PRIKAZI Laufs/Uhlenbruck Handbuch des Arztrechtsanali.ius.bg.ac.rs/A2003-1-2/Anali 2003_1-2 269-300.pdf · toga, medicinsko pravo u {irem smislu ukqu~uje i propise o lekovima i medicinskim

$Page 1: PRIKAZI Laufs/Uhlenbruck Handbuch des Arztrechtsanali.ius.bg.ac.rs/A2003-1-2/Anali 2003_1-2 269-300.pdf · toga, medicinsko pravo u {irem smislu ukqu~uje i propise o lekovima i medicinskim$
PRIKAZI

Laufs/Uhlenbruck: Handbuch des Arztrechts

(2. neubearbeitete Auflage, C.H.Beck'sche Verlagsbuchhandlung, München,

1999, XXIII + 1431)

A. Uvod

1. Ovaj prikaz se odnosi na xinovski Priru~nik o medicin-skom pravu, koje se na na{im pravnim fakultetima, za divno ~udo,jo{ ne izu~ava. Stoga ne treba ni o~ekivati da svi doma}i prav-nici znaju {ta medicinsko pravo zna~i i ~emu sluì. Radi ~ita-laca koji u to nisu upu}eni, usu|ujem se da dadem izvesna obja{we-wa, koja za wih mogu imati uvodni zna~aj.

2. Za razliku od klasi~nih pravnih disciplina, medicinskopravo je znatno mla|a nauka koja jo{ nije kona~no ni uobli~ena.Kao pozitivno pravo, ova nauka podrazumeva skup pravnih pravilakoja ure|uju medicinsku delatnost, utvr|uju svojstva lica {to tudelatnost obavqaju i wihov odnos prema korisnicima wihovihusluga. Izraz ,,medicinska delatnost‘‘ obuhvata ne samo dijagnozui terapiju nego i neterapijske zahvate, kao {to su: kozmeti~kahirurgija, sterilizacija, ve{ta~ko oplo|ewe, pomo} pri umirawu,prekid trudno}e i biomedicinsko istraìvawe na qudima. Semtoga, medicinsko pravo u {irem smislu ukqu~uje i propise olekovima i medicinskim sredstvima koja nemaju svojstvo leka.Radi se, dakle, o predmetno ograni~enoj oblasti prava, kakvo je,na primer, saobra}ajno ili bankarsko pravo. Medicinsko pravose ti~e jedne profesije i gra|ana koji koriste wene usluge, alii dru{tva u celosti. Ovo pravo treba razlikovati od pravne ilisudske medicine, koje se bave medicinskim razja{wavawem od-re|enih ~iwenica koje su pravno relevantne. Prvo predstavqapravo u medicini, a drugo -- medicinu u pravu.

3. Medicinsko pravo ne biti{e, zasad, kao zaokruèn sistemnormi, sabranih u jednom ili u vi{e zakonodavnih akata namewe-nih iskqu~ivo medicinskom zanimawu. Samo jedan deo wegovihpravila nalazi se u pravnim propisima koji su odre|eni da sluèspecijalno medicinskoj profesiji i wenim poslenicima. Drugi

269

wegov deo razbacan je po mnogim zakonskim tekstovima, koji pri-padaju razli~itim granama prava: ustavnom, krivi~nom, gra|ans-kom, porodi~nom, socijalnom, procesnom, i me|unarodnom. Ipak,ve}ina pravnih problema iz domena medicinske delatnosti imasvoje mesto u gra|anskom i krivi~nom pravu. Ti problemi sere{avaju pomo}u op{tevaè}ih normi, ali kad se one primene naodnos lekar-pacijent, dobijaju osobeno zna~ewe, uslovqeno priro-dom tog odnosa. Jer odnos izme|u lekara i pacijenta nema samopravni karakter; on je, pre svega, odnos poverewa. U wemu sumoralni i pravni zahtevi pome{ani znatno vi{e negoli u ostalimodnosima me|u qudima. [tavi{e, tu su eti~ka na~ela primarna:ona oblikuju pravne obaveze, odre|uju wihovu sadrìnu i opseg.U slu~aju kad neko pitawe nije pravno ure|eno, merodavnim vaqasmatrati odgovaraju}e eti~ko rasu|ivawe. Lekari su i pravnoobavezni da se pridràvaju pravila medicinske etike.

4. Na pravnim fakultetima mnogih razvijenih zemaqa sveta,medicinsko pravo ima status zasebne i veoma cewene nau~ne dis-cipline. Da se ono tamo pomno neguje, svedo~e opse`na stru~naliteratura i specijalni ~asopisi koji se bave iskqu~ivo proble-mima te grane prava. Jer medicinsko pravo izu~ava pravne odnoseu koje qudi stupaju tako ~esto, radi o~uvawa svoga ìvota izdravqa. A ìvot i zdravqe ~ine, nesumwivo, vrednosti prvogreda, prema kojima se mere sve druge vrednosti. Zato i jeste mogu}eda se o medicinskom pravu napi{e kwiga na 1430 strana, i to sitno{tampanog teksta. To su upravo dimenzije Priru~nika ~iji prikazsledi.

B. Karakter dela

1. Ve} prvo izdawe ovog Priru~nika o medicinskom pravu,koje je objavqeno 1992. godine, bilo je najopse`nije i najpotpunijedelo svoje vrste na nema~kom jeziku. Drugo izdawe dolazi sedamgodina docnije, i predstavqa znatnu preradu i dopunu prvoga. Taprerada i dopuna donele su 334 stranice vi{e, jer su pisci htelida uzmu u obzir nove pravne propise koji su u me|uvremenu doneti,novu stru~nu literaturu i sudsku praksu. Priru~nik je odli~anpokazateq koliki zna~aj nema~ki pravnici pridaju medicinskompravu, ali i koliko su nema~ki sudovi pretrpani parnicama pro-tiv lekara i zdravstvenih ustanova.1 Me|utim, ova opse`na kwiganije namewena samo pravnicima nego i nekim drugim profesijama:medicinarna i wihovim komorama, zdravstvenim ustanovama, osi-

Laufs/Uhlenbruck: Handbuch des Arztrechts, Jakov Radi{i} (str. 269--280)

270

1 Sudovi prime godi{we po 6000--8000 tu`bi za naknadu {tete, a dràvnituìoci pokrenu protiv lekara oko 2500 istra`nih postupaka (str. 914--915).

guravaju}im dru{tvima, vlastima nadle`nim za poslove zdravstva,i farmaceutskoj industriji. Weni pisci smatraju da medicinskopravo sluì, na prvom mestu, za{titi pacijenata, ali da i medi-cinari potrebuju pravnu za{titu, da bi svoju slu`bu za dobrobolesnika mogli odgovorno da vr{e.

2. Urednici i pisci najve}eg dela i ovog izdawa Priru~nikajesu profesori Laufs (Laufs) i Ulenbruk (Uhlenbruck). Pored wih,tu su jo{ petorica drugih autora, tvorci pojedinih poglavqa iodlomaka. Svi oni su poznati stru~waci u oblasti medicinskogprava, ali se me|u wima posebno isti~e jedno ime: profesorLaufs. On nije samo urednik i redaktor celog Priru~nika. Ne-zavisno od toga, poznat je i kao pisac druga tri monografska delaiz iste grane prava, i glavni je urednik ~asopisa Medicinskopravo (Medizinrecht), od samog wegovog po~etka (1983) do danas.Kratko re~eno, on je simbol medicinskog prava i u svojoj zemqii izvan we.

V. Sadrìna dela

1. Nabrajawe samo krupnijih naslova ovog ogromnog Pri-ru~nika iziskivalo bi vi{e stranica teksta. Stoga re{ih danazna~im jedino wegove najve}e delove, tj. poglavqa. Iz wihovihnaslova ~itaoci prikaza mogu ste}i barem globalnu predstavu osadrìni Priru~nika, a oni koji se time ne zadovoqavaju, sazna}e{ta bi mogli pro~itati u originalu.

2. Celo delo sastoji se iz 26 glava, kojima prethodi op{irnoobja{wewe upotrebqenih skra}enica, a na kraju dolazi stvarniregistar pojmova. Posledwa tri poglavqa posve}ena su iskqu~ivoslu~ajevima iz sudske prakse. Oni se ti~u odgovornosti medici-nara (ve}inom lekara) i zdravstvenih ustanova. Slu~ajevi su naj-pre razvrstani prema tipi~nim lekarskim gre{kama uop{te, apotom prema pojedinim oblastima medicine, dok su slu~ajevi od-govornosti zbog mawkavog pristanka i obave{tewa pacijenta sme-{teni u zasebno poglavqe. Svaki slu~aj sadrì sumarno ~iwe-ni~no stawe, izreku suda, naziv suda, datum dono{ewa odluke, inaziv publikacije u kojoj je odluka objavqena.

3. Naslovi ostalih poglavqa idu ovim redom: 1) Osnovimedicinskog prava; 2) Osnovni pojmovi medicinskog prava; 3)Obrazovawe lekara; 4) Pravo koje se ti~e lekarskog zanimawai stale{ko pravo lekara; 5) Pravna pitawa koja se ti~u lekar-ske prakse; 6) Pravo o osigurawu za slu~aj bolesti; 7) Pravniodnosi izme|u lekara i pacijenata; 8) Nastanak ugovora sa le-karom; 9) Obaveze lekara iz preduzetog le~ewa i iz ugovora o


271

le~ewu; 10) Lekarska du`nost vo|ewa dokumentacije; 11) Lekarskadu`nost obave{tavawa; 12) Lekarska du`nost ~uvawa tajne; 13)Obaveze pacijenta iz ugovora sa lekarom; 14) Javnopravni okvirniuslovi bolnica; 15) Pravni odnosi izme|u lekara i bolnice; 16)Pravni odnosi izme|u pacijenta i bolnice; 17) Ugovorna odgovor-nost lekara i vlasnika bolnice; 18) Deliktna odgovornost lekarai vlasnika bolnice; 19) Teret dokazivawa u parnicama protivlekara; 20) Procesna pitawa odgovornosti lekara; 21) Lekar kaove{tak i davalac stru~nih mi{qewa; 22) Posebni medicinskizahvati i posebni problemi; 23) Lekar u krivi~nom pravu.

G. Odabrana mesta

Dosada{wa kazivawa dozvoqavaju ~itaocima prikaza dasteknu samo op{tu sliku o Priru~niku na koji se prikaz odnosi.Spoznali su wegove okvirne teme, ali nisu videli nijedan wihovdetaq, koji se dade pamtiti. Da bi im omogu}io tu spoznaju,izloì}u potpuno dva pitawa {to su ih pisci Priru~nika obra-dili: 1) Medicinski standard i 2) Lekarska du`nost ~uvawa pa-cijentove tajne.

I. Medicinski standard

a) Op{ti pogled

1. Ovo pitawe obradio je profesor Laufs, i to veoma is-crpno. Wegovo je polazi{te da profesionalna odgovornost zna~iodgovornost pripadnika slobodnih zanimawa ili nekog drugoglica u sli~noj poziciji za standard svoje profesije. Ovaj novioblik odgovornosti temeqi se na shvatawu da svako, kome je zawegovo zanimawe potrebno izvesno obrazovawe i dràvna dozvolaza rad, mora da zadovoqi posebne zahteve. Te zahteve wemu nepostavqa samo dràva ili organi vlasti {to izdaju dozvolu zarad, nego se oni ogledaju i u poverewu pacijenta, klijenta ilidrugog lica koje traì savet ili stru~nu pomo}. Mnogi profesi-onalni zahtevi nisu u pojedinostima utvr|eni ni u deliktnom niu ugovornom pravu, nego imaju karakter nepisanih profesionalnihdu`nosti. Ali je sudska praksa, u brojnim situacijama, wih kon-kretizovala i prilagodila odgovornosti vezanoj za profesiju.Stoga su izvesni pravnici tvrdili da i u nema~kom pravu postoji,u su{tini, generalna norma, po kojoj je svako duàn da budepa`qiv onoliko koliko se, razumno, moè o~ekivati, kako biizbegao {ko|ewe drugome (str. 853).


272

2. Laufs podvla~i da su nema~ki pravnici ranije govorilio ,,stawu nauke i tehnike‘‘, kao kriterijumu po kome se odre|ujepotrebna pa`wa, ali da danas koriste re~ ,,standard‘‘, koja jepreuzeta iz francuskog i engleskog jezika. Stawe nauke i tehnikeozna~ava ne{to dato i dostignuto, pa i utvr|eno, dok je standardnormativan pojam. On ozna~ava ono {to je zakonodavac hteo daiskaè nalagawem potrebne pa`we, tj. stalno prilago|avaweokolnostima i opasnostima (,,ve{tina mogu}eg‘‘). Standardi zna~edinamiku. Zahtevi koje pravo postavqa lekaru proizlaze, po pra-vilu, iz stawa medicinske nauke i iskustva, tako da standardi kojisu relevantni za odgovornost lekara ne predstavqaju ni{ta drugonego potrebnu pa`wu u okvirima § 823 nema~kog Gra|anskog zako-nika (str. 854). Merilo za pa`wu sudovi ne odre|uju sami, negoposle svake medicinske nezgode utvr|uju kako bi se, u datoj situ-aciji, pona{ao savestan lekar. Oni traè od lekara da se drèpravila koja su se razvila u wihovoj struci. Po{to se i zakono-davac uzdràva od normirawa radwi koje ~ine sr` lekarske de-latnosti, razne grane medicine vezuju same sebe nizom vlastitihpravila struke. Ta merila za potrebnu pa`wu, {to ih utvr|ujesama medicinska nauka, stalno se umnoàvaju, a podela rada umedicini jo{ vi{e ih poo{trava (str. 854).

b) Lekarska gre{ka i potrebna pa`wa

1. Pod pojam ,,lekarska gre{ka‘‘ Laufs podvodi svaku medi-cinsku meru koja, sa stanovi{ta medicinske nauke i iskustva,zna~i odsustvo potrebne pa`we, i koja je stoga nepodesna. Lekar-ska gre{ka moè se sastojati iz suvi{nosti ili iz nedovoqnosti,iz ~iwewa ili iz ne~iwewa. Za odgovornost lekara zbog neb-ri`qivosti nije bitno da li se teì{te wegovog postupawanalazi u preduzimawu necelishodne mere ili u propu{tawu stvar-no potrebne mere le~ewa ili dijagnostikovawa. Lekarska gre{kaili kr{ewe lekarske du`nosti pa`qivog postupawa dade se ut-vrditi samo pomo}u medicinskih ve{taka. Pa ipak, nije re~ is-kqu~ivo o medicinskom pitawu, tj. o vrsti i opsegu medicinskeve{tine, nego i o bitno pravnom merilu koje vaì za ispuwewelekarevih obaveza iz ugovora sa pacijentom ili iz preduzetogmedicinskog tretmana. Pojmovi ,,lekarska gre{ka‘‘ i ,,pa`wa kojaje u saobra}aju potrebna‘‘ ~ine pravna merila, za koja medicinskekategorije i kriterijumi pruàju samo ishodi{ne ta~ke. Sudijanije duàn da ,,preuzme lekarev svet pojmova, jer oni, u izvesnomsmislu, mogu biti i {iri i uì od pravnih, koji jedino treba dabudu podloga za primenu zakona‘‘. U protivnom, postoji opasnostda pravna praksa postavi nove zahteve lekaru, i da ga ~ak i osudia da pri tom ne kaè da li ga tereti krivica (str. 854).


273

2. Sa osobitim naglaskom Laufs }e utvrditi da lekar dugujepa`wu koju, u vreme preduzimawa radwe, iziskuje wegova struka,tj. potrebnu, a ne uobi~ajenu pa`wu. Stoga wega ne opravdavajunemarnosti koje su uzele maha. ,,Nepa`qivo postupaju medicinarikoji ne u~ine ono {to se u krugovima savesnih i pa`qivih lekaraili lekara specijalista pretpostavqa‘‘ (str. 855). Me|utim, lekarmoè da u~ini ono {to je potrebno samo ako poznaje standardmerodavan u wegovoj struci i ako vlada wime. Iz toga sledujewegova obaveza da se stru~no usavr{ava, jer medicina i tehnikastalno napreduju. Ako lekar ne poznaje najnovije stawe svoje stru-ke, odgovoran je pacijentu zbog {tete koja je iz toga proistekla.On sam bira izvore iz kojih crpi stru~ne informacije, i moèse, u na~elu, osloniti na ta~nost podataka u stru~nim publikaci-jama, ali ne sme slepo u wih verovati. Ako previdi gre{ke kojesu o~igledne i koje je morao uvideti (na primer, 25% soli, umesto2,5%), odgovara}e zbog toga (str. 855).

3. Laufs podvla~i da se mera potrebne pa`we lekara uprav-qa prema objektivno-tipi~nim, a ne prema subjektivno-individu-alnim svojstvima. Vaì, dakle, princip grupne nepa`we. Po tomprincipu, merodavne su sposobnosti, ve{tine i znawa koja sepretpostavqaju i o~ekuju u odgovaraju}em krugu lekara op{temedicine ili lekara specijalista; nisu bitne li~ne mogu}nostipojedinih pripadnika odre|ene medicinske struke, osim ako suone ve}e od prose~nih. S druge strane, s obzirom na wihov status,lekari treba da zadovoqe razli~ite zahteve. Na primer: od direk-tora univerzitetske klinike treba o~ekivati vi{e stru~ne kom-petentnosti negoli od upravnika neke male bolnice. Pred gra|an-skom odgovorno{}u nijedan lekar ne moè se opravdati poziva-wem na okolnost da je r|avo obrazovan, da mu nedostaje potrebnoiskustvo, da napredak u svojoj struci nije mogao da prati stalnoi u svim delovima (str. 855). Ako dospe do krajwih granica svojihmogu}nosti, lekar je duàn da pozove u pomo} konzilijara, dapacijenta po{aqe specijalisti, ili da ga uputi u bolnicu. Uslu~aju da prekora~i svoju stru~nu kompetenciju, vaqa ga smatratikrivim. Boqe re~eno, lekar koji se upusti u oblast medicineizvan vlastite struke, mora da garantuje i wen standard (str. 855i 86).

4. Govore}i o obavezama lekara u vezi sa propisivawemlekova, Laufs }e ista}i da postupawe sa potrebnom pa`wom nezna~i izbegavawe svakog rizika i izbor najsigurnijeg puta. Radipacijentovog dobra, lekar je duàn da se upusti i u rizi~nepoduhvate. Wegova je glavna obaveza da opasnosti simptoma ibolesti sravni sa koristima i rizicima dijagnosti~kih i tera-


274

pijskih zahvata. Re~ je o potrebi da se opasnosti drè pod kon-trolom i da se tako ukupan rizik umawi. S druge strane, lekarevadu`nost pa`qivog postupawa nalaè da ne preduzima mere kojenisu neizbe`ne makar one bile skop~ane i sa malim rizikom. Naprimer: neindikovano rendgensko snimawe moè predstavqatite{ku telesnu povredu u smislu krivi~nog prava (str. 856--857).Obim pa`we koja se od lekara zahteva zavisi bitno od okolnostislu~aja, osobito od hitnosti medicinske mere. U slu~aju kad zah-vat treba hitno preduzeti, za wegovu pripremu vaè druga~ijamerila negoli kad je u pitawu zahvat za koji lekaru stoji naraspolagawu dovoqno vremena. Stepen potrebne pa`we bitno za-visi od intenziteta opasnosti koju od pacijenta vaqa otkloniti(str. 857).

5. Najposle, Laufs smatra da se pa`wa, kao svrsishodnopona{awe, dade razdvojiti na spoqa{wu i unutra{wu. Spoqa{-wa pa`wa sastoji se i iz postupaka koji zna~e prikladno op-ho|ewe prema pacijentu, wegovoj bolesti i wenim simptomima, tj.pridràvawe aktuelnog medicinskog standarda. Unutra{wa pa`-wa pak, podrazumeva svaku dispoziciju i motivaciju koja je u stawuda spozna bolest i mogu}nosti wenog le~ewa, kao i opaàwespoqa{we pa`we. Tako na primer, lekar koji na~ini tipi~nudijagnosti~ku gre{ku ispoqava time unutra{wu nepa`wu, jer nepreduzima radwe koje su usmerene na spoznaju bolesti, ne prikup-qa potrebne nalaze, rendgenske snimke i sl. Ali ako se pogre{nadijagnoza svodi iskqu~ivo na pogre{nu interpretaciju nekog na-laza, ne moè se govoriti o unutra{woj nepa`wi, jer lekar neduguje uspeh svoga poduhvata, nego jedino postupawe prema medi-cinskom standardu (str. 857 i 862).

II. Obaveza lekara da ~uva pacijentovu tajnu

a) Op{ti pogled

Ovo pitawe obradili su profesori Ulzenhajmer (Ulsenhei-mer) i [lund (Schlund). Oni obavezi lekara da ~uva pacijentovutajnu posve}uju celo jedno poglavqe, (26 strana). Izlagawe za-po~iwu od razvoja i osnovnih postavki te profesionalne du`no-sti, a zavr{avaju pravnim posledicama wenog kr{ewa. Ukazuju naweno drevno poreklo i Hipokratovu kvalifikaciju ,,svete du`no-sti‘‘ lekara. Ona je danas za{ti}ena krivi~nim, gra|anskim i sta-le{kim pravom. Opse`no je regulisana i definisana osobito unema~kom Krivi~nom zakoniku, kao ,,povreda privatne tajne‘‘ (§ 203)i kao ,,iskori{}avawe tu|e tajne‘‘ (§ 204). Zbog neovla{}enogotkrivawa privatne tajne Zakonikom je zapre}ena kazna, na prvommestu, lekaru, stomatologu, veterinaru, apotekaru i pripadnicima


275

drugih zanimawa koji se bave le~ewem.2 Za{tita pacijentove tajnevaì ne samo za vreme wegovog ìvota nego i posle wegove smrti.Ona predstavqa ostvarewe Ustavom zagarantovanog prava na za-{titu li~nosti. Sem toga, odbrana tajne omogu}uje stvarawe po-verewa izme|u pacijenta i lekara, koje se ubraja u osnovne pret-postavke lekarskog rada. Jer podatke o sebi pacijent je spremanda saop{ti lekaru samo ako je siguran da }e ih ovaj dràti utajnosti. Stoga se posredstvom obaveze ~uvawa tajne ne {tite samoprivatni interesi pacijenata, nego i javni interesi (str. 506).

b) Pojmovna obele`ja

1. Ulzenhajmer smatra da se lekareva du`nost da ~uva tajnuodnosi na ~iwenice koje su poznate samo odre|enom (ograni~enom)krugu lica, i za ~ije dràwe u tajnosti pacijent ima ,,razuman‘‘,tj. osnovan interes, koji zasluùje da bude pravno za{ti}en.3

Pojam tajne treba, po wemu, tuma~iti {iroko, tako da on obuhvati:vrstu bolesti i wen tok, anamnezu, dijagnozu, terapijske mere,prognozu, psihi~ke nastranosti, telesne i duhovne nedostatke,pacijentovu medicinsku dokumentaciju, rendgenske snimke, mate-rijal namewen za ispitivawe i rezultate ispitivawa, ali i po-datke o li~nim, porodi~nim, profesionalnim, ekonomskim i fi-nansijskim prilikama. U ~iwenice na koje se tajna odnosi nespadaju sudovi vrednosti ili druga puka subjektivna mi{qewalekara, ali spadaju pacijentova ispoqena politi~ka gledi{ta iliocene odre|enih doga|aja (str. 507). Sa stanovi{ta lekara, tajnatreba da bude ,,tu|a‘‘, tj. da se odnosi na pacijenta ili nekogtre}eg. Stoga lekar mora dràti u tajnosti i podatke koje mu jepacijent o drugima poverio, ukoliko pacijent ima za to nekivlastiti ili altruisti~ki interes. Izme|u ostalog, primeri izsudske prakse za ,,tu|e tajne‘‘ jesu: rezultat testa na sidu, podob-nost za testirawe, uìvawe droga, sterilizacija, polne bolesti,defloracija, pretrpqene povrede, ime pacijenta, automobil ipratilac izvr{ioca krivi~nog dela primqenog u bolnicu (str.508).

2. Iz same formulacije nema~kog Krivi~nog zakonika vid-qivo je da se tajna saop{tava samo lekaru kao medicinskom stru~-waku, tj. licu u svojstvu lekara, a ne privatnom licu. Drugimre~ima, lekar tajnu treba da spozna vr{e}i svoj poziv, pri ~emu


276

2 Tu spadaju i lekarevi pomo}nici i studenti medicine (Erwin Deutsch,Medizinrecht, 3. Auflage, Berlin, 1997, str. 254).

3 Interes za ~uvawe tajne ne treba ceniti objektivno, tj. kako bi se nekodrugi, na pacijentovom mestu, prema konkretnoj ~iwenici odnosio, nego kako seodnosi sam pacijent koji je u pitawu, bez obzira na pravno ili eti~ko vrednovawe(str. 508).

je nebitno gde i kako mu se pacijent poverio. Takav koneksitetizme|u spoznaje i profesionalne delatnosti ne postoji u slu~ajukad lekar sazna za tajnu nezavisno od svoga zanimawa (na primer,u privatnom razgovoru) ili tako {to do we do|e samovoqno, nailegalan na~in (na primer, ~itawem zatvorenog pisma adresovanogna pacijenta). S druge strane, du`nost ~uvawa tajne postoji bezobzira na to da li je lekar le~io pacijenta na osnovu ugovora ilislu~ajno (na primer, kao `rtvu saobra}ajnog udesa), ili je, kaosudski ve{tak, delao nezavisno od pacijentove voqe (str. 508--509).

3. Ulzenhajmer nagla{ava da radwu ovog krivi~nog dela ~iniotkrivawe, odnosno iskori{}avawe tu|e tajne. ,,Otkrivawe‘‘ zna-~i saop{tavawe tajne i wenog subjekta nekom tre}em, kome od-re|ene ~iwenice ranije nisu bile poznate (u celini ili deli-mi~no), pa makar da i taj tre}i spada u krug lica koja su du`nada tajnu ~uvaju. Saop{tewe se moè u~initi na bilo koji na~in:usmeno, pismeno ili putem slike. Radwa ,,otkrivawa‘‘ tajne moèse izvr{iti i ne~iwewem (na primer, kad lekar pacijentovu do-kumentaciju ostavi nezakqu~anu, te tako omogu}i da je neko tre}ineovla{}eno razgleda ili odnese). Me|utim, razmena informaci-ja ,,unutar kruga lica koja znaju‘‘, tj. koja su pomagala ordinira-ju}em lekaru (kolege, konzilijar, negovateqice i sekretarice) nepredstavqa ,,otkrivawe‘‘ tajne. ,,iskori{}avawe‘‘ tu|e tajne pod-razumeva ,,posebno ekonomsko kori{}ewe vrednosti otelovqeneu tajni, radi sticawa dobiti, za sebe ili za drugoga‘‘. Pri tome jenebitno da li je ciqana dobit postignuta (str. 509).

v) Razlozi koji opravdavaju otkrivawe tajne

Po nema~kom Krivi~nom zakoniku, i otkrivawe i isko-ri{}avawe pacijentove tajne ka`wivo je samo ako je lekar tou~inio ,,neovla{}eno‘‘. O prirodi tog obele`ja postoje nesugla-sice me|u nema~kim pravnicima, ali preovla|uje stav po komepojam ,,neovla{}eno‘‘ treba izjedna~iti sa pojmom ,,neopravdano‘‘,tj. ,,protivpravno‘‘. Neovla{}eno ne postupa lekar koji tajnu ot-kriva ili iskori{}ava iz opravdanih razloga. Neki od takvihrazloga utvr|eni su specijalnim zakonskim propisima, dok drugiproisti~u iz op{tih okolnosti koje iskqu~uju protivpravnost.Me|u ovim drugim osobito su zna~ajni: 1) pristanak pacijenta; 2)pretpostavqeni pristanak; 3) stawe nu`de; 4) odbrana li~nihopravdanih interesa.

aa) Pristanak pacijenta

Svojim pristankom pacijent moè lekara osloboditi obave-ze da ~uva wegovu tajnu. Pristanak je punovaàn ako je pacijent


277

subjekt tajne, ako je sposoban da se saglasi, ako nije pristao poduticajem pretwe, prinude ili prevare, i ukoliko je jasno manife-stovao svoju voqu da pristaje. Sem toga, lekar treba da postupa uznawu za pacijentov pristanak, tj. na osnovu pristanka, a otkri-vawe ili iskori{}avawe tajne ne sme biti protivno dobrimobi~ajima, {to treba ceniti, prvenstveno, s obzirom na ciq le-karevog postupka (str. 511--512).

bb) Pretpostavqeni pristanak

Ulzenhajmer nagla{ava da je ovo svojevrstan opravdavaju}irazlog, nije samo podvrsta stawa nu`de. Zna~ajan je osobito uslu~aju kad pacijent nije u stawu da se sam izjasni. Na primer:zato {to je umro, {to je izgubio svest ili {to je mentalno oboleo,ali i u slu~aju kad se iz okolnosti moè zakqu~iti da pacijentnema interesa za ~uvawe tajne. Sadrìna pretpostavqene voqemoè se doku~iti iz li~nih prilika pacijentovih, iz wegovihli~nih interesa, èqa, potreba i predstava o vrednostima. Ob-jektivno merilo tzv. ,,razumnog‘‘ pacijenta nije od zna~aja u ovomslu~aju (str. 512).

vv) Stawe nu`de

1. Ovla{}ewe da se tajna otkrije postoji uvek u slu~aju kadznatno prete`nijem pravnom dobru zapreti odre|ena opasnost,koju nije mogu}e otkloniti druga~ije nego odavawem lekarsketajne. To vaì samo pod uslovom da je odavawe tajne ,,podesnosredstvo‘‘ za otklawawe opasnosti.4 Ulzenhajmer smatra da tajuslov zadovoqavaju slede}i slu~ajevi: otkrivawe du{evne bolestipacijenta u ciqu wegovog sme{taja u odgovaraju}u ustanovu, oba-ve{tewe nadle`nog upravnog organa o te{kom oboqewu pacijentakoje ga ~ini nesposobnim za vo`wu automobila,5 obave{tewepolicije o zlostavqawu dece, osobito kad postoji opasnost da seono ponovi. Stawe nu`de opravdava i lekara koji obavesti paci-jentovu suprugu da je wen mu` inficiran HIV virusom, jer suìvot i zdravqe ène vredniji od lekarske du`nosti da ~uva tajnu(str. 513).

2. Ulzenhajmer }e upozoriti da lekarevo pravo da otkrijepacijentovu tajnu moè, u odre|enim okolnostima, da se preobratiu obavezu otkrivawa tajne. Na primer: ako su oba supruga paci-jenti istog lekara pa on utvrdi da je mu` zaraèn virusom side.U tom slu~aju, lekar ima obavezu da za{titi zdravqe supruge i da


278

4 Videti § 34 nema~kog Krivi~nog zakonika.5 Takav voza~ opasan je i za samoga sebe i za ostale u~esnike u saobra}aju.

otkloni opasnost {tete koja joj preti, dok prema bolesnom supruguima obavezu da ~uva wegovu tajnu. Po{to je interes o~uvawwaìvota i zdravqa prete`niji, lekar je duàn da ènu obavesti oopasnosti zaraze {to preti od wenog muà, ukoliko nije ube|enda }e mu` sam za{tititi svoju suprugu.

3. Kao pou~an primer stawa nu`de, Ulzenhajmer navodi jedansporni slu~aj koji je re{io Savezni vrhovni sud Nema~ke. Radilose o 21-godi{woj pacijentkiwi kod koje je ginekolog posumwao navanmateri~nu trudno}u (u jajovodu), {to predstavqa akutnu opas-nost po ìvot. Izlaze}i u susret svesrdnoj molbi pacijentkiweda wenoj majci, koja je ~ekala ispred ordinacije, ne kaè ni{tao trudno}i, ginekolog se pridràvao svoje obaveze da tajnu ~uva.Ali je, u isti mah, vi{e puta, upozorio pacijentkiwu da hitnozatraì pomo} u bolnici. Pacijentkiwa nije postupila po savetulekara, nije odmah oti{la u bolnicu, a ve} slede}eg jutra do{loje do prskawa wenog jajovoda, od ~ijih je posledica umrla. Saveznivrhovni sud je smatrao da je ginekolog protivpravno propustio dapacijentkiwi pruì pomo} u obliku informacije majci o stawuwene k}eri. ,,U odnosu prema majci pacijentkiwe, du`nost ~uvawatajne morala je ustuknuti, jer je obave{tewe i podu~avawe majkebilo potrebno i prikladno kao sredstvo za spasavawe pacijentki-we‘‘. Osim toga, sud je u ovom slu~aju rekao da je spasavawe ,,mnogovrednijeg pravnog dobra nalagalo potrebu da se tajna otkrije‘‘ (str.513).

gg) Odbrana li~nih opravdanih interesa

I odbrana vlastitih interesa mogla bi, po mi{qewu Ulzen-hajmera, da opravda lekarevo obave{tewe o bolesti i le~ewuwegovog pacijenta. To biva, na primer, u slu~aju kad ~iwenicekoje treba da ~uva kao tajnu lekar mora, usmeno ili pismeno, daizloì, kako bi se odbranio od optu`be da je izvr{io nehatnoubistvo ili telesnu povredu, kako bi se suprotstavio neistinitimtvrdwama koje wegovu ~ast dovode u pitawe, ili kako bi ostvariosvoje pravo na honorar... (str. 514).

g) Namera kao uslov ka`wavawa

Poseban odeqak Ulzenhajmer posve}uje subjektivnom ele-mentu krivi~nog dela otkrivawa lekarske tajne. Pri tom polaziod konstatacije da lekar koji se prema pacijentovoj tajni odnosisa grubom nepa`wom ili lakomisleno, ne podleè krivi~noj od-govornosti. Za tu odgovornost nu`no je namerno kr{ewe du`nostida se tajna ~uva, ali je dovoqan i eventualni umi{qaj. Ako lekarpogre{no smatra da tajna nije vi{e nepoznata ili da pacijent ne


279

èli da se ona i daqe ~uva, tada kod wega postoji zabluda kojaiskqu~uje nameru. Ista je situacija kad lekar pogre{no veruje dapacijent pristaje na otkrivawe tajne, ili da postoje neki drugirazlozi koji wegovo odavawe tajne opravdavaju. Me|utim, ako jezabludu mogao izbe}i, kriv je zbog nepa`we, {to moè imati zaposledicu obavezu da naknadi {tetu pacijentu i da odgovara dis-ciplinski, po stale{kom pravu. Stoga Ulzenhajmer smatra da jeza lekara probita~nije da u sumwivim situacijama zatraì pravnisavet, negoli da se osloni na vlastito razumevawe. Ali }e usle-diti i wegova napomena da otkrivawe lekarske tajne, kao kri-vi~no delo, ima mali prakti~ni zna~aj. Dva razloga uslovqavajutakvo stawe: prvo, zato {to se u~inioci ovog krivi~nog dela gonesamo na predlog o{te}enog; drugo, {to se namera u~inioca upraksi te{ko dokazuje. Stoga odgovaraju}a norma iz Krivi~nogzakonika deluje na lekare vi{e kao apel nego kao kaznena pretwa(str. 1199). Sem toga, odavawe tajne iz nehata moè uslovitigra|ansku odgovornost.

D. Zakqu~ak

Prikazani Priru~nik o medicinskom pravu nema, ni izda-leka, karakter priru~nika u smislu na{ih predstava o tome pojmu.Jer mi pod tim pojmom podrazumevamo ,,kwigu koja sadrì kratkaobave{tewa i uputstva o ~emu‘‘.6 U ovom slu~aju, re~ je, me|utim,o kwizi koja sadrì vrlo op{irna obave{tewa o svim izloènimpitawima, op{irnija ~ak i od onih koja se mogu na}i u odgovara-ju}im monografskim delima. Da bi se ovaj Priru~nik ~itao, nisudovoqni voqa i znawe nema~kog jezika; potrebne su i sna`ne rukeda bi dràle teret od dva kilograma papira. Drè}i tu kwigu,~italac se moè fizi~ki i umoriti, ali }e se zato duhovno veomaosveìti i oja~ati. U prilici je da upozna jednu zna~ajnu pravnudisciplinu, i da shvati koliko su doma}i pravnici i lekario{te}eni time {to ta disciplina nije sastavni deo wihovogprofesionalnog obrazovawa. Kad vi{e na{ih qudi postane svesnotog gubitka, bi}e ve}e i nade da se on nadoknadi. Sudbina nam nijeodredila da u bilo kojoj oblasti pravne kulture zaostajemo zadrugima, nego nas na to prinu|ava sopstvena nemarnost.

Jakov Radi{i}


280

6 Videti Re~nik srpskohrvatskoga kwièvnog jezika, izdawe Matice srp-ske, Novi Sad 1973, kwiga peta, str. 97.

Csécsy György:

Pravila o za{titi potro{a~a prema pravilima novogma|arskog Zakona o za{titnim znakovima od 1997. godine*

O pove}awu zna~aja za{tite potro{a~a u Ma|arskoj moèmogovoriti po~ev od druge polovine sedamdesetih godina, kada jedo{lo do objavqivawa brojnih nau~nih rasprava u ovoj oblasti,iniciranih orijentacijom nauke prema zapadnim pogledima naistu oblast. Jo{ je Zakon o za{titnim znakovima iz 1969. godinesadràvao odredbe koje se i danas mogu oceniti kao odredbe kojesu sluìle za{titi interesa potro{a~a. Ovaj zakon je ostao uva`nosti sve do novog Zakona o za{titnim znakovima iz 1997.godine.

Zakon iz 1969. godine je predvi|ao: zabranu upotrebe pre-varnih za{titnih znakova, zabranu prevarne upotrebe op{tepoz-natih za{titnih znakova, zabranu za{titnih znakova koji se moguzameniti sa drugim (sli~nim) znakovima, zabranu prevarnog pre-nosa prava kori{}ewa za{titnih znakova, zabranu prevarnog ugo-vora o licenci za{titnih znakova. Tada{wi propisi su pred-vi|ali brojne mere koje, ako i nisu {titile, sluìle su za{titiinteresa potro{a~a, i mogu se ozna~iti kao posredne mere za{ti-te potro{a~a (kao {to su pravila o svojstvu znakova za razliko-vawe proizvoda, pravila o preprekama za registraciju znakova,sankcionisawe neovla{}enog kori{}ewa za{titnog znaka).

Danas je situacija u pogledu za{tite potro{a~a iz osnovapromewena. Naime, devedesete godine su po~etak ere za{tite po-tro{a~a u uslovima trì{nog privre|ivawa. Doneti su brojniposebni zakoni, kao i dopune Gra|anskog zakonika kojima se prav-no reguli{e za{tita potro{a~a, ovom prilikom saglasno zahte-vima trì{ne privrede. Donet je Zakon o odgovornosti za proiz-vode (1995), uvedena su za{titna pravila Gra|anskog zakonikavezana za jednostrano odre|ene op{te uslove poslovawa (1997),donet je nov Zakon o zabrani nelojalne konkurencije (1990) natrì{tu. Na osnovu toga do{lo je do potpune reorganizacijepravila o za{titi potro{a~a. Donet je Zakon o reklami, i najzad,Zakon o za{titi potro{a~a. Na nivou dràvne administracije,do{lo je do formirawa Glavnog ureda za za{titu potro{a~a, kaoi do osnivawa Ureda za konkurenciju. Na planu samoorganizovawado{lo je do osnivawa Udruèwa za za{titu potro{a~a i drugihinteresnih grupacija za za{titu potro{a~a.

* Sa ma|arskog preveo dr Joèf Salma (József Szalma), redovni profesorPravnog fakulteta u Novom Sadu, gostuju}i profesor na Pravnom fakultetu uBudimpe{ti (ELTE ÁJK) i na Pravnom fakultetu u Mi{kolcu (ME -- ÁJK).

Csécsy György: Pravila o za{titi potro{a~a, Joèf Salma (str. 281--285)

281

Prelaskom na trì{ni na~in privre|ivawa (1989--1990) za-paèna je pojava da je ranija privreda zasnovana na nedostatku(odsustvu) ponude -- zamewena je trì{tem (velike i raznovrsne)ponude. Pored pozitivnih strana trì{ta ponude, liberalizova-na privreda je zna~ila izme|u ostalog i to da je skala kvalitetaproizvoda postala veoma bogata, ali ukqu~ivala je i one proiz-vode ~iji je kvalitet slab, poreklo i sastav nepouzdani ili ne-poznati. [irewe pojava kao {to su demping proizvoda, agresivnemetode marketinga, reklamnih zahvata koji su dovodili potro{a~eu zabludu, razni mehanizmi zakqu~ewa ugovora (npr. ugovori kojise sklapaju u stanovima potro{a~a), odre|ene metode prodaje pre-ko zastupnika -- traìlo je efikasniju za{titu potro{a~a. Me|umerama za{tite najzna~ajnija je bila propisivawe obaveza proiz-vo|a~a da pruì informaciju o sastavu i na~inu upotrebe pro-izvoda, kao i o ceni. (Te promene su usledile i na osnovu predlogazasnovanih na istraìvawima dr Levai Fazeka{ Judite -- LévayFazekas Judit -- iz 1992. godine.) Neophodnost za{tite potro{a~a umodernoj trì{noj privredi iziskivala je i pojava da je mo} svevi{e povezana sa velikim organizacijama, a sve je mawi uticajnavodno suverenih potro{a~a.

Organizacije za za{titu potro{a~a u Americi i Evropipojavquju se u periodu monopolskog kapitalizma, a po~ev od se-damdesetih godina i u tada{wim socijalisti~kim zemqama, me|uwima i u Ma|arskoj. Ciq za{tite potro{a~a jeste da se stvoriravnoteà izme|u proizvo|a~a i potro{a~a. Da bi se ta ravno-teà uspostavila, neophodno je bilo da se pravilima o za{titipotro{a~a doprinese obezbe|ewu za{tite zdravqa, sigurnosti itelesnog integriteta u postupku potro{we, da se omogu}iprogla{ewe ni{tavosti ugovora sa nekorektnim uslovima, ipropisivawe obaveze pruàwa potrebnih informacija potro-{a~ima, kao i propisivawe za{tite od nekorektnih poslovnihmetoda (nelojalna reklama i cene, i dr.).

Ja~awe zahteva za za{titu interesa potro{a~a svodi se naprivredne razloge. Na trì{tu se pojavquju brojni proizvodivelikih proizvo|a~a, potro{a~ je izgubio raniji li~ni kontaktsa proizvo|a~em koji je svoje proizvode stavqao u promet sam,tako da je i svojom li~no{}u garantovao za kvalitet proizvoda.Kontrolu proizvoda nastalih primenom moderne tehnike, trgovacvi{e ne moè sprovesti. Kontrolu vr{i poseban tehni~ki uredza kontrolu proizvoda, a wega angaùje sam proizvo|a~. [tetaprouzrokovana putem proizvoda sa nedostatkom, u meri i na na~inda je proizvod doveo do povrede zdravqa, sigurnosti i telesnogintegriteta, dovodi do ustanovqewa odgovornosti proizvo|a~aza {tete od stvari sa nedostatkom. Ovu vrstu odgovornostiliteratura je nazvala odgovorno{}u za {tete od proizvoda. Izvan


282

ove odgovornosti, kao op{te sredstvo gra|anskog prava za za{titupotro{a~a smatraju se zabrana nelojalnog privre|ivawa, zabranadelatnosti koje vre|aju interese potro{a~a, kao i zabrana uslovaugovora koji za jednu stranu stvaraju neosnovanu prednost. Me|ugra|anskopravna sredstva za{tite potro{a~a ukqu~uju se sred-stva za{tite kvaliteta, kao {to su garancija za ispravnost pro-izvoda i za{tita od fizi~kih nedostataka, instituti za{titnihznakova, za{tite porekla proizvoda, kao i odre|ivawe kvalitetaproizvoda i kontrole kvaliteta proizvoda.

,,Za{titni sistem‘‘ prava za{tite potro{a~a uspostavqen jenovim vaè}im Zakonom o za{titnim znakovima. Radi se o XI Za-konu iz 1997. godine koji je stupio na mesto IX Zakona iz 1969.godine koji vi{e nije odgovarao trì{nim uslovima privre|iva-wa.

Za{titni znak u uslovima trì{ne privrede ima karakterza{tite potro{a~a. Na bazi razdvojne osobine za{titnih znakovazasniva se trì{na utakmica izme|u konkurenata. Pomo}u ovihznakova obezbe|uje se potrebno obave{tewe potro{a~a i na os-novu toga se omogu}ava izbor potro{a~a izme|u razli~itih pro-izvoda i usluga. Za{titni znak izraàva poreklo, mesto nastankaproizvoda i vezanost proizvoda za odre|enog proizvo|a~a. Za-{titni znak ima zna~aj i sa stanovi{ta obeleàvawa kvaliteta,iako po sebi ne zna~i pravnu garanciju stalnosti kvaliteta robeili usluga. Me|utim, po{to za{titni znak upu}uje na proiz-vo|a~a, proizvo|a~ je na osnovu toga zainteresovan za obezbe|ewekvaliteta robe i usluga. Za{titni znakovi su u centru reklame,te svojom pojavom imaju zna~aj kod uvo|ewa novih proizvoda iusluga, a u isto vreme od koristi su za privla~ewe pa`we pot-ro{a~a.

Zakon sadrì brojne institute za{tite potro{a~a, me|ukojima su jedni sa dejstvom apsolutnog ili bezuslovnog iskqu~ewaiz kruga za{tite za{titnog znaka. Do apsolutnog iskqu~ewa izkruga za{titnih znakova dovode npr. za{titni znakovi koji supodobni za stavqawe u zabludu potro{a~a u pogledu vrste, kvali-teta, geografskog porekla i drugih osobina proizvoda ili usluga.Drugi nedostaci za{titnog znaka dovode do relativnog iskqu-~ewa za{tite za{titnog znaka. (Na primer, ako je novi za{titniznak sli~an nekom postoje}em, te dovodi potro{a~a u zabludustvaraju}i utisak da je re~ o ranijem za{titnom znaku, odnosnodovodi ga do zakqu~ka o sli~nosti novih i starih proizvoda kojise ozna~avaju datim za{titnim znakom.)

Za{titi potro{a~a doprinosi i regulativa koja se odnosina op{tepoznate za{titne znakove koji imaju dobar glas. Neuìva za{titu onaj novi znak koji je identi~an ili sli~an ranije


283

za{ti}enom op{tepoznatom za{titnom znaku sa dobrim glasom.Nosilac prava za{tite za{titnog znaka moè da ustupi pravo naupotrebu za{titnog znaka nekom drugom korisniku na osnovu ugo-vora o licenci za{titnog znaka, ~iji sadràj stranke mogu slo-bodno urediti. Ali, ugovor o ustupawu prava na upotrebu za{tit-nog znaka je ni{tav ako ispuwewe ugovora moè da stvori zabludukod potro{a~a. Postoje u Zakonu i odredbe kojima se na posredanna~in pruà za{tita potro{a~a, kao {to su razne prepreke zaregistraciju za{titnog znaka proizvoda i usluga (npr. iskqu~eweiz kruga za{ti}enih za{titnih znakova koji nemaju razdvojnosvojstvo u odnosu na druge znakove).

Zbirni ili kolektivni za{titni znakovi su karakteris-ti~ni za razvijenu trì{nu privredu. Prema pravilima ranijegzakona wih koriste vi{e preduze}a ili zadruga ukoliko èle dakoriste zajedni~ki za{titni znak. (Uslov je da proizvodi zainte-resovanih preduze}a imaju zajedni~ke karakteristike, npr. geog-rafsko poreklo i ukoliko za{titni znak upotrebqavaju pod za-jedni~kom kontrolom i ukoliko uz zahtev za registraciju podnesupravilnik koji sadrì zajedni~ke osobine proizvoda koje }e seozna~iti zajedni~kim za{titnim znakom i mehanizam zajedni~kekontrole upotrebe za{titnog znaka.)

Novi zakon je zadrào pravila o zajedni~kom za{titnomznaku. Wima dodaje da zajedni~ki za{titni znakovi mogu bitiregistrovani u korist onih proizvoda i usluga ~lanova dru{tveneorganizacije, zajedni~kog javnog tela ili udruèwa, koji su raz-li~iti od proizvoda i usluga drugih, i to po kvalitetu, porekluili na osnovu drugih osobina. U slu~aju zajedni~kog za{titnogznaka, Zakon ovla{}uje bilo kog proizvo|a~a ili davaoca usluga~iji proizvod ili usluga poti~e sa datog geografskog podru~ja, dapostane ~lan organizacije ~iji je zajedni~ki za{titni znak regi-strovan.

Osvedo~eni za{titni znak, odn. svedo~anstvo o posebnomkvalitetu (Certifikation Trade Mark) novi je institut Zakona pougledu na angloameri~ko pravo. Predstavqa specijalni za{titniznak koji svedo~i o odre|enom kvalitetu ili odre|enoj osobiniproizvoda, razli~itim od drugih sli~nih proizvoda ili usluga.Osvedo~eni za{titni znak ne traì ~lanstvo nekog udruèwaproizvo|a~a. U Ma|arskoj postoji nekoliko institucija koje do-dequju svedo~anstvo o posebnom kvalitetu; takav je npr. robniznak koji dodequje (sa sadràjem ,,Forum izvanrednih proizvoda‘‘)Zemaqski institut za istraìvawe trì{ta, zatim oznaka KERMIkoja informi{e potro{a~a o vi{e karakteristika proizvoda,zatim robna oznaka ,,redovno kontrolisani ma|arski proizvod‘‘koja nosi amblem ma|arske krune, {to se dodequje proizvo|a~u~iji proizvod pored izvanrednog kvaliteta sadrì makar 50%


284

ma|arskih sirovina. I kod ovog za{titnog znaka potrebno je dapostoji poseban pravilnik u kome se ure|uju pitawa kao {to sunosilac prava na za{titni znak, posebne karakteristike kojeza{titni znak garantuje, uslovi upotrebe i na~in kontrole, kaoi za{tita od neovla{}enog kori{}ewa.

Prema tome, u novom Zakonu o za{titnim znakovima regu-lisano je i pitawe zajedni~kog za{titnog znaka i svedo~anstvo oposebnom kvalitetu. Zajedni~ki za{titni znak koji je bio regu-lisan i u ranijem Zakonu o za{titnim znakovima, mogao je da budesamo onaj koji se kao takav razlikuje od drugih za{titnih znakovaproizvoda ili usluga ~lanova neke dru{tvene organizacije iliudruèwa, i to u pogledu kvaliteta, porekla ili drugih osobina.Bi}e iskqu~en iz za{tite svaki za{titni znak koji stavqa pot-ro{a~e u zabludu, ili onaj za{titni znak povodom kojeg pravilniko upotrebi sadrì odredbe koje su u suprotnosti sa javnim poret-kom ili imperativnim odredbama Zakona. Osnova za zajedni~kuupotrebu zajedni~kog za{titnog znaka jeste ~lansko svojstvo unekoj organizaciji, gde pravo zajedni~ke za{tite za{titnog znakapripada odre|enoj dru{tvenoj organizaciji. Prema tome, vlasnikza{titnog znaka je dru{tvena organizacija, a ne wegovo ~lanstvokoje se mewa, i koje ima pravo samo na upotrebu za{titnog znaka.Ovla{}ena organizacija (tj. organizacija koja ima pravo na za-{titni znak) nema pravo na upotrebu za{titnog znaka, ali kon-troli{e wegovo kori{}ewe.

Svedo~anstvo o posebnom kvalitetu predstavqa takav za{tit-ni znak koji robu ili usluge razlikuje od robe ili usluga drugih,na osnovu toga {to garantuje poseban kvalitet ili svojstvo. Sve-do~anstvo o posebnom kvalitetu razlikuje se od zajedni~kog za-{titnog znaka u tome {to upotreba ovakvog za{titnog znaka nijezasnovana na ~lanskom odnosu, ve} na tome {to vlasnik za{titnogznaka garantuje kvalitet robe ili usluge. U ovom slu~aju, ov-la{}enik za{titnog znaka posebnog kvaliteta, ovakav za{titniznak ne moè koristiti, ali wegovu upotrebu dozvoqava i kon-troli{e. Sli~no kao i u slu~aju zajedni~kog za{titnog znaka --za{titni znak posebnog kvaliteta ne moè se registrovati bezpravilnika o wegovoj upotrebi.

Dr Joèf Salma


285

Peter Cane:

Responsibility in Law and Morality

(Hart Publishing, Oxford -- Portland Oregon, 2002, XII +303, ISBN:

1-84113-400-7)

Izlagawa o sadrìni pojma odgovornosti su u pravni~kojliteraturi po pravilu usmerena na sadrìnu ovog pojma u kri-vi~nom pravu, dok se u srazmerno mawem broju dela razmatraodgovornost kao gra|anskopravni pojam. Me|utim, upravo u savre-menom gra|anskom pravu postoji neodlo`na potreba za ponovnim~itawem i redefinisawem fundamentalnih pojmova kao {to suodgovornost, protivpravnost, uzro~nost i krivica.

S druge strane, u radovima filozofa se odgovornost obi~notretira kao moralni koncept. Dilema determinizma i kauzalniprincip centralni su problem svake teorije delawa i slobodnevoqe. Obi~no se smatra da je za zasnivawe moralne odgovornostiagensa neophodno postojawe slobodne voqe, kao i da se moralnaodgovornost ne moè zasnovati ako se delawe odre|enog agensanalazi na kraju kauzalnog lanca u kome uzroci seù unatrag donekog doga|aja koji se agensu ne moè pripisati. Filozofija se,dakle, ne bavi pravnom odgovorno{}u ili smatra da je ona dubokozasnovana na moralnom konceptu odgovornosti. Piter Kejn (PeterCane) se u kwizi Odgovornost u pravu i moralu suo~ava sa obenavedene okolnosti.

Kejn je vi{e od dvadeset godina bio predava~ i profesor nakolexu Korpus Kristi u Oksfordu (Corpus Christi College, Oxford),a od 1997. godine je profesor prava na Istraìva~koj {kolidru{tvenih nauka (The Research School of Social Sciences) pri Aus-tralijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi (The AustralianNational University, Canberra). Osnovna oblast wegovog interesovawajeste obligaciono pravo, a naro~ito pravo o odgovornosti zaprouzrokovanu {tetu. Tako|e, Kejn se bavio istraìvawima iobjavqivao radove iz oblasti upravnog prava.

Pored kwige Odgovornost u pravu i moralu -- koja i jestepredmet ovog prikaza -- Kejn je autor slede}ih dela: Uvod u upravnopravo (An Introduction to Administrative Law, Clarendon Press UK, thirdedition, 1996); Pravo o prouzrokovawu {tete i ekonomski interes(Tort Law and Economic Interests, Oxford University Press UK, secondedition, 1996); Anatomija od{tetnog prava (The Anatomy of Tort Law,Hart Publishing UK, 1997); Atiahove nesre}e, kompenzacija i pravo(Atiyah's Accidents, Compensation and the Law, Cambridge University Press,sixth edition, 1999); Australijsko od{tetno pravo (The Law of Tortsin Australia, Oxford University Press -- Australia and New Zealand, thirdedition, 1999). Uz navedene kwige, Kejn je autor i brojnih ~lanaka,

Peter Cane: Responsibility in Law and Morality, Marija Karaniki} (str. 286--292)

286

kriti~kih analiza sudskih odluka i prikaza kwiga, kao i koured-nik Oksfordskog priru~nika za pravne studije (Oxford Handbookof Legal Studies, Oxford University Press, 2003).

U predgovoru kwige Pravna i moralna odgovornost, Kejnisti~e da ga je na pisawe ovog {tiva inspirisao opus TonijaOnorea (Tony Honoré). Na istom mestu, Kejn navodi da je tokomrada na kwizi imao nameru da preispita odnos prava i morala,zatim pravnog i filozofskog rezonovawa o odgovornosti, kao iprava i filozofije kao akademskih disciplina.

Prema sopstvenom kazivawu, Kejn posmatra pravo o odgovor-nosti za prouzrokovanu {tetu prvenstveno kroz prizmu individu-alne odgovornosti, to jest odgovornosti za sopstveni ~in. I tamogde razmatra pravnu prirodu ustanove odgovornosti za drugoga iliuticaj koji na odgovornost za prouzrokovanu {tetu ostvaruje us-tanova osigurawa od odgovornosti, Kejn istrajava u stavu da jepogled na od{tetno pravo iz ugla individualne odgovornostinajverodostojniji -- {to on, uostalom, smatra ta~nim i za ugovorno,krivi~no ili upravno pravo.

Dva osnovna pitawa koja autor sebi postavqa jesu: [tazapravo zna~i re}i da smo odgovorni? i: Koje su to na{e odgovor-nosti? Piter Kejn ne pruà niti pretenduje da pruì kona~neodgovore na ova pitawa -- sve {to on ~ini jeste da predlaè na~inna koji se moè razmi{qati i tragati za odgovorima na wih.

Kejnovo izlagawe u kwizi Pravna i moralna odgovornostraspore|eno je u devet poglavqa od kojih je svako podeqeno navi{e odeqaka. Poglavqa, odeqci i pojedini segmenti odeqaka suprecizno numerisani {to, uz detaqan sadràj na po~etku kwige,u velikoj meri olak{ava kretawe kroz tekst. Prvom poglavquprethodi predgovor autora, a na kraju kwige se nalaze obimanspisak literature i indeks. Svako poglavqe se okon~ava saètkomonoga o ~emu je u datom poglavqu bilo re~i. Imaju}i u vidu da jeKejnovo pisawe kondenzovano i nabijeno informacijama, da jestil sveden, te da autor nije sklon op{irnim eksplikacijama idigresijama, poneki od saètaka na kraju poglavqa moè da pos-luì i kao poja{wewe iznetih stavova.

Prvo poglavqe nosi naslov ,,Moralna i pravna odgovor-nost‘‘. Kejn se u wemu u prvom redu bavi odnosom prava i moralai odnosom pravnog rezonovawa i rezonovawa u okviru filozofijemorala. Komparativnom institucionalnom analizom domena pravai domena morala autor dolazi do zakqu~ka da je wihov odnossimbioti~an. Pa`qivo razmatrawe pravnih koncepata odgovorno-sti moè znatno da poboq{a na{e razumevawe pojma odgovornosti


287

na op{tijem nivou. Autor preispituje op{teprihva}eno shvataweda se moral odnosi prema pravu kao vrednosno merilo, odnosnokao standard na osnovu koga se procewuje. On isti~e da je potrebnoda se razume pravna kako bi se razumela moralna odgovornost -- ane samo obratno, kako se to obi~no misli. Pravo nadokna|uje, kakoKejn tvrdi, ~iwenicu da je moral siroma{an institucijama. Ononam daje razlog da se pona{amo na odre|eni na~in, pa stoga ne smebiti potceweno pri poku{aju da se objasni kompleksan konceptkao {to je odgovornost. Normativna funkcija odgovornosti jesteopravdavawe nametnute sankcije, kojom se onda ostvaruje projek-tovana socijalna funkcija -- restitucija, reparacija ili satisfak-cija u gra|anskom pravu; generalna i specijalna prevencija dru-{tvenoopasnog pona{awa u krivi~nom pravu, i tako daqe.

U drugom poglavqu, naslovqenom ,,Priroda i funkcije od-govornosti‘‘, Kejn razra|uje taksonomiju razli~itih koncepcijaodgovornosti -- preciznije, klasifikuje koncepte odgovornosti uanglosaksonskom precedentnom pravu. Autor pravi razliku iz-me|u istorijskog i o~ekivanog sadràja pojma odgovornosti (his-toric responsibility i prospective responsibility). Prvi daje odgovor napitawe {ta zna~i biti odgovoran, a drugi na pitawe koje su na{eodgovornosti. Prema Kejnu, primarna funkcija prava jeste da namkaè koje su ta~no na{e odgovornosti, a tek sekundarna funkcijaprava jeste da nas imenuje odgovornima onda kada se oglu{imo ote odgovornosti. U pravu, kao i u moralu, o~ekivane odgovornosti(prospective responsibility) moè imati samo onaj ko ima odre|enefizi~ke i mentalne sposobnosti. S druge strane, uzro~nost upravu je relevantna samo za bivawe odgovornim (historic responsibi-lity) a ne i za posedovawe odgovornosti (prospective responsibility).Nadaqe, Kejn isti~e da je daleko plodotvornije ispitati funkci-onalni i relacioni aspekt odgovornosti -- to jest po}i od toga daodgovornost jeste odnos koji ima odre|enu svrhu -- nego prelamatipitawe odgovornosti kroz teorije delawa i slobode voqe kao {toto filozofi redovno ~ine.

U tre}em poglavqu ,,Odgovornost i krivica‘‘, autor ospora-va tvrdwu da je zasnivawe pravne odgovornosti bez obzira nakrivicu suprotno moralnim principima. Pored toga, on tvrdi dai pravo i moral dopu{taju da se krivica defini{e kao gre{ka --to jest kao odstupawe od dru{tveno prihvatqivog pona{awa -- ito bez obzira na sadrìnu svesti onoga ko postupa. Kejn smatrada pravo nije protivno moralnim principima ni onda kada name}eobavezu reparacije -- to jest naknade {tete -- bez upu{tawa u toda li je kriv onaj kome se obaveza naknade name}e. Me|utim, pravokoje ka`wava bez obzira na krivicu u direktnom je sukobu samoralnim principima.


288

Kejn u ~etvrtom poglavqu ,,Odgovornost i uzro~nost‘‘ tvrdida, za potrebe rasvetqavawa veze izme|u uzro~nosti i odgovorno-sti, daleko boqe polazi{te od filozofskog pojma uzro~nostijeste pravni pojam uzro~nosti. Autor isti~e da je uzro~nost upravu svrhovita, to jest da ona sluì za alokaciju odgovornosti.Utvr|ivawe pravne uzro~nosti neizostavno obuhvata promi{qa-we o pripisivosti odre|ene posledice nekom uzroku, odnosno oadekvatnosti uzroka -- o wegovoj podobnosti da izazove odre|enu{tetnu posledicu. Primera radi, moralni i gra|anskopravni po-jam odgovornosti se razilaze utoliko {to gra|ansko pravo nepoznaje odgovornost za radwu koja je ostala u poku{aju. Drugimre~ima, odgovorno lice u gra|anskom pravu u na~elu moè bitisamo onaj ~ijim je pona{awem prouzrokovana {tetna posledica.Jedan od uslova gra|anskopravne odgovornosti jeste taj da je do{tete zaista do{lo -- u gra|anskom pravu ne moè biti odgovoranonaj ~ije je pona{awe samo po sebi lo{e mada nije dovelo ni dokakve {tetne posledice. S druge strane, moralna odgovornostpostoji i onda kada je izostala posledica ne~ijeg pona{awa uko-liko je samo pona{awe takvo da zasluùje osudu.

Peto poglavqe, ,,Odgovornost i subjektivitet‘‘, osporavatvrdwu da je odgovornost jedno od obele`ja subjektiviteta. Kejnsmatra da je u shvatawu onih autora koji vide odgovornost kaojednu od odlika subjektiviteta, a subjektivitet kao jedan od pre-duslova za qudsko delawe, zanemarena ~iwenica da odgovornostjeste odnos. Prema Kejnu, funkcija pravne odgovornosti jeste utome da se opravda nametawe sankcije u ciqu za{tite individu-alnih i dru{tvenih interesa. Stoga je u pravu ta~nije re}i da jesubjektivitet u slu`bi odgovornosti, nego obratno.

,,Osnovi i granice odgovornosti‘‘ jeste naslov {estog pog-lavqa u kome Kejn obrazlaè svoj stav da ona shvatawa o odgovor-nosti koja su zasnovana na teorijama subjektiviteta i teorijamavoqe nisu u stawu da objasne brojne funkcije odgovornosti, aosobito ne wenu distributivnu funkciju. Jedini interes kojiovakve teorije imaju u vidu jeste interes subjekta kao agenta kojidela i koji teì {to ve}oj slobodi u tom delawu. U ovom poglav-qu, Kejn na uop{tenom nivou razmatra osnove i granice odgovor-nosti u gra|anskom i krivi~nom pravu. On smatra da svi ovirazli~iti osnovi i granice odgovornosti u krajwoj liniji po~iva-ju na argumentima distributivne pravde. Da bi se razumeli osnovii granice odgovornosti mora se naglasiti i objasniti zna~aj isvrha sankcije, u kojoj se prema Kejnu krije kqu~ za razlikovaweobaveze od odgovornosti.


289

,,Razumevawe odgovornosti‘‘ jeste sedmo poglavqe u komeKejn podvla~i razliku izme|u prava u kwigama (the law in books) iprava u ìvotu (the law in action). Prema autoru, mogu}nost vansud-skog poravnawa ili osigurawa od odgovornosti su primeri ukojima se jasno vidi razli~itost izme|u onoga {to pravo nalaèu pogledu distribucije odgovornosti i onoga {to se u tom pogleduzaista de{ava. Kejn kao da propu{ta da primeti da su i poravnawei osigurawe pravni instituti, odnosno da i wih treba uzeti uobzir pri utvr|ivawu {ta pravo kaè o tome ko treba da snosikona~ne posledice odre|enog doga|aja. U pogledu selektivnogizvr{avawa sankcija, Kejn smatra da je ono neprihvatqivo kadapredstavqa osuje}ewe distributivne pravde. Me|utim, u sklopuevaluacije pravila i principa odgovornosti nije, sama po sebi,pogubna ~iwenica da se u praksi ne iskori{}ava u potpunostionaj potencijal koji ta pravila i principi u sebi nose.

U osmom poglavqu, ,,Odgovornost u javnom pravu‘‘, autorobja{wava {ta pojam odgovornosti zna~i u domenu javnog prava.Prema Kejnu, normativna funkcija odgovornosti jeste u tome dase pruì opravdawe za nametawe sankcije -- a kroz nametawesankcije ostvaruje se odre|ena socijalna funkcija. Socijalnafunkcija odgovornosti se u javnopravnom kontekstu razlikuje odsocijalne funkcije odgovornosti u kontekstu gra|anskog prava. Ujavnom pravu, socijalna funkcija odgovornosti je za{tita op{teginteresa -- interesa koji svi gra|ani dele u pogledu dobrobitidru{tva kao celine; kao i balansirawe izme|u op{teg interesai interesa pojedinca u pogledu wegove slobode delawa i za{titewegove li~nosti i imovine.

U posledwem poglavqu naslovqenom ,,Razmi{qawe o odgo-vornosti‘‘, autor sumira zakqu~ke do kojih je do{ao u prethodnimizlagawima. Kejn daje {est uzajamno povezanih metodolo{kih pre-poruka za razmi{qawe o odgovornosti i veruje da je navedenepreporuke poèqno slediti i pri razmatrawu drugih kompleks-nih koncepata kao {to su pravo, du`nost ili svojina.

Prva preporuka jeste da odgovornost treba posmatrati kaosocijalnu praksu. Drugim re~ima, odgovornost je niz dru{tvenihpraksi -- uobi~ajenih na~ina na koje se u dru{tvu preuzima odgo-vornost ili pripisuje odgovornost drugima. Kejn sebe smatra ag-nostikom u ovom smislu -- on ne negira postojawe nekakve istineo tome {ta odgovornost stvarno jeste. On nas samo -- u odsustvusaznawa o ovoj istini, odnosno u odsustvu dogovora o tome {taistina jeste -- upu}uje na posmatrawe dru{tvene prakse u tompogledu.


290

Druga Kejnova preporuka jeste da o odgovornosti treba raz-mi{qati kontekstualno, a ne uop{teno i apstraktno. Elementapstraktnosti i univerzalnosti je inherentan samoj ideji odgo-vornosti, ali se o odgovornosti ne moè saznati mnogo bez pozi-cionirawa u kontekst. Staviti odgovornost u kontekst, za Kejnazna~i posmatrati odgovornost u odre|enom dru{tvu i epohi --dakle, u odnosu na konkretna dru{tvena de{avawa i u odnosu napostoje}i sistem vrednosti. O odgovornosti ne treba tvrditivi{e nego {to se moè obrazloìti referisawem na odabranikontekst. Kejn insistira na osetqivosti odnosa izme|u pravnedoktrine i operacionalizacije te doktrine. U tom smislu on sebevidi u okviru pokreta Pravo u kontekstu (Law in Context) -- engles-ke paralele ameri~kog pravnog realizma -- koji po~iva na premisida pravo ne treba posmatrati kao izolovani sistem ili zatvorenianaliti~ki diskurs, ve} kao deo normativnog ìvota dru{tva.

Nadaqe, Kejn tvrdi da o odgovornosti treba rezonovatipravni~ki, a ne teorijski i izvan konteksta. Izvan prava naprostonema onih institucionalnih mehanizama kojima pravo propisuje,interpretira i zasniva odgovornost, ili pak izvr{ava sankciju --moral je siroma{an u pogledu ovakvih institucija. Iz navedenogproizlazi da se svi ovi aspekti odgovornosti mogu sagledati samou pravnom okviru. U odsustvu znawa o univerzalnim moralnimvrednostima ili konsenzusa o tome {ta one jesu, nije razumnosagledavati odnos izme|u morala i prava tako da moral budemerilo za ocenu pravnih praksi, odnosno da u slu~aju sukobaizme|u moralnog i pravnog stanovi{ta o odgovornosti, moralnostanovi{te pobe|uje. Za Kejna, razlika izme|u morala i prava jeinstitucijalna, a ne supstancijalna. Drugim re~ima, ova razlikase o~itava u razli~itim na~inima na koje se, u pravu i u moralu,odgovornost propisuje, beleì, interpretira, utvr|uje i sankci-oni{e.

Slede}a Kejnova sugestija jeste da o odgovornosti trebapromi{qati funkcionalno. Odgovornost je svrhovita. Kako upravu tako i izvan prava, odgovornost ostvaruje odre|enu funk-ciju -- ona ne postoji sama zarad sebe. I ako se moè zamislitiodgovornost nezavisno od svrhe kojoj ona sluì, Kejn smatra da semnogi va`ni aspekti odgovornosti mogu sagledati jedino teleo-lo{ki. Koliko razli~itih funkcija odgovornost obavqa, tolikoima i razli~itih odgovora na pitawa {ta jeste odgovornost i kojesu na{e odgovornosti.

Primera radi, jedna od funkcija odgovornosti koje Kejnnavodi jeste eksplanatorna funkcija odgovornosti, koja se ostva-ruje onda kada u pravu treba utvrditi da li postoji kauzalna veza.


291

Pojam uzro~nosti u pravu sluì za alokaciju odgovornosti -- pravose pita da li postoji uzro~na veza izme|u pona{awa nekog lica iodre|ene {tetne posledice da bi utvrdilo da li je ovo liceodgovorno. Uzro~nost u pravu nije puka veza izme|u pona{awa iposledica. Ova veza je u pravu normirana -- wena relevantnost seprocewuje kroz princip distribucije. Drugim re~ima, od sadr-ìne pojma odgovornosti za {tetne posledice zavisi priroda isadrìna pojma relevantne uzro~ne veze izme|u pona{awa i {tet-ne posledice.

Nadaqe, odgovornost treba posmatrati relaciono. Ve}i deopravne i filozofske literature je okrenut ka subjektu koji delai koji biva odgovoran za sopstveni ~in ili -- u gra|anskom pravu-- za posledice sopstvenog ~ina. Ovo shvatawe usmerava svu svojupa`wu na odgovorno lice i sugeri{e da je odgovornost stawe ukome se subjekat moè zate}i. Nasuprot tome, Kejn smatra daodgovornost treba posmatrati kao odnos. Jedna od zna~ajnih pred-nosti opredeqewa da se odgovornost tretira prvenstveno kaopravna tvorevina jeste u tome {to je u pravnom kontekstu o~ig-lednije da je odgovornost odnos izme|u qudi, a ne svojstvo ilistawe u kome se pojedinac na{ao.

Kejn daqe sugeri{e da je odgovornost distributivna. Kadapitawu [ta jeste odgovornost?, pridodamo pitawe Koje su tona{e odgovornosti?, postaje evidentno da odgovornost u dru{tvuobavqa odre|enu distributivnu funkciju. Drugim re~ima, u dru-{tvu se putem odgovornosti vr{i raspodela rizika, prava i oba-veza.

Posledwa Kejnova preporuka jeste da razmi{wawe o odgo-vornosti treba operacionalizovati. Ukoliko prihvatimo da od-govornost ima odre|enu socijalnu i normativnu funkciju sasvimje legitimno upitati se u kojoj se meri ta funkcija ostvaruje.

Naposletku, u ovoj kwizi nema direktnih referenci na delaklasi~nih filozofa o odgovornosti i o vezi izme|u pravnih imoralnih principa. Kejn se ne upu{ta u {iroku eti~ku i filo-zofsku raspravu -- on ograni~ava svoju studiju na moderno prav-ni~ko rezonovawe o odgovornosti u pravu i moralu. Re~ je olucidno vo|enoj i temeqno argumentovanoj raspravi koja je uprvom redu pisana za filozofe i teoreti~are prava. Za wih }eKejnova studija predstavqati deo neizostavne literature u svakombudu}em poku{aju da se postavi nova ili u~ini presek postoje}ihteorija o odgovornosti.

Marija Karaniki}


292

Simon Taylor:

L'harmonisation communautaire de la responsabilité du fait des

produits défectueux. Etude comparative du droit anglais et du

droit français

Préface de Geneviève Viney

(Librairie Générale de Droit et de Jurisprudence, Paris, 1999, XII + 356)

Dono{ewe Direktive o ujedna~avawu zakonskih i adminis-trativnih propisa dràva ~lanica o odgovornosti za {tetu odproizvoda sa nedostatkom (Direktiva o odgovornosti za {tetuod proizvoda sa nedostatkom)1 predstavqa jedan od najzahtevnijihpoduhvata evropskog zakonodavca. Ovom direktivom, kao instru-mentom komunitarnog prava ~iji je ciq ujedna~avawe pravnihsistema dràva ~lanica, ure|en je jedinstveni reìm objektivnevanugovorne odgovornosti za {tetu od stvari sa nedostatkom.

Direktiva o odgovornosti za {tetu od proizvoda sa nedos-tatkom stvara obavezu za svaku od dràva ~lanica da donese naci-onalni propis kojim }e u svoje unutra{we pravo uneti reìmobjektivne odgovornosti koji je predvi|en Direktivom. Sama im-plementacija re{ewa predvi|enog Direktivom ne zna~i kraj tra-dicionalnih pravila o odgovornosti. Drugim re~ima, reìm ob-jektivne odgovornosti koji je osmi{qen Direktivom i uveden uunutra{we pravo nacionalnim propisom ostaje na snazi ravnop-ravno sa zate~enim reìmima deliktne i ugovorne odgovornosti.

U Ujediwenom Kraqevstvu je 1987. godine donet Zakon oza{titi potro{a~a ~ijim je prvim delom izvr{ena implementa-cija odredaba Direktive u nacionalno zakonodavstvo (ConsumerProtection Law, Part I).

U Francuskoj je ista, Direktivom propisana obaveza iz-vr{ena usvajawem zakonskog akta 1998. godine (La Loi n° 98--389 du19 mai 1998. relative a la responsabilité du fait des produits défectueux).

Doktorsku disertaciju Sajmon Tejlor (Simon Taylor), odbra-nio je 1998. godine na Univerzitetu u Parizu (L'Université de ParisI, Panthéon-Sorbonne), i to je prva objavqena, sistematizovana upo-rednopravna studija o odgovornosti za {tetu od stvari sa nedos-tatkom u francuskom pravu i pravu Ujediwenog Kraqevstva.

Rad na ostvarivawu ideje o ujedna~avawu pravnih sistemaevropskih dràva u domenu odgovornosti za {tetu od stvari sanedostatkom znatno je ubrzan {ezdesetih godina pro{log veka,kada se Evropa suo~ila sa masovnim {tetama prouzrokovanim

Simon Taylor: L'harmonisation communautaire, Marija Karaniki} (str. 293--300)

293

1 Directive 85/374/CEE du Conseil du 25. juillet 1985. relative au rapprochement desdispositions législatives, réglementaires et administratives des États membres en matière deresponsabilité du fait des produits défectueux.

upotrebom leka ,,talidomid‘‘ (thalidomide). Ovaj sedativ, {iromEvrope, prepisivan je trudnicama protiv nesanice i jutarwemu~nine, budu}i da se tada smatralo da je sasvim bezbedan i da nestvara dodatni rizik kada se uzima u trudno}i. Posledica wegoveupotrebe bilo je ro|ewe velikog broja dece sa te{kim telesnimo{te}ewima.

Tejlor isti~e, u uvodnom delu svoje studije, da svake godineu Evropi umire osamdeset hiqada qudi, a ~etrnaest miliona bivate{ko povre|eno u vezi sa upotrebom stvari sa nedostatkom. Onpodse}a na neke od `rtava masovnih {teta prouzrokovanih de-fektnim proizvodima u Evropi: veliki broj pacijenata koji su upostupku transfuzije primili krv kontaminiranu virusom humaneimunodeficijencije ili hepatitisom C; veliki broj obolelih odraka plu}a izazvanog azbestom koji se do skoro nalazio u brojnimproizvodima; zatim, lica obolela od raka i autoimunih bolestiizazvanih ugradwom odre|enih vrsta silikonskih implantata; de-ca kod kojih je terapija hormonom rasta (HGH) dovela do Kroj-cfeld-Jakobovog sindroma (Creutzfeldt-Jakob syndrome).

Tejlorova studija se sastoji iz dva dela, od kojih se svakidaqe deli na po tri poglavqa i okon~ava zakqu~kom. Prvom deluprethodi Predgovor @enevjev Vinej (Geneviève Viney), lista skra-}enica na engleskom jeziku, op{ti plan istraìvawa i uvodnoizlagawe autora.

U svom uvodnom izlagawu Tejlor razmatra osnove i povodeza reformu, analizira sadrìnu Direktive i osvetqava mesta nakojima Direktiva -- ~iji je ciq harmonizacija unutra{wih prav-nih sistema evropskih zemaqa -- izri~ito ostavqa mogu}nost dare{ewa prihva}ena u dràvama ~lanicama ostanu ili postanurazli~ita.

Nakon drugog dela studije sledi op{ti zakqu~ak autorovihistraìvawa, a potom i tri aneksa. U prvom aneksu se nalazi tekstDirektive o odgovornosti proizvo|a~a za {tetu od proizvoda sanedostatkom; drugi aneks sadrì tekst zakona kojim su u pravoUjediwenog Kraqevstva unesena re{ewa Direktive; a u tre}emaneksu stoji tekst francuskog zakona kojim se vr{i implementa-cija. Daqe je izloèn obiman spisak kori{}ene literature (za-sebno na francuskom i na engleskom jeziku), indeks pojmova idetaqan sadràj svega navedenog.

Studija je pisana razumqivo i ~itko. Odeqci su kratki,precizno numerisani i ozna~eni u detaqnom sadràju tako da jekretawe kroz tekst izuzetno lako. Tejlor ima jasnu potrebu dasvaku svoju tvrdwu ilustruje primerom i oja~a razlozima o kojimase onda moè polemisati.


294

Prvi deo teze nosi naslov ,,Razli~itosti nacionalnih sis-tema‘‘. Ovaj deo se daqe deli na tri poglavqa: ,,Uslovi odgovor-nosti‘‘, ,,Domen primene razli~itih reìma odgovornosti‘‘ i,,Ostvarivawe u postupku‘‘.

I drugi deo teze ,,Kriti~ka ocena‘‘, sadrì tri poglavqa:,,Kriti~ka analiza pravila o odgovornosti‘‘, ,,Odnos izme|u unu-tra{wih reìma odgovornosti u francuskom i u engleskom pra-vu‘‘2 i ,,Gra|anskopravna odgovornost: Odgovaraju}e re{ewe?‘‘

Pravila Direktive predvi|aju da odgovornost proizvo|a~aza {tetu od proizvoda sa nedostatkom po svojoj pravnoj prirodimora biti objektivna odgovornost. Odgovornost proizvo|a~a nijebila objektivna u svim evropskim zemqama pre nego {to je usvo-jena Direktiva. Pre dono{ewa Direktive ova je oblast bilaure|ena nacionalnim propisima koji su se razlikovali od dràvedo dràve.

Razvoj ustanove objektivne odgovornosti proizvo|a~a se ufrancuskom pravu odvijao kroz bogatu sudsku praksu. Sudovi su,kreativnim tuma~ewem ~lana 1384 (1) francuskog Gra|anskog za-konika, tokom XIX i prve tre}ine XX veka pre{li put od subjek-tivne odgovornosti po osnovu dokazane krivice, preko subjektivneodgovornosti po osnovu pretpostavqene krivice, do odgovornos-ti za {tetu od stvari sa nedostatkom bez obzira na krivicu. U~uvenom slu~aju Jand'heur c. Les Galeries Belfortaises iz 1930. godine,francuski Kasacioni sud je zauzeo stav da je odgovornost ~uvarastvari (le gardien de la chose) objektivna. Za zasnivawe ove odgo-vornosti nije od zna~aja da li stvar ima neko opasno svojstvo,budu}i da se odgovornost vezuje za ~uvawe stvari a ne za samu stvar.ûvar stvari se moè osloboditi odgovornosti jedino ukolikodokaè slu~aj ili vi{u silu. Drugim re~ima, u francuskom pravuje, zahvaquju}i radu sudova, odgovornost proizvo|a~a ve} bilaobjektivna po svojoj pravnoj prirodi u vreme kada je izvr{enaimplementacija re{ewa predvi|enog Direktivom.

U Ujediwenom Kraqevstvu, sudovi su ustanovili pretpos-tavku krivice proizvo|a~a stvari sa nedostatkom za {tetu kojapoti~e od tog nedostatka. Do ovoga je do{lo pre nego {to je reìmpredvi|en Direktivom postao delom unutra{weg pravnog sistema.Me|utim, pretpostavka krivice je vaìla samo za proizvo|a~astvari, a ne i za lica koja se nalaze daqe u lancu distribucije.Pored toga, potro{a~ i komercijalni kupac su u UjediwenomKraqevstvu i pre implementacije re{ewa iz Direktive imalipravo na naknadu stvarne {tete (ne i izgubqene dobiti) nastale


295

2 Tejlor alternativno koristi termine englesko pravo i pravo UjediwenogKraqevstva. U ovom prikazu se to isto ~ini iskqu~ivo zbog ekonomi~nosti.

fizi~kom povredom li~nosti ili imovine. Re~ je o posebnomgra|anskopravnom deliktu (the tort of negligence) za koji moè bitiodgovoran kako proizvo|a~, tako i snabdeva~. O{te}eni ne morabiti u ugovornom odnosu sa odgovornim licem stoga {to ugovor inije osnov odgovornosti. Sudovi su i ovde po~eli efektivno dapretpostavqaju krivicu proizvo|a~a i snabdeva~a. Me|utim, preusvajawa re{ewa koje je predvi|eno Direktivom, odgovornost pro-izvo|a~a za {tetu od stvari sa nedostatkom u engleskom pravu nijebila objektivna -- nije se mogla zasnovati bez obzira na krivicu.

Polazna ta~ka za Tejlorovu komparativnu studiju o ustanoviobjektivne odgovornosti proizvo|a~a jeste reforma od{tetnogprava ~iji je po~etak u Francuskoj i u Ujediwenom Kraqevstvuozna~en implementacijom pravila Direktive u unutra{we zako-nodavstvo. Autor poredi nacionalne sisteme ugovorne i deliktneodgovornosti za {tetu koji su u navedenim zemqama postojali preusvajawa reìma predvi|enog Direktivom i koji i danas postojeparalelno sa usvojenim reìmom. Pored toga, Tejlor analizira ukojoj meri je kroz implementaciju sistema odgovornosti koji jepropisan Direktivom postignuto ujedna~avawe dva unutra{wapravna sistema.

Autor isti~e da izme|u francuskog i engleskog prava idaqe postoje fundamentalne razlike koje predstavqaju preprekuu procesu harmonizacije. Pored duboko ukorewenih istorijskihrazlika, va`na je i okolnost da sama Direktiva ostavqa dràvama~lanicama mogu}nost da u pogledu odre|enih pitawa izaberu nekood ponu|enih re{ewa, odnosno da odre|ena pitawa urede na na~inkoji smatraju primerenim svojim unutra{wim prilikama. U pos-tupku uporednopravne analize, autor stavqa poseban naglasak naona pitawa u pogledu ~ijeg re{avawa Direktiva ostavqa dràva-ma ~lanicama slobodu izbora.

Jedno od takvih mesta je svakako ustanova odgovornosti zarazvojne rizike (le risque de développement). Odredbom ~lana 7(e)Direktive je propisano da se proizvo|a~ moè osloboditi odgo-vornosti za {tetu od proizvoda sa nedostatkom ukoliko dokaèda je, prema postoje}em stawu nau~nog i tehni~kog znawa u vremekada je stvar pu{tena u promet, u tom trenutku bilo nemogu}eotkriti nedostatak koji je uzrok {tete. S druge strane, odredbom~lana 15(1.b) Direktive, ostaqena je mogu}nost dràvama ~lani-cama da svojim unutra{wim propisom uskrate proizvo|a~u ovajna~in osloba|awa od odgovornosti. Najzna~ajniji slu~aj pred Ev-ropskim sudom pravde koji se odnosi na tuma~ewe ~lana 7(e)Direktive -- a koji Tejlor iscrpno analizira u svojoj studiji --jeste slu~aj Komisija protiv Ujediwenog Kraqevstva (Commission


296

v. United Kingdom)3 u kome je sud potvrdio da je Ujediweno Kraqev-stvo na odgovaraju}i na~in implementiralo odredbu Direktivekoja se ti~e razvojnih rizika.

Ni Francuska ni Ujediweno Kraqevstvo nisu iskoristilimogu}nost koju dràvama ~lanicama ostavqa ~lan 15(1.b) Direk-tive. Obe zemqe su usvojile pravilo koje sugeri{e Direktiva, aprema kome se proizvo|a~ moè osloboditi odgovornosti akodokaè da je nedostatak proizvoda kojim je prouzrokovana {tetabio objektivno nesaznatqiv u relevantnom trenutku. Drugim re-~ima, op{te pravilo o razvojnim rizicima je isto u francuskomi u engleskom pravu. Posledica tog pravila jeste da potro{a~isnose rizik {teta koje poti~u od nedostatka u proizvodu za kojese nije moglo znati.

Me|utim, Francuska je umnogome ograni~ila navedenu po-godnost koju Direktiva daje proizvo|a~ima. U francuskom pravuje napravqen izuzetak u pogledu odgovornosti za {tetu od proiz-voda dobijenih iz qudskog tela, kao {to su krv i krvna plazma.Proizvo|a~ ove vrste proizvoda se ne moè osloboditi odgovor-nosti tako {to }e dokazati da se za nedostatak nije moglo znati.

S druge strane, u pogledu odgovornosti za {tetu od proiz-voda dobijenih iz qudskog tela, Francuska je uvela gorwi finan-sijski limit obaveze proizvo|a~a da {tetu nadoknadi. Naime,jedna od opcija koje Direktiva ostavqa dràvama ~lanicama jesteograni~avawe iznosa do kojeg proizvo|a~ moè biti odgovoran, stim da taj iznos ne sme biti niì od sedamdeset miliona evra.

U engleskom pravu proizvo|a~ nije odgovoran za razvojnerizike ~ak ni izuzetno. Drugim re~ima, u engleskom pravu nemaizuzetka od pravila da se proizvo|a~ moè osloboditi odgovor-nosti ako dokaè objektivnu nesaznatqivost nedostataka. Poredtoga, u engleskom pravu nije propisana gorwa granica do kojemoè i}i iznos proizvo|a~eve odgovornosti.

Nadaqe, u francuskom pravu je proizvo|a~u nametnuta oba-veza pra}ewa proizvoda (obligation de suivi). Ako je {teta prouzro-kovana nedostatkom koji je otkriven u periodu od deset godinanakon {to je proizvod pu{ten u promet, a proizvo|a~ nije predu-zeo odgovoraju}e mere da spre~i nastupawe {tetnih posledicanaknadno otkrivenog nedostatka, proizvo|a~ gubi pravo da seoslobodi vanugovorne odgovornosti dokazivawem da se u trenutkukada je stvar pu{tena u promet nedostatak nije mogao otkriti ilipozivawem na okolnost da je nedostatak stvari posledica impera-tivnih propisa koji su bili na snazi u vreme kada je stvar pu{tena


297

3 Commission of the European Communities v. United Kingdom of Great Britain andNorthern Ireland, C-300/95, European Court Reports 1997 Page I--02649.

u promet. Proizvo|a~ ima obavezu pra}ewa bez obzira na to okojoj se vrsti proizvoda radi.

Ustanova razvojnih rizika i na~in na koji je ona ure|ena ufrancuskom i engleskom pravu samo je jedan od primera divergen-cije nacionalnih pravila za koju je sama Direktiva ostavilaprostora. U prvom delu svoje studije, Tejlor podrobno analiziraneuskla|enost nekih odredaba francuskog i engleskog prava koji-ma je vr{ena implementacija jednog te istog re{ewa predvi|enogDirektivom. Autor razmatra i razlike koje izme|u ustanova de-liktne i ugovorne odgovornosti u francuskom i engleskom pravupostoje neovisno od Direktive i pitawa wene implementacije.

Na kraju prvog dela studije autor zakqu~uje da francuskopravo pogoduje interesima o{te}enika u ve}oj meri nego {to jeto slu~aj sa engleskim pravom. Autor ovu tvrdwu potkrepqujebrojnim argumentima. Primera radi, u francuskom pravu je pro-izvo|a~ stvari sa nedostatkom deliktno odgovoran i za {tetu uvidu izmakle dobiti. Pored toga, proizvo|a~eva objektivna (va-nugovorna) odgovornost postoji i u pogledu {tete na samom pro-izvodu sa nedostatkom, kao i u pogledu one {tete koja je prouzro-kovana proizvodom sa nedostatkom ~ija primarna namena nije bilali~na upotreba ili potro{wa. U svim navedenim slu~ajevimaDirektiva predvi|a da proizvo|a~ nije odgovoran i ostavqa mo-gu}nost da dràva ~lanica svojim unutra{wim propisom odredidruga~ije -- {to je Francuska i u~inila. U engleskom pravu, pro-izvo|a~ ni u jednom od navedenih slu~ajeva ne odgovara.

Kao jedan od primera za tvrdwu da je francusko pravo nak-lowenije potro{a~u od engleskog prava, autor navodi da se ufrancuskom pravu pod pojmom proizvoda podrazumevaju i primar-ni poqoprivredni proizvodi, dok englesko pravo ne smatra pro-izvodom stvari koje nisu industrijski proizvedene ili obra|ene.Me|utim, ovaj argument je izgubio na zna~aju neposredno posleobjavqivawa Tejlorove disertacije. Naime, Direktivom izvornojeste bilo predvi|eno da se primarni poqoprivredni proizvodii divqa~ ne svrstavaju u proizvode u onom smislu u kome se ovajpojam upotrebqava u Direktivi. Posle epidemije bolesti poznatepod nazivom bolest ludih krava4 usvojeni su amandmani na Direk-tivu -- primarni poqoprivredni proizvodi, divqa~, genetski mo-difikovano seme i svi genetski modifikovani organizmi svrsta-ni su u proizvode bez mogu}nosti da dràve ~lanice propi{udruga~ije.5


298

4 Bovine Spongiform Encephalopathy, koja se kad je re~ o qudima naziva Kraj-cfeld-Jakobsova bolest (Creutzfeldt-Jakob Disease).

5 Directive 1999/34/EC of the European Parliament and of the Council of 10 May1999.

U drugom delu teze, Tejlor podvrgava kriti~koj analizire{ewa usvojena u svakom od nacionalnih sistema i razmatrawihovu efikasnost u pruàwu za{tite o{te}eniku i u prevenciji{tete. Nadaqe, on ispituje u kojoj meri su re{ewa francuskog iengleskog prava saobraèna ciqevima Direktive.

Autor zakqu~uje da su razlike izme|u postoje}ih re{ewa ufrancuskom i engleskom pravu posledica politi~kih razlika, teda francusko pravo na efikasniji na~in ostvaruje ravnoteùizme|u interesa proizvo|a~a i interesa potro{a~a. Francuskopravo je povoqnije za potro{a~a i stroè prema proizvo|a~u odengleskog prava. Za potro{a~a je pogodniji francuski sistemop{teg gra|anskopravnog delikta od engleskog sistema pojedi-na~nih gra|anskopravnih delikata. Pored toga, rokovi zastarelo-sti proizvo|a~evih obaveza su duì u francuskom pravu. îwe-nica da u francuskom pravu proizvo|a~ i distributer odgovarajuna isti na~in za {tetu od proizvoda sa nedostatkom (premao{te}enom sa kojim nisu u ugovornom odnosu) ukazuje na to dafrancusko pravo kao ciq vi{e vrednuje obe{te}ewe o{te}enognego prevenciju {tete.

Uprkos tome {to Direktiva omogu}ava jednak tretman sviho{te}enika -- bili oni u ugovornom odnosu sa proizvo|a~em iline -- u engleskom i francuskom pravu i daqe paralelno opstaju iprimewuju se i pravila o ugovornoj odgovornosti i pravila odeliktnoj odgovornosti za {tetu od stvari sa nedostatkom.

U engleskom pravu, reìm deliktne odgovornosti predstav-qa minimum za{tite garantovane licu koje je pretrpelo {tetu odstvari sa nedostatkom. Ako se to lice nalazi u ugovornom odnosusa proizvo|a~em, ono moè da optira izme|u tu`be po osnovuugovora i tu`be za naknadu {tete za koju proizvo|a~ odgovara bezobzira na krivicu.

Francusko pravo je nepoverqivo prema mogu}nosti da pove-rilac bira osnov po kome }e da tuì. Drugim re~ima, ukoliko selice koje je pretrpelo {tetu od stvari sa nedostatkom nalazi uugovornom odnosu sa proizvo|a~em, to jest ukoliko je isporukomstvari sa nedostatkom proizvo|a~ prekr{io ugovornu obavezu,onda to lice moè da tuì proizvo|a~a samo po osnovu ugovora(le principe du non-cumul).

Kako bi prevazi{lo ~iwenicu da o{te}enik koji je u ugo-vornom odnosu sa proizvo|a~em ne moè da tuì po nekom drugomosnovu -- pa ni da ostvari za{titu kroz ustanovu objektivne odgo-vornosti za {tetu od stvari sa nedostatkom, francusko pravoname}e isporu~iocu proizvoda obavezu da proizvod bude bezbedan(l'obligation de sécurité). Ova obaveza u ve}ini slu~ajeva nije propi-


299

sana samim ugovorom, a smatra se akcesornom obavezom u odnosuna ugovorne obaveze.

Tejlor smatra da ova ustanova ne obezbe|uje jednakost pozi-cija o{te}enika koji su u ugovornom odnosu sa proizvo|a~em ionih koji to nisu. Prema mi{qewu autora, francusko pravo nebi trebalo da se povede za engleskim primerom i da dopustio{te}enom ugovorniku da bira osnov po kome }e da tuì. Napro-tiv, Tejlor smatra da treba omogu}iti svim o{te}enicima, bilioni u ugovornom odnosu sa proizvo|a~em ili ne, da tuè proiz-vo|a~a za naknadu vanugovorne, deliktom pri~iwene {tete -- i dato treba da im bude jedina mogu}nost. Drugim re~ima, budu}i daobaveza da proizvod bude bezbedan (l'obligation de sécurité) nije bitanelement ugovora, jednak tretman o{te}enika bi}e postignut akosvi o{te}enici, pa i oni koji su u ugovornom odnosu sa proiz-vo|a~em, budu mogli da tuè objektivno odgovornog proizvo|a~aza delikt -- i jedino za delikt.

Razlike u strukturi i temeqnim konceptima francuskog iengleskog od{tetnog prava su veoma duboke. Ipak, autor ove upo-rednopravne studije je referentnu ta~ku za pore|ewe dva funda-mentalno razli~ita sistema prona{ao u Direktivi o odgovorno-sti za {tetu od proizvoda sa nedostatkom. Rezultat je studioznonapisana i argumentovano vo|ena, provokativna rasprava o insti-tutu koji u savremenom dru{tvu sve vi{e dobija na zna~aju.

Marija Karaniki}


300

Documents

PRIKAZI Laufs/Uhlenbruck Handbuch des Arztrechtsanali.ius.bg.ac.rs/A2003-1-2/Anali 2003_1-2 269-300.pdf · toga, medicinsko pravo u {irem smislu ukqu~uje i propise o lekovima i medicinskim