više informacija: www.europafilm.eu

16:00

NAGRADNA IGRA

5.10.2019. 19.9.2019.

Foto

s: zV

g, K

B Ph

oto

„Publici treba nesto, sto

ce je ostaviti bez daha!” Jesenji rock spektakl —

Riblja čorba i S.A.R.S.Kralj sevdaha —Božo Vrećo

21:30 19:30

pertoaru sadrže rock, reggae, ska i hip hop, a primjetni su i utjecaji tradicionalne muzike. Pjesma „Buđav lebac” je bila prvi pravi internetski hit na prostorima Sr-bije i bivše Jugoslavije. KOSMO vam dodjeljuje karte na: www.kosmo.at/gewinnspiele

autentičnost i kreativna in-terpretacija tradicionalnih pjesama nikoga ne ostavlja ravnodušnim, kako na našim prostorima, tako i u inostran-stvu. KOSMO daruje karte za ovaj koncert. Više infor-macija na: www.akzent.at

Lugner City Theater Akzent

Bečane ove jeseni očekuje ve-liki koncert jedne od najvećih jugoslavenskih i srpskih grupa „Riblje čorbe” i jedne od naj-poznatijih grupa mlađih gene-racija, „S.A.R.S.”. Nakon što je Bora Đorđević odustao od grupe „Rani mraz” osnovao je ovu grupu s prijateljima iz grupe „SOS”. Njihov prvi album „Kost u grlu” bio je jedan od najpro-davanijih. Poznati su i po tome što su u bivšoj državi stihovi „Za ideale ginu budale” i „Kreteni dižu bune i ginu” iz pjesme „Na Zapadu ništa novo” bili privre-meno zabranjeni. Grupa neo-bičnog naziva „Sveže amputira-na ruka Satriania”, ili skraćeno „S.A.R.S.”, osnovana je prije 13 godina u Beogradu. U svom re-

Bosanskohercegovački pjevač sevdalinki Božo Vrećo svoj jedinstveni glas pokazat će već treći put bečkoj publici u Akzent Theatru. Ovaj mladi pjevač je jedan od najpozna-tijih interpretatora sevdaha novijeg doba. Svoj bogati diskografski katalog proći će sa svojom vjernom publi-kom po treći put u austrijskoj metropoli. Vrećo je svojim glasom osvojio srca mnogih, pogotovo i zbog činjenice jer je samouko vježbao svoj glas uz instrukcije na internetu. U svojoj karijeri je izdao dva al-buma sa ansamblom „Halka” te pet solo albuma, posljednji prošle godine pod nazivom „Melek”. Njegov svilen glas,

26.10.2019. 29.9.2019.

Spektakl godine —Željko Joksimović

Predstava —Dobri Čovek

20:00 19:30

Tošeta Proeskog i Hari Mata Harija. Više informacija o ci-jenama karata na www.wien-ticket.at te u „Tesla Vienna” na adresi Mariahilferstraße 147. KOSMO vam dodjelju-je karte na: www.kosmo.at/gewinnspiele

liku saznati o nekim drugim aspektima velikog Branislava Nušića – o njegovom robija-nju i prelasku Albanije. Više informacija o cijenama karata na: www.akzent.at. KOSMO vam poklanja karte za ovu je-dinstvenu predstavu.

Wiener Stadthalle Theater Akzent

Veliki spektakl ove jeseni očekuje Bečane kada će Želj-ko Joksimović prvi put u karijeri nastupati u Wiener Stadthalle. Iako je već kao tekstopisac za Crnu Goru bio u ovoj dvorani na Eurosongu 2015. godine, ovaj put će na-stupati sa orkestrom od 48 članova. Velike dvorane nisu nepoznanica za ovog Beogra-đanina, koji je 2004. osvojio drugo mjesto na Eurosongu. Godinama važi za jednog od najboljih glasova Balkana, a svojim hitovima „Telo vre-teno”, „Lane moje”, „Leđa o leđa” i „Nije ljubav stvar” očarao je svoje obožavatelje. Uz fantastičan glas, pisao je za mnoge velikane poput

Kabaretska predstava „Do-bri čovek” rađena po tekstu svojevrsnog dnevnika, koji je Branislav Nušić pisao krišom dok je robijao u Požarevcu zbog „teškog prekršaja” sati-rične pjesme „Dva raba”. U zatvoru je bio godinu dana i teško zlostavljan. Unatoč tome, smogao je snage i hra-brosti da napiše svoja raz-mišljanja o situaciji u kojoj se našao na svijetu, u Srbiji. Predstava je britka, satirična, duhovita i gađa u centar srp-skog mentaliteta, koji se nije mijenjao stotinama godina i svaka misao je aktuelna, kao da je pisana prije tri dana. Ovi tekstovi se prvi put postavlja-ju na scenu i publika ima pri-

KOSMO 51

16:00 16:00

16:00

16:00

NAGRADNA IGRANAGRADNA IGRA

NAGRADNA IGRANAGRADNA IGRA

Koncert — Klapa CambiTeodorin prsten —

Vanja BulićLaguna, Beograd 2019.

Pripremajući se za modnu reviju i sred-n j o v j e ko v n i nakit kojeg će modeli nositi, jedan novinar odlazi u ma-nastir Banj-

sku. Tamo nailazi na ruševine i na strašne tajne o prstenu srpske kraljice Teodore, koji će usmr-titi svakoga ko ga nosi. Tokom modne revije ubijene su tri oso-be povezane s kobnim prstenom.

52 KOSMO

KULTURA

Foto

s: zV

g.

Knjige

Sevdah — Damir ImamovićVrijeme, Zenica 2019.

B o s a n s k o -hercegovački. interpretator s e v d a l i n k e i u m j e tn i k p o s ve ti o j e novu knjigu s e v d a h u u

kojoj donosi muzičko putovanje kroz tri stoljeća. Riječ je o prvom studioznijem pregledu ove oblasti u regionu, kao i prva vizija sevdaha iz perspektive kratkog i slatkog pregleda žanra za širu javnost.

Život bez krpelja —Vedrana RudanNaknada, Grad, 2018.

U svojoj no-voj zbirci ko-lumni, Rudan piše o svojim n a j d r a ž i m k r v o p i j a m a – djeci. Pre-poznatljivim

stilom i duhovitim načinom su-očava nas s mnogim problemima koje nosi život u „krugu poro-dice”. Mnogi će se prepoznati i shvatiti da su i sami bili nepod-nošljive krvopije.

19:30

KOSMO vam poklanja 1x2 karte na www.kosmo.at, rubrika — Gewinnspiele!

Nakon više samostalnih izložbi u regiji, ovaj svestrani umjetnik dolazi u Beč.

KOSMO vam poklanja 2x2 karte na www.kosmo.at, rubrika — Gewinnspiele!

Hrvatska klapa Cambi osnovana je 1986. godine i jedna je od najpoznatijih muzičkih grupa Dalmacije. Osvajači su mnogi nacionalnih i internacionalnih nagrada. Čak deset puta su u svojim rukama držali nagradu Porin. Spoj tradicionalnih dalmatinskih i zabavnih pjesama stvaraju harmoniju između dalmatinske tradicije i modernog štiha. Njihove najpoznatije pjesme su „Krive karte”, „Od zipke do Križa”, „Lipoto moja” i „Popucale rebatine”. Poznati su i po tome da su 2011. godine održali najposjećeniji samostalni koncert neke klape u povijesti Hrvatske na splitskom Poljudu. Više na: www.akzent.at.

Poznati umjetnik i fotograf Stefan Koković će u okviru izložbe pod nazivom „ROT” predstaviti svoje radove Bečkoj publici. Ovo je njegova prva izložba u austrijskoj prijestolnici. Izložba „ROT” je inspirirana ljudskim tijelima, slobodom i erotikom. Kroz svoje fotografije umjetnik suptilno predstavlja erotske motive i pokazuje da je moderno viđenje erotike potpuno pogrešno te da se ona nalazi u mnogo čemu: od pogleda, preko priče do samog tijela. Ovog puta su se ispred njegovog objektiva našli ljudi kojima moda nije primarno zanimanje.

Izložba — ROTStefan Koković

Mađarska grupa Swing à la Django i udaračka grupa Talamba u svojim nastupima publiku vode na istinski put oko svijeta. Široka paleta jedinstvenih egzotičnih udaraljki, violina, cimbala, kontrabasa i harmonike omo-gućuju susret sa svjetskom glazbom. Svoj stil zovu Django u čast legendarnog jazz gitariste Django Reinhardta. Posebni gost večeri je violinski virtuoz Roby Lakatos, koji je poznat po strastvenom sviranju. Ovaj koncert nudi najbolje iz mađarskog muzičkog svijeta na jednoj pozor-nici – s repertoarom od Franza Liszta, preko argentinskog tanga do bugarske glazbe. Više na www.musikverein.at.

Koncert —Swing à la Django

23.9.2019. AusstellungsraumGalerie

Theater Akzent13.10.2019.

Musikverein25.10.2019.

NAGRADNA IGRA

NAGRADNA IGRA

19:00

19:30

Žanr: komedija, dramaGlumci: Leonardo Di-Caprio, Brad Pitt, Margot Robbie, Luke Perry, Dakota Fanning, Al Pacino, Tim RothRežija: Quentin TarantinoNa repertoaru od: 15.8.2019.Ocena: 5

Kultni redatelj Quentin Tarantino najavio je prije dvije godine ovu triler dramu koja je trebala govo-riti o brutalnom ubojstvu u obitelji Manson, kada je ubi-jena trudna supruga Romana Polanskog , Sharon Tate. Tarantino je od svega činio veliku tajnu i u sedmičnom taktu je predstavljao zvijezdu za zvijezdom. Nakon svjetske

Angel Has Fallen

Playmobil — Der Film

Žanr: triler, dramaGlumci: Gerard Butler, Mor-gan Freeman, Jada Pinkett Smith, Nick Nolte, Danny Huston, Piper PeraboRežija: Ric Roman WaughNa repertoaru od: 29.8.2019.

Mike Banning (Gerard Butler) je najvjerniji čovjek tajne službe i uvijek uz predsjednika. Dva puta mu je spasio život. Nakon

dugoročne karijere, vrijeme je za popuštanje i preseljenje u ured. No, sve se mijenja napa-dom na predsjednika Trum-bulla (Morgan Freeman), u kojem je ubijen čitav tim tajne službe, samo su preživjeli njih dvojica. Dok je Trumbull u komi, Banninga optužuju za napad i gone ga po cijeloj zemlji. Tako je počela nemilo-srdna igra miševa i mačke.

Kino - najnoviji blockbusteri

APPLIVE TRAN-SCRIBEbesplatna

Ova aplika-cija pretvara govor direk-tno u pisanu

verziju. Aplikacija može često shvatiti kontekst i ispraviti even-tualne pogreške. Pogotovo je korisna za nijeme osobe ili osobe sa slušnim poteškoćama. Prepo-znaje do 70 različitih jezika. Ve-oma je korisna za sve koji često moraju transkribirati govore.

SPARKbesplatna

Budući da je „Google” za svoje korisnike zaustavio rad „Inbox”, ova

aplikacija je njen najbolji zamjenik. Spark u svakodnevnici nudi pamet-ne mape pristigle pošte i obavijesti, stvaranje podsjetnika i termina te planiranje slanja mailova. Moderan dizajn i mogućnost prilagođavanja individualnim potrebama, izdvaja ovu aplikaciju od drugih.

PES 2020besplatnaJapanski „Ko-nami” investi-rao je mnogo kako bi srušio dugogodišnju d o m i na c i j u FIFA-e. Prvi

uzvičnik postavili su kupovinom prava na Juventus. Ova igrica nudi odličnu atmosferu na stadionu te ekskluzivne stadione poput Allianz Arene. Ugodan i realističan game-play, fokus na defanzivnu igru su noviteti kao i matchday, u kojem unaprijed možeš odigrati utakmice iz realnog svijeta. Dinamični tran-sferi i trenerske legende su također nova promjena. Igrica izlazi 10. sep-tembra.

Igrica

Once Upon a Time in Hollywoodpremijere na filmskom festi-valu u Cannesu bilo je jasno kako nas je Tarantino prevario i predstavio pogrešne deta-lje. Ovaj film, ustvari, nema pravu radnju, nego prati pro-palu zvijezdu vestern filmova i njegovog dubla 24 sata na njihovom poslu u Hollywo-odu 1969. godine. Ovaj film je maestralan i jako zabavan, pogotovo zbog dva grandio-zna glavna glumca. Vestern zvijezda Rick Dalton (Leo-nardo DiCaprio) doživio je i bolje dane. Uvijek je na njego-voj strani Cliff Booth (Brad Pitt), njegov dubl i lični vozač, asistent i najbolji prijatelj. Filmski producent Marvin Schwarz (Al Pacino) mu ponudi glavnu ulogu u talijan-skom vesternu, što on odbija.

Pogledali smo za vas - novo na repertoaru

U njegovom komšiluku živi režiserska zvijezda Roman Polanski (Rafal Zawierucha) sa suprugom Sharon Tate (Margot Robbie). Tarantino nas je zaintrigirao s mnogim detaljima i onda razočarao, no opet je ovaj film njegov najiznenađujući. Pitt i DiCa-prio su genijalni u duetu, koji je jako smiješan, grandiozno odigran i pun filmskih citata.

Žanr: animirana komedijaGlumci: Daniel Redcliffe, Jim Gaffigan, Adam LambertRežija: Lino DiSalvoNa repertoaru od: 29.8.2019.

Ovaj film vodi gledatelje na epsku avanturu u bezgranično maštovitom „Playmobil” svi-jetu. Nakon što je njen mlađi brat Charlie odjednom nestao u tom čarobnom svijetu, Marla

mora krenuti na avanturu svog života kako bi ga ponovo do-vela kući. Na svom putovanju kroz nove uzbudljive svjetove susreće vrlo različite i čudne saputnike, uključujući i ludog vlasnika foodtrucka Dela, taj-nog agenta Rex Dashera te jednog odanog robota. Tokom spektakularne avanture oni shvaćaju da u životu možete učiniti sve ako vjerujete u sebe!Fo

tos:

zVg.

KOSMO 53

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

HOROSKOP

54 KOSMO

Foto

s: zV

g.

Dado Topić4.9.1949, SivericDado Topić, čije je pravo ime, zapravo, Adolf, ro-

đen je kod Drniša, a odrastao je u Novoj Gradišci.

Topić je skladatelj, tekstopisac, aranžer, gitarist

i jedan od najboljih rock pjevača na području

regiona. Bio je član grupa „Đavolji eliksiri”, „Di-

namit”, „Korni grupa” i „Time”, prije nego što je

krenuo u solo karijeru. Zajedno sa grupom „Dra-

gonfly” nastupao je 2007. godine na Eurosongu

u Finskoj. Njegove najpoznatije solo pjesme su

„Život moj”, „Makedonija” te „Vjerujem u ljubav”.

Horoskop poznatih

DJEVICA: Ovom znaku planet Merkur daje inteligen-ciju, analitičnost i radozna-lost. Djevice su suzdržane i povučene, a u društvu ne vode glavnu riječ. Tek nakon dobro pro-cijenjene situacije uključuju se u razgovor,

kada do izražaja dolazi inteligencija i smisao za humor.

Budući da su nenametljive i sramežljive osobe, ponekad

mogu odavati krivi dojam kako su hladni i ravnodušni, a

ustvari su samo iznimno oprezne. Jako su marljive, a nije

im stalo do pohvala i priznanja. Ovisni su o čišćenju i pospremanju, a najviše od svega cijene red. Snaga: analitičnost, intelekt, marljivostSlabost: kritički pristup životu, prigovaranje, stidljivost

Omiljena boja: bežZnakmjeseca

Mjesečnihoroskophoroskop

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

KOSMO 55

Foto

s: zV

g.

Ovan (21.3 - 20.4)U ovom mjesecu osjećat ćete veliki na-let energije, koji će se potrošiti. Nećete

moći izdržati brzi ritam pa ćete popušta-ti sa aktivnošću sredinom mjeseca. Mjesec

je idealan za sklapanje novih prijateljstva. Zdravlje ide na bolje, uskoro ćete se osjećati jače nego ikada. Sada, kada ste uhvatili zalet, ne odustajte! KOSMO SAVJET: Eliminirajte negativne misli iz glave!

Bik (21.4 - 20.5)Vaše trenutne želje nisu realne jer imate ci-ljeve daleko od trenutnog stanja. Smatrate da ste najbolji i nedostižni, a stvarnost je drugačija. Jedan iskreni razgovor s kolegama će vas spustiti na zemlju. Promjena raspoloženja će vas pra-titi tokom cijelog mjeseca, ali neće dugo trajati. Pozovite društvo češće na druženje.KOSMO SAVJET: Ne budite površni i neiskreni!

Blizanci (21.5 - 21.6)Uzmite si vremena kod upoznavanja novih ljudi, jer baš ne vjerujete u prijateljstvo između muš-

karca i žene. Na poslu sagledajte situaciju i gledaj-te vaš lični interes. Potrudite se što manje raditi i

ne budite lakovjerni. Stiglo je vrijeme skidanja viška kilograma. KOSMO SAVJET: Barem jedan sat fizičke aktivnosti mi-jenja mnogo toga!

Rak (22.6 - 22.7)Prestanite prepuštati drugima da sve rade umjesto vas. Cijelog života zavisite od drugo-ga. U stanju ste da radite, ali ne želite rasipati energiju. Ljubavna veza vam je samo iz navike i nema toliko emocija. Sagledajte realno situaciju i uzmite si vrijeme da iskreno preispitate sebe, svoje mogućnosti i potre-be! Desni i zubi će vam praviti problem, pa posjetite zubara. KOSMO SAVJET:Fokusirajte se ozbiljnije na neke stvari!

Lav (23.7 - 23.8)Poslovna dešavanja se neće znatno promije-niti, što vam i odgovara. Negujte i dalje be-sprijekoran odnos sa kolegama. Veza vam je

sklona nesuglasicama iz inata, što ne donosi blistavu budućnost u ljubavi. Budući da imate potrebu za vodom, previše se znojite u posljednje vrijeme, pa trebate uraditi krvnu sliku. KOSMO SAVJET: Napravite lječnički pregled!

Djevica (24.8 - 23.9)Nemojte ići u prevelik rizik kod ulaganja u vla-stiti posao. Budući da vam je izostala podrška voljene osobe, primjećujete da niste na istim ta-lasnim dužinama i to je razlog brojnih nesporazu-ma. Uložite dosta napora i emocija da se veza vrati na staru slavu. Zdravstveno ste bez problema, iako ste često bili prehlađeni.KOSMO SAVJET: Budite spremni na kompromis.

Jarac (22.12 - 20.1)Promjene na poslu će pobuniti mnoge vaše kolege, no vi nemate ništa protiv njih. Planovi na ljubavnom polju neće ići kako ste zamislili. Pogledajte oko sebe, neko vam daje signale da gaji emocije prema vama, ali vi to ne primjećujete. Financijska situacija vam je jako loša i ne vidi se poboljšanje u ovom mjesecu.KOSMO SAVJET: Oslonite se na pomoć užih članova obitelji!

Vodenjak (21.1 - 19.2)Nekim ljudima ipak smeta vaša komunikativ-nost i zabavljanje drugih, pa zbog toga pazite dobro kome prilazite i sa kim započinjete razgo-

vor. Jedna osoba će vam se jako svidjeti, iako vas je možda nekada ranije živcirala. Nemojte pretjerano vjerovati nepoznatim ljudima, a poznatim dajte drugu šansu. Spremni ste za nove poduhvate, odmorni i imate dovoljno snage. KOSMO SAVJET: Trudite se spavati nešto više.

Ribe (20.2 - 20.3)Ako ne shvatite u ovom mjesecu da je samo jedan život, onda nećete nikad. Ne znate šta i kako u budućnosti, pa morate pronaći svoj put i čvrsto ga se držati! Koncentracija je problem u razgo-voru sa voljenom osobom, zbog čega djelujete nezrelo. Sa-mopouzdanje je bitno i ogleda se na vaše zdravstveno stanje. KOSMO SAVJET: Nastavite zdravim načinom života!

Vaga (24.9 - 23.10)Duže vremena slušate ogovaranja i neisti-ne kolega s posla, ali ne znate kako da ih uvjerite da je to laž. Ipak, najbliži suradnici

znaju šta je istina. Vremenom će sve doći na svoje, ali morate biti strpljivi i istrajni. Opuštanje u vezi će biti zbog lijepog vremena i odlične komunikacije. Negativne emocije će vam donijeti osjećaj umora i iscrpljenosti. KOSMO SAVJET: Nemojte se nervirati zbog ogovaranja!

Skorpion (24.10 - 22.11)Kao i očekivano, poteškoće vas i u ovom mjesecu očekuju. Ako niste na poslu, onda je sredina mjeseca idealna za traženje posla. Za slobodne dolaze nove naznake za flert, iako je danas jako teško upoznati nekoga sa ozbiljnim namjerama. Us-porite ritam zbog bolova u nogama i koljenima. KOSMO SAVJET: Iskoristite nastup u javnosti za novi posao!

Strijelac (23.11 - 21.12)Očekuje vas dosta rasprava na temu po-slovnih zbivanja i iz njih ćete izaći kao po-

bjednik. Budite dostojanstveni i fer kao i do sada. Poslije posla uživajte sa voljenom oso-

bom koliko god je moguće. Lijepo vrijeme iskoristite za fizičke aktivnosti na otvorenom.KOSMO SAVJET: Budite više u društvu!

RAZONODA

56 KOSMO

Foto

s: zV

g.

I z naslova je lako shvatiti da je cigara toliko zastupljena u na-šoj svakodnevnici i u kulturi

svih nas sa brdovitog Balkana, a i šire, da se u pojedinim zemlja-ma čak poredi sa dijelom svetih bogomolja. Ne može obična kafa proći bez cigare, ne može se po-slije jela ne zapaliti, a ne može se, vala, ni izaći iz autobusa posli-je duge vožnje da se ne napravi puš-pauza, pa da se jedna zapali. I uzalud vam trud, vi nepušači koji se borite da suzite mjesta na kojima se može pušiti i što kon-stantno upozoravate na štetnost

cigare! Ona je kao tableta za smi-renje samo se duže konzumira, a vrlo često osjećaj zadovoljstva prilikom konzumiranja cigare dijeli se s drugima. Samo sretni-ci će čitav život produmanjati, a da ih ništa ne zaboli, a ovi malo slabiji će morati prestati u ne-kom periodu života. U svakom slučaju, nećemo se tako lako otarasiti cigarete odnosno du-hana. I sljedeći put kada prođete pored neke pušačke zone i ugle-date grupicu odabranih kako se jedva razaznaje u duhanskom dimu, nasmiješite im se. Nekoli-cina njih beskompromisno uživa u svom duhanu, a neki od njih su nedovoljno jaki u borbi sa rukom koja posegne za kutijom cigareta u desnom džepu. U sva-kom slučaju, svi su na gubitku. Osim fabrike duhana.

Kafa bez cigare kao džamija bez munare

Miris duvana preko okeanaIako je broj pušača sve manji zbog štetnosti cigara na čovekovo zdravlje, pušenje ima veoma dugu tradiciju koja na evropskom tlu traje već duže od 500 godina. No, cigare, kao ni duvan nisu nastali na ovom starom kontinentu, već u Americi, gde uzgoj duvana traje već oko hiljadu godina.

U borbi između pušača i nepušača, samo fabrika duhana ostaje na dobitku.

K ada se Kolumbo 1492. godine iskrcao na današ-nje ostrvo San Salvador,

nije ni sanjao da će otrkiti duvan, a kamoli Novi Svet. Nakon što je na tom malom ostrvu otkrio postojanje jed-nog većeg, otisnuo se u tom smeru i došao da ostrva koje je nazvao Juana (Huana) – današnja Kuba. Njegova dva izaslanika, koja su poslata da istraže ostrvo, zapazila su da veliki broj domorodaca, kako žena, tako i muškaraca ide unaokolo sa „malim, tinjaju-ćim štapićem načinjenim od travčica” čiji dim udišu. Ova otkrića danas važe kao prelo-mni momenat za dolazak du-vana u Evropu. U beleškama osvajača Novog Sveta može se pročitati da su domoroci „u ruci nosili komade uglja i trav-ke koje su udisali iz posebnih posuda – tabakosa”. Da li je ta-bako naziv za preteču cigare ili biljke od čijih su listova pravili posudu iz koje su udisali trav-ke, a koja u sebi sadrži tabak – ni dan danas nije jasno. No, jedan Kolumbov poručnik je zabeležio da su domoroci svoju travu nazivali cohiba (kohi-ba), kako se danas zove jedna od najpoznatijih kubanskih cigara. Španski istoričar i dr-žavnik Gonzalo Fernández de Oviedo je u svojim prirodno-istorijskim istraživanjima po-tvrdio izjave Luisa de Torresa, Kolumbovog prevodioca, koji je rekao da Indijanci koriste cev u obliku la-tiničnog slova Y. Dva kraja ove cevi stavljaju u nozdrve, a treći u dim od zapaljene trave.

Mnogi osvajači su tvrdili da su upravo oni otkrili i doneli duvan u Evropu. Kolumbova posada takođe nije bila izuzetak. Ipak, on jeste obišao sve predele u kojima se konzumirao tabak

tokom svojih putovanja od 1492. do 1504. Istoričari otkriće duvana pripisuju monahu Ramonu Paneu, koji je pratio Kolumba tokom njegovih puto-vanja i intenzivno posmatrao ritual pušenja domorodaca. Bilo kako bilo, jedno ostaje jasno – tabak se vekovima koristio u medicinske i verske svrhe u kul-t ur a ma

Duvan se na američkom kontinentu vekovima koristio u verske i medicinske svrhe, pa čak i da umanji osećaj gladi.

Maja, Acteka i Inka. Pretežno su njihovi sveštenici bili ti, koji su smeli da konzumiraju duvan jer se smatralo da na taj način mogu bolje da se povežu sa bogovima. Kasnije su i poglavice plemena počele sa konzumacijom duvana u slučaju posebnih prigoda. U Meksiku su sveštenici i lekari sa sobom uvek nosili duvan kao statusni znak. Neki su čak imali i posebne sluge čiji je zadatak bio samo da čiste lule za pušenje duvana. Kada je duvan postao dostupan „običnim” ljudima, utvrdili su njegovo dejstvo umanjivanja gladi i poboljšanja otpornosti organizma. To i nije

toliko čudno s obzirom na to da se tabak nikada nije konzu-mirao sam, već u kombinaciji sa drugim travama od kojih su neke zasigurno imale iscelitelj-sko, a neke, čak, i halucinogeno dejstvo.

KOMENTARHazim

HADŽIĆ

Hazimovo pero

Foto

s: zV

g.

KOSMO 57

Baka i mladićSjedi nagluha baka preko puta jednog mladića u auto-busu. Mladić žvače žvaku, a baka mu kaže:-Džabe ti meni pričaš sinko, ja tebe ništa ne čujem.

Pijanac u autobusu Ulazi pijanac u autobus i počinje vikati:-Ovi naprijed svi su pederi, ovi iza svi su klošari, a ovi u sredini su seljačine!Vozač autobusa pobjesnio i naglo zakoči autobus:-De, ponovi još jedanput pijanico jedna, ko su pederi, ko klošari, a ko seljačine?!-E, sada ne znam, kada si zakočio sve si ih pomiješao!

Nezgodni putnikBuni se se putnik što vozač autobusa presporo vozi. Nakon pola sata kaže mu:Ako vam se ne sviđa, idite pješke!Pa kaže putnik: Ne žuri mi se toliko!

U vozuSjede u vagonu Kinez, Amer, Bosanac i Nijemac. Odjed-nom ustane Kinez i baci kroz prozor košaru punu riže. Amerikanac ga pogleda i začuđeno upita:-Zašto si bacio rižu, pa šteta je!-Ma, u Kini imamo riže k’o pijeska – veli Kinez.Malo kasnije, ustane Amer i baci svežanj dolara kroz prozor. Nijemac se prenerazi i upita:-Zašto baci dolare van?-Pa, mi u Americi imamo dolara k’o u priči – veli Amerikanac.Sjede oni dalje tako, na to Nijemac pogleda Bosanca, a Bosanac će brzo:-Da ti nije palo na pamet!

Profesor : Dobro, mladi kolega, ali možda je u kupeu neki gej?Student: Ma nek me j***e koliko hoće, ja prozor ne otvaram!

Mujo na broduBrod pokupio Muju iz vode na sred okeana. Pitaju ga kako je tu dospeo, on kaže: -Pa iz aviona. Leteli mi tako,  kad odjednom kaže onaj preko razglasa:„Vancouver!” I ja šta ću, uzmem kofer i bacim kroz prozor. Malo kasnije, opet on: „Jamajka!” Ja ženu pod ruku pa napolje. Za po' sata kaze on „Haiti” i ja skočim…

Student i vlakDolazi student na ispit iz fizike i profesor ga posjedne i kaže:-Evo, mladi kolega, za Vas jedno pitanje! Zamislite – vozite se vlakom Zagreb-Split. Vlak putuje brzinom od 90 km/h, vani puše jugo. Sjedite Vi tako u kupeu i uža-sno je vruće. Što ćete učiniti?Student odgovori: Otvorit ću prozor!Profesor: Odlično, mladi kolega, jako razborito! E, sad ja Vas pitam – kad vi otvorite prozor, koliko toplog zraka u tom trenutku iz kupea kroz prozor izađe, a koliko hlad-nog kroz prozor uđe?Student misli, misli – ali ne zna.Profesor: Stvarno mi je žao, dragi kolega, pokušajte slje-deće godine!Uđe sljedeći student koji je cijelo vrijeme prisluškivao razgovor.Profesor i njega pita:-Evo, mladi kolega, za Vas jedno pitanje! Zamislite – vozite se vlakom Zagreb-Split. Vlak putuje brzinom od 90 km/h, vani puše jugo. Sjedite Vi tako u kupeu i uža-sno je vruće. Što ćete učiniti?Student odgovori: Skinut ću sako.Profesor: Jako dobro, mladi kolega! Međutim i dalje je nesnosno vruće! Što ćete učiniti?Student: Skinut ću košulju.Profesor: Odlično, mladi kolega, iako malo neprak-tično s obzirom da u kupeu ima još ljudi, međutim, zane-marimo to… I dalje je vruće! Što ćete učiniti?Student: Skinut ću hlače!Profesor: Hm, mladi kolega, dobro, međutim i dalje je vruće! Što ćete učiniti?Student: Skinut ću gaće!

Pusta razbibriga

Kod doktoraŽena mi je predložila da se igramo doktora. Eno je u hodniku, čeka već satima.

Mujo turistički vodičBio Mujo turistički vodič. I tako, vodi on jednu grupu na Alpe i svi poginu osim Muje. Sud osudi Muju na smrt električnom stolicom. Postave oni Muju na stolac i uključe struju. On ostade živ, pa ga pošalju kući. Nakon par mjeseci Mujo je opet vodio grupu turista na planinu i svi padoše u pro-valiju i poginuše osim Muje. Sud opet njega osudi na elek-tričnu stolicu. Posjednu ga na stolac i uključe struju, ali opet se nije dogodilo ništa. Njima je dojadilo i pitaju ga kako mu uspijeva ostati živ na električnoj stolici, a on će njima:Ja sam loš vodič!!!

KOSMO58

SPOR T

KOSMO: Sigurno imaš strog plan ishrane, a danas ga kršimo jakom bal-kanskom hranom. Što inače jedeš?Denis Ilić: Ovakvu kuhinju ne jedem redo-vito, ali nakon posljednjih uspjeha, znam se počastiti nečim jačim. Moja ishrana se pretežno sastoji od piletine i riže i ponekad govedine zbog kreatina. Slatkiša sam se potpuno odrekao i umjesto toga, dva puta tjedno, pojedem voće. Ipak, obožavam srp-sku kuhinju, a najviše ćevape!

Odakle je tvoja obitelj podrijetlom?Moja mama je muslimanka, a tata katolik iz Bosne. On je iz Brčkog, a ona iz Bihaća.

Ovdje sam se rodio i odrastao, ali se ne mogu nazvati Austrijancem. To je

malo komplicirano, a i ja želim otići odavde.

Zbog čega želiš otići iz Austrije?Ovdje se nikada nisam osjetio prihvaćenim, djelomice i zbog

toga što Austrija nikada ne odaje priznanje borilačkim sportašima.

Potpuno su zaslijepljeni skijašima i nogometašima tako da su svi ostali apsolutno zapostavljeni.

Ne dobijaš li dovoljno pozornosti?Mi smo atlete, a Austrija nas doživ-ljava kao gomilu nasilnika. Sport kojim se bavim zahtijeva od mog tijela mnogo više nego od skijaša i nogometaša. Ne vladam samo jed-nom borilačkom vještinom, već se bavim i mnogima drugima – boksom,

hrvanjem, brazilskim jiu-jitsom (BJJ) i mješovitim borilačkim vještinama

(MMA). Moja ishrana i moj mentalni sklop moraju uvijek biti na visokoj razini.

Sve to zahtjeva mnogo vremena, preda-nosti i novaca. Borilački sportaši nemaju

mnogo sponzora, jedva dobijaju financijsku podršku i skoro nikakvu medijsku pozor-nost. Sport je naš posao i mi predstavljamo Austriju, a unatoč tome – niti smo plaćeni za to niti dobijamo priznanje. Ne pozna-

Foto

s: R

ené B

akod

i

Piše: Kristina Janković

„Najbolji sam newcomeru brazlskom jui-jitsu”

UPORNOST. Borilački sport za Denisa predstavlja

mnogo više od običnog hrvanja. To je disciplina,

motivacija i težak trening. To je način života. No,

priznanje za njegove velike uspjehe još uvijek nije

došlo, posebno od strane države za koju se bori.

„Nitko do sada za tako kratko vrijeme nije postigao to što sam ja u BJJ-u, a opet u austrijskom sportu nisam shvaćen ozbiljno.”

KOSMO 59

jem niti jednog borilačkog sportaša u svom okruženju koji može živjeti od svog sporta. Imam veliku sreću što imam divne sponzore, koje nemaju svi. No, čak i ja jedva uspjevam izaći na kraj sa financijama iako imam velika ostvarenja i predstavljam Austriju na među-narodnoj razini. Nitko dosad za tako kratko vrijeme nije postigao to što sam ja u BJJ-u. Slobodno mogu reći da sam do sada najbolji „newcomer” kada je BJJ u pitanju, a opet u austrijskom sportskom biznisu nisam shva-ćen ozbiljno.

Koja su tvoja najveća ostvarenja?U jiu-jitsu sam do sada, pored ostalih nagrada, tri puta osvojio titulu europskog prvaka i nedavno sam imao uspješan debi u MMA. Uskoro ću se boriti u Kijevu (Ukrajina) u okviru ogromnog jiu-jitsu turnira koji organizira Abu Dhabi Jiu-Jitsu Pro. MMA me jako interesira, ali je BJJ moja velika ljubav.

Tko te je najviše podržavao tijekom perioda treniranja?Sa svojim sadašnjim trenerom Pawelom Kozlowskim sam u kratkom periodu ostvario ogromne uspjehe, a moji neka-dašnji treneri Antonio Stanić i Sado Ucar su mi i dalje ogroman oslonac. Moji sparing-partneri, kao i moji rođaci su uvijek bili tu za mene. Lojalnost je veoma bitna za mene i ovi ljudi su razlog što se i dalje borim za Austriju. Bilo bi mi iznimno teško napustiti svoje ljude. Ipak, želim prebaciti karijeru u inozemstvo, tako da ću potražiti neki sportski kamp na Tajlandu, preseliti se u Ameriku ili, pak, krenuti ravno za Hrvatsku. Imam velike planove.

Koji su tvoji dalji planovi?Moja velika želja je da se pored mog imena na Googleu pojavi „World Champion”. Početkom ove godine sam na svjetskoj rang listi „Međunarodne brazilske jiu-jitsu federacije turnira” u Lisabonu bio među „top 10 boraca”. Tamo sam doživio najveće pobjede, ali i najveće poraze. Svjestan sam da sa 24 godine nisam među najmlađima u ovom sportu, no želim ostvariti još neko-liko ciljeva. Želim osvojiti crni pojas na svjestkom prvenstvu u jiu jitsu. U MMA sportovima želim doći do organizacije

Bellator, gdje nastupaju najbolji borci i želim se makar jednom boriti u Madison Square Gardenu ili MGM Grand Las Vegas Hotelu. Kasnije, kada više ne budem osje-ćao poriv za borbom, želim otvoriti vlastitu školu, gdje ću svoje znanje prenijeti drugima i dovesti ih do velikih uspjeha. Halu za treni-ranje planiram otvoriti u Brčkom ili Bihaću, ali to ću tek odlučiti.

Odakle dolazi taj pozitivan stav?Pozitivan stav je alfa i omega koja nas hrani.

Možemo reći da 80% uspjeha dolazi od zdrave ishrane, a 20% od pozitivnog stava. Treninzi se od jednog određenog momenta podrazumijevaju, pa se samim tim više ne računaju. Treniram dva do tri puta dnevno, tako da je sport moja dnevna rutina. Znam da ništa ne može poći po zlu dokle god sam fizički spreman i dokle god sam men-talno stabilan. Pozitivno i jako okruženje

oko mene isto doprinosi tome da se dobro osjećam. Moji mentori i treneri mi pomažu da održim samopouzdanje.

Jesu li postojali momenti u kojima si mislio da ćeš odustati?Da. Kada je moj brat umro, pao sam na dno. Kao i moj otac i on je patio od noć-nog apnejičkog sindroma, koji dovodi do prestanka disanja u snu, pa čak i do srčanog infarkta. Otac i brat su imali aparatić koji uključe preko noći, kako se ništa od toga ne bi dogodilo. No, moj brat ga nije htio

koristiti. On je uvijek bio taj „problemati-čan” brat, a ja uvijek „dobrica”, zbog čega sam stalno i imao potrebu da pazim na njega, ali on me nije htio slušati. Nakon njegove smrti bio sam potpuno gotov. Zanemarivao sam sport i sebe samog, počeo sam piti i nisam

znao kamo dalje. Tačno godinu dana od smrti brata, na njegovu godišnjicu, dobio sam

vijest da moram izaći u ring i da moram biti fit. To je za mene bio znak da moj brat želi da ja nastavim dalje sa životom. Tako sam povratio motivaciju i pobijedio u borbi.

Da li imaš nekog uzora?Da! U našem klubu trenira jedan mladić, koji je fizički u zaostatku. Kada vidim nje-govu motivaciju i upornost, osjećam se, kao fizički zdrava osoba, obaveznim prema njemu da dam sve od sebe. On ne zna da mi je uzor, ali sam veoma ponosan na njega i to mu često i kažem.

„Godinu dana od smrti brata dobio sam poziv za meč. To

je bio znak da on želi da ja nastavim dalje sa životom.”

„Pozitivan stav je alfa i omega koja nas hrani. Možemo reći da 20% uspjeha dolazi upravo odatle. ”

OPTIMALANmentalni sklop i zdrava ishrana su presudni za uspjeh.

Foto

s: R

ené B

akod

i„Najbolji sam newcomer

AUTO -MOTO

KOSMO60

Automobili iz budućnosti

Piše: Dušica Pavlović

NOVINE. Većina automobilskih proizvođača krenula je da

najavljuje dolazak svojih novih modela već pre prestižnog

IAA sajma automobila u Frankfurtu. KOSMO vam predstavlja

najatraktivnije među njima.

Foto

s: iS

tock

phot

o, S

cree

nsho

t/A

UT

O B

ILD

, Scr

eens

hot/

Car

Con

fect

ions

, Scr

eens

hot/

Car

BizR

evie

ws,

Hyn

dai,

Mits

ubish

i,

Bez obzira da li se radi o redizajnu, pogonskoj ili karoserijskoj varijanti

ili potpuno novom modelu, oče-kuje se pojavljivanje ovih vozila do kraja 2019. ili tokom 2020. godine. Većina novih modela spada u električ-ne, no automobilski giganti i dalje ne odustaju od usavršavanja automobila na benzin, makar u Evropi. Na taj na-čin većina električnih automobila ima i svog brata blizanca, „benzinca”. Cene novih modela još uvek nisu poznate javnosti, a pojedini stručnjaci iz oblasti automobilske industrije dali su određe-ne prognoze. Da li su te prognoze tačne ili ne, ostaje još da se vidi. Ono što je sigurno je da nas nakon IAA čeka na desetine novih modela, među kojima svako može da nađe četvorotočkaša za svoje džep. Prilikom kupovine novog automobila treba obratiti pažnju i na to da model bude opremljen sistemom autonomnog kočenja, koji će od 2020. biti obavezan u celoj Evropskoj uniji. Predstavljamo vam automobile iz bu-dućnosti nekoliko vodećih ponuđača na evropskom tržištu.

FIAT MULTIPLA: Osvežen klasikNov model kultnog auta doživljava svoj procvat: savremena dnevna svetla začinjena još većim staklima garantuju besprekornu preglednost i udobnost. Da li će ovaj model biti prava konkurecija x500?

VOLVO XC90: SUV iz snovaVolvo po prvi put nudi napredni kočioni sistem za oporavak kinetičke energije koji je povezan sa postojećim motorima sa unu-trašnjim sagorevanjem što omogućava do 15% uštede goriva i smanjenje emisija.

MITSUBISHI ASX: Još moćnija pojavaOmiljeni SUV japanskog proizvođača sada dobija novi izgled. Elegantniji dizajn, veći ekran i kvalitetniji materijali u unu-trašnjosti vozila su definitivno atributi koji odvajaju ovaj od drugih modela.

budućnosti

Foto

s: iS

tock

phot

o, S

cree

nsho

t/A

UT

O B

ILD

, Scr

eens

hot/

Car

Con

fect

ions

, Scr

eens

hot/

Car

BizR

evie

ws,

Hyn

dai,

Mits

ubish

i,

KOSMO 61

CITROËN C5 AIRCROSS: Auto budućnostiKako piše Autocar, C5 Aircross je model koji treba da nasledi, pre svega, Citroën C5, a pojaviće se u Evropi 2019. ili 2020. godine i predstavlja pot-puno novu, treću generaciju Citroëna.

OPEL CORSA F: Najsavremenija tehnologijaVeć u svojoj osnovnoj verziji ovaj model sadrži najsavremenije sisteme asistencije: inteligentni regulator brzine, frontalne senzore odstojanja, raspoznavanje saobra-ćajnih znakova i senzor za voznu traku.

HYUNDAI I10: Stari model u novoj verzijiNajmlađi član i-linije korejanskog proiz-vođača dolazi uskoro na naše drumove! Novi i10 neće imati u potpunosti isti sportski dizajn kao na ovoj skici, ali će svojim dimenzijama biti pravi sportski hit!

PEUGEOT 308: Savršen spoj za savršen ugođajSvojim novim, kompaktnim vozilom, Francuzi ne žele ni najmanje propuste! Nova linija 308 je urađena još pažljivije: karoserija sadrži elemente linije 508, ali zadržava autentičnost linije 308.

ENTDECKEN SIE DEN PEUGEOT 508 UND 508 SW.

www.psa-retail.at

PERFEKTASTRASSE 75, 1230 WIEN, Tel.: 01 / 866 38-0TRIESTER STRASSE 50A, 1100 WIEN, Tel.: 01 / 60 142-0WAGRAMER STRASSE 149, 1220 WIEN, Tel.: 01 / 961 49 00-0SIMMERINGER HAUPTSTRASSE 2 – 4, 1110 WIEN, Tel.: 01 / 890 60 50-0 LINZ-LEONDING, PLATEAUSTRASSE 1, 4060 LEONDING, TEL.: 0732 / 77 04 81-0LINZ-INDUSTRIEZEILE 51 – 53, 4020 LINZ, TEL.: 0732 / 931 635-0AUTO NIGL STEYR, HAAGER STRASSE 62, 4400 STEYR, TEL.: 07252 / 734 340

KOSMO62

IMPRESSUM

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Co-Herausgeber und Chefredakteur: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Kristina Janković (kristina.jankovic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanovic@kosmo.at), Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kos-mo.at), Antonio Šećerović | Kolumnisten: Hazim Hadžić, Zoran Radojković Pile | Lektorat: Dr. Nedad Memić, Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), | Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Šarkanović, univ.dipl.inž.obl.tekst. in oblač. | Illustrationen: Filip Andronik | Fotografen: René Bakodi, Jutta Kirchner, Norbert Potensky, Daniel Zupanc | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Cover-Foto: iStock | Druck: NP Druck Gesellschaft m.b.H. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at

Web-Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Kristina Janković (kristina.jankovic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at)

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die An-zeigenpreisliste laut Mediadaten 2017. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Ver-wertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Mit der Teilnahme an einem Gewinnspiel o.ä. erklären Sie sich mit der Speicherung und Verarbeitung der von Ihnen bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Diese Daten können für Marketingzwecke verwendet und an Dritte weitergegeben werden. Sie können Ihre Zustimmung jederzeit widerrufen.

KOSMO.at u avgustu

Nova školska godina —nove zabraneLeto se završilo i počela je nova školska godina koja je sa sobom donela i nova školska pravila. Među njima je i za-brana nošenja hidžaba, koja neke roditelje nije ostavila ravnodušnima.

Izdvojeni komentari usera:Mirza Mešić: Wir wollen nicht, dass die Kinder gezwun-gen werden, das zu tragen. Deswegen zwingen wir sie ein-fach, es nicht zu tragen, auch diejenigen, die es tragen wollen.

Miki Fajni: Ich finde es gut, dass es einen Kopftuch-Verbot

Pretučena Austrijanka na odmoru u Hrvatskoj

Grupa turista, među kojima je bila jedna Austrijanka, pre-tučena je od strane obezbe-đenja u klubu „Carpe Diem Beach” na Hvaru.

Izdvojen komentari usera:Gerhard Reitner: Ich war letztes Jahr auf Hvar und habe ganz andere Erfahrungen ge-macht. Ein Teil der Einhei-mischen ist angepisst auf die Partytouristen. Ist auch kein Wunder. Aber wenn sie sehen,

Poštovani čitaoci,KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pi-tanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMOHandelskai 388Büro Top Nr. 7411020 Wien, na e-mail: info@kosmo.at

gibt. Es wäre noch besser, die Volksschule zu einer religion-sfreien Zone zu erklären!

Sabriye Ceylan: Meine Kin-der wollten auch keinen Hut im Winter tragen. Ich habe sie aber dazu gezuwungen. Soll das jetzt auch verboten sein? Wieso interiessiert das plötzlich alle. Jeder soll das tragen, was er will.

Muki Naldo: Komischerwei-se wird immer der Islamkritisiert... Die Kippa bei den jüdischen Buben oder der Turban bei den Hindus wur-de nie angesprochen... alles Heuchler !

dass du nicht da bist, um dich anzusaufen und die Straßen vollzukotzen, sondern weil du dich für das Land inte-ressierst, bekommst du viel Gastfreundschaft zu spüren.

DEIN PARTNER FÜR DEN ZWEITEN BILDUNGSWEGwww.vhs.atBildung

und Jugend

Auf die Plätze … fertig … Abschluss!

Zeyd,MitarbeiterKundInnenservice

Foto

: Joh

anne

s Zi

nner

Zweiter Bildungsweg –

jetzt Kurse buchen! www.vhs.at

Die Wiener Volkshochschulenunterstützen Dich beim Aufstieg! Durchstarten – mit der Berufsreife- oderStudienberechtigungsprüfung beim größten Anbieter Wiens.

-30 KGIN NUR 14 WOCHEN

-30 IN NUR 14 WOCHEN

-30 KGIN NUR 14 WOCHEN

-30 IN NUR 14 WOCHEN

Viele weitere Erfolgsgeschichten und Video-Interviews jetzt online auf: www.easylife.at

Wenn nicht jetzt, wann dann?Mit easylife schnell und nachhaltig zur Wunschfi gur.

-19 KGIN NUR 13 WOCHEN

Liselotte Korosec, 73, aus Wien

23 cm Bauch12 cm Taille

weniger!

11 cm Bauch8 cm Tailleweniger!

Momir Mijic, 77, aus Wien Suzana Mustafi c, 42, aus Berndorf

-16 KGIN NUR 7 WOCHEN

✓ ohne Sport✓ ohne Jo-Jo-Eff ekt✓ ohne Kalorienzählen✓ ohne Shakes/Kapseln

Egal, wie alt Sie sind und wieviel Kilos Sie los werden wollen – nirgends geht es leichter, schneller und nachhaltiger als mit dem bestbewerteten Abnehm-konzept des Landes. easylife bringt Ihren Stoff wechsel in Schwung und der Körper verbrennt die lästigen Fettpölster vor allem an den Problemzonen.

Erfolgreich abnehmen und Gewicht halten –dank der einzigartigen easylife Stoff wechsel-Therapie.

01 / 503 13 71 Wien 1, Kärntner Ring 2a

02236 / 37 99 99Brunn/Gebirge, Campus 21

01 / 2561 666Wien 22, Lieblgasse 3

02622 / 25 200Wr. Neustadt, Dr. St. Koren Str. 8

02742 / 26 742St.Pölten, Traisenpark

Worauf noch warten? Jetzt anrufen und unverbindlichen Beratungstermin vereinbaren: Mo – Fr: 7.00–18.00 Uhr

11 cm Bauch8 cm Taille

Suzana Mustafi c, 42, aus Berndorf

-16 IN NUR 7 WOCHEN

11 cm Bauch8 cm Tailleweniger!

Suzana Mustafi c, 42, aus Berndorf

-16 KGIN NUR 7 WOCHEN

-16 IN NUR

11 cm Bauch8 cm Tailleweniger!

Suzana Mustafi c, 42, aus Berndorf

7 WOCHEN

-19 13 WOCHEN

Liselotte Korosec, 73, aus Wien

23 cm Bauch12 cm Taille

weniger!

-19 KGIN NUR 13 WOCHEN

Liselotte Korosec, 73, aus Wien

23 cm Bauch12 cm Taille

weniger!

Kosmo_U4_200x280abf_05092019v1.indd 1 28.08.19 17:53