Dve sedmice pre isteka va-žnosti ZOU-a za Gradjevina-rstvo održane su u petak,14.9.07 prve regionalne akci-je protesta Unia-e na područ-ju Biel-Seeland/Solothurn.

Sekcije Biel-Seeland i Solothurn supozvale na prekide sa radom. 300 ra-

dnika je u Biel-u predalo predsednikuUdruženja poslodavaca kamen sa na-tpisom «SBV ruke dalje od LMV».

Simbolično to znači, da će poslodavcina granitu polomiti zube, ukoliko nenastave pregovore za ZOU, izjavio jeCorrado Pardini, sekretar Unia Sekci-ja Biel-Seeland.

U subotu, 22. septembra2007. više od 17000 gradjevi-nara je demonstriralo u Ci-rihu, mirno i dostojanstvenoza očuvanje svog ugovora. 85procenata Gradjevinara se upismenoj anketi izjasnilo zaštrajk, kako bi se očuvao Ze-maljski radni ugovor za Gra-djevinarstvo (ZOU).

«Gradjevinari su spremni za borbu»,stajalo je na jednom od transparena-ta. Ovo je potvrdilo ne samo masovnoučešće na Manifestaciji, na koju supozvali sindikati Unia i Syna, već i36211 glasova za štrajk kao poslednjesredstvo u odbrani ZOU-a, koje su si-ndikati sakupili na gradilištima širomŠvajcarske. Manifestaciji su prisustvo-vali brojni političari, kadidati za Većenaroda kao i presednik SSŠ Paul Rech-steiner.

Poslodavci ruše socijalni mirUčesnici Manifestacije su se dosto-janstveno kretali u nepreglednoj po-vorci, starim gradom Ciriha prekoglavne ulica Bahnhofstasse do trgaHelvetia i glasno protestovali provotkaza svog ugovora od 1. oktobra 07od strane poslodavaca. Od ovog da-tuma minimalne plate dodaci na pla-tu kao što je 13. mesečna plata, pravo

na duži godišnji odmor, regulisanoradno vreme kao i nadoknada izgu-bljene plate za vreme bolesti i nesreće,neće više biti zagarantovani. Već da-nas, po rečina odovornog za sektorgradjevina pri Sindikatu Unia, Hans-ueli Schedegger, u svakom četvrtomgradjevinskom preduzeću, isplaćujuse manje minimalne plate od dogo-vorenih; bez ugovora će situacija bitivan svake kontrole.

Unia i Syna zajednoUprkos razlikama koje postoje izme-dju dva Sindikata, u odbrani ZOU-aUnia i hrišćanski sindikat Syna, na-stupaju jedinstveno. Po rečima pred-sednika Sindikata Syna, gradjevinskiposlodavci ruše postojeći socijalni miru Švajcaskoj. Poslodavci žele, da ume-sto dosadašnjih opšteugovornih no-rmi poštuju samo pravila koja se osla-njaju na minimume zakonskih no-rmi. «Pregovori nisu pričanje jedne

ugovorne strane», rekao je on. kao i«Mi ne želimo diktaturu poslodavacaveć pravo pregovaranje i saodluči-vanje». Postoje poslodavci, koji susvojim radnicima čak zabranili dola-zak na Manifestaciju. Mi nismo u feu-dalizmu, Gradjevinari nisu sluge.

Smanjenje plata protiv bilateralnih«Gradjevinari trebaju jedan pravi Opšti radni ugovor: Garanciju zapo-slenja a ne samovolju poslodavaca»,rekao je kopredsednik Andreas Riegerna završnom mitingu. Borba gradje-vinara za socijalno partnerstvo je bo-rba u interesu svih zaposlenih u Šva-jcarskoj. Legalizovanje samovolje po-slodavca bi bio loš primer za sve osta-le privredne delatnosti. Na ovaj načinbi bio ozbiljno ugrožen ocijalni mir, ai slobodna cirkulacija lica izmedjuŠvajcarske i EU-e.

� Mira Komaromi

Migracija i integracijaIzveštaj o integraciji bez konkretnih mera za suzbijanje diskriminacije2 3 4

Akcijama protiv pogoršanja!

Nr. 7 | September 2007 | serbo-kroatischBeilage zur Zeitung «work», «area», «l’événement» | Redaktion T +41 31 350 21 11, F +41 31 350 22 11 | redaktion@unia.ch | www.unia.ch

Povećanje plata 2008Unia zahteva generalno i ravnopravno povećanje plata za sve zaposlene

Zakoni za stranceKontrolom do sprečavanjazloupotreba i pogoršanjapoložaja svih stranaca

Uprkos jasnim sindikalnimzahtevima i masovnosti Manifestacije, bitka protivgradjevinskih poslodavacanije dobijena.

Ugrožen je gradjevinski ugovor ali i 500ORU-a koje sklapa Unia kao i radni uslo-vi svih zaposlenih u Švajcarskoj. Mani-festacija se može uzeti samo kao prviodgovor na provokacije poslodavaca.Otkaz ZOU-a ima za cilj pogoršanje ra-dnih uslova i slabljenje sindikalnog po-kreta. Samim tim slabi i položaj svakogpojedinačnog radnika. Zapošljava-njem temorernih radnika i radnika po-sredničkih firmi poslodavcima su po-novo širom otvorena vrata rotacije ra-dne snage, i ucenjivanje stalnih radni-ka će postati deo svakodnevnice. Usvakom slučaju, nivo plata će se sma-njiti i to ne samo u gradjevinarstvu, već

lančano i u drugim privrednim grana-ma. U čitavoj situaciji su poslodavci je-dini pobednici: Na jednoj strani će si-ndikate politički oslabiti a na drugoj ćesami pobrati ostvarene profite. To štooni kažu, da će i u bezugovornoj situa-ciji važiti ugovorne norme je loš vic. Jerda bi to bio slučaj, ne bi ni postojala po-treba sklapanja i očuvanja ZOU-a. U be-zugovornoj situaciji postoje preporukeUdruženja poslodavaca za svoje čla-nove, ali ne i obaveza pridržavanja. Zbog toga se sindikati pripremaju zaštrajkove, naravno ako ne dodje do po-novnog preuzimanja pregovora. Jedanštrajk sigurno neće biti dovoljan za po-bedu nad poslodavcima. Sindikalnaborba za očuvanje ZOU-a će biti duga,teška ali i neophodna. Za to je potre-bno aktivno učešće svih članova, pa iTebe. Budi solidaran sa kolegama i saTvojim Sindikatom Unia!

Kako dalje?Za odbranu ZOU-a

17000 na Manifestaciji

Franak je glas

Poziv Sans-Papiersima!Donirajte 1 CHF za obnovu Švicarskog parlamenta u Bernu. Donirajte svoj novac za simboličko mjesto u političkom životu Švicarske! www.1chf-1voice.ch

Posebna zahvalnostPosebno hvala lepo ide kolegama iz sekcije Cirih, koji su svojim radom omogućili da Manifestacija bude mirna i uspešna: Goranu Novakoviću, Musi Džaferi, Memiši Ašimu, Emriju Femi, Iliji Marinkoviću.

Prizor sa najveće Manifestacije Gradjevinara u istoriji švajcarskog radničkog pokreta 22.9.07 u Cirihu.

Biel-Seeland/Solothurn

Regionalne akcije

Pardini sa jasnom porukom: Poslodavci dalje ruke od našeg ugovora.

36211 glasova u prilog prekidima rada – za štrajk članovi i nečlanovi.

U prisustvu 60 delegata pre-dstavnika migranata članovaUnia Sindikata iz svih delovaŠvajcarske, održana je re-dovna Unia Konferencija mi-gracije.

Osim statutarnih tema delegati su sepozabavili i sledećim temama: Slbo-dna cirkulacija lica izmedju Švajcarskei EU-e; Dobijanje švajcarskog državlja-nstva, Lica bez papira.

Slobodna cirkulacija licaZa delegate Konferencije migranataSindikata Unia, slobodna cirkulacijalica izmedju EU i Švajcarske i pratećemere za sprečavanje smanjenja platai pogoršanje radnih uslova, su jednoznačajno poboljšanje za sve migrante.Delegati su sa negodovanjem primilina znanje otkaz ZOU-a za Gra-djevinarstvo od strane poslodavaca.Ovo ne samo da širom otvara vratasmanjenju plata i pogoršanju radnihuslova, već ozbiljno ugrožava daljnje

sprovodjenje slobodne cirkulacije li-ca izmedju EU i Švajcarske.

Švajcarsko državljanstvoU vezi švajcarskog državljanstva, de-legati Konferencije su izrazili zabri-nutost zbog Inicijative SVP (Švajcarskanarodna partija). Ova Inicjativa širomotvara vrata nesigurnosti, neprave-dnostima prema strancima i širi ne-trpeljivost prema strancima. Posti-zanje prava na švajcarsko državlja-nstvo mora biti zavisno od jasnih i la-ko kontrolisanih kriterijuma. Delega-ti su od Sindikata Unia jasno zahtevaliodlučujuće zalaganje Sindikata povo-dom glasanja za ovu Inicijativu, kojeje predvidjeno za 2008. god. Isto tako,delegati su kritikovali različitu praksutaksi kantonalnih i opštinskih vlastiprilikom dodele švajcarskih pasoša.

Lica bez papiraDelegati su zahtevali jednostavnijipristup stručnom školovanju poputobaveznog obrazovanja. Diskrimina-

cijama u obrazovanju je pogodjeno nahiljade dece lica bez papira, koji su ve-likim delom rodjeni u Švajcarskoj. De-legati su takodje zahtevali, da se preprimene normi novih Zakona zastrance i Zakona rada na crno, kolekti-vno reguliše status lica bez papira, kaošto je to slučaj i u drugim evropskimzemljama.

Sindikalni povereniciI ove godine Sindikat Unia je omo-gućio održavanja kurseva za sindika-lne poverenike na maternjim jezicimamigracije: na srpskohrvatskom, tu-rskom, potugalskom, albanskom, ita-lijanskom i španskom jeziku. Pored te-me pridobijanje novih članova, ovegodine je tema bila i radno pravo, saposebnim osvrtom na ORU-e kaoosnovu sindikalnog rada i na činjeni-cu, da bez Sindikata nema dobrihORU-a. Tradicija održavanja ovih ku-rseva zavisi od interesovanja članova.

Schoeler Arca RomontPosle štrajka 42 zaposlenih preduzećaza pakovanje Schoeler Arca u Romo-nt-u, došlo je do izrade socijalnog pla-na izmedju predstavnika firme i pre-dstavnika Sindikata Unia. On predvidjaisplate od tri do petnest mesečnih pla-ta i odgovara sumi od dva miliona fra-naka. Nažalost, 42 radnih mesta će.posle prodaje, krajem godine biti uki-nuta.

OTTO’s prilagodjava ugovore

Uspeh za Sindikat Unia i u Berner Ober-land-u. Posle intervencije jula 2007.kojom je Unia ukazala na nepoštovanjeodredbi Normalnog radnog ugovora,koji je stupio na snagu 1. januara ovegodine, jeftina robna kuća je reagova-la. Tako će se od 1. jula unazad za pe-riod od 1. januara isplatiti razlika mi-nimalnih plata u iznosu od 350 frana-ka mesečno. Na taj način će minima-lne plate biti povećane na 3500 fra-naka. Isto tako, zaposleni će umesto42 raditi 41 sati sedmično.

Hirsch Metallbau BielKrajem avgusta je zvanično proglašenkonkurs preduzeća Hirsch MetallbauAG u Biel-u. Na ovaj način je 80 za-poslenih ove firme ostalo bez radnogmesta. Zbog nedostatka novca nisuisplaćene avgustovske plate a i za je-dan socijalni plan nedostaju materi-jalna sredstva. U ovoj teškoj situaciji,Sindikat Unia je otvorio borsu radnihmesta. Interes nije izostao i već je sti-glo 60 ponuda radnih mesta.

Cirih: Dostojan 1. majPosle sve većih problema u dostojnomproslavljanj medjunarodnog praznikarada 1. maja, Unia sekcija Cirih je po-zvala na otvorenu diskusiju o izna-laženju rešenja o dostojanstvenoj pro-slavi ovog praznika. Na tzv. okruglomstolu se pokazalo, da komitet za orga-nizaciju proslave ovog najvećeg radni-čkog praznika želi od naredne godineda promeni tradicionalni način prosla-ve: Proslava i prvomajska povorka mo-raju biti vremenski i prostorno odvoje-ne. I dok će se prvomajska proslava idalje održavati na arealu Zeughaus,završni miting se više neće održavatina trgu Helvetia. Na ovaj način se oče-kuje izostajanje nereda, za koje su ha-otičari redovno zloupotrebljavali prvo-majsku proslavu.

Unia WallisSekcija Sindikata Wallis se konkretnimakcijama (sindikalni karavan Sierre-Monthey-Sitten) bori za ostvarenje pra-va na 13. mesečnu platu za sve za-poslene u Ugostiteljstvu i Hotelijerstvu.U momentu na ovo davanje imaju pra-vo zaposleni, koji su kod istog poslo-davca radili najmanje dve godine. Ovajuslov je posebno velika prepreka u ka-ntonu Wallis, koji zbog svog geografs-kog posložaja ima isključivo turističkeobjekte sezonskog karaktera. Tako suposloprimci, hteli ili ne hteli prinudjenida menjaju poslodavca, a kazna je nakraju uskraćivanje 13. mesečne plate.Akcija Sindikata je namenjena javno-sti, koja nije dovoljno upoznata sauslovima rada u Ugostiteljstvu.

horizonte Nr. 7 | September 2007 | serbo-kroatisch 2

News

Unia Konferencija migracije 2007

Malo predstavnika sa Balkana

Na drugoj zemaljskoj opštinimigrantkinja, održanoj 8. se-ptembra 2007 u Bernu, bilo jeprisutno je više od 100 uče-snica, koje su prestavljaleviše od 50 organizacija, amedju njima i Migracionu ko-misiju Sindikata Unia i SGB.

U akciji koja je trajala sedam dana,migrantkinje rasporedjene u deset ra-dnih grupa, sačinile su za nadolazećujesen plan rada, zaključnu rezolucijui izjavu o medjusobnoj solidarnosti.Na kraju je doneta zaključna rezolu-cija druge zemaljske optine migra-ntkinja.

Migracija realnost, pravo i šansaMigracija predstavlja realnost – kakou prošlosti, tako i u budućnosti. Ljudise iseljavaju u druge zemlje. Iz različi-tih razloga. Prisiljeni na to lošim ži-votnim uslovima, iz vlastitih interesa,

ali i zato što su u drugim zemljama po-trebni. Migracija predstavlja pravočovjeka – Opšta deklaracija o ljudskimpravima utvrdila je, da svaki čovjekima pravo da napusti svaku zemlju,čak i vlastitu. Da bi to pravo postalo ičinjenica, ljudima je potrebna i zemljau koju će se iseliti. Migracija predsta-vlja i šansu – Za nas migracija ne pre-dstavlja prijetnju, nego pročišćavanje.Već dugo, uostalom, naša kultura zna-či, da zajedno žive i rade, jedni poreddrugih, veliki broj različitih nacija.

Smanjenje osnovnih prava pogadjasve. Dans su, nažalost, migranti žrtvemnogih napada. Njihova osnovnaprava se stavljaju u pitanje. Oni sesmatraju ljudima druge klase. Ali istesnage, koje žele da smanje prava mi-granata, ograničavaju i sve ostale lju-de, koji nisu spremni dvoj život po-drediti samo radu, povećanju priho-da i politici. Ko napada migrante, vršinapad i na sve ostale ljude.

Nedelja akcije 2008: Idemo u akciju!Mi, migrantkinje i Švajcarke znamo,da je dosadašnja borba za ljudska pra-va u Švajcarskoj, predstavljala višetaktiku odbrane i defanzive. Mi, me-djutim, želimo ostvarenje naših pra-va uz pravičan udio u društvenim zbi-vanjima. Zato pozivamo sve naprednei liberalne snage, da uzmu učešća naplaniranoj zajedničkoj akcijimigrantkinja, u septembru 2008 go-dine, pod motom: «Bez nas jednosta-vno ne ide».

Izjava solidarnostiPrisutna lica i organizacije pozivajusve ljude da iskažu gradjansku hra-brost. Svima koji su napadnuti, pruži-te svoju potporu. Zaštitite sve one ko-ji su pogodjeni prinudnim mjeramaZakona o imigraciji i pravu na azil.Objavite svoju solidarnost sa svimaonima, koji će biti osudjeni zbog svo-je brobe za ljudska prava.

Druga zemaljska opština migrantkinja

Borbeno za migracijuUnia za, ali…

Migros kupioDenner

Unia zahtjeva: Migros ORUmora vrijediti i za zaposleneu Denneru i sva radna mje-sta moraju biti zadržana.

Konkurentska komisija WEKO da-nas je dala zeleno svjetlo da Migrospreuzme Denner. Ovaj dogovor zaSindikat Unia povezan je, prije sve-ga, sa zahtjevom da za zaposlene uDenneru važi isti Opšti radni ugo-vor kao za radnike Migrosa. Radnamjesta moraju biti sačuvana.Samo prije dvije sedmice, isto je ura-dio i Coop, preuzimanjem Carre-four-a, a postojeći ORU počeo je davrijedi i za novi personal. Za radni-ke Carrefour to je značilo po-boljšanje kada je u pitanju radnovrijeme, ferije, dalje obrazovanje ipenziono osiguranje. Po novom, zapersonal Carrefour postoji i mo-gućnost ranijeg penzionisanja. Slično će biti i sa Denner-om. Uslovirada njegovih uposlenika moraju sanovim ORU biti poboljšani. Kamenspoticanja bila je i visina minima-lnih plata (Denner 3.600 fr., Migros3.300 fr. do 3.500fr.), kao i kori-štenje ferija.Denner se u prošlosti dugo opiraoprihvatanju jednog ORU za svojenamještenike. ORU postoji jedinoza centar u Egerkingenu i to jedinoiz razloga što je centar prije pripa-janja pripadao bivšem Usego (Re-we). Sindikat je tada samo teškimpregovorima uspio da se izbori zaovaj izuzetak.Za Sindika Unia je najvažnije daposljedice konkurentske borbe uovoj branši ne ide preko ledja za-poslenih, kao i da od ovakvih Me-ga-Deals profitiraju ne samo koce-rni i zaposleni nego i kupci.

Coop kupioCarrefour

Robna kuća Coop je za 470miliona kupila dvanaest fi-lijala prodaje na malo ro-bne kuće Carrefuor.

2200 zaposlenih ove robne kuće supreuzeti od strane novog vlasnikaCoop. Oni će i to je novo, na osno-vu zahteva Sindikata Unia, bitiobuhvaćeni Opštim radnim ugo-vorom (ORU) Coop-a. Na ovajnačin se automatski poboljšavajuradni uslovi prodavačica i proda-vača koji su bili zaposleni u Carre-four-u i to po pitanju radnog vre-mena, godišnjeg odmora, stručnogškolovanja i Penzione kase.

Povod za osnivanje istance zakontrolu sprovodjenja odre-dbi Saveznih zakona za stra-nce i političke izbeglice je biokatastrofalan ishod glasanjaza prihvatanje novih zako-nskih propisa od strane gla-sača 24. septembra 2006.god.

U vezi sa stupanjem na snagu novihzakonskih normi, ova istanca ima za-datak dokumentovanje pojedinačnihslučajeva i ukazivanje na problemati-ku u vezi poštovanja ljudskih prava inormi pravne države. U tom cilju ovaistanca prikuplja konkretne činjeniceu vezi primena Zakona za strance i Za-kona za političke izbeglice kao i normenjihovog sprovodjenja i saopštava ihnadležnim ustavnovama ili javnosti:Sindikati, ustanove za pomoć i orga-nizacije za poštovanje ljudskih prava,

crkve, klubovi gradjana, štampa, po-slanici itd. Zahvaljujući ovim info-rmacijama pruža se mogućnost gorenavedenim institucijama i pojedinci-ma da u svom krugu delovanja pre-duzmu konkretne mere.

Važan zajednički radOva istanca za analizu sprovodjenjazakonskih normi koje se odnose namigrante nije mesto savetovanja zakonkretne slučajeve. Ona ima za ciljdokumentovanje situacije i konkretenpolitički rad i političku diskusiju. Zaostvarenje svojih ciljeva ona treba ve-liki broj pojedinačnih slučajeva i orga-nizacija koje imaju direktan kontaktsa stranim radnicima i političkimizbeglicama.

Kampanja 1000 x 100 fr.U monentu se intezivno radi na spro-vodjenju u život projekta, sakupljanja

materijalnih sredstava za garanciju de-latnosti ove istance, u cilju angažo-vanja profesionalaca za ovaj odgo-vorni rad. Projekt nosi ime 1000 putafr. 100. Naravno, oni koji žele danovčano podrže ovaj projekt moguuplatiti i manje. Istovremeno je la-nsiran probni radni projekt za Ne-mačko govorno područje Švajcarske iza Romasnku Švajcarsku, gde se mo-gu odmah prijaviti slučajevi zloupo-trebe ili kršenja zakonskih normi Sa-veznih zakona za migrante.

� Vania Alleva

Za kampanju 1000 x 100: Schweize-rische Beobachtungsstelle für Asyl- undAusländerrecht, 3011 Bern, poštkonto60-262690-6. Za prijavljivanje konkre-tnih slučajeva i saradnju: nfo@migrants-rightswatch.ch ili T 071 222 99 64 (Ne-mačka Švajcarska), T 022 818 03 50(Romanska Švajcarska)

Nadgledanje sprodjenja Zakona za strance

Projekt napreduje

Krajem avgusta 2007 godine,Konferencija ugostiteljskebranše, koja je održana u Be-rnu, izglasala je plate za 2008godinu.

Za oko 200 000 namještenika ugosti-teljstva i hotelijerstva, plate će se od 1.januara 2008 povećati dva procenta.Zaposleni bez stručnog zanimanja za-radjivaće mjesečno najmanje 3300franaka bruto, a zaposleni sa zani-manjem u struci 3730 franaka. Uzprosječnu prognozu godišnjeg posku-pljenja, to će značiti povećanje mini-malne oplate za oko 1,5 procenata.«To je duplo više nego u prošloj godi-ni», kaže sindikalni sekretar MauroMoretto.

Prihvatanje bez ushićenjaSindikat Unia žali što minimalne pla-te za zaposlene bez zanimanja u stru-ci nisu porasle za više od dva procenta,izjavio je Moretto. Ipak, ne smije seizgubiti iz vida da su minimalne pla-te u ovoj branši, od 2001 godine sa2510 franaka brutto skočile za skoro800 franaka. Delegate Konferencijebranše ugostiteljstva, izglasali su pla-te za 2008 godinu bez velikog ushi-ćenja, ali sa ogromnom većinom. Re-zultat su obilježili «prihvatljivim», jeru odnosu na prošlu godinu predsta-vlja ipak jasan napredak. Pri tome,pregovori o 13. mjesečnoj plati za-počinju, takodje, u ranu jesen ove go-dine.

13. mesečna prioritetZa predstojeće pregovore o L-GAV, de-legati su utvrdili jasne ciljeve. Glavnizahtjev odnosiće se na uvodjenje 13.mjesečne plate za sve zaposlene ubranši ugostiteljstva. Bolji trenutak zaostvarenje ovog cilja, ne postoji, sa či-me su se složili svi prisutni. Naime,ugostiteljstvo je poslednjih godina

bilježilo konstanatan rast. Noćenja uhotelu su u proteklim godinama, po-većana čak za šest procenata, a priho-di u restoranima bilježili su stalni po-rast. Delegati su se takodje složili, dabi zbog uslova rada u ovoj djelatnosti,koji znače rad pod velikim pritiskom,trebalo rad po pozivu što više izbjega-vati. Što se tiče zaposlenih bez završe-nog zanimanje u branši, zaključeno jeda i oni imaju pravo na fer plate, obzi-rom na ogromno stečeno radno isku-stvo i kvalifikovan rad. Danas oni,nažalost, imaju pravo samo na apso-lutnu minimalnu platu, koja će od 1.januara 2008 iznositi 3300 franakabrutto. Borka Suković (55) snažno sezauzela za starije zaposlene. «Mi višene radimo, možda, tako brzo kao mla-di, ali zato imamo ogromno radnoiskustvo koje je naše bogatstvo», kažežena zaposlena kao sobarica u jednombernškom hotelu. I dalje: «I stariji za-posleni moraju raditi do penzije.»

� Judith Stofer

Gradjevinarstvo Švajcarskedoživljava procvat i u mome-ntu nedostaju kvalifikovaniradnici.

Iz tog razloga biroi za zapošljavanjetemporernih radnika poput Daily Jobimaju pune ruke posla. Oni zapošlja-vaju sve više radnika iz susednih drža-va a posebno iz Nemačke. Nije redakslučaj, da je na gradilištima čak polo-vina radnika zasposleno temporernoodnosno na odredjeno vreme. Tamogde postoje Opšti radni ugovori, kojisu od strane Savezne valde proglašeniopšteobaveznim, oni su obavezni i zatemporerne radnike. Medjutim, uprkos tome, temporeni biro DailyJob nemačkim radnicima ne plaća niplate ni socijalna davanja na osnovuORU-a.

Zakidanje na svemuOva firma ne isplaćuje ugovorne mi-nimalne plate i ne odbija radnicima ai sama ne uplaćuje doprinose Penzio-noj kasi, koristeći zaobilaženje za-konskih propisa. Problem je, da ako seradnici bune ili uključe Sindikat Unia,kazna odmah sledi. Sindikatu Unia supoznati slučajevi nesklapanja novogugovora, što drugim rečima znači ot-kaz, kod reklamacija za niske mini-malne zarade ili za Penzionu kasu.

Pogoršanje radnih uslovaZbog toga, ovaj biro za zapošljavanjetemporernih radnika snosi odgovo-rnost za pogoršanje radnih uslova uGradjevinarstvu i to ne samo za te-mporerne već i za stalno zaposleneradnike. Jer, ko ne plaća korektne pla-te i socijalne doprinose može da gra-

di objekte ispod realne cene. Na tajnačin se ugrožavaju firme, koje ko-rektno plaćaju radnike i nisu u stanjuda grade jeftino. Unia je jednom spe-ktakularnom akcijom formalno za-tvorila vrata biroa Daily Job i istovre-meno izvestila nadležne kantonalneorgane za preuzimanje odgovarajućihkaznenih normi. Istovremeno se spro-vode analize kontrola Paritetnih ko-misija. Zahvaljujući ZOU-u za Gra-djevinarstvo Sindikat i poslodavci subili u stanju da kontrolišu temporerne

biroe i da ih prinude na isplatu odgo-varajućih ugovornih davanja.

Korak nazadOtkazom ZOU-a na kraj septembra odstrane poslodavaca nastaje bezugo-vorna situacija, gde više nije mogućakontrola i prinuda biroa na isplatu pla-ta i socijalnih davanja. Rezultat je ismanjenje zarada i socijalnih davanjau Gradjevinarstvu za sve.

horizonte Nr. 7 | September 2007 | serbo-kroatisch 3

Zakon za strance i političke izbeglice

Rasizamugrožava demokratiju

Prihvatanje novih Zakona zastrance i političke izbeglicena glasanju održanom 24.septembra 2006. god. bilo jeudarac ne samo za stranceveć i za sve napredne snageu Švajcarskoj.

Ovakav rezultat će naravno imati uti-caj i na izbore koji će se održati okto-bra ove godine. Praktično sve gra-djanske partije slede Švajcarsku na-rodnu partiju (SVP) sa temama pro-tiv stranaca i na taj način stavljaju akcenat na tzv. uspešnu politiku pa-rtije saveznog ministra za policiju iopravdu Ch. Blocher-a. Tako ove pa-rtije idu u lov na birače sa jasnim ra-sističkim tendencijama. Ovde je ne-ophodno odlučno podizanja glasaprotiv rasističkih argumenata.

Partija migranataJedna grupa švajcarskih gradjana sastranačkim poreklom je želela da fo-rmira svoju političku stranku i da uzme učešća na izborima za Veće na-roda švajcarske konfederacije. Levi-čarska partije PdA Cirih, je već stu-pila u kontakt sa platformom za mi-grante u kojoj su ujedinjene brojneorganizacije migranata. Tako je na-stala ideja, da se zajedno sa ovompartijom ide na savezne izbore.

Odluke o strancima bez njihKao švajcarski gradjanin sa strana-čkim poreklom ja dobro poznajemovu problematiku. O migraciji je do-sada pričano i za nju je nešto i uči-njeno, ali bez učešća nje same. Sadami stranci želimo, da sami iznosimonaše probleme i da tražimo načineza njihovo rešenje. Tim povodomsam se ja, kao kandidat javio za reč.

Društvo bez rasizmaMoj najviši cilj je društvo bez rasi-zma. Isto tako je važna borba protivsvakog vida diskriminacije lica, bazobzira da li su u pitanju žene, siro-mašni, invalidi, homoseksualci ilimladi. Za mene su ovo primarni za-daci, jer u savremenom svetu prote-rivanje na rub društva postaje sveočiglednije. Rasizam ne zanči samonetrpeljivost prema strankinjama istrancima. On, što je tragičnije, vo-di razbijanju demokratskih struktu-ra i uništenju pravne države. Zbog to-ga ja zastupam ideju, da rasizamugrožava demokratiju.

� Mehmet Akyol, kandidat za Veće naroda, PdA, lista 23

Sada deo profita konačnomora ići i na konto «normal-nog radnog čoveka», zahtevaSavez sindikata Švajcarske(SSŠ), tj. plate se za narednugodinu moraju povećati za 3do 4 procenata za sve a za že-ne još 1 procenat više.

Pravedno povećanje za sveBolji momenat za zahtev za poveća-nje plata za sve SSŠ, koji okuplja na-jvažnije strukovne sindikate Švajca-rske, nije odavno imao. Privredni na-

predak je vidan, značaj i solidan i naosnovu izveštaja Saveznog zavoda zaprivredu (Seco) i prošle godine je izno-sio više od 3 procenata.Uprkos izuzetno povoljnoj privrednojsituaciji povećanje plata proteklih go-dina je bilo malo i nedovoljno. Sadaje došao momenat, kada Sindikati sapravom zahtevaju deo ostvarenogprofita i za same zaposlene. Uprkos to-me, što su posloprimci morali da ra-de više i efikasnije, profiti su ugla-vnom otišli na konta menadžera a sa-mo 1,5 procenata zaposlenima. Sada

je vreme da se ova nepravda ispravi.

Za veće plate za ženeSSŠ se kao i uvek posebno zalaže za ra-vnopravnost plata tj. za povećanje za-rada za žene. Iako je razlika zaradamuškaraca i žena usmerenim akcija-ma za povećanje minimalnih plata naopšteugovornom nivou doneklesmanjena, to medjutim još uvek nijeprava ravnopravnost zarada žena imuškaraca. Razlika i dalje iznosi 10procenata. Zbog toga SSŠ zahteva do-datan 1 procenat povećanja za žene.

Sindikati za generalno umesto pojedinačnog povećanja plata

Povećanje i ravnopravnost plata

Sindikat Unia za zanimanja i branše za koje sklapa ORU-e zahteva sledeća poboljšanja za 2008. god.

Sektor Branša Zahtevi povećanja

Zanatstvo Seconde oeuvre Romandie + fr. 150 za sve (= ca. 3%)

Stolarstvo + fr. 150 za sve (= ca. 3%)

Električari skupoća i + 1,5% realno uvodjenje paušalnih špeza (ukupno +3%)

Gradjevinarstvo Glavna gradj. grana Bezugovorna situacija od 1.10.2007

Industrija gradj. materijala + fr. 200 za sve ili + 4%

Uslužne delatnosti Trgovina (Migros, Coop,…) + fr. 150 za sve (ca. 3,5%); + ca. 1% za žene

Sigurnost + skupoća i 2,5% mesečne plate; + skupoća i 3% satnica

Transport + fr. 200 za sve; (+ fr. 150 onima koji su dobili ovećanje 07)

Industrija MEM skupoća + 2–4% realno, najmanje + 200 fr. za žene, minimalne plate

fr. 3800 za, nekvalifikovane, fr. 4300 za kvalifikovane 13x

Hemija 3% do 5% za sve; Žene (još otvoreno)

Osim toga, za sve branše se zahteva jedno nadprosečno povećanje minimalnih plata

Učenici u Ugostiteljstvu

Nove minimalneplate 2007/2008Ove nove školske godine 2007/08. subrojni polaznici krenuli u školu učenikau privredi za Ugostiteljstvo. Na osnovu do-govora izmedju predstavnika posloda-vaca I Sindikata učenici u privredi u Ugo-stiteljstvu, koji su uspešno završili školo-vanje, imaju pravo na minimalnu platu ito od početka ove školske godine:

3-godišnje osnovno školovanje za svedočanstvom (EFZ)

1.godina škole fr. 1020

2. godina škole fr. 1300

3. godina škole fr. 1550

2-godišnje osnovno školovanje sa stručnom diplomom (EBA)

1. godina školovanja fr. 1020

2. godina školovanja fr. 1300

Za učenike, koji posle ostvarenjadiplome EBA pohadaju skraćenunastavu za svedočanstvo EFZ

1. godina skraćenog drugog osnovnog školovanja fr. 1300

2. godina skraćenog drugog osnovnog školovanja fr. 1550

Za polaznike, koji posle ostvarenja sve-dočanstva EFZ završe jednogodišnjizanat sa diplomom fr. 1750

Ostale informacije na temu godišnji odmor, radno vreme, troškovi ishraneitd. možete dobiti u svakom Unia sekre-tarijatu.

Temporerni biroi za zapošavanje

Daily Job i nemački radnici

Spektalularno zatvaranje temporerne firme Daily Job od strane Unia-e.

Mehmet Akyol, sindikalac i neumorni borac za politička prava stranaca.

Za Konferenciju ugostiteljske branše

13. plata prioritet

Jedna od akcija za ostvarenje zahteva: 13. plata za sve u Ugostiteljstvu.

Delatnost čušćenjaP. Na koliko godišnjeg odmora imam pravo?Imam 49 godina i radim već 14 godina kod istog preduzeća za čišćenje u kantonu Bern.Moja koleginica na poslu, koja ima 19 godi-na i počelaje ove godine da radi u firmi, imapet sedmica godišnjeg odmora. Moja šeficameni daje samo četiri sedmice odmora go-dišnje. Da li ja, kao dugogodišnji radnik imampravo na pet sedmica godišnjeg odmora?

O. Ne. Na osnovu čl. 329a Obligacionog prava Šva-jcarske (OR) poslodavac je dužan da zaposlenimada svake godine radnog staža najmanje četiri se-dmice godišnjeg odmora. Mladi posloprimci do 20.godine starosti imaju pravo na najmanje pet sed-mica godišnjeg odmora. Ovo pravo ne zavisi od to-ga da li se radi o polazniku škole učenika u privre-di ili o običnom zaposlenom. Član OR 329a defi-niše samo minimalno pravo na godišnji odmor, kaošto je to slučaj i sa ostalim brojnim zakonskim no-rmama. Opšti radni ugovori ili pojedinačni radni ugo-vori obično predvidjaju duže godišnje odmore i tou zavisnosti od godina sttarosti i godina staža u pre-duzeću. Tako napr. u učenici u privredi imaju pra-vo na šest sedmica godišnjeg odmora. Ovo na osno-vu Opšteg radnog ugovora za delatnsot čišćenja zaNemačko govorno područje Švajcarske, koji je odstrane Savezne vlade proglašen opšteobaveznim.Na osnovu istog ugovora, pravo na pet sedmica ima-ju zaposleni, posle 50 godina starosti pod uslovom

da imaju pet godina radnog staža. Kako Vi narednegodine slavite 50. rodjendan i imate više od pet go-dina radnog staža, od 2008. god. imate pravo napet sedmica godišnjeg odmora.

Radna nesposobnostP. Da li je ovaj otkaz važeći? Ja sam tesar i od2004. god. radim u istoj gradjevinskoj firmi.U poslednje vreme imam jake bolove u kičmi.Od 10. marta 2007. do 30. maja 2007. bio samsto posto nesposoban za rad. 31. maja sammogao ponovo početi da radim. Šef mi je ta-da saopštio, da mi je zbog mojih zdravstve-nih problema, poštom poslao otkaz za kraj ju-la 2007. istog dana kada sam došao kući,našao sam u poštanskom sandučetu pisme-ni otkaz. Mogu li da preduzmem nešto protivovog otpuštanja?

O. Nažalost ne. Na osnovu Zemaljskog okvirnogugovora za gradjevinarstvo (ZOU) čl. 21, otkaz odstrane poslodavca je zabranjen za čitavo vreme dokradnik prima dnevnice osiguranja za bolest ili Osi-guranja za nesreću. Za važnost otkaza nije bitno ka-da je on napisan i kada je poslan. Odlučujuće je,kada je otkaz stigao kod Vas. Vii ste naime dobiliotkaz prvog radnog dana posle radne nesposo-bnosti. Od tog dana Vi imate pravo na platu a ne nanadoknadu izgubljene plate za bolest. Prema tome,uslov člana 21 ZOU-a više nije ispunjen i otkaz po-slodavca je važeći.

horizonte Nr. 7 | September 2007 | serbo-kroatisch 4

www.unia.ch

Beilage zu den Gewerkschaftszeitungen work, area, Événement syndical | HerausgeberVerlagsesellschaft work AG, Zürich, Chefredaktion: Marie-José Kuhn; Événement syndical SA,Lausanne, Chefredaktion: Alberto Cherubini; Edizioni Sociali SA, Lugano, Chefredaktion:Françoise Gehring Amato | Redaktionskommission M. Akyol, M. Pereira, M. Komaromi, H. Gashi, M.Martín | Sprachverantwortlich Mira Komaromi | Koordination Mira Komaromi |Layout Simone Rolli, Unia| Druck Solprint, Solothurn | Adresse Redaktion «Horizonte», Strassburgstr. 11, 8021 Zürich, redaktion@unia.ch

Pravno savetovanje

Vi pitate – Mi odgovaramo

Uz prekrasno vrijeme i odlično raspo-loženje, po šestu put je u Cirihu za-počela tradicionalna «Trka protiv ra-sizma». Trkači i trkačice, medju njimai zamjenik predsjednika Unia Sindi-kata Andreas Rieger, obavezali su se,da za svakih predjenih 400 metarastaze oko pekarskog pogona, uplateiznos koji sami odrede.

Što više optrčanih krugova značilo je i više upla-ta. Ako je neko od učesnika bio nedovoljno fi-zički spreman ili jednostavno nije mogao ili že-lio trčati, mogao je ostale trkače i trkačice spo-nzorisati ili jednostavno bodriti. Učešće su uzeli veliki i mali, brzi i spori, ali istotako izdržljivi i nedovoljno trenirani. Poneki čaki u dječijim kolicima ili na ledjima roditelja.

Sindikati dugog dahaSindikatu su i ovaj put bili prominentno za-stupljeni. Pored Andi Riegera učešće u trci uzeli

su i mnogi drugi predstavnici i predstavnice Si-ndikata: Giovanni Giarrana (član iz sindikalnebaze i predstavnik migracije u predsjedništvuUnia), Bernd Schlemmer (predsjednik Migra-cione komisije Uster), Andreas Scheu, sindika-lni sekretar Cirih Oberland, Manuela BrudererSGB i ostali.Svi sindikalci su dostigli ili prestiglisvoje zacrtane prognoze u trci.

Sakupljeno 40.000 franakaCijela predstava postigla je potpuni uspjeh: zaSPAZ – udruženje «lica bez papira» sakupljenoje 40.000 franaka. Cilj ciriškog sindikata Unia ibio je, da se na trci prikupi što više novčanih pri-loga. Sve je imalo, znači, i jednu dobru svrhu:prilozi su uručeni udruženju «lica bez papira»– SPAZ. Istovremeno je, za vrijeme održavanjatrke, bilo organizovano savjetovanje za za svalica koja nemaju dozvolu boravka – na pr. pi-tanja o zdravlju, školovanju djece i slično – sveu cilju angažovanja javnosti u borbi za njiho-va prava.

Trka protiv rasizma u Cirihu

Gest u dobru svrhu

Za bolje sporazumevanje sa školskimustanovama i vlastima, za bolju ko-munikaciju sa šefom o radnim uslo-vima, za sve one koji imaju prostornihi vremenskih problema za posećiva-nje kurseva nemačkog jezika, Uniaorganizuje iste.

Od 2002. god. Unia nudi ove kurseve strankinja-ma i strancima zaposlenim u delatnsoti čišćenja iu ugostiteljstvu. Nastava na kursu je prilagodjenapolaznicima kursa i omogućava im bolje sporazu-mevanje u svakodevnom životu. Nastavni planobuhvata 65 sati sedmično i plan nastave se pri-lagodjava polaznicima kursa. Mesta održavanjakursa se odredjuju tako, da polaznici kursa ne mo-raju dugo da putuju. I ove jeseni počinju kursevi nemačkog jezika za za-poslene u delatnosti čišćenja u mestima Basel iBern i za zaposlene u ugostiteljstvu u CentralnojŠvajcarskoj. Ovi kursevi, koje finansiraju Saveznakomisija za strance (EKA), kantoni Bern, Basel i Lu-zern kao i Paritetna komisija delatnsoti čišćenja, semogu sprovesti uz skromna finansijska sredstva.

Kursevi uskoro počinju. Zainteresovani se mogu odmah ili što pre javiti u svoj sekretarijat SindikataUnia.

Plan održavanja kursevaBasel Nemački za zaposlene u delatnsotičišćenja; Početak kursa 7.11. (do maja 2008.)Prijavljivanje: do 5. 10. 2007.Bern Nemački za zaposlene u delatnsotičiošćenja; Početak kursa 20.10.2007. (do marta/aprila 2008). Prijavljivanje odmah.Centralna Švajcarska Nemački za zaposlene u Ugostiteljstvu je počeo 10.9.2007. i trajaće do decembra. Zainteresovani se mogu odmahprijaviti u svojoj Unia sekciji. Waadt Kurs nemačkog jezika za zaposlene u delatnsoti čišćenja; Početak kursa 6.11.2007(do marta/aprila 2008.); Prijavljivanje do30.10.2007.

Prijavite se! Ovo je Vaša šansa za olakšanjesvakodnevnog rada i života.

Mnogo uspeha!

Za uspešniju svakodnevnicu

Unia kursevi 2007

Očekivani izveštaj Savezne vladeŠvajcarske o integraciji svodi se na je-zičku kompetenciju bez dovoljnogosvrta na diskriminacije. Na taj načinsu praktično isključene mere za su-zbijanje diskriminacija.

Iz uvodnog izlaganja nadležnog ministra za po-liciju i pravdu Ch. Blocher-a bilo je jasno, da seintegracione mere sa povećanjem od 2,6 milio-na franaka godišnje uglavnom svode na «Centarza kompetencije u sportu i integraciji» tj. na reša-vanje problema komunikacije a ne stvarne inte-gracije.Uprkos tome, što su investicije u integracijuisplative ne samo za pojedinca već i za društvou celini, nedovoljna finansijska sredstva i svo-djenje cele problematike na jezičko sporazume-vanje, sigurno ne ide u prilog integraciji strana-ca. Tako će društvena kasa i dalje biti opterćenatroškovima koji su posledica neintegracije stra-nih državljana u Švajcarskoj. Koliko je valstimau Švajcarskoj malo stalo do integracije migranatapokazuje i primer, da se obavezni kursevi jezikakantona za strance, finansiraju iz džepova samihstranaca, i posle uspešnog pohadjanja nema nipomena o vraćanju sredstava. U svakom sluča-

ju, izveštaj je tu, ali on ne donosi ništa novo aposebno ne poboljšanja.

Sprečavanje diskriminacijeMere za sprečavanje diskriminacije migranata suviše nego potrebne. Izveštaj Savezne vlade sta-vlja u centar pažnje poznavanje jezika domaći-na. iako je jezik jedan od osnova integracije, nemože se reći da je savladavanjem jezika postig-nuta integracija. ovde se ne sme zaboravitidiskriminacija migranata u radnom svetu. Takonapr. nije redak slučaj, da stranci za isti posao isa sitom kvalifikacijom automatski zaradjujumanje samo zato što su stranci. Isto tako, razno-raznim izgovorima strankinjama i strancima jeotežano samo zapošljavanje. Zbog toga nije ja-sno, zbog čega izveštaj o integraciji ne posveću-je pažnju merama za sprečavanje diskriminaci-ja prema migrantima. Savezni zavod za privre-du (Seco) naime obaveštava poslodavce o tome,da posloprimci sa stranim korenima mogu bitiobogaćenje umesto smetnje za datu firmu.Ovakve mere bi pre zaživele, kada ih ne bi spro-dila kao što je planirano udruženja poslodavacai branši, već i Sindikati sa svojim kvalifikovanimstrukturama za pitanja integracije migranata.

� Manuela Bruderer, SSŠ

Izveštaj Savezne vlade o integraciji

Nedovoljan i jednostran

Andreas Rieger (u sredini), kopredsednik Unia-e, uvek u žiži dogadjaja.

Kiosci Valora

Štednja na personaluPosle podnošenja negativnog bilansaza polugodišnje poslovanje grupa Va-lora je saopštila plan mera u cilju po-stizanja boljih rezultata. Pored pro-mene u ponudi, jedan deo mera seodnosi na prilagodjavanje mreže fili-jala kao i na promene strukture orga-nizacije.

Sindikat Unia sa sumnjom prati ovakav razvojsituacije. Postoji opasnost, da nova strategijaznači još veći pritisak na zaposlene u kioscima isamim tim daljnje pogoršanje radnih uslova.

Unia od vodjstva firme zahtevaSprečavanje daljnjeg pogršanja ionako teškihradnih uslova, isplatom pristojnih plata u izno-su od najmanje fr. 3500, Ukidanje rada na po-ziv i radne ugovore sa peciznim radnim satima;Sprečavanje masivnog ukidanja radnih mesta iotpuštanja personala; Sprečavanje još većegopterećenja personala merama racionalizacije;Što skoriji nastavak pregovora za sklapanje je-dnog Opšteg radnog ugovora (ORU), poputonog koji je Unia već sklopila sa drugim poslo-davcima ove delatnosti.