S p e c i j a l n i p r i l o g

11DOGRADWA BVP M-80/M-80A

PETNAESTVERZIJA

ISTOG VOZILA

NOVI JAPANSKI AVIONI

RAZVOJ KAO TEHNOLO[KITRENING

ARSENAL

REVOLVER SMIT I VESON, MODEL 29, U KALIBRU MAGNUM 44

NAJMO]NIJI NA SVETU

28 15. novembar 2007.

Relativno dug period operativne upo-trebe doma}eg borbenog vozila pe{a-dije BVP M-80 i M-80A mogao bi da seoceni kao ograni~avaju}i ~inilac zawihov budu}i opstanak u naoru`awu

Vojske Srbije. Mo`da bi stawe bilo i za-briwavaju}e kada bi zemqe u okru`ewuimale modernija guseni~na vozila te vrste.Ali to nije tako. Ipak, indiferentan odnosnije po`eqan.

Susedne zemqe ubrzano ugovaraju ilive} nabavqaju iz uvoza najnovije oklopnetransportere (OT) to~ka{e, „hit vozila“koja ko{taju vi{e od dva miliona ameri~-kih dolara, a neka dosti`u cenu oko pet mi-liona dolara. Mi se ne pomeramo s mesta utom smislu. Za{to? Naj~e{}i odgovor jeste:nema para. Ali to nije opravdawe za inert-nost. U istupima zvani~nika Srbije i od-brane mo`e da se nasluti da se i o tomeozbiqno razmi{qa. Strategijski pregledodbrane, izme|u ostalih prioriteta u raz-voju sistema odbrane, kao jedno od strate-gijskih opredeqewa, defini{e izgradwubrojno mawe, ali savremeno opremqene iborbeno osposobqene vojske za izvr{ava-we raznovrsnih zadataka u mogu}nim izazo-vima i pretwama za odbranu Srbije.

Snage na{e Kopnene vojske u procesutransformacije reorganizovane su u ~eti-ri brigade KoV, jednu specijalnu i artiqe-rijsku brigadu, kao osnovne zdru`ene tak-

Dogradwa BVP M-80/M-80APETNAEST VERZIJA ISTOG VOZILA 28

Improvizovana i modifikovanaoru`jaPU[KE IZ KU]NE RADINOSTI 34

Revolver smit i veson, model 29, u kalibru magnum 44NAJMO]NIJI NA SVETU 38

Protivhelikopterska odbranatenkovaPRILAGODQIVOST PRETWAMA 40

Novi japanski avioniRAZVOJ KAO TEHNOLO[KITRENING 43

BarokomoreISPITIVAWE GRANICA MOGU]EG 46

SADR@AJ

PETNAEST VERZIJD O G R A D W A B V P M - 8 0 / M - 8 0 A

Od prvoga javnog prikazivawa na paradi 9. maja 1975. u Beogradu, doma}i BVP M-80 izazivao jepa`wu stranih vojnihstru~waka, koji su ga nesum-wivo cenili. U gra|anskomratu devedesetih godina i zavreme agresije Natoa na SRJ, ta vozila, jednostavna za rukovawe, stekla su poverewesvojih posada, pokazav{i pouzdano funkcionisawe iefikasnost u borbenim dejstvima. Tako je do danas,ali kako tehnologija brzo napreduje, ukazuje se potrebada se i ta vozila modernizuju.

te{ke OT nemerah (informacije govore, poceni od jedan i po do dva miliona ameri~-kih dolara po vozilu). Francuska je po~e-la modernizaciju svojih BVP tipa AMX-10P/PC (od ukupno 350 modernizova}e 108po ceni ve}oj od pola miliona ameri~kihdolara za vozilo). Pri tome se ra~una nawihov ostanak u armiji do 2020. godine, dokada }e pristi}i iz proizvodwe to~ka{ VB-CI 8h8 ~iji je razvojni put trajao vi{e od15 godina i komandni VBC 8h8, (550 plus150 tih vozila).

Velika Britanija, po svome programumodernizacije BVP Warrier po planu, WLIP(modernizacija IFV Warrior), od ukupno pro-izvedenih 789 vozila modernizuje 449 ba-znih modela, sa ulagawem ve}im od jednemilijarde dolara, a jo{ 125 vozila bi}ekonvertovano u vozila za podr{ku. Podse-timo se da je Warior vr{wak na{ih BVP M-80A (proizvo|eni su od 1986 do 1995).Usvojen je i plan modernizacije tenkovaChallenger 2 (ima ih 386), {to }e ko{tativi{e od 2,5 miliona dolara po jednom vo-zilu. Samo ti primeri dovoqno upu}uju davidimo kako to rade oni kod kojih je raci-onalnost u tro{ewu bitna odlika. Moder-nizacijom se starija OBV dovode na nivoaktuelne ili naredne tehnolo{ke genera-cije, ali uz mawa finansijska ulagawa.

Od samoga po~etka razvoja BVP M-80(razvojna oznaka OT M-980) JNA se opre-

29

ti~ko-operativne sastave bataqonskog ti-pa. U brigadama se nalazi oko 250 tenkova/M-84/84A i T-72M/ i oko 350 BVP (M-80i M-80A). Kako Vojska Srbije raspola`e saoko 550 BVP, ~ija je modernizacija preki-nuta devedesetih godina, name}u se dva pi-tawa – do kada }e modernizacija da kasni i{ta }e biti sa prekobrojnih oko 200 BVP?Da li }e i oni do~ekati giqotinu „brener“aparata (kao T-55 i druga stara oklopnaborbena vozila – OBV)?

MODERNIZACIJAOd razvoja prvih prototipova BVP do

dana{wih dana, u programima razvoja imodernizacije, te konverzije u druge vrsteOBV, razvijeno je petnaestak tipova vozi-la na osnovi {asije BVP M-80/80A. Ve}i-na zemaqa u svetu, pored nabavke novihOBV, intenzivno modernizuje svoja starijaili ~ak zastarela vozila, ali ih malo wihre`e i {aqe u livnice ~elika. Eklatantanprimer jeste Izrael (sa buxetom za odbra-nu oko 12,5 milijardi ameri~kih dolara,plus oko 2,5 milijarde vojne pomo}i izSAD godi{we). Tamo se modernizuju stariOT M-113/113A1 (imaju ih oko 5.500 hi-qada, raznih modela), koji su vr{waci na-{ih rashodovanih OT M-60/M-60P iz {e-zdesetih godina 20. veka. U planu je moder-nizacija oko 500 OT. Konverzija prvih se-rija doma}ih tenkova merkava Mk 1 i 2 u

A ISTOG VOZILAdelila za sprovo|ewe razvojnog projektaradi ugradwe komponenata novijih tehno-lo{kih re{ewa, sa orijentacijom na do-ma}e istra`iva~ko-razvojne i proizvodnepotencijale, ali ne po svaku cenu. Gde je bi-lo pogodno – da se ne bi kasnilo, i ako jestrano re{ewe bilo boqe, nije se ni odtoga odustajalo. Ve} na startu proizvodwebaznog modela BVP M-80 od 13,5 t (top 20mm M-55 spregnuti mitraqez PKT i dvausmera~a POVR M14M maqutka, motor di-zel HS115-2 V8, 194 kW) zapo~ela je modi-fikacija podsistema vozila (oko 270 odproizvedenih 1.000 vozila) i od 1984. go-dine te~e proizvodwa BVP M-80A, mase13,85 t (isto naoru`awe, ali sa ja~im mo-torom od 235 kW). Kako je model M-80Apredstavqao solidnu bazu za razli~ite do-gradwe, modifikacije i konverzije, zapo-~et je intenzivni razvoj novih projekata:komandnih vozila, vozila za POB i PVO,in`iwerijskih, izvi|a~kih, sanitetskih.

Uprava OMJ, VTI i namenska indu-strija su, kao posebnu aktivnost, imaliprograme modernizacije BVP M-80A. Naj-pre u vozilo sa topom 30 mm BVP M-80A1,potom u izvi|a~ke varijante BVP M-80AI. Navedeni programi su obustavqeni saraspadom SFRJ. SRJ je devedesetih godi-na poku{avala da nastavi zapo~ete pro-grame ili otvori nove. Rezultat su biliBVP M-96, pa BVP M-80A/98, da bi se2006. i ove godine obnovio program sa-mohodnog PA topa 30/2 mm, ali sa potpunoredizajniranom kupolom u odnosu na ta-kvo oru|e iz osamdesetih godina.

STRELA -10M2Na osnovu BVP M-80/80Au proteklom

periodu razvijeno je dosta vozila – do ni-voa serijske proizvodwe do{li su komand-ni BVP za nivo komandira mehanizovane~ete, BVP M-80A K^, za nivo komande me-hanizovanog bataqona, BVP M-80A KB. Zanivo oklopne i mehanizovane brigade i di-vizije, komandni transporter VK M-80 sti-gao je do nulte serije, ali se proizvodwanije nastavila zbog ratnih zbivawa. Vozi-la su bila opremqena odgovaraju}im sred-stvima veze, {tabnim pomagalima, bez na-oru`awa na kupoli, osim jednog mitraqezana tureli za samoodbranu, a BVP M80A K^je zadr`ao naoru`awe na kupoli.

Kalibar topa od 20 mm na baznom mo-delu pokazao se kao nedovoqan, pa je upo-redo sa proizvodwom BVP M-80 tekao raz-voj modernije verzije BVP M-80A1, naoru-`ane doma}im topom 30 mm zastava – M-86i POVR 9M14P1 maqutka-1, instalisanomu modifikovanoj kupoli ~e{kog porekla vi-dra (jednosedna kupola). U toku 1988. izra-|ena su dva prototipska vozila. Bila jeplanirana proizvodwa oko 200 jedinica uFamosu (Sarajevo), ali su ratna zbivawapresekla daqi rad.

OBV. Plan razvoja trebalo je da se usvojina Glavnom vojnotehni~kom savetu (GVTS)1988. Osnovu za konstrukciju izvi|a~kogvozila trebalo je preuzeti od BVP M-80A1. Razlike su bile u broju ~lanova po-sade (4 plus 4), efikasnijim sredstvima zavezu sa ve}im dometima i za{ti}enim kodi-ranim signalima, savremenijim ure|ajimaza no}na osmatrawa i izvi|awe, i rada-rom za osmatrawe na terenu. Planom rea-lizacije bila je predvi|ana proizvodwaoko 200 vozila. Taj program je obustavqen1992. godine.

RAKETNI SISTEM PVO SAVAU stru~noj literaturi i dokumentaciji

to vozilo se pojavqivalo sa nekoliko ozna-ka: SPOLO-1, BVP M-80A LT i POL M-91.Re~ je o BVP M-80Asa koga je uklowena ori-ginalna kupola, a instalisana kupola POLM-83 sa 2h3 usmera~a POVR, tipa maqutka9M14MPI (maqutka-P, a zadr`ava spreg-nuti mitraqez PKT 7,62 mm), prethodno pri-mewena na POL M-83 (popularno BOV-1).Do 1980. razvijena su dva prototipa POLM-91 na {asiji BVP M-80A. Odustalo seod toga rada i ubrzano je po~ela proizvod-wom POL M-83. POL M-91 na {asiji BVPM-80A bio bi primeren i danas, a mogu}-nosti za wegovo unapre|ewe su velike.

Krajem osamdesetih godina u Jugosla-viji je usvojena licenca za proizvodwu ra-ketnog sistema PVO malog dometa strela-10M na bazi BVP M-80A. Modifikacijamai nekim inovativnim re{ewima u licen-cnom razvoju dostignut je nivo verzije stre-la-10M2 boqih odlika od polaznog modela.Taj sistem je dostigao fazu razvoja proto-tipskog modela. Na verifikacionim ispiti-vawima, pri proveri verovatno}e uni{te-wa ciqa u okviru zadatih parametara sajednom ispaqenom raketom, dostigao je ve-rovatno}u uni{tewa od 0,3 do 0,6. Daqi

30

U Vtojnotehni~kom institutu i Zasta-va-oru`ju, ipak, nastavqen je rad na defi-nisawu kupole M-91 i nekih elemenata na-oru`awa, pa je devedesetih godina BVP satom kupolom dobio oznaku BVP M-96, da bise nekoliko godina kasnije to sredstvo po-javilo kao BVP M-80A/98. Pod tim nazi-vom, ali sa izvesnim odstupawima od prvo-bitno definisanih razvojnih elemenata,vozilo je prikazano na poligonu Tehni~kogopitnog centra u Nikincima, povodom pro-slave Dana Vojske SRJ i 55 godina od osni-vawa Jugoimporta – SDPR. Vojnim, politi~-kim, i privrednim predstavnicima, te iza-slanicima odbrane stranih zemaqa, 30. ju-na 2004. prikazani su i vo`wa BVP M-80A/98 sa kupolom M-91-EII, i ga|awe iztopa 30 mm zastava M-86.

PERSPEKTIVNA KONCEPCIJAI pored distance od deset godina,

koncepcija BVP M-96 (dogra|ena verzijaBVP M-80A1) bila bi validno re{ewe, uzodre|ene dogradwe, i danas. Po~etak ra-da na Takti~koj studiji u Upravi OMJ G[JNA na razvoju BVP nove generacije dati-ra jo{ iz 1987. godine. Po toj koncepcijimasa novog BVP trebalo je da bude oko16,5 t (bazni model oko 14 t), da ima dvo-~lanu kupolu, top kalibra 30 mm, stabili-zaciju u obe ravni, laserski deqinomer,ni{anski ure|aj sa termalnim kanalom ibalisti~kim ra~unarom. Za{tita od APprojektila u predwoj polusferi od kali-bara 30 mm na 1.000 m, ostalih strana odkalibra 12,7 mm projektila AP. Za sli~anstandard za{tite kod savremenih BVPborbena masa vozila je odavno prema{i-la 20 t, {to se smatralo gorwom grani-com, i dostigla vi{e od 30 t, a kod nekih ido 40 t, ne ra~unaju}i varijante te{kihOT nastalih konverzijom starijih tipovatenkova.

Top 30 mm M-86 sa svojim AP projek-tilom ima probojnost oklopa od 60 mm/90

stepeni/1.000 m, odnosno trostruko vi{eod baznog oru|a na BVP M-80, topa 20 mmM-55. Efikasna daqina ga|awa pove}anaje za 500 – 1.000 m u odnosu na top 30 mmM53/59, odnosno za 1.000–1.500 m u od-nosu na top 20 mm M-55. POVR tipa maqut-ka-2M, novija maqutka- 2T, sa sistemom vo-|ewa PAS (II generacija POVR) dostizalesu probojnost 800 mm oklopa, tj. 800 mm izaERO. Cena vozila trebalo je da bude uve-}ana za 38 odsto, u odnosu na bazni BVP(1,5–1,85 miliona ameri~kih dolara), aliznatno ispod cena savremenih BVP, kako gu-seni~nih tako i to~ka{kih – na primer, vi-{enamenski razvojni MRAV 8h8 IFV Boxer od3,7 do 4,1 milion ameri~kih dolara, guse-ni~ni CV9035 Mk3 6,17 miliona, a PumaIFV dosegla je 8,4 miliona dolara.

Polaze}i od stawa modernizacije na-{ih OMJ sa tenkovima i BVP iz doma}eproizvodwe, savremenih koncepcijskih re-{ewa, Uprava OMJ je razradila Takti~kustudiju u kojoj je nagla{ena potreba pose-dovawa i savremenog izvi|a~kog guseni~nog

Komandno vozilo VK - 80A

„Strela-10M2J”

31

slu~aju POL M-91, to~ka{koj verziji BOV-3 4h4, na ~iju {asiju je montirana kupolasa dvocevnim topom 30/2 mm. Takvo sred-stvo dobilo je oznaku BOV-30. ̂ etiri pro-totipska vozila BOV-30 prodefilovalasu na Paradi pobede 9. maja 1985. godi-ne. To je bila labudova pesma i za BOV-30i za SPAT 30/2 mm M-80A. Istina, na pu-tu razvoja drugog oru|a, ispre~io se zah-tev da se prioritet da raketnom sistemuna bazi strele-10M, uslovno ozna~enomkao strela-10M2 sava.

Posle 16 godina, posmatraju}i pri-kazani SPAAG 30/2 na Sajmu 2007. godinei ocewuju}i wegove performanse, mo`e sezakqu~iti da je to sredstvo, u vreme razvo-ja i kasnije, ~ak bilo i ispred svih cevnihsistema PVO kojima je JNA raspolagala.

Razvojno-istra`iva~ki napori i po-duhvati VTI i Zastava-oru`ja, u saradwisa Teleoptikom, Rudi ^ajavcem, Prvom Pe-toqetkom, Slobodom – ^a~ak i drugimpreduze}ima, omogu}ili su da se dobijepristojno cevno oru|e PVO, prihvatqivihodlika i za dana{we vreme. Sigurno imaprostora za unapre|ewe ni{anskih i ra-~unarskih sistema, ugradwu radara i po-boq{awe municije. Ti i drugi potezi po-vrati}e ugled tog sistema, ukoliko nadle-

`ni budu imali sluha i razumevawa dacevna i raketna oru|a PVO predstavqajusolidnu spregu. ^iwenica je da su tokomrata u SFRJ i tokom agresije Natoa, pi-lotima borbenih aviona i helikopterasalve obele`avaju}e municije topovaPVO, bez obzira na nedovoqan plafondejstva, bile ve}a briga nego kada bi u re-trovizoru svoga kok-pita primetili „prat-wu” raketnog projektila.

Pored osnovne namenske upotrebe,SPAT 30/2 mm M-80A mo`e da se efika-sno upotrebi i kao sredstvo vatrene po-dr{ke na zemaqske ciqeve, pa i za borbuprotiv diverzantsko-teroristi~kih i po-buweni~kih snaga, ali i u uslovima tzv. ur-banog ratovawa i asimetri~nih dejstava.Wegove mogu}nosti manevra vatrom popravcu (360 stepeni) i visini (od –5 do+85 stepeni), te brzina navo|ewa (1,3rad/s) i ubrzawa oru|a (11,8 rad/s), a iposedovawe par~adno-fugasne i pancirnemunicije, omogu}uju veliki uspeh u borbiprotiv lovaca tenkova naoru`anih RBR iprenosnim POVR, lakih OBV (pancirniprojektil probija 60 mm oklopa na opti-malnoj daqini) i ~ine da to sredstvo po-stane pouzdana podr{ka snagama KoV. Mo-gu}nost da, pored tri stalna ~lana posa-

MINOPOLAGA^MOS M-80A razvijen je u VTI do

prototipskog nivoa i faze terenskog is-pitivawa. Namewen je za polagawe PTminskih poqa. Predstavqao je uspelo re-{ewe, u nekim elementima konstrukcije iboqe od postoje}ih stranih sistema.Oklopno telo BVP M-80A dogra|eno je iprilago|eno ugradwi ure|aja za manipu-laciju minama, {ar`erima za 288 PT mi-

na, dizalicom kapaciteta dve tone, odno-sno pet tona neposrednim dizawem {ar-`era. Posada je redukovana na tri do ~e-tiri ~lana. Ugra|ena je turela za mitra-qez 7,62 mm, a u vozilo su instalisanielektronsko-upravqa~ki sistemi sa{tampa~em podataka o broju, rasporedu,lokaciji minskog poqa i koraku ukopava-wa mina. Zbog uve}ane mase vozila (17,5t) MOS M-80A je imao za oko deset od-sto ni`e manevarske odlike.

razvoj je obustavqen zbog ratnih prilika uJugoslaviji.

Strela-10M2 J (projektni zadatak Sa-va) uspe{no je mogla da dejstvuje protiv ne-prijateqevih aviona koji lete u doletu br-zinama od 420 m/s, a u odlasku 310 m/s, navisinama od ekstremno malih 25 m (iznadzemqe) do 3.500 m, na daqinama od 500 do5.000 m i pri kursu na daqinama do 3.000m. Za taj sistem razvijena je doma}a kupolasa 2h2 lansera kontejnerskog tipa ({est ra-keta u vozilu kao rezerva). Sistem je pred-stavqao autonomnu vatrenu jedinicu, po{toje nezavisno od komande baterije mogao davr{i radarsku akviziciju ciqa, da ga iden-tifikuje i automatski odre|uje zonu za lan-sirawe rakete. Upravqawe raketnim si-stemom moglo je da se izvodi poluautomat-ski, automatski i ru~no (po potrebi).

Trokanalni sistem za samonavo|ewerakete (fotokontrastni, IC i kanal za za-{titu od smetwi) omogu}avao je raketi da„uhvati” ciq i da se autonomno navodi podnepovoqnim vremenskim uslovima i kadaprotivnik primewuje opti~ko ili IC ome-tawe.

Agresija Natoa na SRJ 1999. godinebila je zlehuda prilika da se proveri efi-kasnost sistema strela-10M iz koga je iz-vedena strela-10 M2J, ali nije.

RENESANSA DVEHIQADITIHNa ovogodi{wem sajmu NVO Partner

2007 bio je izlo`en i samohodni PAT30/2 mm na {asiji BVP M-80A. Jugoimport– SDPR i Zastava-oru`je su ga na marke-tin{kom prospektu oru|a ozna~ili kaoSPAAG 30/2 (samohodni PA top 30/2 mm).

Razvoj SPAT 30/2 M-80A zapo~eo jekasnih osamdesetih 20. veka. U zavr{nojfazi ispitivawa prototipskog modela iusvajawa u naoru`awe JNA modernizova-nog ni{ansko-ra~unarskog ure|aja J171-F1OA, a ubrzo potom i savremenijeg ra-darsko-laserske konfiguracije, sistemaMotorola 68000, za SPAT M53/59 iM53/70 na pragi V3S, o~ekivalo se da tajsistem bude pogodan i za novu kupolu M-90 i M-91 sa dvocevnim zastavinim PAT30/2 mm pri ugradwi na {asiju BVP M-80A. Posle zavr{enih ispitivawa proto-tipa, vozilo SPAT 30/2 M-80A je usvojenou naoru`awe.

Ocena da prage nisu odgovaraju}ere{ewe za pra}ewe tenkova i BVP i wi-hovu PVO u manevarskim dejstvima van pu-teva, potencirale su zahtev i potrebu raz-voja sistema PVO sa topovskim naoru`a-wem na {asiji BVP M-80. Zastarele ni-{anske sprave i SUV dodatno su poja~alizahtev za wihovu zamenu. U zadwem momen-tu razvoja SPAT 30/2 mm na {asiji BVPM-80A, odlukom vojnog vrha, odustalo seod tog projekta i prednost je data, kao i u

municije, meteorolo{ki i logisti~kih po-dataka o stawu sistema. Ni{anxija primai akusti~ne, pored vizualnih signala, a iupozorewe kada do|e do zastoja, ali i kaosignal optimalnog trenutka za otvarawevatre. Prelazak na ga|awe drugog ciqaostvaruje se brzo zahvaquju}i memorij-skom ~uvawu podataka u ra~unaru. Inte-grisana dnevno-no}na ni{anska spravaima stabilisano ogledalo glave u oberavni. No}ni kanal pasivnog tipa drugegeneracije omogu}uje dejstvo i no}u. Sa la-serskim daqinomerom mere se daqine dodeset kilometara.

MOGU]A DOGRADWA[asija BVP M-80A nudi mogu}nosti

za integraciju i sa drugim topovskim iliraketnim sistemima saglasno nosivostiplatforme, a prikazana kupola SPAAG30/2 mo`e da se ugradi na ve}inu guseni~-

nih vozila (i to~ka{a) mase iznad 15 to-na. Zanimqivo re{ewe prikazano u Ni-kincima 29. juna 2004, kao modifikacijaplatforme praga V3S, moglo bi da se pri-meni i na oklopno telo BVP M-80A. To jeaktuelno i sa stanovi{ta re{avawa vi-{kova NVO u okviru zacrtanih potencija-la Vojske.

Daqina uspe{nog dejstva modifiko-vanih sistema na pragama RL-2, sa adapti-ranim raketama vazduh-vazduh R-60MK, je-ste 10 km, plafon dejstva od 100 m do6.500 m, {to je dvostruko vi{e od efika-snosti topovskog sistema 30/2 mm. Raketnisistem RL-4 sa modifikovanom raketom R-73 delotvoran je na daqini do 15 km, aplafon dejstva od 100 do 9.500 m. Nije zaodbacivawe ni mogu}nost kombinacije to-povsko-raketnog sistema PVO na {asijiBVP, kakav je ruski tunguska ili pancir-S1,sa raketama 9M311 i 57E6, i automatskimtopovima 2A38M i 2A72, kalibra 30 mm.Postoje i druge mogu}nosti da se postoje}ivi{ak OBV iskori racionalno. Naravno,vozila treba prvo remontovati, a potommodifikovati i konvertovati.

BVP M-80 i M-80A trebalo bi mo-dernizovati unapre|ewem za{tite, boqimni{anskim sistemima za no}, uvo|ewemKIS sa digitalnim ra~unarima i odre|e-nim zahvatima na hodnom delu. Ugradwomkupole M91E2 sa topom 30 M-86 i dvo-strukim hrawewem znatno bi se poboq{a-la vatrena mo} BVP.

Nau~ni skup OTEH 2007 (odbrambe-na tehnologija 2007), odr`an nedavno uVTI, uverio je prisutne da imamo potreb-nog potencijala za stvarala{tvo, ali mutreba pomo}i u realizaciji najavqenihprojekata.

Milosav C. \OR\EVI]

15. novembar 2007.32

SANITETSKO VOZILO U Vojnotehni~kom

institutu projektovana jesanitetska verzija BVPM-80A. Sa vozila jeuklowena kupola, izme-weni su gorwi krovnipoklopci i zadwa ulaznavrata i prilago|en je po-trebama uno{ewa i iz-no{ewa rawenika iz vo-zila. Vozilo je imalotri-~etiri ~lana posade,a moglo je da prevozi ~e-tiri te{ka ili osam la-kih rawenika. Ali serij-ski nije proizvo|eno.

de, prevozi i iskrcni desant od ~etiri na-oru`ana vojnika u za{ti}enom polo`ajuunutar vozila, pro{iruje wegovu poliva-lentnost u borbenim dejstvima.

OKLOPNA ZA[TITAOklopna za{tita od zavarenih ~eli~-

nih plo~a velike tvrdo}e, debqine 6 mm(osim predwe znatno debqe), obezbe|ujubalisti~ku za{titu od AP projektila 7,62mm sa svih strana i na svim distancama.Napred je za{tita adekvatna otpornosti naAP projektile, kalibra 20 mm, na daqina-ma oko 1.000 m. Naravno, mogu}a je monta-`a dodatnih panela za{tite.

Dvocevni top 30 mm zastava M-86, sagasnim ko~nicama, opremqen je sofistici-ranim SUV-om i elektro-servo ure|ajemTE-06, firme SAMM, za brzo i uspe{no na-vo|ewe kupole i topa i stabilizaciju oru-|a za precizno ga|awe u pokretu. U kupoluje ugra|en prijemnik radarskih podataka,~ime se dopuwuje sopstveni sistem osma-trawa i akvizicije ciqa. Top se puni rede-nicima (po 250 metaka), simultano, jednomvrstom municije, {to je nedostatak tog iz-vanrednog oru|a. Uvo|ewe dvostrukog hra-wewa i elektronskog izbora vrste metaka,uz savremeniju municiju, znatno bi oja~alopoziciju tog oru|a u savremenim uslovima.Vatra se otvara jedina~nom paqbom, krat-kim rafalima (do 5 met/s) ili neprekid-nim rafalima. Sredwa brzina rafalnepaqbe je 250 m/min, a maksimalna 600m/min sa obe cevi.

Sistem za upravqawe vatrom tipaGun King sastoji se iz nekoliko osnovnihelemenata: periskopskog ni{ana sa pro-menqivom {irinom vidnog poqa i dioptri-je, elektronskog balisti~kog ra~unara, la-serskog daqinomera i komandnih blokovaza upravqawe (ni{anxijin dvoru~ni, a ko-mandirov jednoru~ni). Kao opcija predvi-|ena je i TV kamera.

Alfanumeri~ki displej koristi se zauno{ewe interaktivnih podataka oru`ja,

SPAT 30/2 mm na poligonu Tehni~kog opitnog centra

u Nikincima

Kanadska armija odlu~ila je jo{ 2003. da izbaci iz naoru`a-wa 114 tenkova leopard C2 (kanadska verzija leoparda 1A5). Za-kqu~eno je da je taj tenk dobra oru`ana platforma, ali da nije po-desan za mirovne operacije. Do tada je bilo anga`ovano van Ka-nade 5 tenkova u sastavu KFOR-a na KiM, a zatim jedan skvadron(13 tenkova) u Avganistanu. U zamenu za leopard C2 trebalo je dase nabavi 66 to~ka{kih borbenih vozila stryker 8h8 MGS (izme|u2006. i 2009.) Tako bi kanadska armija, pored holandseke, bilaprva u NATO koja se odrekla usluga svojih tenkova. Me|utim, isku-stva su pokolebala Kana|ane, tako da su ove godine ugovorili sanema~kom firmom KMW nabavku modernizovanih tenkova leopard2A6M CAN (M oznaka za za{titu od PT mina). Drugog avgusta ovegodine prvi primerak tenka je sve~ano prikazan pred zvani~nici-ma iz Bundesvera i direktora borda KMW u Berlinu, i tom prili-kom su uru~eni kqu~evi tenka kanadskom ambasadoru.

U prvoj tran{i bi}e isporu~eno 20 tenkova, a zatim sledipreuzimawe iz nema~kih vi{kova jo{ 80 tenkova baznog modelaleopard 2A4 koji }e se kroz saradwu nema~ke i kanadske industri-je modernizovati prema zahtevima Kana|ana. Nagove{tava se mo-gu}nost dodatne nabavke od 100 tenkova iz Holandije.

U osnovnoj konfiguraciji taj tenk je vrlo sli~an nema~kom ten-ku leopard 2 PSO, s tim {to se razlikuje po re{etkastoj dodatnojza{titi. Modularna oklopna za{tita instalisana preko osnovnog

33

K A N A D A I PA K N A B AV Q A L E O PA R D E

BULAT DOBIJA AKTIVNU ZA[TITU ZASLON

oklopa tenka leopard 2 A5/A6 je impresivnih balisti~kih per-formasi: glacis oklopnog tela 620 mm ~elika HB u za{titi odprojektila APFSDS, a 759 mm od HEAT projektila, predwi klinastiprofil kupole ima za{titna svojstva u omeru 920-940 mm, odno-sno 1.730-1.960 mm istih projektila. Ostale karakteristike nao-ru`awa, SUV-a, KIS-a, GPS i dr. su po standardima nema~ke va-rijante leopard 2 A5/A6. Program modernizacije trebalo bi dase zavr{i do kraja naredne godine. M. \.

Dugo najavqivana izraelska juri{na pu{ka TAR-21 Tavorprona{la je {estog kupca. Re~ je o Tajlandu, koji je za svoje oru-`ane snage naru~io najmawe 10.000 komada. Naravno, prvi ku-pac je bio Izrael, koji se ipak odlu~io za doma}e pu{ke uprkosameri~koj ponudi za besplatnim karabinima M4. Drugi kupacsu specijalne snage Indije, tre}i specijalci Kolumbije, ~etvrtispecijalci Portugala, a peta Gruzija. Pu{ke TAR-21 Tavor subullpup konfiguracije i predstavqaju druge juri{ne pu{ke pro-jektovane i proizvo|ene u Izraelu, posle legendarne, pouzda-ne, ali prete{ke Galil.

Postoje tri varijante, osnovna, sa cevi du`ine 460mm, skra}ena CTAR-21 sa cevi od 380 mm i najkra}a, MTAR-21sa cevi 330 mm. Pu{ka ima refleksni ni{an, mada standardna{ina koja se nalazi na gorwoj strani sanduka omogu}ava upo-trebu i drugih tipova ni{ana. Upravo zahvaquju}i tome i kom-paktnim dimenzijama, to izraelsko oru`je je naro~ito popular-na me|u specijalnim jedinicama. S. B.

TAVOR PRONA[AO [ESTOG KUPCA

Ukoro }e ukrajinsko MO usvojiti u naoru`awe sistem ak-tivne za{tite ADS „zaslon“ i unapre|eni reaktivni oklop„no`“ za oklopna vozila. Me|u prvima koji }e biti opremqenisa tom za{titom su tenkovi T-64 BM „bulat”, ina~e proizvo|e-ni u Harkovu ( za ceo SSSR).Ukrajina raspola`e sa oko 2.200tenkova T-64, a osim we imaju ih i Rusija i Belorusija.

Sistem ADS „zaslon“ efikasan je u za{titi tenkova odrazli~itih PT, vo|enih, balisti~kih i drugih projektila kojilete brzinom od 70 do 1.000 m/s. To podrazumeva i tenkovskegranate, kao i RBR. U toku je ispitivawe modernije serije ADS„zaslon“ koja bi presretala i uni{tavala projektile pre uda-ra u tenk, koji lete brzinom od 1.800 do 2.000 m/s - najsavre-menije potkalibarne projektile.

Novi ERO „no`“ razlikuje se po konstrukciji i balisti~-koj za{titi od do sada primewivanih ERO „kontakt“. Navodnoje efikasniji za 1,5 do 2,5 puta. Standardna efikasnost za-{tite ERO „kontakt-5“ je 500-600 mm od HEAT projektila i250-280 mm od APFSDS.

Predvi|a se da 800 osanovnih tenkova T-64BM „bulat“ samodernizovanom za{titom bude raspore|eno u jedinice ukra-jinske armije. M. \.

15. novembar 2007.34

top za borbu protiv Turaka. I u vreme oku-pacije Kraqevine Jugoslavije 1941. godine,za borbu protiv fa{isti~kih okupatora,pravqene su improvizovane pu{ke i pi{to-qi kako bi se pomo}u wih do{lo do pravogoru`ja za narodnooslobodila~ku vojsku. To-kom agresije na Srbiju tokom 1999. godinezabele`eno je i to da su na{i vojni in`e-weri improvizovali dodatne bustere naprotivavionske rakete, kako bi im pove}a-li domet, jer je avijacija Natoa letela navelikim visinama gde je na{i protivavion-ski sistemi nisu mogli dosegnuti.

ZA BORBU I ODBRANU Iako nema prave definicije impro-

vizovanog oru`ja, u Vikipediji (na stra-ni:http://en.wikipedia.org/wiki/Improvi-sed_weapons) mo`e se na}i obja{wewe dasu improvizovana oru`ja svi oni predmetii sprave koji se mogu koristiti za odbranu.Ako bi pro{irili tu definiciju u vojnomsmislu, onda bismo mogli dodati da su to,tako|e, i predmeti koji se mogu koristiti uborbi, a sa kojima se mogu naneti povredeili usmrtiti protivnik. Tako mo`emo na-praviti razli~ita oru`ja za nu`nu odbra-nu. Najjednostavnije je da napravimo kopqetako {to }emo na jednom kraju motke mo-krim kanapom vezati neku o{tricu (iz Uput-stva za pre`ivqavawe u prirodi). Po{tose kanap pri su{ewu ste`e, o{trica }e bi-ti ~vrsto fiksirana. Isto tako se kaooru`je mogu koristiti brojni svakodnevnipredmeti – sportski rekviziti (bejzbol pa-lice, na primer), stakleni predmeti sao{trim ivicama, delovi ode}e kao {to sukai{evi ili opasa~i, alati (~eki}, izvija~,bradva ili sekira...), delovi razli~itihma{ina ili konstrukcioni materijali (ce-vi, opruge, kuglice, lanci i u`ad), delovisa vozila ili alati za wihovu opravku, ku-hiwsko posu|e, pa ~ak i delovi ograde, na-me{taja i sl.

U improvizovana oru`ja mogu se uvr-stiti i teku}ine, gasovi, zapaqive i eksplo-zivne smese koje tako|e mogu izazvati po-vrede ili usmrtiti protivnika. Zbog toga jeu potpunosti jasno za{to su avionske kom-panije poo{trile kontrolu i zabranileuno{ewe fla{ica sa razli~itim teku}ina-ma, sprejeva u razli~itim oblicima ili he-mijskih komponenata ~ijim se spajawem mogudobiti sna`ni eksplozivi. Pri tome vaqaznati da se i razbijena fla{a, sa odvaqe-nim dnom, mo`e upotrebiti kao oru`je.

Takva podela bila bi adekvatna kad jere~ o op{toj definiciji, me|utim, kada go-vorimo o upotrebi improvizovanih oru`jau vojne svrhe, bitno je imati u vidu da se uborbenoj situaciji vojna oru`ja koriste na

I M P R O V I Z O V A N A I M O D I F I K O V A N A O R U @ J A

Ubojita oru`ja mogu se

napraviti i pomo}u {tapa

i kanapa, ka`e stara

narodna mudrost. Da je to

istina pokazuju brojni

primeri iz istorije i

sada{wosti. Me|unarodne

organizacije i organi

OUN ukazuju da je

proizvodwa bez licence i

proliferacija zastarelog

malog oru`ja veliki

svetski problem.

Kada se David suprotstavio Golijatuupotrebio je pra}ku. Mo`e se re}i dasu pra}ka, kopqe, luk i strela prete-~e improvizovanih oru`ja, jer se, bu-kvalno re~eno, mogu napraviti pomo-

}u {tapa i kanapa. Kad je re~ o improvizo-vanoj izradi oru`ja, istorija nam govorida se ona upotrebqavaju odavno, kako zalov tako i u borbi.

Naravno, postoje brojne okolnosti ukojima ~ovek pribegava improvizacijama.U mnogim situacijama, posebno kriti~nimpo opstanak qudskih zajednica, ~ovekov umuspevao je da doku~i kako da unapredi svojuborbenu sposobnost improvizacijom oru`-ja. Prva kopqa i strele sa kamenim vrho-vima, kameni no`evi, pra}ke, a kasnije ikatapulti – nastali su najpre improviza-cijama. Kasnije su po~eli da se proizvodemasovno i postajali profesionalna bor-bena sredstva ili ratna tehnika. A istori-ja je bogata primerima takvog oru`ja odpraistorije do dana{wih dana.

Kod nas se pamti kako je u vreme Ka-ra|or|evog ustanka napravqen tre{wev

PU[KEIZ KU]NE RADINOSTI

ve}im ili mawim udaqenostima, a tek po-tom u bliskoj borbi. Specifi~nosti oru`a-ne borbe ipak govore da se u specijalnimsituacijama, urbanim ili gerilskim dej-stvima, te u teroristi~kim akcijama, moguupotrebiti brojna improvizovana i modi-fikovana sredstva kojima se posti`u poje-dina~ni efekti, ali se wima ne re{avaborbena situacija. Zbog toga se smawuje iz-bor improvizovanog oru`ja za vojnu upo-trebu. Najvi{e improvizacija bilo je u ze-mqama gde su se javqali oslobodila~ki, po-buweni~ki ili neki drugi pokreti, koji nisubili u mogu}nosti da se snabdeju savreme-nim oru`jem i municijom.

Pod improvizovanim oru`jima podra-zumevaju se i borbena tehni~ka sredstva iz-ra|ena od priru~nih predmeta ili (naj~e-{}e) zastarela ratna tehnika na kojoj sumodifikovani delovi da bi se dobila ve}aubojitost, upotrebqivost, mogu}nost zaskrivenu upotrebu ili kvalitetnija preci-znost. U svetskoj literaturi se pod impro-vizovanim i modifikovanim oru`jem po-smatraju i vojna oprema ili naoru`awe ko-je je kopirano, na kome su ura|ene impro-vizacije i modifikacije i nije izra|eno policenci, te oru`je proizvedeno u priru~-nim radionicama ili pogonima namewenimza proizvodwu druge tehnike.

AMERI^KIPATENTZa vojnu upotrebu improvi-

zovana borbena tehni~ka sred-stva mogu se podeliti na dve gru-pe. U prvu grupu spadala bi bor-bena sredstva i tehnika kojom mo-gu da se nanose ve}i gubici i kojase upotrebqavaju u borbenomkontaktu na razli~itim udaqeno-stima. Drugoj grupi pripadala bitehnika koja se koristi u pojedi-na~nim akcijama ili likvidacija-ma, na bliskim odstojawima, od-nosno, kako bi se to savremenim`argonom moglo nazvati – u spe-cijalnim dejstvima ili aktivno-stima.

Zabele`eno je da je prvo da-lekometno improvizovano oru`-je bio top od poqoprivrednog ra-la koje je slu`ilo kao kolevka zacev, napravqen u vreme progla-{avawa Republike Teksas u Ame-rici (pre rata izme|u SAD i Mek-sika 1846–1848). Projekat je ~aki patentiran kao Ameri~ki patentiz 1845. godine. Zabele`eno je ito da je tokom istorije, posebnokada su u vojnu upotrebu u{la va-trena oru`ja, najvi{e modifika-cija bilo na zastarelom ili za-plewenom oru`ju.

35

tokom 1937. godine koristili britanske„tompsone”, proizvedene bez licence samodifikacijama koje su omogu}avale ve}idomet i ubojitost. Kopirani su i „Mauze-rovi” pi{toqi i kori{teni su tokom tri-desetih godina u kineskoj mornarici kaoli~no oru`je oficira i tobxija.

U vreme osloba|awa Indije od kolo-nijalne vlasti, u severnom delu te mnogo-qudne zemqe, postojalo je nekoliko priru~-nih radionica za proizvodwu vatrenogoru`ja. Naj~e{}e su se kopirale britanske

pu{ke kako bi se mogla koristitizarobqena municija. Kada je iz-bila Kiparska kriza i Turskojuveden embargo na nabavku oru`-ja, u ku}noj radinosti proizvo|enje britanski automat „tompson”sa nadogra|enim burencetom kojije skrivao plamen na vrhu cevi.Proizvedeno je ~ak deset hiqadatog oru`ja.

Norve{ki pokret otpora je,tokom Drugog svetskog rata, imaoradionice u kojima su proizvo|e-ni prigu{iva~i „za dejstvo iz ta-me”, koji su se masovno koristiliu pojedina~nim akcijama protivokupatorskih vojnika. A poznatiautomat „sten” je tokom 1947. go-dine do`iveo znatne modifika-cije i improvizacije kojima je po-boq{ana wegova ubojitost.

SKRA]ENEPU[KESkra}ivawe pu{aka je ka-

rakteristi~no za kriminalnu de-latnost, jer su se one mogle lak-{e sakriti pod ode}u i upotrebi-ti i kao pi{toqsko oru`je. Skra-}ivane su naj~e{}e pumparice ilova~ke pu{ke ~ime su dobijaleve}u ubojitost na mawim daqina-

Brojni su primeri prilago|avawa ce-vi vatrenog oru`ja za razli~ite vrste kali-bara. Isto tako, zabele`eno je da su odoru`ja koje su imala mehanizam za pojedi-na~nu paqbu izra|ivana ona koja su moglada dejstvuju i rafalnom paqbom. Tako je uSAD jo{ 1936. godine kod pi{toqa „kolt”tipa M1911, kalibra .45 napravqena im-provizacija kojom je omogu}eno da dejstvujei rafalnom paqbom. Patent je usvojen1940. i oru`je je kori{teno tokom Drugogsvetskog rata u ameri~kim jedinicama. Pi-{toq je nazvan i „egzoti~no oru`je”. Ekspe-rimentalni model M1911A1 imao je produ-`eni okvir sa 25 metaka, koji je omogu}a-vao ispaqivawe 700 metaka u minuti.

Na nema~koj pu{ci MP44 ura|ene subrojne improvizacije i modifikacije. Na-~iwen je prigu{iva~, a zabele`eno je i toda joj je savijena cev kako bi wome mogaodejstvovati vojnik skriven iza zaklona. Natrofejnom karabinu „vilijams” tokarewemje ura|eno vi{e improvizacija na kundaku~ime su poboq{ane ergonomske karakteri-stike, a cev je prilago|ena za upotrebu raz-li~ite municije. Kubanski pobuwenici mo-difikovali su rusku poluautomatsku pu{kukalibra .30 dodavawem municijske kutije sa50 metaka. I Kinezi su u ratu sa Japancima

PRIGU[IVA^ISedamdesetih godina pro{log ve-

ka u modi su bila tzv. tiha oru`ja. Pri-gu{iva~i su ra|eni od raznih vrsta ma-terijala, delova alatki, te debqih gu-menih cevi za specijalne potrebe. To-kom 1975. godine ameri~ki marinci suu akcijama u Ju`noj Americi zarobili ivi{e pi{toqa na koje su bili utvr|enisnajperski ni{ani sa lova~kog oru`jaili boqi durbini koji su se mogli kupi-ti u trgovinama. Zaplewena su i mnogaautomatska oru`ja sa improvizovanimprigu{iva~ima.

Tre{wev top na saboru u Stragarima

36

ma. U borbi za oslobo|ewe skra}e-ne pumparice koristili su, pedese-tih godina prethodnog stole}a, MauMau pobuwenici u Keniji, jer su sepokazale dobre za borbu u xungli.Tokom 1952. do 1954. godine bri-tanska vojska je od Mau Mau pobu-wenika zaplenila mnogo improvizo-vanog oru`ja, kako pi{toqa tako ipu{aka. Mnoga od tih oru`ja su bi-la trofejna i kori{tena jo{ tokomPrvog svetskog rata u brojnim armi-jama sveta. Me|utim, ve{ti impro-vizatori prilagodili su ih za upo-trebu savremenije municije.

Tokom {ezdesetih i sedamde-setih godina u zemqama tre}eg sve-ta, koje su povele borbu protiv ko-lonijalizma, kori{teno je i modi-fikovano oru`je sa gasnim patro-nama. Najpre je modifikovana pu{ka 7,62mm iz koje su ispaqivane gasne patronetzv. manevarskom municijom (mecima bezzrna). Iz takvih pu{aka izbacivane su ga-sne patrone (kao {to se ispaquje trom-blon). Za akcije u gradovima kori{teni sui modifikovani i improvizovani pi{to-qi i revolveri sa gasnim patronama.

Ina~e, poznato je da se kao municija zaispaqivawe iz lova~kih pu{aka mogu kori-stiti ekseri razli~itih dimenzija, kugliceiz kugli~nih le`ajeva, metalni opiqci i sli-~an materijal. Nije neobi~no ni to da sumnogi ustanici i gerilci ~esto koristili li-menke koka-kole kao prigu{iva~e za mnoga

oru j̀a, napuniv{i ih peskom ili nekim dru-gim materijalom koji prigu{uje zvuk.

U Pakistanu su tokom sedamdesetih go-dina otkrivene seoske radionice u kojima suproizvodili kopije razli~itog savremenogmalog oru`ja, naravno za mnogo mawu cenunego {to su ko{tali pravi i novi modeli.Naj~e{}e su kopirali „kala{wikov”, nema~-ke i ameri~ke pu{ke iz pedesetih i {ezdese-tih godina, pi{toqi pa ~ak i mitraqezi. Togovori da su oru`je proizvodili veoma ve-{ti majstori sa preciznim ma{inama.

U ratovima u Vijetnamu i drugim dr`a-vama Indokine, upotrebqavana su mnogo-brojna improvizovana oru j̀a i eksplozivne

naprave. Na objavqenimfotografijama iz tog vreme-na moglo se videti da su Vi-jetkongovci bili naoru`anirazli~itim ubojitim naoru-`awem, naj~e{}e improvi-zirane izrade. U tim zemqa-ma je odvajkada upotrebqa-vana pirotehnika na pro-slavama, pa su pogoni za tuvrstu proizvoda kori{}enii za izradu improvizovanogoru`ja. Najpoznatiji je bioprvi vijetnamski karabin„~i-kom” (Chi Chom Carabi-ne). Tokom 1967. godine ame-ri~ka vojska je u jednoj ofan-

IRSKIMODEL^ini se da je u novijoj isto-

riji najvi{e tipova improvizo-vanog oru j̀a koristila Irska re-publikanska armija. Tokom 1979.godine britanska policija i voj-ska zaplenile su nekoliko hiqa-da primeraka razli~itih oru`jaizra|enih ili modifikovanih uku}noj radinosti – od pi{toqa doautomatskog oru`ja razli~itihkalibara. Tako|e je zapleweno ivi{e primeraka ubojnog oru`jakoje je napravqeno od startnihpi{toqa ili vazdu{nog i malo-kalibarskog oru j̀a, a koje se mo-glo kupiti u javnoj prodaji bez do-zvole za no{ewe oru j̀a.

VATRENI BICIKLZabele`eno je i da su ruski vojnici u Avganistanu koristi-

li bicikl sa prikolicom na dva to~ka, na kojoj se nalazio mi-traqezac. Me|utim, jo{ zanimqivija je improvizacija pale-stinskih boraca Al-fataha koji su na motocikl utvrdili cevbestrzajnog topa i tako obezbe|ivali efikasnu promenu vatre-nih polo`aja u dejstvima protiv izraelskih vojnika. Kasnije jeta modifikacija ura|ena i u nekim drugim vojskama, jer se po-kazala kao veoma korisna improvizacija.

zivi na jugu Vijetnama u mnogim selima zaple-nila autohtone pu{komitraqeze i mitraqe-ze proizvedene u seoskim radionicama, kojisu bili odli~na kopija pravog oru j̀a. Me|utim oru`jem na|eno je veoma mnogo kopija„Brovningovih” pu{aka tipa M2. Ve} u tovreme mnoge pu{ke imale su potcevni baca~bombi ili granata ili dodatke za ispaqiva-we tromblona, izra|ene u improvizovanimradionicama.

I u ratu u Kamboxi tako|e je uo~enokori{}ewe mnogobrojnog kopiranog fran-cuskog oru`ja proizvedenog u malim radio-nicama.

ELEKTRIFIKOVANO ORU@JEDevedesete godine pro{log veka do-

nele si mnoge novine. Iako nije bilo rato-va kakvi su se vodili tokom {ezdesetih uIndokini, bilo je paravojski koje su se na-oru`ale zastarelom i modifikovanom voj-nom tehnikom. Kad su proizvedeni elek-tri~ni upaqa~i za mine i eksplozivne na-prave bilo je poku{aja da se iskoriste zapokretawe zatvara~a i udara~a radi akti-virawa kapisle na dnu ~aure. Prve takvepu{ke prona|ene su kod naoru`anih otpad-ni~kih grupa na Floridi 1990. godine.Elektri~ni upaqa~i najvi{e se koriste zaaktivirawe improvizovanih bombi, poseb-no daqinskim upaqa~ima.

Modifikovani pi{toq M1942 koji su Amerikanci koristili u Vijetnamu, u specijalnim operacijama

Bestrzajni top na motociklu – modifikacija koja je na{la primenu u mnogim pobuweni~kim grupama

37

ko, ne postoje ni odgovaraju}e sankcije ko-jima bi se moglo sankcionisati kr{ewe li-cencnih prava. ^ak se pokazalo da uvo|e-we embarga na uvoz oru`ja nekoj zemqi naj-~e{}e vodi kr{ewu me|unarodnih propisai pogoduje proliferaciji improvizovanogi modifikovanog oru`ja. Uz to, problemima i socijalnu, bezbednosnu, psiholo{kupa i zdravstvenu konotaciju.

EDUKACIJAZa zdravstvo mnogih zemaqa veliki

teret su nastradali od improvizovanog imodifikovanog oru`ja. ^ak i Amerikasprovodi brojne akcije da bi edukovalastanovni{tvo u kori{}ewu vatrenog oru`-ja kako bi se spre~ilo povre|ivawe ismrtni slu~ajevi. Takve akcije prati i pro-veravawe posedovawa oru`ja kod stanov-ni{tva. Budu}i da je na Aqasci, zbog broj-nih okolnmosti, dozvoqeno posedovati ikoristiti vatreno oru`je, svakih nekolikogodina kontroli{e se koliko komada i ka-kve modele poseduju stanovnici. U jednomizve{taju nadle`nih organa iz 2003. godi-ne, od evidentiranog i pregledanog oru`-ja, ~ak 70 odsto bilo je improvizovano ilimodifikovano.

Ne treba posebno elaborirati koli-ko je to aktuelan problem kad govorimo ome|unarodnom terorizmu. Danas nije ni-kakav problem izraditi improvizovanueksplozivnu napravu. Dovoqno je nabavitibilo kakve komponente od kojih se mo`e na-praviti eksploziv, detonatorsku kapislu iimprovizovati upaqa~. ^ak se u svim ar-mijama sveta pripadnici oru`anih forma-cija i obu~avaju da izra|uju improvizova-ne mine.

Nikola OSTOJI]

ja. Tom prilikom bilo je posebno re~i oprodaji improvizovanog i modifikovanogoru`ja (odnosno oru`ja proizvedenog utre}im zemqama bez licence).

I godi{wi izve{taji SIPRI (Stokholm-ski me|unarodni istra`iva~ki institut zamir) ukazuju da je to zna~ajan svetski pro-blem. Tako je u 1990. godini prodato oru j̀aproizvedenog bez licence u vrednosti 20milijardi dolara, dok je u 1999. godini pro-dato za 60 milijardi zelenih nov~anica.

Svetske me|unarodne organizacije iinstitucije isti~u da je to i pravni pro-blem, jer proizvodwa oru`ja i vojne opre-me bez licence nije efikasno regulisaname|unarodnim pravnom, niti postoje}i za-koni va`e u svim zemqama sveta. Isto ta-

Mnogo vi{e modifikovanog i impro-viziranog oru`ja kori{teno je u zemqamaJu`ne i Centralne Afrike, te u Argentini,Gvatemali i Panami. I tamo su u ku}noj ra-dinosti kopirana svetski poznata oru`ja imunicija, koji su kori{}eni u borbi zaoslobo|ewe ili u lokalnim ratovima. Dabi pove}ali vatrenu mo}, pobuwenici su senaoru`avali i improvizovanim minobaca-~ima i raketnim baca~ima. Wihova proiz-vodwa je bila relativno jednostavnija negoizrada pe{adijskog oru`ja (tzv. malo oru`-je – small arms), nisu bili potrebni speci-jalni ~elici i precizna obrada materijalakao {to su zarezi u cevi i sli~no. Cevi zaraketne baca~e mogle su se izraditi od alu-minijuma pa ~ak i od specijalne plastike.

Ima i veoma interesantnih improvi-zacija. Ira~ki pobuwenici su na karoseri-ju kamiona postavili protivavionski top„broving” i sa wime veoma ve{to dejstvo-vali sa ve}ih daqina po ameri~kim vojni-cima, {to im je omogu}avalo da veoma brzomewaju vatrene polo`aje. U Angoli je na-pravqen i vi{ecevni baca~ raketa koji jepostavqen na karoseriju kamiona i takoobezbe|ivao ve}u efikasnost vatrenog dej-stava pobuwenika po vladinim jedinicama.Nebrojena oru`ja, od lakih mitraqeza dovi{ecevnih topova od 30 mm, utvr|ivana suna {asije lakih motornih vozila.

Brojne su i improvizacije na munici-ji, na primer zarezivawe zrna, udubqiva-we vrha... Najpoznatiji su modifikovanieksplozivni i tzv. dum-dum meci koji nanosemnogo te`e povrede od klasi~nih zrna. Ia-ko su takve modifikacije zabrawene me|u-narodnim propisima, zrna sa pove}anomubojito{}u ne proizvode se samo u ku}nojradinosti ve} i u fabrikama municije.

SVETSKI PROBLEMKoliko god bile ma{tovite i zanimqi-

ve improvizacije i modifikacije na oru`-ju, toliko je to postalo i svetski problem.Krajem devedesetih godina najve}i izvozni-ci zastarelog pe{adijskog oru`ja, po izve-{taju OUN o proliferaciji malog oru`ja(objavqenog 2000. godine), bile su Bugar-ska, Rumunija, Ruanda, Togo, Ukrajina, Ju-`na Afrika, biv{i Zair i Zambija. Kupcisu bile zemqe koje su imale tehnologiju dato oru`je modifikuju, prilago|avaju odgo-varaju}im standardima municije i daqe gaprodaju oslobodila~kim pokretima ili ze-mqama koje nemaju dovoqno novca da kupujunove i savremene modele. Koliko je to ve-liki problem za Ujediwene nacije govoripodatak da se svake godine odr`avaju kon-ferencije na kojima se sagledava problemproliferacije malog oru`ja. Tako je fe-bruara 2005. godine u organizaciji OUN,u @enevi, odr`ana konferencija o global-nim kretawima proliferacije malog oru`-

PU[KA S PETLOMU Imperijalnom muzeju u Londonu

~uva se i improvizovana pu{ka proiz-vedena na Kipru 1965. godine sa tzv. pe-tlom – mehanizmom za okidawe pomo}uzategnute opruge koja je nakon otpu{ta-wa „petlovog repa” potiskivala udara~.

DVOMETKAU Meksiku je tokom {ezdesetih go-

dina pro{log veka kori{teno neobi~nomodifikovano oru`je kojim su se ispa-qivala dva metka. U metalne cevi sta-vqane su dve ~aure koje su se punile ba-rutom za lova~ke pu{ke, a i zrna su bilaizra|ena u ku}noj radinosti. To oru`je,kao i mnoga druga, kori{teno je i protivameri~kih policajaca i vojnika koji su~uvali granicu prema Meksiku.

Mau Mau pobuwenici sa modifikovanim zastarelim oru`jem

volver ne bi mogao da izdr`i pritiske kojinastaju pri opaqewu. No, „Smit i Veson“ jepo~eo da radi, u saradwi sa „Remingto-nom”, na oja~anom prototipu revolveraSiV 1950 Target, u kalibru .44 specijal.„Smit i Veson“ veli~inu rama svojih revol-vera ozna~ava slovima J, K, L i N, a to jebio revolver najte`eg rama N.

Uve}awem pre~nika cevi i oja~awemrama, te`ina prototipa je porasla na 47unci (1.410 g), {to se smatralo dovoqnimza probu novog metka nazvanog magnum 44.Du`ina ~aure je uve}ana za 1/8 in~a (oko 3mm), najvi{e zbog toga da se metak ne bi mo-gao ulo`iti u dobo{ revolvera kalibra.44 specijal, jer bi to imalo katastrofal-ne posledice.

DEVET IZMENA NA ORU@JURevolveri i municija su pro{li testo-

ve februara 1955. godine i doneta je odlu-ka o po~etku serijske proizvodwe. Prvih500 revolvera je imalo cev du`ine 6,5 in-~a (16,5 cm), ali je ubrzo po~ela proizvod-wa varijante sa cevima du`ine 4 in~a (10,8cm). Tokom prve godine proizvodwe, cena jeiznosila 135 dolara. U to doba, SiV jo{nije dao numeri~ke oznake svojim proizvo-dima, i oru`je je imalo naziv magnum 44. Tek1957. godine dobio je definitivnu oznaku –SiV, model 29.

Istini za voqu, vaqa naglasiti da mo-del 29 nije bio prvi revolver u kalibrumagnum 44, jer je fabrika „Ruger“ preteklaSiV za nekoliko meseci i na tr`i{te izne-la revolver blekhouk. Me|utim, to je bio„kaubojski” revolver, koji funkcioni{e jed-nostrukom akcijom, dok je model 29 radiona principu dvostruke akcije. Nije poznatokako je „Ruger” mogao izraditi revolver ukalibru koji je tada jo{ predstavqao po-slovnu tajnu, ali se pri~a da je jedan slu-`benik „Remingtona“ odneo nekoliko meta-

15. novembar 2007.38

NAJMO]NIJINA SVETUIako SiV, model 29, i magnum 44 vi{e nisunajmo}niji na svetu, jersu se pojavila novaoru`ja i kalibri, taj harizmati~ni revolver i metak davali su samopouzdawe osobi koja ih nosi. Tome u prilog svedo~i poznatidijalog Harija Kalahanasa trojicom naoru`anihpqa~ka{a jednog restorana. Oni se podrugqivo smeju wegovojpretwi da }e ih spre~itiu pqa~ki, re~ima: „Nemo`e{ nam ni{ta. Ima nas trojica, a ti sisam”. „Nisam”, odgovara Kalaha „I nas je trojica. Tu smoja, Smit i Veson”.

R E V O L V E R S M I T I V E S O N , M O D E L 2 9 , U K A L I B R U M A G N U M 4 4

TRI PRVA PRIMERKAPrvi revolver izra|en je 29. de-

cembra 1955. godine, pod serijskimbrojem S130927, i poklowen je R. H. Kol-menu, direktoru „Remingtona“. Drugi jeposlat general-majoru Xulijanu He~eru,tehni~kom uredniku magazina AmericanRifleman, koji ga je detaqno predstavio umartovskom izdawu 1956. godine. Tadaje prvi put pomenut epitet „najmo}nijegrevolvera na svetu”, a He~er je dodao daje „novi revolver tri puta ja~i od sta-rog kolta kalibra .45, a dva puta od mag-numa .357”. Tre}i primerak revolveraje, kako i prili~i, uru~en Elmeru Kitu.

Znam o ~emu razmi{qa{, propalice!Da li sam ispalio svih {est metaka,ili samo pet? Pravo da ti ka`em, usvoj ovoj gu`vi, i ja sam se zbunio. Alipo{to je ovo magnum 44, najmo}niji re-

volver na svetu, koji bi ti otkinuo glavu,mo`e{ sam sebe da upita{: Imam li sre-}e? Pa, ima{ li je, propalice? Hajde, po-tegni... ulep{aj mi dan!

Ove re~i iz legendarnog monologaKlinta Istvuda u ulozi policijskog inspek-tora Harija Kalahana, izre~ene u filmu„Prqavi Hari” iz 1971. godine, u~inile suvi{e na promociji revolvera smit i veson,model 29, nego sve marketin{ke kampawe uistoriji industrije oru`ja. [irom SAD,strelci, qubiteqi oru`ja, filmofili iobi~ni gra|ani, zabrinuti za li~nu bezbed-nost, pohrlili su u prodavnice oru`ja sa`eqom da postanu vlasnici „najmo}nijegrevolvera na svetu”.

Me|utim, treba naglasiti da je do ta-da SiV, model 29, bio prisutan na tr`i{tuve} petnaest godina. ^uveni strelac i lo-vac Elmer Kit je jo{ po~etkom pedesetih go-dina pro{log veka, u kontaktima sa fabri-kom municije „Remington” i firmom „Smiti Veson“, tra`io „pravu” municiju za lov ukalibru .44 specijal, a {to je po wemu tre-balo da bude zrno te`ine 250 grejna (oko16 grama), koje bi imalo brzinu od 1.200stopa u minuti (400 metara u minuti). „Re-mington“ je smatrao da nijedan tada{wi re-

SAD izazvao veliku zabrinutost javnosti.Klint Istvud je ulogu dobio tek nakon {to suje, zbog raznih razloga, odbili Frenk Si-natra (za kog je prvobitno bila namewena),Xon Vejn, Stiv Mek Kvin i Pol Wumen.

Smatra se da je Istvud sam izabraomodel 29 za svoje oru`je u filmu, ali po-{to nijedan revolver tog tipa nije bio do-stupan, kori{}en je model 57 u kalibru .41magnum, a kasnije model 25 u kalibru .45kolt za koji je mnogo lak{e bilo obezbedi-ti manevarsku municiju, jer se isti kalibarkoristi pri snimawu kaubojskih filmova.Oba modela su po dimenzijama jednaki mo-delu 29, tako da se razlika ne prime}uje nafilmu. Istvud je na streli{tu ve`bao samodelom 29, ali je koristio municiju .44

ka iz rane serije „Rugeru” na uvid iprobu, na osnovu ~ega je nastaoblekhouk.

Tokom godina u~iweno je ukupnodevet izmena na oru`ju radi oja~a-wa revolvera, a i pojednostavqewai pojeftiwewa proizvodnog proce-sa. Godine 1978. uveden je model629, izra|en od ner|aju}eg ~elika(kod SiV broj 6 u nomenklaturiozna~ava oru`je koje se izra|uje odner|aju}eg ~elika). Potom se ide kasmawewu te`ine (model MountainGun, sa cevi od ~etiri in~a, 629Compact sa cevi du`ine 2,5 in~a,odnosno 6,35 cm, te 629 Light Hun-ter), {to je diskutabilna odluka, jersa smawewem mase raste ja~ina tr-zaja pri opaqewu. Pojedini modelise nude sa kompenzatorima, kao {tosu 629 Compensated Hunter, uveden2001. godine, i Performance Centersa {inom za opti~ki ni{an.

Metak magnum 44 odli~an je iz-bor za lov na krupnu severnoame-ri~ku divqa~, poput jelena, divqesviwe i mrkog medveda, te {teto~i-na tipa kojot, sve do daqine od 150jardi (135 metara), pogotovo iz ka-rabina i kratkih cevi, {to je izu-zetno popularno u SAD. Vrlo je pre-cizan i uz to lak za puwewe u doma}oj ra-dinosti, {to je tako|e ra{iren hobi, kojipru`a mno{tvo mogu}nosti kombinacija zr-na i baruta. Mnogi lovci vole da imaju idugu i kratku cev, koju nose u istom kalibru,jer je time pojednostavqena logistika.

POPULARNOSTDONOSI FILMPravu popularnost revolver je stekao

tek nakon prvog filma iz serijala o „prqa-vom Hariju Kalahanu”. Cini~ni i surovi po-licajac, kod kog je pokreta~ki duh pravda, ane zakonska regulativa, odmah je prirastaoza srce ameri~kim gledaocima, jer je u todoba porast nasiqa u urbanim sredinama

39

secijal, zbog umawenog trzaja.Nakon prvog filma po~ela je

prava navala na prodavnice oru`-ja, jer su model 29 i magnum 44 sma-trani idealnim re{ewem za svebezbednosne probleme, a pogotovoza samoodbranu. Cena oru`ja je vi-{estruko porasla, u skladu sa po-tra`wom, ali je najve}i broj kupa-ca oru`je odneo na streli{te, is-palio nekoliko metaka i zatim ga,zastra{en trzajem, vratio ku}i dase hvali pred poznanicima, a re-volver skupqa pra{inu.

Magnum 44 nije dobar metakza samoodbranu, jer je brza uza-stopna akvizicija ciqa jednostav-no nemogu}a zbog siline trzaja. Os-im toga ima preveliku probojnumo}, {to zna~i da proma{aj ili ri-ko{et vrlo lako mogu pogoditi ne-du`ne osobe.

Pro{le godine je obele`ena50. godi{wica ovog revolvera, aSiV je tr`i{tu ponudio model 2950th anniversary, sa cevi od 6,5 in-~a i zlatnim logom firme sa desnestrane rama, po ceni od 1.125 do-lara. Potpredsednik marketingaSiV, Tom Tejlor, sa pravom je rekaoda je uticaj modela 29 na industri-ju oru`ja bio do tada nezabele`en.

Wegovom pojavom uspostavqene su novegranice kvaliteta izrade streqa~kog i lo-va~kog oru`ja.

SiV model 29 i magnum 44 vi{e nisunajmo}niji na svetu, jer postoje nova oru j̀ai kalibri kao .454 Casull, .50 Action Expressi .500 Smith&Wesson, ali su ovaj revolver imetak imali veliku harizmu i davali samo-pouzdawe osobi koja ih nosi. Tome u prilogsvedo~i poznati dijalog Harija Kalahana satrojicom naoru`anih pqa~ka{a jednog re-storana. Oni se podrugqivo smeju wegovojpretwi da }e ih spre~iti u pqa~ki, re~ima:

„Ne mo`e{ nam ni{ta. Ima nas troji-ca, a ti si sam”. „Nisam”, odgovara Kalahan.„I nas je trojica. Tu smo ja, Smit i Veson”.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

NIJE ZA SAMOODBRANUNakon prvog filma o inspektoru Kalahanu po~ela je

prava navala na prodavnice oru`ja, jer su model 29 imagnum 44 smatrani idealnim re{ewem za sve bezbedno-sne probleme, a pogotovo samoodbranu. Cena oru`ja jevi{estruko porasla, u skladu sa potra`wom, ali je najve-}i broj kupaca oru j̀e odneo na streli{te, ispalio neko-liko metaka i zatim ga, zastra{en trzajem, vratio ku}i dase hvali pred poznanicima, a revolver skupqa pra{inu.

Magnum 44 nije dobar metak za samoodbranu, jer jebrza uzastopna akvizicija ciqa jednostavno nemogu}azbog siline trzaja. Osim toga, ima preveliku probojnumo}, {to zna~i da proma{aj ili riko{et vrlo lako mogupogoditi nedu`ne osobe.

Performance Centersa kompenzatorom

Classic

Model 629

15. novembar 2007.40

P R O T I V H E L I K O P T E R S K A O D B R A N A T E N K O V A

stvima koja se nalaze uarsenalu savremenih ten-kova. Me|utim, ako se de-taqnije analizira, maweili vi{e efikasna sred-stva te namene postoje du-`i period, dodu{e ne nasvim tipovima tenkova.

RATNI DUELI Prvi zabele`eni

slu~aj da je neki tenk uni-{tio letelicu, odnosno uovom slu~aju avion, dati-ra jo{ iz perioda Drugogsvetskog rata. Naime,1941, pri odbrani Kri-ta, posade dva britanskatenka tipa matilda 2 pri-metile su da nema~ki avi-oni u vi{e uzastopnihslu~ajeva prele}u jednouzvi{ewe. Tenkovi su od-mah postavqeni u pogodanpolo`aj i otvarawem va-

tre iz glavnog topa kalibra 40 mm na prvinadolaze}i avion, oborili ga direktnimpogotkom.

Kasnije, 1945, jedan nema~ki tenk jeprojektilom iz glavnog topa pogodio i obo-rio ameri~ki lovac bombarder P-47 Thun-derbolt 2. Naravno, ~esto se de{avalo danema~ki avioni stradaju od krovnih protiv-avionskih mitraqeza Browning M2HB kali-bra 12,7 mm, montiranih na ameri~kim ten-kovima u rukama savezni~kih tenkista nazapadnom i na isto~nom frontu (SSSR jedobijao obilnu pomo} u naoru`awu i vojnojopremi od SAD i Velike Britanije tokomcelog rata). Ti mitraqezi su se pokazalitoliko korisni, da svi ameri~ki, sovjetskii ruski tenkovi do dan-danas obavezno ima-ju krovno naoru`awe ovog tipa. U me|uvre-menu, borbena avijacija je znatno napredo-vala, pa je ovaj mitraqez postao prili~noneefikasan u izvornoj nameni. Ipak, i da-qe se montira vi{e zbog ~iwenice da jeupotrebqiv protiv „tvr|ih” ciqeva ili ci-qeva na ve}im daqinama jer je kineti~kaenergija zrna 12,7 mm vi{estruko ve}a odspregnutog mitraqeza 7,62 mm.

U me|uvremenu su ulogu aviona za ne-posrednu vatrenu podr{ku (lovaca bombar-dera i juri{nika) delimi~no preuzeli heli-kopteri naoru`ani sa POVR. Te leteliceraspola`u boqim manevarskim karakteri-stikama, ali i daleko mawom brzinom i vi-sinom leta od aviona, tako da su u lokalnimsukobima posle Drugog svetskog rata tenko-vi uspeli da obore nekoliko helikoptera,{to „namerno”, {to pukom slu~ajno{}u.

U

PRILAGODQIVOSTPRETWAMA

vi{e navrata, po~ev od pojave bestr-zajnih topova, ru~nih raketnih baca-~a, preko protivoklopnih vo|enih ra-keta (POVR), sve do specijalizovanihborbenih helikoptera, pojedini stru~-

waci predvi|ali su postepeno i{~ezavawetenkova. Sve to povezano je sa upotrebomvrlo efikasnih kumulativnih bojnih glava,protiv kojih ~eli~ni oklop nije mogao datizadovoqavaju}u za{titu. Posebno je ta kam-pawa bila sna`na nakon Izraelsko-arap-skog rata 1973, kada su helikopteri poka-zali izuzetnu efikasnost u uni{tavawutenkova, koji, jednostavno, bez podr{keavijacije i sredstava samohodne artiqe-rijske i raketne PVO, sami nisu imali od-govor na ovu pretwu.

U kasnijoj fazi, razvijen je ~itav spek-tar vrlo efikasnih tipova tenkovskog oklo-pa: vi{eslojni, sendvi~ oklop, eksplozivnoreaktivni oklop (ERO), a u posledwe vre-me, aktivni sistemi za{tite, tipa soft kill ihard kill, nameweni za ometawe, odnosnouni{tavawe nadolaze}ih projektila. S

druge strane, proti-voklopni helikopteridanas se sve vi{e su-o~avaju sa razli~itimefikasnim protivhe-likopterskim sred-

Tenkovi, kao najmo}nija

oklopna vozila, pokazali su

iznena|uju}i stepen

prilagodqivosti razli~itim

pretwama. [tavi{e,

ne samo da mogu da podnesu

mnogo udaraca ve} i te kako

i da ih zadaju. ^ak i protiv,

po mnogima, najqu}ih

protivnika – borbenih

helikoptera.

Dejstvo projektilaM830A1 na daqinskiupravqanomhelikopteru UH-1Huey

41

Najpoznatiji slu~aj se desio 1982. go-dine tokom borbi u dolini Beka u Libanu,kada su izraelski tenkovi merkava uspelida obore dva sirijska helikoptera.

Opasnost koju helikopteri predsta-vqaju po tenkove Sovjeti su primetili jo{sedamdesetih godina pro{log veka, nakonpojave i borbene upotrebe ameri~kih heli-koptera Bell AH-1 kobra u Vijetnamu. Na za-padu se samo {pekulisalo o planovima so-vjetskih stru~waka, tako da su ~udni opitnikontejneri na zadwem delu kupole nekih ten-kova T-62 protuma~eni kao ku}i{te za PO-VR 9M14 maqutka (AT-3 Sagger), nameweneza postizawe, u to vreme, dalekometne pro-tivoklopne vatre. Tome su doprineli i na-pori Egip}ana koji su na svoje tenkove T-62,otprilike u isto vreme, postavili dvostru-ke lansere raketa zemqa-vazduh 9K32 stre-la-2 (SA-7 Grail), odnosno doma}e varijanteAyn as Saqr sa svake strane kupole, jasno na-mewene za borbu protiv protivni~kih va-zduhoplova, prvenstveno helikoptera. Me-|utim, kasnije se po~elo razmi{qati i odrugoj mogu}nosti – da su i Sovjeti namera-vali da svoje POVR sa tenkova T-62, izme|uostalog, upotrebe i za borbu protiv heli-koptera ({to je bila posledica uverewa dasamohodni artiqerijski i raketni sistemiPVO ne}e uvek biti u mogu}nosti da pru`eza{titu tenkovima od napada iz vazduha).

Amerikanci su sedamdesetih potvrdi-li da POVR imaju odre|ene mogu}nosti dej-stva protiv sporijih letelica, kada je natestovima u Fort Bliss pomo}u POVR TOWoboreno svih 13 lete}ih meta (bespilotneletelice)!

SKUPE RAKETEKako se T-62 sa lanserima POVR o~i-

gledno nije najboqe pokazao, na tenkovimaT-64B (kasnije i na T-80B) prvi put je, 1976,ugra|ena POVR, ali ovog puta lansirana izcevi topa 125 mm. Ta raketa imala je oznaku9M112 kobra (AT-8 Songster) i predstavqalaje revolucionarno oru j̀e: radio navo|ena,sa dometom 4.000 m i probojno{}u 600 mm~elika, deklasirala je sve tipove municijena zapadnim tenkovima, sa ina~e ve}im efi-kasnim dometima topa 105 mm zahvaquju}ikvalitetnijim sistemima za upravqawe va-trom (SUV). Tako|e, davala je i vrlo atrak-tivnu mogu}nost ga|awa protivni~kih heli-koptera, zbog relativno kratkog vremena le-ta do maksimalnog dometa – od 14,6 sekundi,{to je mawe od POVR TOW (20-21 m/s) – od-nosno, teoretski bi tenk vremenski ranije ina ve}em dometu (domet TOW je 3.750 m) po-godio helikopter nego obrnuto.

Prve POVR lansirane iz topovske ce-vi postojale su zapadne MGM-51 Shillelagh(sa tenka MBT-70 i M-551 Sheridan) i fran-cuska ACRA (sa lovca tenkova AMX-10M) imodifikovanog tenka AMX-30, ali nijedna

gu}no{}u ga|awa u pokretu ({to je ina~e ve-lika prednost), dometom 5 km i tandem-ku-mulativnom bojnom glavom probojnosti700–750 mm. Te rakete namewene su tenko-vima T-80U i T-90.

Razvijena je i serija POVR lansira-nih iz topova 100 i 115 mm sa tenkova T-55i T-62, protivoklopnih topova T-12 i bor-benog vozila pe{adije BMP-3, pod oznakom9M117 bastion. One su imale slede}e per-formanse: domet 4.000 m, probojnost600–850 mm (najvi{a vrednost je za vari-jantu 9M117M1 arkan) i vreme leta do mak-simalnog dometa od 12 sekundi. Sve spome-nute POVR lansirane iz cevi tenkovskogtopa imaju verovatno}u poga|awa 80 odstoprotiv tenkova, {to se, sigurno, u slu~ajudejstva protiv helikoptera mora umawiti uodre|enoj meri.

Osim Sovjeta, odnosno Rusa, POVRlansirane iz cevi tenkovskog topa razvilisu jo{ samo i Izraelci. Wihova POVR La-hat lansira se iz tenkovskih topova kali-bra 105 i 120 mm, ali i iz helikoptera, apredvi|a se weno prilago|avawe i bestr-zajnim topovima 106 mm M40 i lanserimapostavqenim na terenskim vozilima Hum-mer. Kao i ve}ina ruskih raketa ovog tipa,i Lahat koristi lasersko navo|ewe, ali zarazliku od wih, ima poniru}u trajektoriju uzavr{noj fazi, {to tandem-kumulativnojbojnoj glavi (probojnosti 800 mm) obezbe-|uje dejstvo na krov tenka ili helikoptera.Tako se posti`e odre|ena mogu}nost ga|a-wa i delimi~no zaklowenih letelica, na-ravno, ukoliko su obele`ene laserskimsnopom. Domet je ve}i i iznosi najvi{e 8km, a modifikacije tenkovskog SUV-a svede-ne su na zamenu laserskog daqinomera kom-binovanim ure|ajem daqinomer-obele`i-va~ i unos potrebnih podataka u balisti~kikompjuter tenka.

Iako POVR ove vrste imaju velikuprednost u odnosu na ve}inu POVR lansi-ranih sa helikoptera (TOW, HOT), pre svegazbog kra}eg vremena leta i ne{to ve}eg do-meta, osnovni problem predstavqa relativ-

POTVRDA USPE[NOGDEJSTVAAmerikanci su sedamdesetih po-

tvrdili da POVR imaju odre|ene mo-gu}nosti dejstva protiv sporijih lete-lica, kada je na testovima u Fort Blisspomo}u POVR TOW oboreno svih 13lete}ih meta (bespilotne letelice).Ovome u prilog govori i ratna praksa– izraelski helikopter AH-1S kobraoborio je 1982. sirijski Gazelle dej-stvom POVR TOW, dok je ira~ka pe{a-dija oborila jedan iranski AH-1J Sea-cobra sa POVR Milan.

VEROVATNO]A POGA\AWATenkovski top sa klasi~nom muni-

cijom namewenom za pru`awe vatrenepodr{ke ne mo`e efikasno da se kori-sti za ga|awe ciqeva u vazduhu, zbog re-lativno male brzine ga|awa. Kao ilu-stracija mo`e poslu`iti verovatno}apoga|awa izra~unata za top 115 mm so-vjetskog tenka T-62 sa potkalibarnommunicijom stabilisanom krilcimaAPFSDS: 26 odsto za helikopter koji mi-ruje, svega 5 odsto za helikopter koji seu odnosu na tenk kre}e popre~no brzi-nom 90 km/~ i 3 odsto brzinom 180km/~, na udaqenosti 2.000 m. Rezultatitrenutno-fugasnim projektilom, ~ija jepo~etna brzina mawa (750 u odnosu na1.615 m/s), bili bi jo{ nepovoqniji,tako da se municija mora prilagoditikako bi se verovatno}a poga|awa po-ve}ala na prihvatqiv nivo.

nije postigla uspeh, tako da se od wih odu-stalo. Godine 1985. pojavile su se dve po-boq{ane POVR – 9M119 svir i refleks(AT-11a, b Sniper) – namewene tenkovima T-72B i T-80U, dometa 4 i 5 km, navo|ene la-serskim zrakom i pove}anom probojno{}una 650–700 mm ~elika. Kona~no, 1992. po-javila se POVR 9M119M refleks sa mo-

Odbacivawe nosa~a od legure aluminijuma nakon izletawa iz cevi

no visoka cena, tako da se u borbenom kom-pletu ruskih tenkova ne nalazi vi{e od oko~etiri POVR. [tavi{e, u ruskoj armiji no-{ewe tenkovskih POVR ograni~ava se naelitne gardijske jedinice ili na stare{in-ski kadar, zbog slo`enosti upotrebe. Kaoalternativa raketama, odavno se name}usekundarni malokalibarski automatski to-povi, koji su se na tenkovima pojavili preraketa. Ipak, uprkos ugradwi na relativnovelikom broju prototipova tenkova, nisu do-`iveli {iru operativnu upotrebu.

JEVTINIJA ZAMENAJedan od prvih i jo{ aktuelnih prime-

ra automatskog topa je francuski tenk AMX-30. Umesto tradicionalnog mitraqeza 7,62mm, koaksijalno oru`je je automatski top20F2 (GIAT M693), kalibra 20 mm sa neza-visnom elevacijom u odnosu na osnovni top105 mm (do 40o), namewen za ga|awe pro-tivni~kih oklopnih transportera bez utro-{ka municije glavnog topa 105 mm, a i zadejstvo po helikopterima. Za spregnutooru`je nedostatak takve monta`e je rela-tivno ograni~en borbeni komplet od svega1.050 metaka, zbog ~ega se od toga na sle-de}em francuskom leklerku odustalo, pa jeumesto topa ugra|en koaksijalni te{ki mi-traqez Browning M2, kalibra 12,7 mm.

Sli~no su uradili i [vajcarci, kojisu svoje automatske topove 20 mm na doma-}im tenkovima Pz61, tokom modernizacijezamenili mitraqezima 7,5 mm. [ve|anisu na projektu Strv-2000 predvideli kori-{}ewe topa 140 mm sa spregnutim topom40 mm Bofors i mitraqezom 7,62 mm, ali seod ovog projekta odustalo. Prototipovidva najaktuelnija zapadna tenka, M1Abrams i Leopard 2, testirani su sa krov-nom monta`om daqinski upravqanog auto-matskog topa 20 mm, kao {to je bilo ura|e-no i na wihovom prethodniku u vidu neuspe-log projekta tenka MBT-70, ali se od serij-ske proizvodwe odustalo.

Kona~no, mo`da najboqe re{eweugradwe automatskog topa na tenk je stiglo,sasvim neo~ekivano, iz Slova~ke. Slova~-ka, odnosno ranije ^ehoslova~ka, godinamaje po licenci proizvodila sovjetske tenko-ve T-72 u varijantama M, M1 i M1M, takoda su, kada je do{lo do raspada dr`ave,obe zemqe, i ^e{ka i Slova~ka, nastavileda razvijaju sopstvene varijante tog legen-darnog oru|a. Tako su Slovaci, sve u `eqida ponude atraktivan izvozni proizvod, natr`i{te izbacili tenk T-72M2 moderna, na~ijem se zadwem delu kupole nalazi modulsa dva {vajcarska topa Oerlikon KAA, po-stavqenih sa strana kupole, svaki sa po200 metaka kalibra 20 mm i sa uglom ele-vacije -4 do +35o.

Iako nije bilo kupaca, Slovaci se ni-su predavali i izbacili su novu varijantu,

namewenom tenku Leclerc. Projektil je imaokonvencionalni izgled, blizinski upaqa~,izvla~e}a krilca na zadwem kraju, po~etnubrzinu 1.000–1.100 m/s i efikasni domet3.500–4.000 m. Amerikanci su oti{li ko-rak daqe. Pri razvoju municije M830A1(HEAT-MP-T, High Explosive Anti-tank – Multi Pur-pose – Tracer, ili skra}eno MPAT (Multi Purpo-se Anti Tank), namewene za zamenu kumulativ-no-par~adne M830, odlu~ili su da u potpu-nosti promene konfiguraciju projektila.Umesto klasi~nog, primewen je potkalibar-ni projektil pre~nika 90 mm sa nosa~em/sa-botom od legure aluminijuma, ~ija je masaumesto 13,5 kg (M830), smawena na svega11,4 kg, {to je uz sna`nije barutno puwewe(7,1 umesto 5,4 kg) omogu}ilo pove}awe po-~etne brzine sa 1.130 m/s na 1.400 m/s.

Tako visoka po~etna brzina, uz mawipre~nik projektila vi{estruko je skratilotrajawe leta do maksimalnog efikasnog do-meta od 4.000 m u odnosu na trajawe leta he-likopterskih POVR koje su u najve}em brojupodzvu~ne (najbr`a POVR danas je ruska9K121 Vikhr/AT-16 Scallion brzine 600 m/s, tj.1,8 maha). Bojna glava je kumulativno-par-~adna, a proizvo|a~, Alliant Techsystems tvrdida je efikasnost protiv vozila u odnosu naM830 pove}ana za 30 odsto, a protiv bunke-ra za 20 odsto. Me|utim, ono {to pored ve-like po~etne brzine M830A1 ~ini veomasmrtonosnim u borbi protiv helikoptera, je-ste multifunkcionalni upaqa~, koji se mo`epodesiti da deluje na tri na~ina: trenutno,sa odlo`enim dejstvom i blizinski.

Kako projektil nije navo|en, nakon{to ga ispali, tenk mo`e odmah da napustipolo`aj, ~ime se u velikoj meri pove}avaverovatno}a pre`ivqavawa vozila. Osimtoga, cena nevo|enog projektila, pa bio onopremqen i slo`enim upaqa~em kao {to jeonaj na M830A1, u svakom slu~aju je ni`aod cene POVR lansirane iz cevi tenkovskogtopa, {to, barem za sada, municiju HEAT-MP-T ~ini optimalnim „ubicom” helikopte-ra. I zaista, kada su odr`avani manevritokom devedesetih godina, neposredno na-kon uvo|ewa ove municije u operativnu upo-trebu, tenkovi M1 abrams pokazali su sesposobnijim da uni{te borbeni helikopternego obrnuto!

Postavqa se pitawe kako se tenkovimogu „nositi” sa savremenim borbenim he-likopterima, kao {to su AH-64 apa~ ili ru-ski Mi-28N, opremqenim sa najnovijimPOVR dometa ve}eg od 8 km, {to je dvostru-ko u odnosu na efikasni domet municijeM830A1. Odgovor je u konfiguraciji tere-na: ukoliko je re~ o brisanom prostoru,npr. pustiwi, prednost imaju spomenuti he-likopteri, ali u uslovima koji su pribli-`niji evropskom rati{tu, odnosno na tere-nu gde se ne mo`e uvek iskoristiti maksi-malni domet POVR, tenkovi su jo{ i te ka-ko u prednosti.

Sebastian BALO[

42

koja je umesto dva topa 20 mm, imala jedanruski top 2A42, kalibra 30 mm, sa borbe-nim kompletom 250 metaka. Na taj na~in,iako je smawena brzina ga|awa, u velikojmeri je poboq{ana efikasnost municije.Me|utim, kako za sada nema kupaca za wih,jedini operativni tenkovi, naoru`ani au-tomatskim topom sposobnim za vatreno dej-stvo po helikopterima, ostali su AMX-30.

Iako se „na du`e staze” radi o jevti-nijoj alternativi POVR lansiranih iz cevitopa, automatski topovi ugra|eni na tenko-ve imaju i svoje nedostatke – mawi efika-sni domet u odnosu na POVR i specifi~nostugradwe. Ako se prihvati francusko vi|e-we, zauzima se relativno velik unutra{wiprostor unutar kupole, tradicionalno na-mewen spregnutom mitraqezu. Prema slo-va~kom principu, dodatni top u posebnommodulu obezbe|uje zadr`avawe spregnutogmitraqeza i obezbe|uje ugradwu topa ve}egkalibra, ali neminovno vi{e uti~e i na ma-su vozila, borbeni komplet je mawi, topima daleko slabiju za{titu od dejstva pro-tivnika i mewa se balans kupole, {to s ob-zirom na dodatni oklop na ~elu mo`da i ni-je toliko {tetno. Kombinacijom, uslovnore~eno, prethodna dva na~ina obezbe|ewaprotivhelikopterske komponente tenka, od-nosno primenom nevo|enog projektila aliza osnovni tenkovski top, postignuto je mo-`da danas i najboqe re{ewe za ovaj pro-blem, ali uz uslov da se koristi municijasa specijalnim upaqa~em.

MUNICIJA ZATENKOVSKI TOPKonstruktivno najjednostavniji na~in

da se trenutno-fugasni, trenutno-fugasnopar~adni ili kumulativno-par~adni tenkov-ski projektili prilagode za borbu protivhelikoptera, jeste ugradwa blizinskih upa-qa~a, koji su na artiqerijskim sredstvimaPVO jo{ od kraja Drugog svetskog rata. Nataj na~in, projektil ne mora direktno da po-godi helikopter, ve} mo`e da se iskoristivelika razorna mo} projektila topa kali-bra 120 ili 125 mm, tj. wegov relativno ve-lik ubojni radijus.

Prvi poku{aj u tom pravcu ostvarili suFrancuzi na neuspelom projektilu 120 mm

15. novembar 2007.

POVRkoja se lansira

iz tenkovskog topa 9M119M „refleks”

43

^iwenica je da }e programi razvoja avionaXP-1 i C-X biti na graniciisplativosti, imaju li seu vidu male proizvodneserije koje }e odlikovatitaj, kao i ve}inu drugihjapanskih posleratnihprojekata. Ali Japan, kaoekonomski i tehnolo{kigigant, svesno pravi takvepoteze kako bi odr`ao korak sa najsavremenijimtokovima u vazduhoplovnojindustriji, pri`eqkuju}i povratak na me|unarodno tr`i{te.

RAZVOJ KAOTEHNOLO[KITRENING

nosedi borbeni avion F-1, koji se u stru~-nim krugovima posmatra kao svojevrsna re-plika britansko-francuskog jaguara.

Uporedo sa razvojem {kolskih i bor-benih aviona, in`eweri „Kavasakija” pro-jektovali su i sredwi transportni avion C-1, koji je poleteo 1970. godine. Premda jedizajn bio uspe{an, taj avion nije izra|enu velikoj seriji – proizveden je samo 31primerak. Osim ve} pomenute zabrane iz-voza, razlog su bili i nespretno definisa-ni takti~ko-tehni~ki zahtevi tog transpor-tera. Naime, u trenutku wihovog definisa-wa nije razmatran dolet optere}enog avi-ona kao su{tinska odlika, jer je predvi|e-no da se C-1 upotrebqava samo unutar ta-da{weg Japana. Me|utim, ve} se 1972. go-dine, kada je Okinava vra}ena u japanskookriqe, postavilo pitawe transportnihefektiva koji }e bezbedno i ekonomi~no iz-vr{avati zadatke vazdu{nog transporta naliniji Japan–Okinava. Kako se C-1 svojimdoletom nije uklapao u tu ulogu, Japanci subili prisiqeni da nabave avione C-130herkules.

Svi preostali avioni tipa C-1 danasse nalaze u sastavu 402. i 403. skvadronaJapanskih vazduhoplovnih samoodbrambe-nih snaga i nameweni su takti~kom tran-sportu. S obzirom na vi{edecenijsku eks-ploataciju tih aviona, Japanci su po~etkom2001. godine pokrenuli pitawe novog tran-sportnog aviona, koji bi trebao da zamenipostoje}e C-1, ali i herkulese C-130.

Istovremeno sa formulisawem zahte-va za novi transportni avion, i Japanskemornari~ke samoodbrambene snage iskaza-le su potrebu za novim patrolnim avionomkoji bi odmenio vreme{ne ~etvoromotorceP-3 orion.

Nakon razmatrawa stranih re{ewa,odlu~eno je da se u oba slu~aja pokrenu do-ma}i razvojni programi. Novi patrolniavion ozna~en je kao P-X, a transporter kaoC-X. Za nosioca oba programa odre|ena jekompanija „Kavasaki” (Kawasaki Heavy Indu-stries – KHI). Na taj su na~in Japanci poku-{ali da smawe tro{kove razvoja, premdaje, ~iweni~no, re~ o avionima razli~itenamene i druga~ije pogonske grupe.

NAJPRE JE POLETEO XP-1Iako je konstruktorski bio zahtevni-

ji, u vazduh se prvi vinuo prototip patrol-nog aviona P-X. Prvi let dogodio se 28. sep-tembra ove godine iznad baze Gifu. Ve}slede}eg dana, razvojna oznaka P-X zvani~-no je promewena u XP-1.

Patrolni avion XP-1 jeste ~etvoromo-torni niskokrilac klasi~ne koncepcije.Osim patrolirawa iznad morskih povr{i-

Kao pora`enoj strani u Drugom svet-skom ratu, Japanu je nametnut niz re-striktivnih zakona, koji su se, izme|uostalog, odnosili i na razvoj naoru-`awa i vojne opreme. Tako je, na pri-

mer, i dan-danas na snazi zabrana prodajejapanskog naoru`awa drugim dr`avama. Me-|utim, i u takvim nepovoqnim uslovima, Ja-panci se nisu odricali vlastitih razvojnihprograma, imaju}i u vidu ~iwenicu da su teh-nolo{ki nivo i napredak jedne zemqe naj~e-{}e neraskidivo vezani sa vojnim tehnolo-gijama. U tom kontekstu odvijao se i razvojjapanske vazduhoplovne industrije, koja jeve} 1958. godine proizvela T-1, mlazni pr-venac namewen naprednoj obuci pilota.

Ipak, te`i{no su u posleratnim dece-nijama vazduhoplovne jedinice opremaweameri~kom tehnikom, koja je velikim delomlicencno izra|ivana u japanskim pogoni-ma. Krajem {ezdesetih godina pro{log vekaJapan se odlu~io na korak daqe, upu{taju-}i se u razvoj nadzvu~nog {kolskog avionaT-2. Ta letelica je ubrzo evoluirala u jed-

N O V I J A P A N S K I A V I O N I

na, namewen je i protivpodmorni~ku iprotivbrodsku borbu. Pogonsku grupu sa-~iwavaju turboventilatorski motori Ishi-kawajima-Harima Heavy Industries XF-7, kojisu razvijeni specijalno za taj tip aviona.Pretpostavqa se da je wihova snaga oko50 kN. Zahvaquju}i modernim i ekonomi~-nim motorima XP-1 mo`e da leti na ve}imvisinama i brzinama u odnosu na P-3Corion, a o~ekuje se i znatno du`e vremeostajawa u vazduhu.

Premda XP-1 vi{e nije tajna, osnovnetakti~ko-tehni~ke odlike i daqe su nedo-stupne {iroj javnosti. Sli~no je i sa avio-nom C-X. Zbog toga su brojne takti~ko-teh-ni~ke odlike u sferi naga|awa i pretpo-stavki. Izvesno je, ipak, da }e niz kqu~nihkomponenata, naro~ito specijalnih elek-tronskih sklopova, do}i upravo sa drugestrane Pacifika, ta~nije iz SAD, gde je utoku razvoj sli~nog patrolnog aviona,ozna~enog kao P-8 Poseidon (posejdon). Uskladu sa namenskim zadacima, XP-1 }e bi-ti opremqen radarom sa faziranom an-tenskom re{etkom, integrisanim sistemomza aktivnu i pasivnu elektronsku za{titu,sonarom i takti~kim sistemom koji pilotupoma`e u manevrisawu tokom napada naplovne objekte.

Zbog brojnih elektronskih sistema iopreme ugra|eni sistem komandi je tzv. fly-by-light (flaj baj lajt – let pomo}u svetla).Taj naziv ukazuje da se signali upravqa~kihkomandi pilota prenose opti~kim kablom,a ne `icom, kao u sistemu FBW (fly-by-wire).Prednost novog sistema je smawena mogu}-nost disfunkcije zbog interferencije ko-mandnih signala i signala elektronskeopreme.

Avion je naoru`an torpedima (Mk 46i Tip 97), dubinskim bombama i protiv-

brodskim raketama (ameri~ki AGM-84 ijapanski ASM-1C). Naoru`awe se sme{ta uunutra{wi prostor, u trupu aviona, ili naosam podvesnih nosa~a. Pluta~e, koje avi-on izbacuje u rejonu pretra`ivawa, sme-{tene su u profilisanim le`i{tima u rep-nom delu letelice.

Ulazak u upotrebu aviona XP-1 o~ekujese 2011. godine. Ve}ina stru~nih izvoraukazuje na to da je Japanu potrebno oko 80aviona tog tipa. Na taj na~in postepeno }ese iz upotrebe povla~iti avioni P-3C ori-on, koje je „Kavasaki” licencno proizveo u107 primeraka.

44 15. novembar 2007.

PRETPOSTAVKEPremda XP-1 vi{e nije tajna,

osnovne takti~ko-tehni~ke odlike su idaqe nedostupne {iroj javnosti. Sli~-no je i sa avionom C-X. Zbog toga subrojni takti~ko-tehni~ki podaci u sfe-ri pretpostavki. Izvesno je, ipak, da}e niz kqu~nih komponenata, naro~itospecijalnih elektronskih sklopova, do-}i upravo sa druge strane Pacifika,ta~nije iz SAD, gde je u toku razvojsli~nog patrolnog aviona, ozna~enogkao P-8 posejdon.

Novi transportni avion C-Xodlikova}e veliki plafon leta ivisoka podzvu~na brzina

45

NOVI TRANSPORTNI AVIONA – C-XC-X je sredwi transportni avion

konvencionalnog dizajna koji se danas ve-oma ~esto vi|a na vojnim transportnimavionima (C-17, C-390, Il-76, An-74...).U razvoju se nalazi od 2001. godine, akrajem ove godine o~ekuje se i wegov prvilet. C-X je pogowen sa dva sna`na motoratipa General Electric CF6-80C2, potiska266 kN, koji se ina~e primewuju na Boein-gu 767.

Kabinski i teretni prostor avionasu presurizovani. Avion je projektovan za

FALI^NI ZAKIVCILet prvog prototipa aviona P-X ka-

snio je vi{e meseci zbog fali~nih zaki-vaka ameri~ke proizvodwe. Zakivci neo-dgovaraju}eg kvaliteta uticali su na ~vr-sto}u strukture letelice, {to nije smeloda se dozvoli. Kako je u pitawu bio samodeo ugra|enih zakivaka, wihovo locira-we i naknadna zamena zahtevali su mno-go vremena. Sli~an problem uo~en je ina prototipu aviona C-X. Na wemu su ot-krivene i deformacije horizontalnogstabilizatora i mawe prskotine na tru-pu, a to je dodatno usporilo program.

upotrebu sa kratkih i slabije pripremqe-nih poletno-sletnih staza. Opremqen jesistemom koji pilotu olak{ava upravqa-we na malim visinama, te sa sistemom zaautomatizovani utovar i istovar. Teret jemogu}e izbaciti i u letu otvarawem zadwerampe. Najve}a poletna masa aviona iz-nosi 141 tonu, a maksimalna korisna no-sivost 37,6 tona. U ovoj opciji dolet avi-ona iznosi 5.600 kilometara. Avion bi,navodno, trebala da odlikuje visoka kr-stare}a brzina leta i mogu}nost letewana gorwim nivoima (na kojima uglavnom le-te putni~ki avioni). Osim u{tede u gorivui pove}anog doleta, Japanci time {ire i

mogu}nost prodaje aviona civilnim kom-panijama koje se bave kargo prevozom.

Ulazak aviona u upotrebu o~ekuje se2012. godine. Trenutne procene ukazuju dase za japanske potrebe predvi|a prijem 44aviona C-X koji }e zameniti dotrajale C-1i C-130.

Ukupna vrednost oba projekta procewu-je se na 2,83 milijarde ameri~kih dolara.Izvesna u{teda ostvarena je unificirawemdela kabinskog prostora oba aviona, APUure|ajima za napajawe, zatim zajedni~komkonstrukcijom horizontalnih repnih povr{i-na i spoqne sekcije krila. ^iwenica je, me-|utim, da }e i pored toga ovi programi bitina granici isplativosti, imaju li se u vidumale proizvodne serije koje }e odlikovatitaj, kao i ve}inu drugih japanskih poslerat-nih projekata. Ali Japan, kao ekonomski itehnolo{ki gigant, svesno pravi takve potezekako bi odr`ao korak sa najsavremenijim to-kovima u vazduhoplovnoj industriji, pri`eq-kuju}i povratak na me|unarodno tr`i{te.

Mr Slavi{a VLA^I]

Avion XP-1prvi put je poleteo

28. septembra ove godine

46

oblika kugle, u koju je mehovima orguqauduvavao vazduh podi`u}i (neznatno) pri-tisak unutar komore. Tako su, de fakto,udareni temeqi pneumatske medicine koja}e otkri}em kiseonika 1775. (Pristley) otvo-riti velike mogu}nosti na vi{e medicin-skih podru~ja.

Prva komora izgra|ena je 1860. u Ka-nadi, a zatim u Sankt Peterburgu, Amster-damu i Ro~esteru. Doktor Kaningem (Cun-ningham) je, u Klivlendu 1927. godine, iz-gradio svetsko pneumatsko ~udovi{te u ob-liku kugle, pre~nika 20 metara, {esto-spratno, sa kupatilima i salonima, u komeje poku{avao da pod povi{enim pritiskomle~i sve i sva{ta. Uspeh je postigao jedinou le~ewu kesonske bolesti, dok ga je ame-ri~ko lekarsko dru{tvo moralno osudiloza sve ostalo.

Posle Drugog svetskog rata, zahvaqu-ju}i unapre|enim tehnologijama zavariva-wa metala dolazi do pravog buma u proiz-vodwi komora, ~ime su omogu}ena neslu}e-na istra`ivawa – spu{tawe ~oveka do eks-tremnih dubina u moru, medicinsko odgo-netawe tajni pona{awa ~ove~jeg organi-zma na povi{enim pritiscima, komerci-jalno kori{tewe podmorskih resursa,

15. novembar 2007.

B A R O K O M O R E

Barokomore su, uglavnom, ~eli~ne her-meti~ne posude za sme{taj jednog ~o-veka ili vi{e qudi, u kojima se onipodvrgavaju potpritisku ili natpri-tisku do odre|enih vrednosti, po pro-

pisanoj proceduri i u odre|enom periodu.Gasni ambijent unutar barokomore mo`ebiti vazduh, kiseonik ili me{avina sainertnim gasovima (azot, helijum). Kiseo-nik se naj~e{}e di{e iz posebnih zatvo-renih sistema za disawe, a izdahnuti va-zduh se, zbog wegove agresivnosti, odvodivan komore.

Radi potpunijeg shvatawa ove mate-rije, pomenimo da se barokomore termi-nolo{ki preciznije odre|uju kao hipoba-ri~ne komore, u kojima se stvara potpri-tisak, a koriste se u trena`i pilota, re-kompresione se koriste u ronila{tvu, ahiperbari~ne u medicini za le~ewa paci-jenata primenom kiseonika pod povi{e-nim pritiskom.

PO^ECI RAZVOJAEnglez Hen{ou (Henshow) davne 1662.

imao je viziju le~ewa qudi pod povi{enimpritiskom vazduha, pa je neke svoje paci-jente sme{tao u improvizovanu komoru

ISPITIVAWEGRANICAMOGU]EGRazli~ite su okolnosti

– vojnoprofesionalne,

komercijalne, medicinske,

itd. – koje qude uvode u

barokomore radi

podvrgavawa promeni

atmosferskog pritiska,

na mawu ili ve}u vrednost

od prirodno date na kojoj

`ivimo. Svaki razlog je

poseban i povla~i za sobom

kompleksnu tehni~ku

logistiku, a i medicinsko an-

ga`ovawe radi brige o

zdravqu qudi u

neprirodnim uslovima

smawenog ili pove}anog

pritiska okoline. Danas je

u svetu u upotrebi oko

7.000 komora razli~ite

namene, a brojke se,

takore}i, svakodnevno

pove}avaju.

daqe predstavqaju sinonim ronila~ke si-gurnosti. U „prvoj ligi“ su recimo Dräger,Haux, Comex, Galeazzi, Iberco, Hyper tec.Sve te kompanije, pored proizvodwe veli-kih tzv. vi{emesnih komora, imaju u svomasortimanu i male, tzv. jednomesne, a pri-dru`ili su im se, i stvorili pravu konku-renciju, i proizvo|a~i poput firmi Sec-hrist, Hyox, Perry, ETC, Khrunichev, itd.

OBUKAPILOTASvaka avijacija koja dr`i do sebe i

potpune obu~enosti svojih pilota nabavilaje tu vrstu komora, u kojima se piloti di`una visine 10-15, pa i vi{e kilometara, si-muliraju}i uslove leta u krajwe razre|e-nom vazduhu, gde nije mogu}no opstati bezpodr{ke dodatnog izvora kiseonika. Pilo-ti su u avionima, jasno, pod maskama, zaslu~aj havarije svojih kabina, {to ne bipre`iveli bez kiseonika iz boca.

Supozicija havarija pilotskih kabinana velikim visinama odigrava se u hipoko-morama kako bi piloti osetili {ta se tode{ava, navikli se na krajwi stres i iz-vla~ewe iz opasne situacije, a sve radibezbednog prizemqewa. Te komore su, naj-pre, bile gra|ene u obliku kocke, a kasnije,radi unifikacije tehnologije gradwe, poputvaqka, kao i komore za ronioce. Jedna odnajnovijih i boqe opremqenih komora(Hypostar – 2000) instalirana je u Al`iruza potrebe wihovih pilota i padobranaca.

POMO] U PODVODNIM AKTIVNOSTIMARonila{tvo je svojim zahtevima i po-

trebama na odre|eni na~in iznudilo kon-strukciju komora kojim bi se osiguralo vi-{e aspekata u podvodnim aktivnostima: se-

sportski izazovi i svakojaki ludi rekordipostavqeni pod vodom.

Firme stasale u toj delatnosti po-ratnih godina dostigle su svetski vrh kva-liteta i sigurnosti svoje opreme, bez kojenema ozbiqnijeg rowewa danas, tako da i

BROJ KOMORA DANASDanas je u svetu u upotrebi oko

7.000 komora razli~ite namene, abrojke se, takore}i, svakodnevno pove-}avaju, iz ~ega se mogu izvu}i zakqu~cida se broj komora za vojne i komerci-jalne (privredne) aktivnosti pove}avapo stopi stotinak godi{we, taman to-liko koliko se komora povu~e iz ope-rativne upotrebe zbog zastarelosti iisteka zakonskog roka eksploatacije.Broj komora za medicinske potreberaste vrtoglavo. Najve}i porast pro-izvodwe i stavqawa u funkciju komoraje u Kini, koja ve} ima 3.500 komora uupotrebi, druga je Rusija sa 1.500 ko-mora, pa Japan sa 1.000, dok je preo-stalih 1.000 raspore|eno u Evropi(500) i SAD i ostalim zemqama (500).

lekcija kadra, redovni ronila~ki trena`,verifikacija ronila~kih zvawa i sticawevi{ih, priprema za komplikovanije zadatkepod vodom, sigurnost u slu~ajevima podvod-nih incidenata, kratkotrajno (operativno)dubinsko rowewe, rowewe u potpunoj satu-raciji i sprovo|ewe terapijskih i rekom-presionih procedura.

Sem navedenih namena, rekompresio-ne komore omogu}avaju i dodatne aktivno-sti, poput nau~noistra`iva~kog rada (NIR)u medicinskim oblastima vezanim za bora-vak ~oveka pod vodom ili pod povi{enimpritiskom na suvom (u komori), NIR u obla-sti hiperbari~ne tehnike i ispitivawe no-voproizvedenih ili remontovanih ronila~-kih i podmorni~kih sredstava.

Komore su neophodan deo ukupne logi-stike na velikim podvodnim radili{tima,gde se izvode dugotrajni i naporni radovina ve}im dubinama, na spasila~kim brodo-vima kao podr{ka brojnim podvodnim ak-tivnostima te{kih i dubinskih ronilaca.Podr{ka su i podmorni~kim posadama, doksu prilikom specijalnog rowewa, u morna-ri~kim bazama, obi~no u okviru tzv. roni-la~kih poligona, te u hiperbari~nim cen-trima ratnih mornarica u kojima uobi~aje-no funkcioni{e i stanica za pripremu ga-snih me{avina za dubqa rowewa.

Uobi~ajeno, komore se po broju mestaza ronioce dele na jednomesne ili vi{e-mesne, a po mestu monta`e na stacionarneili pokretne. Vi{emesne komore redovnoimaju dva prostora – mawu pretkomoru ive}i glavni odsek – da bi se moglo komuni-cirati (ulazak ili izlazak lekara i drugihlica) bez naru{avawa pritiska na kome seprovodi odre|ena procedura. Broj mestaza sedewe je {est do osam u glavnom odse-ku i dva u pretkomori, mada se u novije vre-me grade serijske komore sa najvi{e 14 se-

Ulazak dubinskih ronilaca u rekompresionu komoru

48

de}ih mesta. Unutra{wi pre~nik cilin-dri~nog trupa komore je najmawe 1.800 mm,a zapremina od 10 do 12 kubnih metara.Ulazna vrata (sa obe strane na sferi~nimkalotama) okruglog su oblika. Na straniglavnog odseka postoji tzv. Bajonet-spoj zaizobari~ko spajawe jednomesne komore,kojom se u vi{emesnu transportuje roni-lac stradao u podvodnom incidentu, da bimu se pru`ila kompleksna medicinska po-mo} i obezbedio nadzor nad povre|enim.

Najkvalitetnije komore iz te grupe su:TDS-I (Dräger), Starcom 1800 (Haux), CX-1800(Comex), 180.8.AC (Galeazzi), IB-100 (Iberco),

Jednomesne komore su prenosnog tipai upotrebqavaju se za neposrednu podr{kuronila~kim jedinicama na lokaciji rowe-wa. U slu~aju incidenta ronilac se hitnosme{ta u komoru, u kojoj se „di`e“ na pri-tisak dubine incidenta i pod nadzorom naj-hitnije transportuje do najbli`e ustanovekoja ima vi{emesnu komoru i licenciranoglekara specijalistu podvodne (hiperbari~-ne) medicine. Predstavnici najboqih jed-nomesnih komora jesu: TDT-5-FD (Dräger),Transstar 5,5 (Haux) i 65.1.AMST (Galeazzi).

Zbog nemogu}nosti da se pomogne ro-niocu u jednomesnoj komori (stawe bez sve-sti) proizvedene su i komore za dva lica,tzv. duo-komore, ne{to modifikovanog ob-lika i ve}e zapremine od jednomesnih, kakobi pratilac povre|enog mogao da bude uzwega u toku transporta. Predstavnici duo-komora su Duocom (Dräger), Medcom (Ha-ux), R-200 (ETC).

Stacionarne komore, uglavnom vi{e-mesne, sem velike mase (najmawe osam to-na), imaju fiksne temeqe, energetske pri-kqu~ke i upravqa~ki pult prive{en uz ko-moru ili pozicioniran izme|u, ako je re~ okompleksu vi{e komora. Pokretne komore,

KRSTARICA EDINBURGPre dvadesetak godina udru`ili

su se ronioci i svetski biznismeni kojisu finansirali operaciju va|ewa Sta-qinovog zlata sa dna mora, kojim jeSSSR pla}ao savezni~ku pomo} u hranii oru`ju za svoj narod. Zlato je preno-sila engleska krstarica Edinburg, kojaje tokom 1944. potopqena u Severnommoru, na mestu dubokom 245 m. Tom pri-likom izva|eno je vi{e od 1.000 polu-ga, ~ime su podmireni tro{kovi opera-cije i ostvaren unosan profit. Opera-cija je trajala 30 dana i tokom tog vre-mena ronioci su neprestano boravilina dubini 245 m, u potpunoj saturaciji(potpuno zasi}ewe organizma otopqe-nim inertnim gasovima). Zadatak je za-po~elo 12 ronilaca, a samo su ~etvo-rica uspela da izdr`e napor do kraja.

bilo da su jednomesne i duo-komore, na ro-nila~kim su brodovima „meko“ fiksiranena palubi, na namenskim vozilima tako|e,na predvi|enim mestima, dok postoje i va-rijante komora na specijalnoj {asiji, kojase, poput auto-prikolice, prosto zaka~e zavozilo radi {to br`eg transporta.

Simulatori rowewa (hidro-pneumat-ski) jesu dragoc