Sveti Tihon ZadonskiPut ka Nebesima

O ljubavi Boijoj

O Zakonu Boijem

O savesti

O Svetoj Tajni Krtenja

O Iskupitelju

O pokajanju

Izabrani Narod

Jevan elje spasenja

O Bogu Koji voli

sadraj Dragi Hriani, svi Hriani govore, Kako moemo da ne volimo Boga?, ili Koga

emo voleti, ako ne Boga?. Ovo je istinita izreka, Kako moemo, a da ne volimo Boga?, a slino, Koga emo voleti, ako ne Boga?

Bog je vrhovno dobro, nestvoreno, bezpoetno, beskrajno i, postojee, bez promena. Kao to sunce uvek sija, kao to vatra uvek greje, tako je i Bog po prirodi dobar; On jeste i uvek ini dobro, poto niko nije blag osim jednog Boga. (Matej 19:17). Bog ini dobro, ak i kada nas kanjava, jer nas On kanjava, zato da bi nas ispravio. On nas udara, tako da bi da nas mogao pomilovati, alje nam tuge i alosti, da bi nas mogao uteiti. Jer koga ljubi Gospod onog i kara; a bije svakog sina koga prima. (Jev. 12:6)

Kako onda neko moe, a da ne voli tako veliko Dobro, kao to je Bog? Bog je na Tvorac. Stvorio nas je iz nitavila. Nismo postojali, i gle, ivimo, kreemo se, imamo bie,

postojimo. Njegove svemogue ruke su nas stvorile. On nas je stvorio, o ljudi, ne kao druga stvorenja, bezoseajna i narazumna. Stvorio nas je po Svom posebnom, Boanskom savetu, Da nainimo oveka (Post. 1:26). Za druga stvorenja je reeno, jer On zapovedi i stvorie se (Ps. 148:5), ali nije tako sa ovekom. ta onda? Nainimo, reeno je, stvorimo oveka.

O Najsvetiji, o Najdrai Savet! Triipostasni Bog, Otac, Sin, i Duh Sveti, rekao je o oveku, Nainimo oveka. Kakvu vrstu oveka? Po naoj slici, reeno je, i obliju. O udesna dobroto Boija prema oveku! O najuzvienija asti oveka! ovek je stvoren od Boga po slici i obliju Boijem. Kom stvorenju je Bog darovao toliku ast? Mi ne znamo nijedno. DArovano je oveku i on je poastvovan slikom Boijom. O najdrae i predivno stvorenje Boije, ovee, sliko Boija! ovek je nosi u sebi kao carski peat.

Kao to je Car poastvovan, tako je takoe i njegov portret. Kao to Bogu, Caru Nebeskom pripada sva ast, tako i slici Njegovoj, oveku. Bog je izlio na ovu dobrotu u naem stvaranju, o Hrianine. Kako onda moemo, a da ne volimo Boga?

Pali smo i poginuli. Ne moemo dovoljno da tugujemo zbog ovoga: ovek u asti, ako niej razuman, izjednaie se sa stokom, koju kolju (Ps. 49:20). Ali ka i tada, Bog, Koji voli ljudski rod, nije nas zaboravio, ve jke pronaao udesna sredstva za nae spasenje. Poslao nam je Svog Jedinorodnog Sina, da nas spasi i skupi Sebi. Jer Bogu tako omile svet da je i Sina Svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. Jer Bog ne posla Sina Svog da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj. (Jovan 3:16-17)

Kako onda neemo voleti Boga, Koji nas tako voli? Kao to Ga i svi zovemo, On je Ljubitelj oveanstva; onda i ovek mora biti ljubitelj Boga. Jer nita se ne moe pruiti kao odgovor za ljubav, osim ljubavi i zahvalnosti.

Bog je na staratelj. On misli o nama i brine za nas. Daje nam hranu, odeu i dom. Njegovo sunce, mesec i zvezde, daju nam svetlost. Njegova vatra nas greje i mi spremamo nau hranu na njoj. Njegova voda nas isti i osveava. Njegove zveri nam slue. Njegov vazduh nas oivljuje i dri nas u ivotu. Jednom reju, okrueni smo Njegovim blagoslovima i ljubavlju, a bez njih nismo u stanju da ivimo ni trenutak. Kako onda moemo, a da ne volimo Boga, Koji nas tako voli? Volimo oveka koji ini dobro; jo vie bi trebali da volimo Boga, Koji ini dobro, iji smo i sve to moemo posedovati. Sva tvorevina i sam ovek jeste imovina Boja. Gospodnja je zemlja i ta je god u njoj, vaseljena i sve to ivi na njoj (Ps. 24:1)

Bog je na Otac. Molimo Mu se i govorimo, Oe na, Koji si na Nebesima i dalje. KAko onda da ne volimo Boga Oca? Dobra deca neminovno vole svog oca. Onda, ako elimo da budemo istinska deca Boija, i da Ga nelicemerno nazivamo Ocem, onda Ga moramo i voleti kao Oca.

Istinski se govori od strane svih, Kako moemo, a da ne volimo Boga?. Ljubav, kao svaka druga vrlina, mora takoe obitavati u naem srcu. A ako ivi u srcu, onda e se neminovno pojaviti i spolja, slino nesvarenoj hrani iz stomaka. Skriveni oganj odaje sebe svojojm toplotom, a mirisni melem, svojim mirisom. Tako je David pokazao svoju svetu

ljubav, koju je oseao prema Bogu, svojim najslaim himnama Bogu, Ljubiu Te, Gospode, kreposti moja! Gospode, Grade moj, Zaklone moj, koji se oboriti ne moe, Izbavitelju moj, Boe moj, Kamena goro, na kojoj se ne bojim zla, tite moj, Roe spasenja mog, Utoite moje! (Ps. 18:1-2), i na mnogim drugim mestima. Iako se ljubav moe kriti u srcu, ipak ne moe biti sakrivena, ve sebe odaje po spoljanjim znacima.

Znaci ljubavi prema Bogu sadraj

Ali pogledajmo koji su znaci ljubavi prema Bogu, tako da ne bi imali lani san ljubavi, umesto same ljubavi. Ni u emu se ovek ne vara toliko, kao to se vara u ljubavi. Znaci ove ljubavi su:

1. Sam Bog ukazuje na ovo, govorei, Ko ima zapovesti Moje i dri ih, on je onaj koji ima ljubav k Meni (Jovan 14:21). Jer, istiniti ljubitelj Boga, uvae sebe od svega to je odvratno Bogu i urie da ispuni sve to je Bogu ugodno. Zbog otga on uva zapovesti Njegove. Iz ovoga sledi da oni Hriani, koji zanemaruju zapovesti, nemaju ljubavi prema Bogu. Takvi su pakosnici i oni koji tete drugima na svakakve naine. Takvi su rasipnici, preljubnici i svi oskrnavitelji. Takvi su pljakai, razbojnici, lopovi, i svi oni koji nepravedno prisvajaju imovinu drugih. Takvi su i klevetnici i oni koji proklinju druge. Takvi su lukavi, varalice, prepredeni, obmanjivai i licemeri. Takvi su vraari i oni koji odlaze kod njih. Takvi su svi koji ine zla dela. Sva takva ljubav niti voli Zakon Boiji, niti Samog Boga. Oni vole sebe i sopstvene potrebe, ali nikako Boga ili Njegov sveti Zakon.

2. Oigledan znak ljubavi prema Bogu, jeste iskrena radost u Bogu, jer se mi radujemo u onome to ljubimo. Slino tome, ljubav Boija ne moe postojati bez radosti, i kada god ovek oseti sladost ljubavi Boije u svom srcu, on se raduje u Bogu. Jer se tako sladosna vrlina kao to je ljubav, ne moe oseati bez radosti. Kao to med zaslauje nae grlo kada ga probamo, tako i ljubav Boija ini nae srce radosnim, kada okuamo i vidimo da je Bog dobar (Ps. 34:8). Takva radost u Bogu, moe se videti na mnogo mesta u Svetom Pismu, a predstavljena je najvie i pre svega u Svetim Psalmima. Ova radost je duhovna i nebeska i ona je predukus sladosti venog ivota.

3. Istiniti ljubitelj Boga prezire svet i sve to je u svetu, i tei ka Bogu, njegovom najljubljenijem. On smatra asti, slavu, bogatstva i sve utehe sveta za kojima tragaju sinovi ovog sveta, ni za ta. Jer njemu je, jedino Bog, nestvoreno i najdrae Dobro, dovoljno. U Njemu samom, on nalazi savrenu ast, slavu, bogatstva i utehu. Za njega je Sam Bog besceni biser, radi koga smatra sve ostalo nevanim. Takav ne eli nita na nebesima ni na zemlji, sem Boga. Takva ljubav je oslikana samim reima Psaltira, Koga imam na nebu? I s Tobom nita neu na zemlji. ezne za Tobom telo moje i srce moje; Bog je grad srca mog i deo moj doveka. (Ps. 73:25-26) On koristi hranu, pie, odeu, i sve ostalo samo koliko je potrebno, a ne za ulna zadovoljstva. Iz ovoga sledi da ko god voli svet, ne voli

Boga. Prema svedoenju Apostola, Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Oeve u njemu. (1 Jn. 2:15).

Takvi su oni koji pronalaze zadovoljstvo samo u gordosti i spoljanjem sjaju sveta, u bogatim domovima, u bogatim koijama, bogatim trpezama, u noenju skupocene odee, da budu slavljeni i oboavani od svih i tako dalje. Takvi ljudi ljube telesnu elju, i elju oiju, i ponos ivota (1 Jn. 2:16), to je sve odvratno pred Bogom, ali oni ne ljube Boga.

4. Istiniti ljubitelj Boga, uvek Ga uva u umu i ljubavi Njegove prema nama i Njegovim dobroinstvima. Ovo vidimo ak i u ljudskoj ljubavi, jer se esto seamo onih koje volimo. Tako da svako ko voli Boga, sea se Njega, misli o Njemu, nalazi utehu u Njemu i raduje se u Njemu. Jer gde je blago njegovo, tamo je i srce njegovo. (Matej 6:21). Njemu je besceno i najdrae blago Bog. Prema tome, njegovo srce takoe dri sebe nerazdvojnim od Njega. Odatle se on takoe sea Njegovog svetog Imena esto i sa ljubavlju. Jer srce, isapunjeno ljubavlju prema Bogu, odaje spoljanje znake ljubavi. Iz ovoga vidimo da oni koji Ga zaboravljaju, ne vole Ga, jer je zaboravnost oigledan znak odsustva ljubai prema Bogu.Onaj koji voli ne moe nikada zaboraviti svoga ljubljenog.

5. Onaj koji voli, ne eli nikada da bude odvojen od onoga koga voli. Mnogi Hriani ele da budu sa Gospodom Hristom, kada je proslavljen, ali ne ele da budu sa Njim u besau i prekoru, niti da nose svoj krst. Oni Ga preklinju da uu u Carstvo Njegovo, ali ne ele da pate u svetu i tako pokazuju da njihovo srce nije ispravno i da oni istinski ne vole Hrista. A da kaemo istinu, oni vie vole sebe nego Hrista. Iz ovog razloga Gospod govori, I koji ne uzme krst svoj i ne poe za Mnom, nije Mene dostojan (Matej 10:38). Istinski prijatelj se poznaje u nesrei. On je na istiniti prijatelj, a onaj koji nas ljubi, ne zaboravlja nas u nesrei. Slino tome, istinski ljubitelj Hrista je onaj, koji ivi sa Hristom u ovom svetu, prijanja Mu u srcu i bez roptanja podnosi krst sa Njim, i eli da bude sa Njim nerazdvojivo u veku koji dolazi. Takav govori Hristu, A meni je dobro biti blizu Boga (Ps. 73:28)

6. Znak ljubavi Boije j ei ljubav prema blinjem. Onaj koji istinski voli Boga, takoe voli i svog blinjeg. Onaj koji ljubi svog ljubljenog, ljubi i ono to njegov voljeni ljubi. Izvor ljubavi Boije je ljubav prema Bogu, ali se ljubav Boija poznaje iz ljubavi prema blinjem. Oigledno je otuda, da onaj koji ne voli svog blinjeg, ne voli ni Boga. Kao to Apostol ui, Ako ko ree: ja ljubim Boga, a mrzi na brata svog, laa je; jer koji ne ljubi brata svog, koga vidi, kako moe ljubiti Boga, Koga ne vidi? I ovu zapovest imamo od Njega: Koji ljubi Boga da ljubi i brata svog. ( Jn. 4:20-21). Ovo su znaci ljubavi Boije, sakriveni u srcu ovekovom.

Dragi hriani, pokaajmo se i okrenimo od sujete sveta, oistimo srca naa pokajanjem iskruenou, da bi ljubav Boija mogla poivati u nama. Bog je ljubav, i koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji (1. Jn. 4:16).

Zato bi trebali da ljubimo Boga?

Bog je vrhovno dobro, od Koga izvire svaka dobra stvar, i sva blaenstva koja jesu i koja e uvek biti.

Bez Boga, sva blaenstva su prokletstva i nesree, ivot je smrt, radost i sladost su gorina. iveti sa Bogom jeste srea u nesreama i alostima, bogatstvo u siromatvu, slava u besau, i uteha u alosti. Bez Boga ne moe biti istinskog pokoja, mira i utehe.

Prema tome, ljubite Ga kao vae vrhovno dobro i blaenstvo, ljubite Ga vie od svakog stvorenja, vie od oca i majke, od ene i dece, vie od vas samih. Prionite Mu u srcu, i iznad svega, elite Njega jer je On vae veno dobro i blaenstvo, bez Koga nema ni ivota, ni blaenstva, niti u ovom veku, niti u veku koji dolazi.

Svako stvorenje Boije je dobro, ali je njihov Tvorac neuporedivo bolji. Ljubite, onda, elite to dobro koje je postojee, bez poetka, uvekpostojee, bez primena, od Koga su sva stvorenja stvorena dobra.

Seajte se Ljubavi Boije

Svuda oi u svakom trudu seajte se Gospoda Boga vaeg i Njegove svete ljubavi

prema vama. Sve to moete videti na Nebesima i na zemlji i u vaem domu, pobuuje vas na seanje Gospoda Boga vaeg i Njegove svete ljubavi. Mi se razvijamo u ljubavi Boijoj. Svako stvorenje Boije, nosi svedoenje ljubavi Njegove prema nama. Kada vidi tvorevinu Boiju i ima korsti od nje, reci sebi ovako: ovo je delo ruku Gospoda Boga mog, i stvoreno je radi mene. Ova svetlea tela na nebesima, sunce, mesec, zvezde, jesu tvorevina Gospoda Boga mog, i one prosvetljavaju ceo svet i mene. Ova zemlja, na kojoj ivim, koja nosi plod za mene i moju stoku, i sve to moe biti na njoj, jeste tvorevina Gospoda Boga mog. Ova voda koja poji i mene i moju stoku, jeste blagoslov Gospoda mog. Ova stoka koja mi slui, jeste tvorevina mog Gospoda i dana mi je od Njega da mi slui. Ova kua u kojoj ivim jeste blagoslov Boiji i dana mi je od Njega za odmor. Ova hrana koju okuam jeste dar Boiji mene, dan za osnaenje u utehu mome nemonom telu.Ova odea u koju sam obuen, Gospod Bog mi je dao radi pokrivanja mog nagog tela. I tako dalje.

Ovde je ikona slika Hristova; slika mog Spasitelja, Koji je radi menedoao u ovaj nesreni svet da spasi mene, koji sam ginuo, patio je i umro, mene radi, i tako me iskupio od greha, avola, smrti i pakla. Oboavam Njegovu neizrecivu ljubav prema oveku.

Ovde je ikona slika Bogorodice, slika Presvete Djeve, koja je rodila u telesno, bez semena Isusa Hrista, Gospoda mog i Noga. Blaena meu enama jeste Majka koja je nosila Ovaploenog Boga, i blaen je plod utrobe njene (Luka 1:46)! Blaena je utroba koja je nosila Gospoda mog i grudi koje su Ga dojile (Luka 11:27)!

Ovde je ikona Pretee; to je slika tog velikog proroka, koji je od Boga poslan pred licem mog Spasitelja Isusa Hrista, i ljudima kojima je propovedao Njega, da je ve doao i pokazao na Njega, govorei: Gle, Jagnje Boije, Koje uze na Se grehe sveta (Jovan 1:29), koji se naao dostojan da Ga krsti u reci Jordanu.

Ovde je ikona Apostola; to je slika Uenika Spasitelja mog, koji Ga je video lino, koji je otiao sa Njim, gledao Ga kako ini udesa, sluao kako propoveda, gledao kako pati radi spasenja sveta, i ustaje iz mrtvih i vaznosi se na nebo.

Odve je ikona Muenika; to je slika borca, koji je izdrao ak do krvi, radi asti moga Spasitelja Isusa Hrista, i nije tedeo ak ni svoj sveti ivot, Imena radi Njegovog, i ustanovio je nau pobonu verukao istinsku, izlivajui sopstvenu krv; i tako dalje.

Ova re, Sveto Pismo koje sluam, jeste Re Boija, to je re usta Njegovih. Usta Gospoda mog su govorila to, i kroz njih, mi govori Gospod, Miliji mi je zakon Tvoj, nego hiljade zlata i srebra (Ps. 119:72). O Gospode, daruj mi uho da sluam svetu re Tvoju.

Ovaj sveti dom, crkva u kojo stojim, jeste hram Boiji, u kome su molitva i slavljenje nude mom Bogu od strane vernih, brae moje. Ovi glasovi, ovo slavljenje i zajednike molitve su oni glasovi kojima se himne, zahvaljivanja, pohvala i slavljenja slane u Sveto Ime Boga mog.

Ovaj sveti ovek, episkop ili svetenik, jesu najblie sluge Boga mog, koji Mu prinose molitve, za mene grenog i za ceo svet. Ovaj ovek, propovednik rei Boije, jeste glasnik mog Boga, koji meni i ostatku brae moje rasvetljuje put spasenja.

Ovaj brat moj, svaki ovek, jeste voljeno stvorenje Boije, i kao ja je stvorenje, stvoreno po slici i obliju Boijem. I pavi, bio je iskupljen, kao i ja, Krvlju Sina Boijeg, Spasitelja Mog, i pozvan je u veni ivot Reju Boijom. Moram ga voleti kao voljeno stvorenje Boga mog, voleti ga kao sebe samog. I ne sme mu initi nita, to ja ne bi voleo, i moram mu initi, ono to bih eleo sebi, jer je to ono to mi je Gospod moj zapovedio. Jednom reju, svaka prilika i svaka stvar moe i mora da te nadahnjuje na ljubee seanje Gospoda Boga tvog, i mora ti pokazati ljubav Njegovu prema tebi, poto ak i Njegova kazna dolazi iz ljubavi Njegove prema nama. Prema Pismu, Koga Gospod ljubi, onoga i kara (Jev. 12:6).

Pamti, onda, svuda i u svakoj prilici i u svim stvarima, Ime Gospoda Boga tvog. Pobrini se da ne zaboravi Dobrotvora tvog, kada uiva u Njegovim dobroinstvima, da se ne bi pokazao kao nezahvalan; jer zaboravljanje dobrotvora, jeste jasan znak nezahvalnosti.

Bog je tvoj Tvorac, Izbavitelj, vrhovni Dobroinitelj, i dobar Staratelj. Stvorio te, kao to ti daje i svaku dobru stvar, poto bez Njegove dobrote, ne bi mogao iveti ni jedan minut.

Ne vidi svog Dobroinitelja ovim oima, ali vidi dobroinstva koja ti daruje. Vidi sunce, mesec i zvezde Njegove koje te osvetljavaju. Vidi vatru koja te greje i na kojoj sprema hranu. Vidi hranu, koja te zadovoljava, vidi odeu kojom je tvoje nago telo pokriveno. Vidi sva ostala, bezbrojna dobroinstva, koja ti je On dao radi tvojih potreba i utehe.

Videi sve to, onda, i primajui ova dobroinstva, seaj se tvog nevidljivog Dobrotvora svuda i uvek sa ljubavlju, i zahvaljuj Mu za sva Njegova dobroinstva istog srca. Najvei i najvie od svih Njegovih dobroinstava, je to e Njegovom dobrom voljom,

Hristos, Njegov Jedinorodni Sin, doao i iskupio nas Svojom dragocenom Krvlju od patnje, pakla i smrti. U ovom delu, On je pokazao Svoju neizrecivu dobrotu prema nama. Moramo, stoga, uvek neprekidno gledati verom na ovo veliko delo Boije, toliko neshvatljivo umu, i pseati se Boga, Koji je toliko voleo nas nedostojne. Moramo Mu zahvaljivati svim srcem, oboavati Ga, slaviti, pevati i proslavljati Ga srcem i ustima. Blagosloven Gospod Bog Jakovljev to pohoci i izbavi narod Svoj. I podie nam rog spasenja u domu Davida sluge Svog. (Luka 1:68-69).

Ti bi, takoe, trebao uvek da pamti ovo veliko delo Boije i da mu se divi, da zahvaljuje Bogu iz svog srca, da ivi kako je ugodno Bogu, Koji je doao u svet da grenike spase, da Ga ne bi uvredio svojojm nezahvanou. On eli da te spasi, poto je doao u svet radi tebe, patio i umro u Svom svetom Telu. Trebao bi, onda, da ispunjava Njegovu volju, i da se brine za spasenje svoje due sa svom marljivou. Budi Mu zahvalan, ivi u svetu smireno, sa ljubavlju, krotko i strpljivo, kao to je i On iveo. On eli isto i od tebe.

Trudi se da ugodi Bogu, verom i posluanjem, to jest, radi ono to On eli, i ta Mu je ugodno, i nemoj initi ono to ne eli i to Mu nije ugodno. Bez poslupanja, ta god ovek radio, ne ugaa Bogu.

Potovanje prema Bogu

Ne oboavaj Boga materijalnim stvarima i povrno, ve dobrom saveu, strahom,

ljubavlju, posluanjem, zahvalnou, molitvom i verom. Jer Bog je Duh, nematerijalni i prema tome oboava se ni u emu drugom, sem u Duhu i istini (Jovan 4:24)

Pominji Ime Boije sa svim potovanjem, strahom i pobonou, i to samo kada i gde treba da se spominje, jer je Ime Boije sveto i strano, a oni koji Ga pominju bez potovanja, gree teko. Podaj, dakle, svo potovanje prema Imenu Boijem kao prema Samom Bogu. Pominje ime zemaljskog cara sa potovanjem; tako bi i trebalo. Koliko vie bi morali da pominjemo Ime Boga, Cara Nebeskog, koje se duboko potuje, ljubi i slatko je svim Angelima i duama Svetih, sa krajnjim strahopotovanjem.

Ime Boije se ispravno pominje u molitvi, u slavljenju, zahvaljivanju, u hvali i duhovnim pesmama, razgovorima i govorima, podesnim za Hriane.To je onda kada je razgovor o Svetoj Rei Boijoj, o Zakonu i Jevanelju, o dolasku Hrista u svet, o Njegovom ivotu na zemlji, patnji i smrti koju je pretrpeo nas radi, o smrti, i Sudu Hristovom, o venim muenjima i venom ivotu, i drugo.

Ne pominji ga u drugim razgovorima, bez izuzetne potrebe, a ako postoji potreba da se pomene, spomeni ga sa svom opreznou i potovanjem.

uvaj se od pominjanja Imena Boijeg u laima i alama, da ne bi Sud Boiji doao na tebe u tom trenutku. Jer je Bog na oganj koji spaljuje. (Jev. 12:29)

Bez ive vere i straha Boijeg, nemogue je iveti pobono. iva vera se nadahnjuje u ljudskom srcu razmiljanjem o rei Boijoj i Duhom Svetim. Iz ovog razloga treba da

itamo i pazimo na re Boiju, i molimo se da Sam Bog, zapali lampu vere u naem srcu. Strah Boije esto nastake iz razmiljanja o sveprisutnosti Boga i Njegovom sveznanju. Bog je u sutini svuda prisutan; i gde god mi bili, On je sa nama; ta god mi radili, rekli, mislili, preduzeli, sve je pred Njegovim oima.On zna naa dela, daleko bolje od nas samih. Misli o ovome, o Hrienine, i pazi i uz pomo Boiju, strah Boiji e se roditi u tebi. Strah Boiji e te uvati i ispravljati svuda i u svim stvarima, i okretae te od svakog zlog dela, i potvrivati u svakom dobrom delu. Tako e dan po dan, postajati bolji.

Dri Boga, dakle, pred svojim duhovnim oima i imae strah Boiji, oponaajui Psalmopojca, Svagda vidim pred sobom Gospoda (Ps. 16:8). Ali ono ta treba da radi, bie ti poznato u sledeim takama. Pazi i trudi se da se povinuje ovome.

Dok stoji u crkvi, budi paljiv prema onome to se ita i peva. Ovo raa griu savest, istinsku molitvu, iskreno pojanje i zahvaljivanje. Izbegavaj, dakle, telesno stajanje u crkvi, sa lutanjem uma van crkve, i telesnog stajanja pred Bogom, a razmiljanja o svetskim poslovima, da se na tebe ne bi primenila izreka, ovi ljudi pribliavaju se k Meni ustima svojim, i usnama potuju Me; a srce njihovo daleko stoji od Mene. (Matej 15:8). Stoga, dok stoji telom u crkvi, stoj srcem i duhom, kao da stoji pored Bogom.

Kada gleda na ikone Svetih, seti se da je Jedan Tvorac, Koji je stvorio i njih i tebe, i da je Njegov cilj bio isti i za njih, kao to je i za tebe, to jest, da spasi i njih i tebe. Oni su proslavljeni, a i pred tobom lei ista slava, samo oponaaj njihove ivote i bie spasen.

Molitva se ne sastoji samo iz stajanja i klanjanja telom pred Bogom, i u itanju napisanih molitvi, ali ak i bez toga, mogue je moliti se u umu i duhu u svako vreme i na svakom mestu. Moe se moliti dok hoda, sedi, lei, meu ljudima, i u usamljenosti. Dii svoj um i srce ka Bogu, i moli milost i pomo od Njega. Jer, Bog je svuda i na svakom mestu i vrata ka Njemu su uvek otvorena, i lako Mu je prii, to nije tako kod ljudi. A mi Mu moemo prii verom i molitvom, svuda i u svako vreme, u svakoj potrebi i uslovima. Moemo Mu umom govoriti u svako vreme, Gospode, smiluj se, Gospode pomozi! i slino.

Zakon Boiji

Ljubi Re Boiju, to jest Pismo, predano nam, od strane Proroka i Apostola, kao Boga Samog. Jer, re Boija jeste re usta Njegovih. Ako ljubi Boga, onda e bez sumnje, ljubiti takoe i re Boiju. Jer je re Boija, Boija poslanica ili pismo nama nedostojnima, i Njegov najvii dar nama, za nae spasenje. Ako ljubi Onoga Koji ga je poslao, onda takoe ljubi i pismo, od Njega poslano. Jer je re Boija, predana od Boga, meni, tebi, svakome, tako da bi svako ko eli da se spase, zadobio spasenje kroz nju.

Ti voli kada ti zemaljski car napie pismo, i ita ga sa ljubavlju i radou. Koliko mi moramo vie itati pismo Nebeskoga Cara sa ljubavlju i radou.

Re Boija ti nije predana, zato da bi je ti poloio samo na papir, ve da bi je mogao koristiti i duhovno, da bi mogli prosvetljeni i voeni na istinskom putu i spasenju, da bi na moral mogao biti ispravljen, da bi mogli iveti prema njegovom pravilu u svetu, i da bi mogli ugoditi Bogu. Ako eli, prema tome, da bude istinski Hrianin, onda sigurno

mora da ivi prema njegovom pravilu. Jer je re Boija nebesko seme. Mora, dakle, dati rod u nama, svoje vrste, to jest sveti nebeski ivot, inae e nas optuiti na dan Stranog Suda Hristovog. ivi, prema tome, kako re Boija ui, i ispravljaj sebe. Ne zaviruj uzaludno u tajne.

O Tajni Presvete Trojice, Najsvetije Evharistije, i drugim takvim stvarima koje nam nisu otkrivene u svetoj rei Boijoj, ne raspituj se uzaludno, da ne bi upao u zamku avola i bio zapleten u nju, da ne bi bio nesposoban, da pobegne odatle i tako pogine.

Jer ono to zahteva samo veru, prevazilazi nae rasuivanje i veoma je opasno, zavirivati u takve stvari. uvaj se, dakle, radoznalog ispitivanja stvari, koje su iznad tebe.

Veruj u sve stvari koje ui Sveto Pismo, i kao to Sveta Crkva veruje i kako je ustanovila poredak prema Pismu.

O Savesti sadraj

Kada je Bog stvorio oveka, postavio je savest u njegovu duu, tako da bi bio rukovoen njom, i da bi bio upravljan u tome ta da ini, a ta da izbegava. Savest nije nita drugo, nego prirodni ili uroeni zakon, iz kog razloga se i slae sa pisanom Rei Boijom. Jer ta god ui Re Boija, isto to ui i savest.

Zakon Boiji nam zapoveda da znamo jednog Boga; savest ui isto. Zbog ega ak i neznaboci, ueeni saveu, priznaju jednog Boga.

Zakpon Boiji nam zapoveda da potujemo Boga iznad svih stvorenja i da daju vrhovnu ast i Samom Bogu; savest ui isto. Zakon Boiji nas ui da nita ne smatramo jednakim Bogu; savest ui isto.

Zakon Boiji nam zapoveda da pokazjemo pokornost, podreenost i posluanje Bogu, kao vrhovnom autoritetu; savest ui isto. Zakon Boiji nam zapoveda da se bojimo Boga, kao najpravednijeg Sudije; mi sluamo isto iz savesti. Zakon Boiji nam zapoveda da kaznimo one koji hule na Ime Boije; naa savest takoe to ne moe izdrati. Zakon Boiji ui da vie sluamo Boga, nego ljude; savest nas ui isto. Zakon zahteva da ljubimo Boga iznad svega; savest zapoveda isto. Jer Bog je najuzvienije i vrhovno dobro i izvor svih dobara, prema tome, moramo Ga voleti iznad svih stvorenih dobrih stvari.

Zakon nas ui da zahvaljujemo Bogu za sve stvari; savest nas ui isto, jer nas sama savest ubeuje da budemo zahvalni naem Dobrotvoru.

Zakon Boiji nam zapoveda da postavimo svu nadu na Boga; savest zapoveda isto. Jer Sam Bog je u stanju ad uini sve kao Svemogui. Svaka stvorena stvar jeste nemona bez Boga i van Boga, prema tome, nada u njih je nestalna i slaba. Zakon Boijij nam zapoveda da se pokorimo i potujemo roditelje u sve vlasti poslene nam od Boga; istu stvar sluamo i iz nae savesti.

Zakon nam zabranjuje da povreujemo oveka i da ga liimo ivota; savest takoe. Zakon zapoveda da pomognemo oveku u nesrei i potrebi; savest nalae isto. Zakon Boiji zabranjuje preljubu i blud; ovek slua isto iz svoje savesti, grmei unutar njega, da se ne bi prljao neistoom.

Zakon zabranjuje da polaemo ruke na dobra drugih, bez sagalasnosti vlasnika; savest vapije isto. Zakon Boiji zabranjuje laganje, laskanje i ulagivanje; savest takoe. Zakon Hristov nam zapoveda da ne elimo nita, to pripada drugom; savest to isto zapoveda.

Na taj nain se Zakon Boiji i savest meusobno slau u usmereni su ka istom cilju, to jest, ka naem blaenstvu, odakle su ak i pagani, prosvetljeni filosofskim uenjima, napisali mnoge korisne savete. To potie ni iz ega drugog, do iz savesti ili prirodnog zakona, osvetljenog mnogim savetima i trudovima.

Prema tome, svako ko grei protiv savesti, grei takoe i protiv Zakona Boijeg, i protiv Samog Zakonodavca, Boga. Ko god ne slua svoju savest, ne slua ni Zakon Boiji niti Samog Boga. Ko god se ne pokorava svojoj savesti, ne pokorava se ni Zakonu niti Samom Bogu. Ko god vrea svoju savest, vrea i Samog Boga.

Oni Hriani, koji gree protiv svoje savesti ne oboavaju istinski Boga, ve su licemeri, jer je nemogue oboavati Boga bez iste savesti. Istinski Hrianin ne eli to, i uva sebe od greenja protiv svoje savesti i da tako kri Zakon Boiji. On bi pre pati, nego greio. Vera poiva u takvoj savesti i ini oveka radosnim; jer tamo gde je ista savest, tamo je vera i radost. Kao to Zakon Boiji optuuje oveka greha, slino ga i savest optuuje. Tako, kada se re prekora govori uopte, tada grenici bivaju ranjeni u savesti i mueni.

Tako je rasipnik povreen kada se govori o rasipnitvu; lopovi i razbojnici su uznemireni kada se govori o lopovluku i razbojnitvu; laskavci i laovi kada se govori o obmanama i laima; oni su uznemireni i ak pokazuju i neke spoljanje znake. U njima samima ih savest optuuje.

Kao to Zakon Boiji stavlja strah od Suda Boijeg u grenika, slino ga i savest baca u strah i vapije unutar njega, ovee, zavrie se loe po tebe. Kao to je posledica Zakona Boijeg i savesti ista, tako e oni biti isto i na Hristovom Sudu. Tamo e Zakon Boiji optuiti grenika, koji ga je krio; savest optereena gresima, e ga takoe optuivati.

Zato, ovo dvoje, savest i Zakon Boiji e, biti svedoci i tuioci protiv svakog grenika. Deava se da je zla savest kao uspavana; ali kada se probudi pone da optuuje grenika, onda surovo muenje dolazi na njega kroz savest, odakle je to i da se mnogi ubijaju, ne podnosei iganje i muke savesti.

Jer kao to nema boljeg pokoja od iste savesti, slino tome, nema ni vee uznemirenosti i muenja od porone savesti. Ako savest toliko mui ovde, koliko e tek muiti grenika u veku koji dolazi, kada svi njegovi gresi budu stali pred njega i optuili ga i muili?

O greni, zato spavamo? Probudimo se i pokajmo i oistimo od naih greha, pokajanjem i skruenou srca, i ispravimo sebe i beimo od greenja i povreivanja svoje savesti, da se ne bi pojavili pred Hristovim Sudom, sa zlom saveu, pomraenom gresima, kada e se knjige savesti otvoriti i kada e svako primiti prema svojim delima.

Nemoj initi ono to ti savest zabranjuje, jer ti nepogreiva savest zabranjuje ono to i Zakon Boiji takoe. Jer je dobra savest u saglasnosti sa Zakonom Boijim. Zakon Boiji

govori, Ne ubij, ne kradi (2. Mojs. 20:13,15) i drugo. Takoe slua od savesti i ona ti govori istu stvar.

Izbegavaj, dakle, da radi ono to ti savest brani, da ne bi povreujui svoju savest, povredio svoju duu.

Sveto Krtenje sadraj

Koji uzveruje i pokrsti se, spae se (Marko 16:16). Gospod na i Spasitelj, dao nam je ovu izreku za nau utehu i potvrdu. Jer ta je utenije za verujuu i krtenu duu od ove rei koja joj obeava njeno veno spasenje?

Dragi Hriani, slava neka je Bogu to mi i verujemo u Jevanelje i to smo prosvetljeni Svetim Krtenjem. Ali pogledajmo na silu Svetog Krtenja i videemo ta smo bili pre Krtenja, a ta smo postali nakon Krtenja, da bi mogli primiti ivu utehu iz ovoga.

Kroz Sveto krtenje smo izbavljeni od svake propasti i primli smo sva istinska blaenstva blagodau Boijom. Pre Krtenja bili smo daleko od Boga, ali kroz Krtenje smo mu postali bliski. Pre Krtenja bili smo neprijatelji Boiji, ali smo kroz Krtenje postali pomireni sa Njim i On sa nama. Pre Krtenja bili smo deca gneva Boijeg, ali kroz Krtenje smo postali sasudi blagodati Boije. Pre Krtenja smo bili deca tame i deca avolja, ali kroz Krtenje smo postali deca svetlosti i deca Boija. Pre Krtenja smo bili oskrnavljeni gresima, ali smo kroz Krtenje oprani, osveeni i opravdani.

Pre Krtenja bili smo izgubljeni, ali smo kroz Sveto Krtenje spaseni. Pre Krtenja vrata beskonanog ivota i Carstvo Nebesko bili su zatvoreni za nas, ali kroz Krtenje ona su otvorena i oni koji uvaju blagodat Svetog Krtenja ulaze neometani. Mi dobijamo ove i druge koristi od Boga kroz Sveto Krtenje.

Primamo ih slobodno i bez ikakve nae zasluge, samo iz ljubavi Njegove prema oveku, jer ta moe zaluiti onaj, koj je izgubljen? Slava dobroti Boijoj! Slava ljubavi Njegovoj prema oveanstvu! Slava saaljenju Njegovom! Da bude Ime Gospodnje blagosloveno odsad i doveka (Ps. 113:2)

Jedinorodni Sin Boiji, Spasitelj na Isus Hristos, zadobio je ovu najveu milost od Boga za sve nas. On ju je zadobio kroz Svoju Najdragoceniju Krv i smrt Svoju.

Dragi Hriani, seajmo se Svetog Krtenja i razmotrimo da li ivimo dostojno Svetog Krtenja, da nam Sveto Krtenje ne bi bilo na veu nau osudu u dan Hristovog Stranog Suda, gde e svaka grena re, misao i delo biti osueni.

Sveto Krtenje je nalik vratima, kojima su oni koji su krteni uli u Svetu Crkvu i ive sa Svetima i domai su Bogu (Ef. 2:19). Ali ne samo to, ve pre Krtenja postoje odrivanja i zaveti:

1. Mi se odriemo Satane i njegovih zlih dela. Satana je izopaeni i zli duh. Stvoren je dobrim od strane Boga, ali on i oni sa umom, slinim njegovom, otpali su od Njega i tako od svetlih postali mrani, od dobrih postali zli i izopaeni. Njegova de la su idolopoklonstvo, gordost, obmana, lana uenja, laskanje, lukavstvo, zavist, zloba, krae, preljuba, rasipnitvo, svaka neistota, kleveta, bogohulstvo i svaki greh; jer on je izumitelj

greha i on je prevario nae praroditelje u Raju i odveo ih u greh i otpadnitvo od Boga. Mi smo se odrekli ovog izopaenog duha i svih njegovih zlih dela pre Krtenja.

2. Odrekli smo se svake sujete, gordosti i pompe ovog sveta, jer smo pozvani i obnovljeni za veni ivot.

3. Obeali smo da emo sluiti Hristu, Sinu Boijem u veri i istini, zajedno sa Ocem i Duhom Svetim i da emo slediti Njegove korake.

4. Tako smo ustanovili sveani ugovor izmeu Boga i nas. Mi, koji smo se odrekli Satane, obeali smo da emo sluiti Bogu i biti Mu verni. Boga nas prihvata u Svojoj najveoj milosti i obeava nam naslee u venom ivotu i Carstvu, i pere nas koji smo oskrnavljeni gresima u kupki Krtenja. On nas osveuje i opravdava, kao to i svetenik govori nad svakim krtenim Opran si, posveen si i opravdan si (up. 1 Kor. 6:11)

Dragi Hriani, setimo se ovih odricanja i zaveta i razmotrimo da li ih uvamo; jer je ozbiljna stvar lagati Boga i veoma je opasno nai se laan pred Njim. Razmotrimo, dakle, da se nije neko od nas vratio Satani, da se nismo odrekli Hrista i napustili Ga? Pogledajmo na ijoj se strani nalazimo, da li na strani Satane ili na strani Hrista?

ovek slui i pripada onome, iju volju vri. ovek se odrie Hrista, ne samo kada odbacuje Njegovo Sveto Ime i ne ispoveda Ga kao Sina Boijeg i svog Spasitelja, ve i onaj koji grei protiv savesti i nemarno kri Njegove svete zapovesti. Ovo je uenje Apostola. Jer, Apostol govori: Govore da poznaju Boga, a delima Ga se odriu, jer su mrski i neposluni i ni za kakvo dobro delo valjani (Tit. 1:16)

Da li vidi da ljudi i u delima takoe odbacuju Boga, a ne samo svojim usnama? Da li je neko bludnik i ini preljubu? Taj odbacuje Hrista. Da li neko mrzi svog suseda i trai da mu nanese tetu? Takav je otpao od Hrista. Da li neko krade; da li otima i krade stvari svog blinjeg? On se odvojio od Hrista. Da li neko vara i laska svom blinjem?

On vie nije sa Hristom, ali u svim ovim stvarima on se potinjava neprijatelju spasenja, i na taj nain ne ostaje u obeanjima koja je dao Bogu i tako je slagao Boga. Ispitajmo onda, ljubljeni, svoju savest i svoj ivot.

Kojoj strani mi pripadamo, Hristovoj ili strani Njegovog neprijatelja? Dobru ili zlu? Broju spasenih ili onima koji su izgubljeni? Onaj koji nije sa Hristom neprijatelj je Hristov. Jer je Sam Hristos rekao: Koji nije sa Mnom, protiv Mene je. (Matej 12:30)

Ljubljeni pazimo na sebe i budimo sa Hristom u ovom svetu, kao to smo se zavetpvali na Krtenju: budimo sa Hristom ovde, da bi mogli biti i u veku koji dolazi, prema Njegovom obreanju koje ne moe obmanuti: Gde sam Ja onde i sluga Moj neka bude (Jovan 12:26).

Sluimo Mu kao svom Caru i Bogu, da bi nas na Dan Suda, On poznao kao Svoje sluge i ubrojao nas meu Svoje verne sluitelje i otvorio nam vrata vene radosti. Setite se zaveta na Krtenju.

Da bi mogli da delate po pomenutim takama, morate pamtiti zavete koje ste dali na Svetom Krtenju. Jer iako niste vi sami, ve vai kumovi, dali te zavete pred Bogom o vaem ponaanju, vi ste obeali onda, pljujui na Satanu i na gordost njegovu i na slubu

njegovu i na njegova zla dela obeali ste, govorim i zavetovali se na slubu Isusu Hristu, Gospodu i Iskupitelju vaem u veri i istini, zajedno sa Ocem i Svetim Duhom.

Razmislite, Hriani, kakve ste zavete dali i Kome ste ih dali. Teka je stvar slagati oveka, koliko je neopisivo tee slagati Boga. Bog se ne da ruiti (Gal. 6:7). Kada Hrianin ne ostaje u svojim obeanjima i ne uva ih, kakvu milost, onda, treba on da oekuje od Boga, Koga je slagao? Onaj koji ispunjava svoja obeanja nai e milost Boiju i u Carstvu Njegovom. On ostaje veran Bogu, i Bog e ga drati u blagodati i u Svojoj zatiti kao Svog. A to i prorok peva Gospodu: Sa svetima postupa sveto, sa ovekom vernim verno, sa istim isto, a s nevaljalim nasuprot njemu. (Ps. 18:25-26)

Hriani! Svi oni koji ine grehe i delaju nasuprot svoje savesti ne uvaju svoje zavete. Ovde su ukljueni preljubnici, bludnici, svi oskrnavitelji, lopovi, pljakai, razbojnici, lukavi, prepredeni, obmanjivai i psovai i ljudi zlog govora, pijanice, tragai tuih greaka, puni mrnje, zlobni, oni koji ive u gordosti i sjaju ovog sveta, i svi oni koji se ne boje Boga.

Svi oni su slagali Boga i nisu ouvali svoje zavete i oni su van Svete Crkve, iako ak mogu ii u crkve, moliti se i primati Tajne, graditi crkve i ukraavati ih i pokazivati druge znake Hrianina.

Poto e svi oni biti snano podvrgnuti testu na Sudu Hristovom i biti mueni tamo vie od Turaka i idolopoklonika, izbegavajte ova dela, Hriani, i ne oponaajte gorepomenute vrioce greha, da ne bi bili osueni sa njima na veni oganj, pravednim Sudom Boijim: Gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi (Marko 9:44, 46, 48), ve svim sredstvima trudite se da ivite i delate kako ui Re Boija, kao to smo rekli gore. uvajte u umu ove vae zavete, i oni e vas voditi prema Hrianskom ivotu i zadrati vas od svakog zla i inie vam dobro.

Ako primetite da ne uvate ove zavete, pokajte se i ponite opet Hrianski ivot, da se ne bi pojavili pred Bogom u lai, i poginuli sa laovima: A straljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima i vraarim i idolopoklonicima i svima laama, njima je deo u jezeru to gori ognjem i sumprorom; koje je smrt druga (Apok. 21:8).

Nije mogue na pravi nain opisati i plakati nad nesrenim stanjem onog Hrianina, koji je sebe predao bezakonim delima nakon Svetog Krtenja i koji ini greh. On je lien sveg onog blaenstva kojeg se udostojio u Krtenju, blagodau Boijom, i sopstvenom voljom sebe baca u onu propast, iz koje je bio izbavljen. Jo vie, pada jo u veu propast, jer je znao istinu, ali nije eleo da ivi po njoj. Znao je Boga, ali nije hteo da Ga oboava.

Znao je put koji vodi u veno blaenstvo, ali nije eleo da ue u njega. Zavetovao se da e raditi Bogu, ali Ga je slagao. Bio je opran, bio je osveen, bio je opravdan, ali se liio svega toga. Postao je dete Boije, ali je izgubio to najslavnije plemstvo. Postao je naslednik venog ivota i Carstva, ali je proerdao to naslee.

A ovo Apostol govori o takvima: Jer im bee bolje da ne poznae put pravde, negoli kad poznae da se vrate natrag od svete zapovesti koja im je predana (2 Petr. 2:21)

Vidi, O Hrianine, kolika je velika propast Hrianina, koji ini greh! Sada nije oigledno, poto se ne vidi telesnim oima, ve duhovnim: ali e postati oigledno onda, kada se sva naa tajna i javna dela otkriju pred celim svetom, to jest, u Drugom Dolasku Hristovom.

Tada e taj jadni Hrianin znati i gledati svoju veliku propast i unitenje. Moramo istinski oplakivati stanje takvog Hrianina sa mnogo suza. Jer kao to je ovek koji je opran u kupki, opet zaprljan blatom i prljavrinom, tako slino je i Hrianin, oien u kupki Krtenja, oskrnavljen opet grehom.

Bakao to je neko, ko je iz prljavih rita, bio obuen u purpurno i fino rublje, nanovo skine tu prelepu odeu i stavi na sebe neiste rite, tako i svako ko ini greh posle Svetog Krtenja radi slino. Jer iz rita greha, bio je obuen u Hristovu odoru opravdanja, ali prezrei ovu prelepu odeu, ponovo stavlja rite greha.

Kao to se neko ko dolazi iz tame u svetlost i ponovo vraa u tamu, tako je slino sa onim ovekom koji je doao iz tame greha u svetlost Hristovu, istinsku Svetlost, i ponovo vraa u tu istu tamu. Ba kao to je onaj ko je bio osloboen iz ropstva i zarobljenitva dolazi na slobodu i ponovoo se vraa u iste gorke lance, slino i Hrianin koji ini greh, bio je izbavljen blagodau Hristovom iz gorkog ropstva i zarobljenitva avola, ali se vraa u tu nesreu.

Ba ako ovek koji je izbavljen iz duboke jame opet vraa u tu jamu, tako slino i Hrianin koji ini greh, bio je izbavljen iz jame vene propasti, ali se sopstvenom voljom ponovo baca u tu istu jamu. Jer im se dogodi istinita pripovest: pas se vraa na svoju bljuvotinu, i: svinja okupavi se, u kaljuu. (2 Petr. 2:22)

Ovom stanju propasti pripadaju:

Rasipnici, preljubnici, i svi oni, koji sebe na bilo koji nain oskrnavljuju.

Lopovi, razbojnici, pljaka i svi oni, koji na bilo koji nain nepravedno

stiu imovinu drugog.

Pakosni ljudi i svi oni, koji nanose tetu ivotima svog blinjeg.

Lukavi, prepredeni, licemeri i oni koji obmanjuju svog blinjeg.

Bogohulnici, psovai i klevetnici.

Sudije koji sude prema darovima i mitu, a ne prema svom pozivu i

pravdi.

Surovi gospodari.

Trgovci koji daju loiju robu umesto bolje, jeftinu prodaju kao skupu,

trulu kao dobru i stavljaju veu cenu za svoje proizvode od njihove stvarne

cene.

Oni koji se bave vraanjem i oni koji ih pozivaju u svoju kuu.

Svi oni, koji delaju protiv savesti i koji nemarno kre Zakon Boiji.

Jer im se dogodi istinita pripovest: pas se vraa na svoju bljuvotinu, i svinja

okupavi se, u kaljuu. Dragi Hriani, okupani u kupki Svetog Krtenja, ispitajmo sebe, da se neko od nas

nije okrenuo od Hrista i upao u stanje propasti pomenuto gore. Ko god se suproti zakonu, radi zaavola i ve je daleko od Hrista.

Teko Hrianima koji ine greh nakon Svetog Krtenja! Lake e biti zemlji sodomskoj i gomorskoj u Dan Stranog Suda nego li takvim Hrianima (Matej 10:15)!

Jadni Hriani, ispitajte sebe i uvajte se da ne bi postali veni zarobljenici avola i unitenja. Gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi (Marko 9:44).

O Boe potedi Svoje razumno stvorenje, stvoreno po slici Tvojoj!

Iskupitelj sadraj

Samo Ovaploenje Sina Boijeg i Njegov dolazak u svet, snano ohrabruju grenike na pokajanje. Radi koga je Hristos doao u svet? Radi grenika. A zbog ega? Radi njihovog spasenja. O koliko je nae spasenje bilo drago Bogu! On Sam je doao u svet, O grenici, radi naega spasenja.

Sluajte, grenici, i shvatite! Sam Bog je doao u svet radi naega spasenja, i doao je u naem obliju. O zaista je velika tajna pobonosti! Bog se pojavio u telu. Gospode! ta je ovek te zna za nj, i sin smrtnoga te ga pazi? (Ps. 144:3)

Zaista je udesna milost Boija prema oveku, a takoe je udesno i delo Njegovo. Predviajui to, prorok Mu je vapio sa strahom i drhtanjem: Gospode, uh re Tvoju, i uplaih se; Gospode delo Svoje usred godina sauvaj u ivotu, usred godina objavi ga, u gnevu seti se milosti (Avakum 3:2).

Grenici, prizovimo u umove ovo veliko delo Boije, koje je On uinio radi nas, i pokajmo se. Setimo se kako je radi nas bio roen od Preiste Djeve i postao dete, i bio hranjen mlekom Svoje Majke. Nevidljivi je postao vidljiv, i Onaj, Koji je bio bez poetka, imao je poetak, i Onaj, Koji je bio neopipljiv, postao je opipljiv i bio je uvijen kao beba u pelene: I Re postade telo. (Jovan 1:14)

Setimo se kako je, dok je jo bio dete, beao ispred ubica cara Iroda. Setimo se kako je iveo na zemlji i bio stranac, kako je iao iz mesta u mesto i trudio se radi naega spasenja.

Setimo se kako se On, Koji je nepristupaan Heruvimima i Serafimima druio sa grenicima; kako Onaj, Koji ima Nebesa kao Presto i zemlju za podnoje nogama Svojim i Koji obitava u svetlosti nepristupanoj, nije imao nigde da skloni glavu Svoju; kako je On, Koji je bogat, postao siromaan, da bi Njegovim siromatvom mi postali bogati.

Setimo se kako je On, Koji Sebe oblai u svetlost kao odeu, na Sebe stavio odeu propadljivosti. Kako je Onaj, Koji daje hranu svima, jeo zemaljski hleb. Kako je Svemogui postao slab i kako se On, Koji daje snagu svima, trudio.

Setimo se kako se na Njega, Koji je iznad svake asti i slave, hulilo, kako su Ga proklinjali, kako su Mu se rugali prestupnici.

Setimo se kako su Mu zadali bol, kako je trpeo, tugovao, plakao i bio ispunjen uasom. Setimo se kako je bio prodan i izdan od nezahvalnog uenika i naputen od ostalih uenika; kako je bio vezan i voen na suenje; kako su Mu sudili prestupnici. Bio je psovan. Bio je bievan. Bio je obuen u rite u kojima su Mu se rugali, pozdravljali su Ga rugajui Mu se kao Caru: Zdravo, care judejski! (Jovan 19:3). Krunisan je vencem od trnja, tuen po glavi trskom, sluao je od Svojih bezakonih ljudi: Uzmi, uzmi, raspni Ga. (Jovan 19:15). Odveden je na raspee imeu dva zloinca i umro na Krstu.

Sve ove stvari Sin Boiji je uinio radi naega spasenja. O grenici, u Adamu smo izgubili nae spasenje i svo nae blaenstvo, ali Hristos, Sin Boiji, blagovoljenjem Svog Nebeskog Oca, povratio nam je sve to. Razmotrimo, onda, O grenici, da li sama Krv Hristova, prolivena radi naega spasenja, i sva Stradanja Njegova ne vapiju na nas. Pokajmo se i ne budimo lieni venog spasenja, jer bez pokajanja nema spasenja nikome, ali pored svega toga izopaeni grenik ne shvata.

Bog voli oveka toliko da mu je otkrio Svoje Boansko promiljanje za njega, da treba da se pokaje i da bude spasen, ali grenik i dalje ne shvata.

Hristos, Sin Boiji, pokazao je oveku Svoj dolazak u svet radi oveka, u Jevanelju. Pokazao mu je Svoje voljno samoodricanje, Svoje voljno siromatvo, Svoje voljno i duboko smirenje, Svoj trud, bolove, muke, alosti, patnje i smrt, ak smrt na Krstu.

I On govori oveku: ovee, uzeo sam sve ovo na Sebe i izdrao radi tebe i radi tvoga spasenja. Ali ti zanemaruje svoje spasenje i ne misli da treba da se pokaje i prestane sa svojim gresima, da uzme Krv Moju i ivi.

Ali grenik, iako uje ovaj toliko tuni i slatki Hristov glas u Jevanelju, ipak i dalje ne shvata. Hristos nije obeao da e pmtiti njegove rgehe i prestupe kada Mu se ovek okrene, ali grenik i dalje ne shvata. Hristos ga zove Sebi i obeava mu pokoj, ali grenik ne shvata. Ostaje nepopravljen kao to je i bio i prestupa, kao to je prestupao ranije.

ini zla dela, kao to je inio ranije; voli tamu, kao to je voleo ranije; mrzi svetlost kao to je mrzeo ranije; i iz ovog razloga on ne dolazi na Svetlost, ve ostaje sa avolom, knezom tame.

O jadni grenici, probudite se i doite sebi. Ako to ne uinite, sama Krv Hristova, prolivena radi vas, e vapiti protiv vas za kaznu. Sluaj ta ti prorok Boiji poruuje u Licu Boga: Obliiu te, metnuu ti pred oi grehe tvoje. (Ps. 50:21); to jest, sva tvoja zla dela, rei, misli, namere i poduhvati, sledie te u sledei svet i pojavie se na Sveoptem Sudu

Hristovom, i primie pravednu nagradu za njih. Ti ne ei sada da se pokaje na svoju korist, i tako bude spasen blagodau Hristovom; tada e se kajati, ali prekaso i uzalud. Ustani ti koji spava i vaskrsni iz mrtvih i obajsae te Hristos (Ef. 5:14). Da je blagosloven Bog iznad svega zauvek.

Postavi svoje spasenje ni na emu drugome, osim na Samome Isusu Hristu, Spasitelju sveta. Ako zaista veruje da je On patio i umro za tebe i da je On tvoj Spasitelj, onda Ga ljubi svim svjim srcem, sluaj Ga i ugaaj Mu, kao tvome Spasitelju, postavi i potvrdi svu svoju nadu na spasenje samo na Njemu.

Moramo bez prestanka initi dobra dela kao Hriani, ali moramo moliti i ekati spasenje od Samog Hrista.

O Pokajanju sadraj

Onima koji su greili nakon Svetog Krtenja, jedina nada je istinsko pokajanje. Slava Bogu za to! Slava Bogu, da jo nismo poginuli, O grenici! Nada ipak ostaje. Boije saaljenje jo uvek nije dolo do kraja. Pokajanje se jo uvek propoveda grenicima.

Siromanima se i dalje daju radosne vesti. Nebeski Car i dalje proglaava Svoju milost svuda. Vrata milosti jo uvek nisu zatvorena. Blagodat Boija je j uvek otvorena za sve. Jevanelje i Jagnje Boije, Koje je uzelo na sebe grehe sveta, jo uvek se propovedaju. Carstvo Boije se jo uvek objavljuje.

Grenici koji se pokaju su i dalje spaseni; i carinici i preljubnici oieni pokajanjem, uaze u Carstvo Nebesko. Saaljivi Bog i dalje zove ka Sebi sve one koji su se okrenuli, eka ih i obeava im milost.

Ljubei Otac i dalje prima Svoje bludne sinove koji se vraaju iz daleke zemlje i otvara im vrata Svoga doma i oblai ih u najbolje odelo, dajui svakom prsten na ruku i obuu na noge i zapoveda svima Svetima da se raduju sa Njim.

Radujte se, Aneli i svi Moji izabrani! Grenici, vratite se Meni, ljudi, stvorenja Moja, stvoreni po obrazu i podobiju Mom, oni koji su poginuli, sada su spaeni, koji su bili mrtvi sada su ivi ponovo, oni koji su bili izgubljeni, pronaeni su.

Slava dobroti Njegovoj! Slava ljubavi Njegovoj prema oveku! Slava saaljenju Njegovom! Slava Njegovoj dareljivosti! Jadni grenici, zato jo uvek ekamo u udaljenoj zemlji i ne kreemo prema Ocu? Zato jo uvek umiremo od gladi? Zato punimo sebe grehom kao mahunama? U domu naeg Oca ima svega u izobilju. Tamo, ak i najamnici imaju dovoljno i u viku.

Na Otac nas eka sa velikm eljom i revnou, i sa ljubavlju e gledati nas, koji se vraamo iz daleka, gledae nas saaljivim oima i biemo Mu dragi i pae nam na vrat i grlie nas i ljubiti Svojom svetom ljubavlju. Nee nas koriti i vie nee pamtiti nae grehe i neistou, a svi Njegovi Aneli i izabranici Njegovi e poeti da se raduju zbog nas.

Doimo sebi, ustanimo i krenimo i pourimo ka Ocu naem, i neka Mu svako sa smirenou i tugom kae: Oe! Sagreih Nebu i Tebi, i ve nisam dostojan nazvati se sin Tvoj; primi me kao jednog od Svojih najamnika. (Luka 15:18-19).

urimo, urimo, O grenici, dok vreme jo nije isteklo, dok Otac eka, dok se vrata Njegovog svetog doma nisu zatvorila. Pokajmo se dok blagodat Boija jo uvek deluje, da ne bi okusili delovanje pravednosti Boije, veni sud.

Ne oajavajte zbog bilo kog greha koji ste poinili nakon Svetog Krtenja, i pokajte se istinski, ali ekajte na milost Boiju. Koliko god mnogo i koliko god veliki i teki bili vai gresi, u Bogu je vea milost. Kao to je Njegovo velianstvo, takva je i Njegova milost. Samo se uvajte od daljeg reenja i idite prema gorepomenutim reima.

Ako ste prestupili to kao ovek i greili, ne oajavajte. Ve u samom tom trenutku ispovedite svoj greh i padnite na zemlju sa smirenjem pred saaljivim oima Boijim i molite za milost, glasom carinika: Boe milostiv budi meni grenome! (Luka 18:13) i gresi e ti biti oproteni.

Istinsko pokajanje zahteva da se ovek okrene od greha i sujete ovog sveta i okrene ka Bogu svim svojim srcem, da se promeni iznutra i da postane drugaiji od onoga to je ranije bio, i tako vri delo svog spasenja sa strahom i drhtanjem (up. Fil. 2:12), teei da jedino ini ono to je Bogu ugodno i tako bude spasen.

Jer, ako eli da se istinski pokaje i da bude spasen, promeni se i obnovi, postani drugaiji od onoga to si ranije bio, ne brini se ni za ta drugo, sem da ugodi Bogu i bude spasen i na taj nain e biti nova tvar u Hristu. Jer svaki Hrianin, koji eli da bude istinski Hrianin, a ne lani, trudi se da bude novi ilil obnovljeni ovek ili novo stvorenje. Ne snishodite, onda, svome telu i ne inite sve to ono poeli.

Mora biti raspeto sa slastima i eljama (Gal. 5:24), ako elite da budete Hrianin, to jest, Hristov. Mnogo napora i truda je potrebno, za oveka da se promeni i da bude dobro drvo, koje donosi dobri plod. Teite, onda, samo za promenom, obnovljenjem i ispravljanjem sebe. I molite se za ovo, uzdiite esto i sa savom revnou Hristu Gospodu, da bi vas On Sam mogao obnoviti i uiniti dobrim, jer se bez Njega nae obnovljenje i ispravljanje ne mogu dogoditi. A kada budete obnovljeni iznutra i budete dobri, tada e i va spoljanji ivot i dela takoe biti dobri.

Vi ste Izabrani Narod sadraj

Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Boija nazovemo (1 Jovan 3:1), i jesmo. O blaenstva! O ljubavi Boije prema oveku! O koliko je postigla ljubav Boija! O koliko se raskono blagodat Boija izobilovala! Jadni i odbaeni grenici su uinjeni decom Boijom! Apostol Hristov se udi ovome i govori: Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Boija nazovemo, i jesmo. Jer ta je vie zapanjujue od toga da grenik postane dete Boije? Ljubav Boija prema oveku je uinila ovo. ta je slavnije nego se zvati i zaista biti dete Boije? Blagodat Boija je poklonila ovo oveku. Slavno je biti dete zemaljskog cara; neopisivo vie je slavnije biti dete Nebeskog Cara, Boga. Ova slava, ast, zasluga i plemstvo i ime, dragocenije od svih titula na svetu. Zbog ovoga, slava Bogu, Koji ljubi oveanstvo!

Ako su hriani deca Boija, oni su takoe i naslednici, naslednici, dakle Boiji, a sunaslednici Hristovi (Rim. 8:17). Ako su oni deca Boija, ta onda, i koga treba da se boje?

Zato se bojati izdajnika, neprijatelja, avola, demona, pakla i smrti? Bog e stajati za njih. Ako je Bog s nama, ko e na nas? (Rim. 8:31). Primili smo ovaj najuzvieniji dar od Boga u Krtenju, jer se tada mi ljudi raamo od Boga i primamo ovu najslavniju titulu.

Dragi Hriani! Setimo se naeg Svetog Krtenja i ove najuzvienije milosti koju je Bog pokazao: mi smo tada postali deca Boija. Slava Bogu za ovo! Ali zahteva se od dece da budu kao roditelji: ta je roeno od tela, telo je; a ta je roeno od Duha, duh je (Jovan 3:6).

Prema tome, Hriani moraju biti slini Bogu, poto su roeni od Njega. Pokaimo prema tome, na delu da smo deca Boija. Bog je Svet, budimo i mi takoe sveti. Bog je pravedan, budimo i takoe pravedni. Bog je dobar: Jer On zapoveda Svom suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dad pravednima i nepravednima. (Matej 5:45); budimo i mi dobri i inimo dobro i prijateljima i neprijateljima naim, onima koji nas vole i onima koji nas mrze. Bog je saaljiv, budimo i mi saaljivi i pokazujmo milost naoj nesrenoj brai.

Bog mrzi greh, mrzimo i mi svaki greh i okrenimo se od njega. Bog nas ljubi, ljubimo i mi jedni druge. Bog nam prata nae prestue, kada se pokajemo, oprostimo i mi ljudima njihove prestupe.

Apostol Hristov nas podsea da inimo ovo: Ugledajte se na Boga, kao ljubazna deca (Ef. 5:1). Kada pokaemo takav karakter u nama, onda emo biti isttinska deca Boija i primiemo i naslee o sve dobre stvari obeane deci Boijoj u Isusu Hristu, Gospodu naem.

Potovanje nae brae Hriana

Dragi Hriani, ne mogu se dovoljno nauditi dobroti Boijoj i Njegovoj saaljiivoj

ljubavi prema nama ljudima; a razmiljajui o ovome, ne mogu, a da ne uskliknem sa Prorokom: Gospode! ta je ovek, te zna za nj, i sin smrtnoga, te ga pazi? (Ps. 144:3), kada sagledam kakvu ast je Gospod darovao oveku!

ast i plemstvo koje Bog daruje ljudima, koji su istinski Hriani je toliko velika i toliko visoka da je nemogue ne samo opisati reima, ve ak i shvatiti umom. A vi ste izabrani rod, carsko svetenstvo, sveti narod, narod dobitka (1 Petr. 2:9), govori istinski Apostol Hristov.

Iz ega moemo videti neopisivu i neshvatljivu dobrotu i saoseajnu ljubav Boiju prema oveku? Pogledajmo i postavimo ast i plemenitost Hrianina, pred naim unutranjim oima, da bi mogli revnovati za njih i traiti je sa udnjom. Otvorite, ula vae due i uete re reenu o istinskim Hrianima.

1. Oni su nazvani i zasista jesu deca Boija. ta je slavnije za oveka nego ovo ime? Apostol Hristov se sa pravom udi i sa uenjem govori Hrianima: Vidite kakvu nam

je ljubav dao Otac, da se deca Boija nazovemo (Jovan 3:1) i jesmo. Hriani se takoe mole Bogu, ako svome Ocu i u jedan glas govore: Oe na, Koji si na Nebesima (Matej 6:9) i ostalo.

O uda! Grenici govore Svesvetom Bogu: Oe na!. O nae velike plemenitosti i asti i utehe. O dragi Hriani! Otac Jedinorodnog Sina Boijeg je na Otac, Njegov Bog je na Bog, kao to On Sam govori na nau veliku utehu: Vraam se k Ocu Svom i Ocu vaem, i Bogu Svom i Bogu vaem (Jovan 20:17).

2. Istinski Hriani imaju blisku zajednicu i prijateljstvo sa Ocem i Sinom Njegovim, Isusom Hristom. Apostol Hristov nas uverava ovom izrekom: a naa zajednica je s Ocem i sa Sinom Njegovim Isusom Hristom (1 Jovan 1:3). Koliko je to veliko moete videti i sami.

Ljudi smatraju za veliku stvar, kada imaju prijateljstvo i zajednicu sa zemaljskim carem; koliko je neopisivo vea privilegija posedovanja zajednice i prijateljstva sa Bogom, Koji je Car careva i Gospodar gospodara i Koji boravi u svetlosti nepristupanoj! O koliko je donela dobrota i ljubav Boija prema oveku! Pogledaj, O Hrianine, i videe plemstvo i zasluge Hriana. Oni imaju zajednicu sa velikim i neshvatljivim Bogom.

Boe, Tvoja dobrota je umnoena i udena, i Tvoja ljubav za palog i bednog oveka je iznad svake rei i shvatanja!

3. U istinskim Hrianima, kao u duhovnim hramovima, Bog, Otac i Sin i Sveti Duh, prebiva u ljubavi. Gospod govori o ovome: Ko ima ljubav k Meni, drae re Moju; i Otac Moj imae ljubav k njemu; i k njemu emo doi, i u njega emo se nastaniti (Jovan 14:23). ta moe biti asnije i plemenitije, od due u kojoj obitav Tri-Ipostasni Bog u blagodati i ljubavi? Slavna je stvar za ljude da prime zemaljskog cara u svoje domove; neopisivo vie je slavnije primiti Nebeskog Cara u dom svoje due, i imati Njega da ivi u njoj.

ta takoe moe biti blaenije od te due, u kojoj Bog obitava kao u hramu? Raj sladosti i radosti, Carstvo Nebesko je u njoj. O blaenstva! O dostojanstva! O plemenitosti Hrianske due!

Bog, Bie bez poetka, bez kraja, vrhovno dobro, i nestvoreno, eli da ivi u Svetoj Hrianskoj dui, pre nego na Nebesima, ili u bilo kom drugom hramu.

O najbolji i ljubljeni Boe, Tvore na, doi i poseti nae umorne due, due stvorene Tobom po Tvojoj slici i podobiju!

4. Istinski Hriani su duhovni lanovi najsvetije Glave, Hrista, Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima. Apostol u vezi sa ovim govori: Jer smo udi Tela Njegovog, od mesa Njegovog, i od kostiju Njegovih (Ef. 5:30).

Svete Hrianske due! podignite vae oi i pogledajte gde je vaa Glava postavljena na desnoj strani Boga, u slavi Oevoj. Od koga je potovana i oboavana? Od Anela i Arhanela i od sve vojske nebeske i svakog stvorenja.

Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu Ime Koje je vee od svakog imena. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom. (Fil. 2:9-10)

Vi ste lanovi Njegove najuzvienije Glave. Kao to je Glava proslavljena, tako isto i lanovi Njegovi uestvuju u slavi Njegovoj. Ovo je slava istinskih Hriana, ovo je njihova plemenitost i vrednost! Oni su duhovni lanovi najuzvienije Glave, Isusa Hrista.

5. Due istinskih Hriana su verene besmrtnom eniku, Isusu Hristu. Apostol svedoi o ovome: Jer vas obrekoh, O Hriani, Muu jednom, da devojku istu izvedem pred Hrista (2 Kor. 11:2). Tajna je ovo velika (Ef. 5:32). Kao to je enik slavan, tako isto i Njegova mlada uestvuje u slavi Njegovoj. ta je asnije i slavnije od Isusa, Sina Boijeg? ta je asnije i plemenitije od due verene za Njega?

6. Istinski Hriani su naslednici Boiji i Sunaslednici Hristovi (Rim. 8:17). Njihovo je veno i nebesko Carstvo i sve dobre stvari. to oko ne vide i uho ne u, i u srce oveku ne doe, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube (1 Kor. 2:9).

Ova i druga imena i titule, Duh Sveti pripisuje istinskim Hrianima. Gledajte, onda, sluai, slavu i plemenitost Hrianina. Sva slava sveta je nita u poreenju sa njim. Ispovedajte, prema tome, da nema nita slavnije i plemenitije od istinskog Hrianina.

Isus Hristos, Sin Boiji, zaradio je ovu plemenitost i slavu za nas stradanjem Svojim i smru, i to nam je podario Nebeski Otac. Duh Sveti ih usavrava, a istinsko pokajanje zajedno sa verom, ih prima. Ovo plemstvo i slava se ili zarauje ili gubi ovde, u ovome svetu. Oni se stiu istinskim pokajanjem i verom; gube se neverjem i nekajanjem.

O vi, koji tragate za sujetom ovog sveta i koji ste hvaljeni i uzdizani u vaem dostojanstvu, imenima i titulama! Okrenite vae unutranje oi ka slavi i asti Hrianina i tragajte za njima, da bi zaista bili plemeniti i slavni. Slava istinskih Hriana se ne pokazuje sada, ali se samo moe zadobiti i poznati verom. Bie otkrivena u otkrovenju dece Boije.

Dragi, Apostol govori: Sada smo deca Boija, i jo se ne pokaza ta emo biti; nego znamo da kad se

pokae, biemo kao i On (1 Jovan 3:2). Tada e se pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svog. Ko ima ui da uje

neka uje. (Matej 13:43)Jevanelje spasenja

sadraj Dragi Hriani! Nita nije prijatnije, voljenije i slae nama grenima od Jevanelja.

Drae gladnome od hleba, ednome od pia, zarobljenicima i onima u zatvoru od slobode, jeste Jevanelje grenima, koji shvataju svoju nesreu.

Jer je Sin oveiji doao da nae i spase ta je izgubljeno (Luka 19:10). Ovo je veoma sladak glas Jevanelja. Ko je ovaj Sin oveiji? On je Sin Boiji, Car Nebesa, poslan od Svog Oca Nebeskog, Onaj Koji je hteo da se radi nas nazove Sin oveiji. Zbog ega je On doao? Da potrai i spasi nas, koji smo izgubljeni i da nas privede u Svoje veno Carstvo. ta moe biti drae i eljenije nama, koji smo izgubljeni? Ali pogledajmo ta je Jevanelje, ta ono zahteva od nas i kome se pravilno propoveda.

1. Iz samog imena, Jevanelje oznaava najradosnije vesti. Celom sveti ono propoveda Hrista, Spasitelja sveta, Koji je doao da trai i spasava izgubljene. Sluajte svi vi izgubljeni grenici, sluajte taj najslai glas Jevanelja! On vapije nama svima, Sin oveiji je doao da nae i spase ta je izgubljeno.

Strana je stvar da se naemo u grehu pred Bogom. Jevanelje govori da su nai gresi oproteni Hristovog Imena radi i da je Hristos nae opravdanje pred Bogom. U Tebi, Spasitelju moj, Isuse Hriste, Sine Boiji, ja sam opravdan., Ti si moja istina i moje prosvetljenje.

Strana je stvar za nas da se naemo u neprijateljstvu pred Bogom. Jevanelje propoveda da nas je Hristos pomirio sa Bogom, i doavi, propovedao je mir i bliskim i dalekim. Strana je stvar za nas kletva Zakona, jer mi smo svi grenici; ona predaje grenika i privremenim i venim kaznama. Jevanelje propoveda da nas je Hristos iskupio od kletve Zakona, postajui Sam, kletva za nas. Strana je stvar za nas smrt. Jevanelje propoveda da je Hristos nae vaskrsenje i ivot.

Strane su stvari za nas Pakao i geena. Jevanelje propoveda da nas je Hristos izbavio iz pakla i njegovih beda. Strana je stvar za nas biti odvojen od Boga. Jevanelje propoveda da emo sa Gospodom biti uvek u Carstvu Nebesnom.

Ovo je blagolosveni Hriani, najslai glas Jevanelja, Ispitajte, onda, i vidite kako je dobar Gospod; blago oveku koji se uzda u Njega (Ps. 34:8). Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pofine, nego da ima ovot veni. Jer Bog ne posla Sina Svog da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj. Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje ve je osuen, jer ne verova u Ime Jedinorodnog Sina Boijeg (Jovan 3:16-18). Blagosloven Gospod Bog Jakovljev to pohodi i izbavi narod Svoj, i podie nam rog spasenja u domu Davida sluge Svog. (Luka 1:68-69).

2) Ono zahteva od nas, Hriani, da mi primimo ove nebeske i najslae vesti zahvalno, kao da su poslane sa Nebesa i da iz istog srca uvek zahvaljujemo Bogu, naem Dobrotvoru, Koji je tako tedro izlio milost na nas i da pokaemo svetu poslunost i povinovanje u punoj zahvalnosti. Jer i sama savest nas ui i ubeuje nas, da budemo zahvalni naem Dobrotvoru. On je voleo nas, koji smo nedostojni. Ljubimo i mi Njega, Koji je dostojan sve ljubavi. Ljubav zahteva da nikada ne vreamo voljenog. Bog je uvreen svakim grehom. uvajmo se svakog greha i inimo Njegovu svetu volju, da ne bi uvredili naeg saoseajnog Oca i Dobrotvora. Oe na Koji si na nebesima, da se sveti Ime Tvoje; da doe Carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu. (Matej 6:9-10) i dalje.

Kome se propoveda Jevanelje? Hristos nam odgovara: Duh je Gospodnji na Meni; zato Me pomaza da javim jevnaelje siromasima; posla me da iscelim skruene u srcu. (Luka 4:18) drugim reima, onim ljudima, koji priznajui svoje grehe, vide svoje siromatvo, nesreu i jad i imaju skrueno srce sa strahom od suda Boijeg i patnje; njima se Jevanelje pravedno propveda kao isceljujui melem koji se stavlja na ranjeno telo.

ujte, vi tune i skruene due, ujte najslai glas Jevanelja! Sin oveiji je doao da nae i spasi izgubljeno! Ovaj isceljujui melem Jevanelja najslae se primenjuje na vae ranjene due. Ovim spasavajuim lekom se isceljuju vaa skruena srca. Sin oveiji je doao da nae i spasi ono pto je izgubljeno, On traga za vama i spasava vas, jer ste vi jedni od onih, koje je doao da trai. Prihvatite i priznajte sebe za grenike pred Bogom. Vai gresi su takoe oproteni u Ime Hristovo. Pokajte sve svoje grehe i jadikujte za Bogom, jer je spasenje Bogom pripremljeno i za vas, takoe.

Ovo je izreka vernih, dostojna svakog prihvatanja, da Isus Hristos doe na svet da grenike spase; od kojih sam prvi ja (1 Tim. 1:15). Duh Sveti ti govori kroz Svog slugu, rtva je Bogu duh skruen, srce skrueno i smerno Bog nee prezreti (Ps. 51:17). Ova rtva se nudi Bogu iz pokajnikog i skruenog srca i Bog je prihvata vie od bilo koje druge rtve. Bog gleda milostivo na takvu rtvu i alje blagodat Svoju na nju.

I tako vidite, O Hriani, da Jevanelje nije namenjeno onim Hrianima, koji ive nemarno i u grehu, koji ne vide svoje grehe, nesreu i siromatvo i nemaju skrueno srce. Jer od kakve je koristi ulje steni? Melem je stavljen na ranu, i isceljenje se daje onme, ko prepoznaje i priznaje svoju nemo- takvim ljudime je reeno, Budite alosni i plaite i jauite: smeh va neka se pretvori u pla, i radost u alost. Ponizite se pred Gospodom, i podignue vas. (Jakov 4:9-10). I opet: Ve i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne raa dobar rod, see se i u oganj baca (Matej 3:10).

Greni! Plaimo se od Suda Boiejg i trudimo da imamo skrueno i smireno srce, da bi se i mi mogli privui Jevanelju kao spasavajuem sudu ive vode osveenja i utehe, i da bi mogli zaliti nae due i tako primiti veni ivot u Hristu Isusu, Gospodu naem, Kome neka je slava sa Ocem i Svetim Duhom, i sada i uvek i u vekova vekova.

sadraj