PK Podizanje kapitalaPodizanje kapitala u gotovu. Za državljane nečlanica EU-e ostaje sve po starom.2 3 4

Konačno istidečji dodaciza sve!

Nr. 2 | März 2007 | serbo-kroatischBeilage zur Zeitung «work», «area», «l’événement» | Redaktion T +41 31 350 21 11, F +41 31 350 22 11 | redaktion@unia.ch | www.unia.ch

Povodom najnovije odlukeSavezne vlade Švajcararskeo ujedinjenju dve Saveznekomisije za strance (EKA) i zapolitičke izbeglice i samimtim od odstupanja od princi-pa strogog razdvajanja poli-tike za strankinje i strance ipolitike za političke izbegli-ce, sa stupanjem na snagu2008. god.

SSŠ Savez sindikata Švajcarske je odmah reagovao. SSŠ je u pismuupućenom Saveznoj vladi podvukao

značaj odvojenog delovanja na dverazlčite grupe migranata, politiku zakoju su se sindikati uvek odlučno za-lagali. Spajanjem obe komisije sesmanjuju kapaciteti ustanova koje suse zalagale za integraciju migranata iu krajnjoj liniji će sami migranti pla-titi cenu ovakve nerazumljive politi-ke Savezne vlade. S obzirom na ko-mplikovanu politiku političkog azila,koja će komisiji oduzeti dobar deo ra-dnog volumena, neće ostati ni vre-mena na kapaciteta za rad na po-boljšanju integracije zaposlenih mi-granata i članova njihovih porodica.

Pre donošenja ove odluke Savezna vla-da je morala da razmisli o tome, da lije migrantima zaista mesto u Save-znom ministarstvu za policiju i pra-vdu, ili oni po prirodi stvari pripada-ju u ministarstvo za unutrašnje po-slove ili ono za privredu (radno trži-šte, bilateralni ugovori itd.).

Zahtevi SSŠUkoliko du fuzije dve Savezne komi-sije ipak dodje, SSŠ postavlja sledećezahteve:� Dosada su polovinu Savezne komi-sije za strance EKA činili predstavnici

organizacija strankinja i stranaca. Sobzirom na namere Savezne vlade daće ona «činiti znatni deo nove komi-sije» SSŠ zahteva, da najmanje polo-vina komisije budu predstavnici stra-naca koji žive i rade u Švajcarskoj, da-kle direktno pogodjenih. Isto tako, radkomisije mora biti nezavistan sa pra-vom nastupa u javnosti. � Novo je i to, da će čitav integracio-ni posao biti poveren ovoj komisiji ada ona praktično neće imati nikakvukompetenciju. I dok je dosada EKAuspešno i odgovorno sprovodila inte-gracione projekte dolazi se u situaciju

da joj to ubuduće u novoj komisijiviše neće biti moguće, što se od stra-ne SSŠ ne može prihvatiti.

Intervencja SSŠPismo SSŠ su potpisali predsednikPaul Rechsteiner i predsedavajuća Mi-gracione komisije pri SSŠ Vania Alle-va. Ovakve sindikalne intervencije suse uvek isplatile. Ako nisu uspele daspreče namere saveznih vlasti, one subar dovodile do kompromisnih reše-nja u cilju poboljšanja položaja i za-štiti interesa migranata.

� Mira Komaromi

Spajanje komisija za strance i političke izbeglice

Nerazumljiva odluka Savezne vlade

Prednosti formiranja jedi-nstvene Bolesničke kase zaosiguranje rizika bolesti sujednostavnost, manji troško-vi i efikasnost baš kao što jeSavezno starosno, porodičnoi invalidsko osiguranje i AHV/AVS.

Umesto brojnih, samo jedna kasa uslužbi osiguranika sa samo jednim ci-ljem: osiguranje finansijskog rizika zaslučaj bolesti. Pritom je garantovankatalog davanja osnovnog obaveznogosiguranja a otvaraju se mogućnostiza odgovarajuću preventivnu politi-ku. Na taj način bi se omogućila me-dicinska pomoć u celoj Švajcarskoj i to negovanjem preko regionalnih ekspozitura osiguranja.

Deca besplatno osigurana Ovo bio bio kraj lova na dobre rizike,kraj šikaniranju, kraj besmislenimpromenama kasa Bolesničkog osigu-ranja. Premije se mogu smanjiti i bezmedjusobne lažne konkurencije oba-veznog osnovnog Bolesničkog osigu-ranja. Dodaci za premije za lica sa ma-lim primanjima, koji su se u praksi po-kazali više nego ispravnim, mogu seproširiti na decu, za koje bi osiguranjena taj način postalo besplatno. Naovaj način bi se pomoglo i familijamasa decom tzv. srednjeg staleža.

Javna kasa za sveSamo jednom kasom Bolesničkog osi-guranja umesto sadašnjih 87 se pos-tiže, da se bolesničko osiguranje or-ganizuje socijalno i efikasno, kao što

je to slučaj kod Starosnog, porodičnogi Invalidskog osiguranja AHV/AVS,kod Osiguranja za nezaposlenost i ins-loventnost ALV i kod Osiguranja zanesreću Suva. Sadašnja masivna birokratska stru-ktura brojnih Bolesničkih kasa i njiho-va medjusobno otimanje o osigura-nike kampanjama koje koštaju milio-ne, sigurno nisu u interesu osigurani-ka.

Prizor sa jedne od brojnih Manifestacija Unai-e za uvodjenje jedinstvene Kase Bolesničkog osiguranja.

Zbog toga glasajte 11. marta 2007. god. DA jedinstvenoj socijalnojKasi bolesničkog osiguranja!

Socijalno osiguranje za bolest

Da, na glasanju 11. marta 2007

Onda kada ne postoji konku-rencija a ni precizne zako-nske odredbe, postoji opa-snost da firma primeni pri-ncip bezkompromisnog pro-fita: Cablecom.

Tako, za vrbovanje novih predpla-tnika on ne koristi više samo štando-ve elektro prodavnica, već i tempo-rerne posrednike koji zvone na vrati-ma stranaca čak i posle 22 sata uveče. Od izbacivanja portugalskog progra-ma iz kablovske mreže talas nezado-voljstva gledaoca Portugalaca je danza danom bio sve veći. Njihovi klu-bovi su lansirali Peticiju protiv pre-skupe pretplate za televizijski pro-gram. Unia je podržala Peticiju i u imepreko 100 000 članova migranata, ko-ji su još jednom diskriminisani i ra-sističkim postupcima isključeni iz to-ka informisanosti iz domovine. Posleintervencija kod Saveznom zavodu zakomunikaciju i za zaštitu potrošačapretplata za Portugalce su znatnosmanjena.

Ukidanje ostalih programaUsledili su sledeći sve drskiji postupciCablecom-a: Najava izbacivanja iz ka-blovske mreže od aprila 2007. pet ka-nala, medju kojima i veoma popu-larnog kanala RAI 1. Na reakciju ita-lijasnke migracije, koja broji pola mi-liona, nije trebalo dugo čekati. Inte-

rvenciju klubova i udruženja jepodržala Unia a sve je krunisala blicintervencija italijanske diplomatije uBernu. I ova televizija do daljnjegostaje u kablovskoj mreži.

Peticija ili ne, pitanje je sada?Na naše pitanje, zašto se za Pink mo-ra platiti ekstra, odgovor nadležnihCablecom-a je bio, da je Pink priva-tna televizija i da Cablecom mora nji-ma platiti «odredjen» iznos novca,pra su prema tome prinudjeni da odpredplatnika traže fr. 25 mesečno. Ka-ko su nam rekli, ova praksa će se na-staviti do daljnjeg. I šta sada? Da lismo se umorili i predali se ili očeku-jemo da neko za nas uradi ono što bi-smo morali mi sami?Iako se o kvalitetu Pinka može disktu-vati hteli mi to ili ne, on je veoma po-pularan i gledan ne samo od Triglavado Djevdjelije, već i u Švajcarskoj,Evropi pa i u čitavom svetu. Mišljen-ja smo, da je momenat da i mi isko-ristimo priliku i da zainteresovaniKlubovi uz podršku Sindikata Uniapodrže Peticiju italijanskih komiteta,potpisima koji će biti dragoceni za Ita-lijane ali i za nas same. Javite namsvoje mišljenje i predloge na adresu:Unia Standort Zürich, M. Komaromi,Postfach 8021 Zürich, T 044 295 16 90ili mira.komaromi@unia.ch

� Mira Komaromi

Unia na delu u interesu članova

Protiv Cablecom monopola

L-GAV UgostiteljstvoBez Unia na pregovorima u Ugostiteljstvu mladi gube 1 sedmicu odmora

Praznik svih ženaJoš uvek aktuelan zahtev za ravnpravnost. Svim ženama čestitamo 8. mart!

Poslodavac za primerNagradu za integraciju mladih (o čemusmo pisali) Unia je dodelila Elektro-instalacionoj firmi iz Basel-a Scha-chenmann AG. Nagrada, tj. umetničkaslika jednog stndenta na visokoj školiza umetnost je priznanje ovoj firmi, unaporima za stručno školovanje mla-dih. Pri predaji nagrade Unia kopre-dsednik Renzo Ambrosetti je izjavio:«Mi se nadamo, da će brojna predu-zeća slediti primer SchachenmannAG. Švajcarskoj su potrebna preduzećakoja razumeju značaj stručnog obra-zovanja, koji mladima pružaju šansu zastručno školovanje a posebno mladimstrancima nude iste pravedne šanseza daljnje školovanje kao i njihovim ko-legama Švajcarcima?.

Mladi za tematizaciju plataMladi članovi Sindikata Unia žele2007. god. tematizaciju materiji mini-malnih zarada mladih polaznika školaučenika u privredi i to organizovanjeminformativnih sastanaka na ovu temu.Na Konferenciji mladih Unia-e je ta-kodje diskutovano o konsultacijama zareviziju Zakona o radu sa posebnimosvrtom na zaštitu mladih na radnommestu, a posebno onih koji su mladji od18 godina. Više naučnih studija potvrdju-ju, da su učenici u privredi i mladi poslo-primci mnogo češće žrtve bolesti i nes-reće u odnosu na ostale posloprimce.Konferencija je takodje izrazila svojeneslaganje sa uvodjenjem rada noću irada nedeljom za mlade ispod 18 go-dina starosti. Mladi Unia-e su energi-čno zahtevali od Savezne vlade Inte-rvencije u tom smeru i odbijanje zahte-va odredjenih krugova poslodavacaštetne po zdravlje mladih.

Više stranaca iz EUU Švajcarskoj je registrovano po-većanje migracije iz prostora EvropskeUnije. 1,5 miliona stranaca u Šva-jcarskoj iznosi 20,4 procenata odukupnog broja stanovnika. Povećanjese odnosi na Nemce ali i na druge gra-djane EU. Takodje je povećan i broj onihkoji uzimaju švajcarsko državljanstvo.Od 2005. do 2006. god. broj novo-pečenih Švajcaraca je povećan za 20procenata i to: 11 701 gradjana Srbi-je, 4591 Italijana i 3457 Turaka. «Pra-vo zahteva na državljanstvo se po-većava sa produžetkom boravka uŠvajcarskoj», kaže Gianni D’Amato,šef švajcarskog foruma za studije o mi-graciji. «Posebno kod ljudi sa Balkanai iz Turske se konstatuje sve veće ko-rišćenje prava na državljanstvo. U kru-govima ovih migranata postoji strah odpooštrenja prakse prijema u švajca-rsko državljanstvo». Ako se ima u vidupredstojeća Inicijativa SVP o preno-šenju nadležnosti na opštine, strah jeviše nego opravdan.

Zara ŽenevaProtekle subote su prodavačice butikaZara u Ženevi skoro sat vremena pre-kinule sa radom, kako bi protestovaleizmedju ostalog protiv nepravednihotkaza prodavačicama, koje su bile za-menjene pograničnim radncama Fra-ncuskinjama. Za Sindikat Unia je ova-kva situacija neprihvatiljiva pogotovuzbog toga, jer je na području Ženeveprijavljeno 1900 nezaposlenih proda-vačica. Unia zbog toga zahteva po-vlačenje otkaza, isplatu povećanja pla-ta od 4 procenata kao i personalnu po-litiku, kojom će se davati prednost do-maćim radnicama u odnosu na ino-strane. Ovde treba napomenuti, da ovonije samo problem Ženeve već i drugihgradova koji se nalaze u pograničnimzonama sa zemljama EU-e.

horizonte Nr. 2 | März 2007 | serbo-kroatisch 2

News

Krajem 2006. god. je bilo jošsamo 128 580 nezaposlenihlica u Švajcarskoj, odnosno23 000 manje od godinu danaranije. Ovakva povoljna si-tuacija na radnom tržištu jenastala zahvaljujući optima-lnoj privrednoj situaciji, kojaće se na osnovu prognoza Sa-veznog zavoda za privredu Se-co i u budućnosti nastaviti.

Zvanična kvota nezaposlenosti u go-dišnjem proseku iznosi 3,3 a prošle go-dine je iznosila 3,8 procenata. Krajemdecembra 2006. je bilo registrovano4450 više nezaposlenih od predhodnogmeseca, ali to treba pripisati sezonskomkarakteru rdnih mesta u pojedinimprivrednim granama. Ovakva situacija

je normalna i ponavlja se iz godine ugodinu. Tipičan primer je Gradjevi-narstvo, gde je proteklog decembra za-beleženo preko 3000 novih nezaposle-nih. Sa izuzetkom ovakvog povećanjanezaposlenosti sezonskog karaktera,broj nezaposlenih u decembru 2006. jesmanjen za 1500 i leži neznatno ispodčitavog godišnjeg proseka.

Pozitivno i za mladeZa mlade nezaposlene situacija se samodelimično poboljšala. U principu, kodloše privredne situacije nezaposlenostmladih se drastično povećava, jer mla-dima normalno nedostaje radno isku-stvo a firme u većini slučajeva na prveznake krize reaguju stopiranjem za-pošljavanja novih radnika, što maldimatakodje smanjuje šanse nalaska jednog

radnog mesta. Tokom protekle godinebroj nezaposlenih mladih izmedju 15 i24 godina starosti je smanjen sa 5,2 na4 procenata. Na ovaj način su mladi jošuvek u lošijoj situaciji od ostalog za-poslenog stanovništva. U strukturi šva-jcarskog radnog tržišta nije došlo do bi-tnih promena. Tako je nezaposlenost uRomanskoj Švajcarskoj i kantonu Tici-no (4,9%) bila veća nego što je to slučaju Nemačkom govornom području(2,7%), one kod žena (3,5%) u odnosuna muškarce (3,1%) kao i kod strankinjai stranaca (6,2%) u odnosu na Švajca-rce (2,4%). Na osnovu ispitivanja ja-vnog mnjenja, najveća briga švajca-rskog stanovništva u protekle tri godi-ne, bila je nezaposlenost. Za 2007. god.većina prognostičara računa sa daljnjimpoboljšanjem situacije na tržištu rada.

Mladi Unia-e za mlade

Dvomesečnenovine Koopera

Koopera su jedne novine uizdanju mladih SindikataUnia. Na 12 stranica raspo-redjenih na sve regije Šva-jcarske mogu se dobiti info-rmacije mladih, koje su na-menjene maldoj čitalačko-j publici. Uz to se za četitišvajcarske regije Wallis,Centralna Švajcarska, Isto-čna Švajcarska i Bern izda-ju osam strana posvećenihspecifičnostima regija.

Ove novine za mlade izdaje jedanmlad, nezavistan redakcijski ko-lektiv. Ovi mladi pohadjaju školu,studiraju na uiverzitetu ili su te-kkročili u svet rada. Svima je za-jedničko da su se našli i ujedinili uSindikatu Unia. Preko ovog lista redakcija nastoji dakritički rasravlja o temama kojeinteresuju mlade i to na razumljivi širokoj publici pristupan način. Svaki broj ima za cilj razmatranjejedne specifične teme. U sledećembroju je glavna tema Mladi sa Ba-lkana. O njoj će se izjasniti mladiali i stručnjaci i tako se uključiti uaktuelnu diskusiju o integraciji,diskriminaciji i o istim šansama zasve u privredi i društvu. Ove novine možeš naći u Stručnimškolama, Mestima gde se sastajumladi, u Kulturnim centrima, Info-kafićima ili kod akcija mladih, Fe-stivala, Manifestacija itd. Više info-rmacija i pretplata (samo poštanskitroškovi) na adresu: www.koope-ra.ch

Ono što Udruženje gradje-vinskih pslodavaca (SBV)osporava u celoj Švajcarskojtj. generalno povećanje plataza 2007. god. u kantonu Wa-llis je stvarnost: Svi gradje-vinski radnici su dobili po-većanje plata od 100 franakaod l.l.2007.

Na štandu Sindikata Unia na tradi-cionalnom gradjevinskom sajmuŠvajcarske Swissbau ponudom speci-

jaliteta topljenog sira raklet sindikalcisu pokušali, da saveznoj ministarki zaprivredu Doris Leuthard skrenu pa-žnju na neprihvatljiv stav udruženjagradjevinskih poslodavaca Švajcarske(SBV) uz nadu, da će se i stav poslo-davaca omekšati poput ovog sira iz brda Wallis-a.

Kanton Wallis kao primerNaime, Udruženje gradjevinskih po-slodavaca kantona Wallis i predsta-vnici Sindikata Unia su se dogovorili,o generalnom povećanju plata odfr.100 za sve Gradjevinare. Ovo odgo-vara povećanju od 2,4 procenata za-visno od godina starosti i platne ka-tegorije. André Kaufmann, vodja pre-govora na nacionalnom nivou oce-njuje ovo povećanje kao radosnu vest,posebno ako se uzme u obzir niski ni-vo zarada Gradjevinara u ovom ka-ntonu: «Ovo bi moralo da bude mo-guće i na nacionalnom nivou» zaklju-čio je on. Ovo u momentu medjutimnije moguće. Švajcarsko Udruženjegradjevinskih poslodavaca je ponudi-

lo samo 60 franaka povećanja – što jeza Sindikat Unia premalo. Posle defi-nitivnog prekida pregovora, poslo-davci su ponudili 1 procenat genera-lnog povećanja i 0,5 procenata poje-dinačnog povećanja plata. Na gradjevinskom sajmu SwissbauUnia je iskoristila priliku posete sa-vezne ministarke za privredu DorisLeuthard, kako bi je upoznali sa si-tuacijom u Gradjevinarstvu. «Bez pri-stojnog dogovora za povećanje platapreti opasnost smanjenja nivoa zara-da kao i prekarizacija radnih odnosa»,rekao je A. Kaufmann. Savezna mi-nistarka je izrazila nadu u nalaženjejednog za obe strane prihvatljivogrešenja.

Smanjenje nezaposlenosti

Zahvaljujući privrednom napredku

Veoma poštovana poslanice, veoma poštovani poslaniče

8. marta 2007. god. Vi odlučujete o tome, da li će zaposlene žene u Švajcarskoj konačnoostvariti svoje ustavno pravo ravnopravnosti plata sa radnim kolegama muškarcima. Naime, uprkos ustavnim i zakonskim odredbama žene još uvek zaradjuju skandaloznomanje od kolega muškaraca koji obavljaju istovredan posao.

Više parlamentarnih interpelacija je zahtevalo konkretna poboljšanja, kako bi se ukinulaova diskriminacija. Medjutim, većinu njih je Savezna vlada odbila. Prema tome Vaš je zadatak, da dokažete verodostojnost ustava i zakona i to baš 8. marta na internacionalnidan svih žena.

Ne zaboravite, i Vaši glasači zahtevaju od Vas ravnopravnost zarada izmedjumuškaraca i žena!

Die Gewerkschaft.Le Syndicat.Il Sindacato.

Mi računamo na Vas!

Internacionalni dan žena 8. mart 2007debata u Veću naroda o ravnopravnosti polova

Da li ste i Vi za ravnopravnostžena i muškaraca?

Internacionalni dan žena

8. mart 2007Uprkos ustavnim odredbama iz l981. god. o ukidanju diskri-minacije polova i Zakonu o ravnopravnosti zarada žena i mu-škaraca iz 1996. god. ravonpravnost polova je još uvek i zamnoge samo pusti san.

Na pitanje, da li ste za ravnopravnost plata za isti posao svi su za. Samo u spro-vodjenju u život ustavnih i zakonskih normi postoje ogromni problemi. Takoje tema bila i predmet debate Veća naroda švajcarske konfederacije baš 8. ma-rta 2007. god. Unia je poslanicima uputila pismo sledeće sadržine.

Medjunarodni dan ženaProslava Medjunarodnog dana žena 8. mata potiče iz 1910.god. kada je na medjunarodnoj konferenciji žena socija-listkinja, na inicijativu Klare Cetkin odlučeno, da se uvedeova proslava kao uspomena na velike demonstracije ame-rčkih žena 1909. god., koje su održane pod parolom borbeza opšte pravo glasa. Mi, ove 2007. god. čestitamo svim ženama ovaj praznik saželjom, da im se ostvare svi zahtevi na radnom mestu ali iu privatnom životu!

Radakcija

Za Gradjevinare u kantonu Wallis fr. 100 povećanja plata

Raklet za ministarku

Doris Leuthard i André Kaufmann

horizonte Nr. 2 | März 2007 | serbo-kroatisch 3

Uprkos tome, što je eko-nomski gledano 2006. god.bila super godina, pregovo-ri sa poslodavcima nisu niizdaleka zbog toga bili lakšia i rezultati nisu onakvi ka-kvima su se Sindikati nada-li a zaposleni priželjkivali.

Slučaj Udruženja poslodavaca me-talne industrije u Nemačkoj, koje jesamo od sebe zaposlenima ponudi-lo deo ostvarenog profita, u Šva-jcarskoj ostaje neostvarljiv san. Na-protiv, poslodavci su u svojim drsko-stima ujedinjeniji nego ikada. Tako,bez velikih napora za traženje argu-menata, plate menadžera se nepre-stano povećavaju dok se realne pla-te srednjeg i nižeg sloja praktično,uprkos malom povećanju, iz godine

u godinu smanjuju. Sindikati supostavili cilj, na jednoj strani gene-ralno povećanje plata za sve ododprilike 4% i izjednačavanje nivoaplata u svim branšama kao i posti-zanje ravnopravnosti izmedju zara-da muškaraca i žena ako rade isto-vredan posao.

Ciljevi Sindikata i realnostU nekim zanimanjima je to i ostva-reno kao što su Mašinska i metalnaindustrija, Sulzer i prateće industri-jske delatnosti, Holcim, Službe ja-vnih delatnosti, a u pojedinim kan-tonima i sredstva javnog transporta.Mnogi pregovori su završeni po-većanjima plata iznad dva procenta,koji medjutim za niže platne kate-gorije kao i za žene, često znače po-većanje od tri procenata i više: napr.

Coop, gradjevinska tehnika, pošta,elvetino itd. U momentu, ako seizuzmu zaposleni pri Savezniminstitucijama, nema sklopljenihugovora sa povećanjem manjim oddva procenata.

Tendencija individualno povećanjeRazlika izmedju individualnog i ge-neralnog povećanja plata u mo-mentu u praksi još ne pokazuje vi-dne promene, uprkos tendencijiposlodavaca koje apsolutno idu usmeru individualno povećanje da –generalno povećanje ne. U Gradje-vinarstvu je upravo to bio povod zanastao konflikt i prekid pregovora.Ujedinjeni bolje nego ikada ranije,gradjevinski poslodavci pokušavajusvim snagama da probiju led i uve-

du samo povećanja za pojedince,koje ne samo da nije pravedno većje van svake kontrole, što povećavamogućnost zloupotreba od straneposlodavaca a Sindikatima vezujeruke za bilo kakvu kontrolu i inte-venciju u cilju odbrane interesa za-poslenih.

Poboljšanja za žene, poštu i železniceIako ima malo konkretnih primera omasivnom povećanju plata za žene,kao što je Coop napr. analize u prak-si pokazuju, da se tendencija po-većanja plata za žene u cilju spro-vodjenja u praksu principa ravno-pravnosti polova u radnom svetu,sporo ali neprekidno nastavlja. Za za-poslene u pošti je postignuta zaštitaod otkaza a za železničare kompro-

mis, koji doduše predvidja pro-duženje radnog vremena za jedan sa-ti sedmično ali i zaštitu od otkaza izekonomskih razloga kao i jedan danviše godišnjeg odmora. Da zaključi-mo, rezultati sindikalnih pregovorasu delom dobri delom zadovo-ljavajući ali nisu srazmerni opštemprocvatu privrede i povećanju izvo-za švajcarskih firmi u inostranstvo.Uprkos tome, zahvaljujući sindikati-ma nekada tabu tema plate su pre-dmet švajcarske svakidašnjice. Nabazi postavljenoj ove godine, Sindi-kati će se i ubuduće boriti za po-većanja palta i za ravnopravnost za-rada. I ovde kao i dosada važi pravi-lo: Što nas je više rezultati će biti bo-lji. U Sindikatu Unia ima dovoljnomesta za mnogo novih članova!

� Mehmet Akyol

Pregovori za povećanje plata 2007

Od dobrih do srednjih rezultata

Saveznim glasanjem 26. no-vembra 2006. god. je pos-tignuto jedinstveno rešenjeza isplatu familijarnih do-dataka (dečji dodaci i doda-ci za školovanje) u čitavojŠvajcarskoj. 68% glasača jereklo DA dečjim dodacimaod fr. 200 do 16 godina sta-rosti i dodacima za školo-vanje u iznosu od fr. 250. od16 do 25 godina starosti.

Sindikat Unia, koji se zajedno sabrojnim organizacijama borio zaovo rešenje, je više nego zadovoljanovim saveznim rešenjem. Normesaveznog zakona se odnose na po-sloprimce i lica koja ne rade i pre-dstavljaju samo minimum. One ćese pre svega pozitivno odraziti na ro-ditelje sa niskim primanjima i one

koji nisu u radnom odnosu. Po-većanje ovih dodataka je došlo u tre-nutku, kada su oni neophodni zagolu egsistenciju roditelja sa malimprimanjima, koji uprkos pozitivnojprivrednoj situaciji, već godinamanisu dobili realna povećanja plata.

Kantonalni dodaci do 2009Novi zakonski propisi se premapredvidjanjima stupiti na snagu 1.januara 2009. god. Do tada će biti nasnazi postojeći kantonalni propisi.Svaki od 26 kantona ima sopstvenepropise o visini i preduslovima zapostizanje prava na isplatu famili-jarnih dodataka. U 10 kantona pra-vo na familijarne dodatke imaju i li-ca koja imaju privatan privredniobjekat a u 5 kantona i lica koja ni-su u radnom odnosu. Od 1. januara2007. god. sledeći kantoni poveća-

vaju dečje dodatke i dodatke za ško-lovanje: Freiburg, Basel grad, Grau-bünden, Waadt, Neuenburg i Jura. Uostalim kantonima će familijarnidadaci ostati isti kao i dosada. De-taljne informacije možete dobiti unadležnim kantonalnim Kompen-zacionim kasama, čije adrese može-te naći na poslednjim stranama te-lefinskih imenika.

EU i EFTA nisu inostranstvoZa radnike čija deca žive i školuju se uinostranstvu važe u većini kantonaposebni propisi, odnosno posebnatabela familijarnih dodataka. Drža-valjani zemalja članica EU i EFTA, saizuzetkom dodataka za novorodjenudecu, imaju ista prava kao i švajcarskigradjani. Samo u slučaju da u zemljidomovini već postoji pravo na doda-tak, on se ne isplaćuje u Švajcarskoj,

osim eventualne razlike, ukolko su oniŠvajcarskoj veći od zemalja EU-e.Za ostale korisnike familijarnih doda-taka, čija deca žive i školuju se u ino-stranstvu do 2009. god. ostaje na sna-zi posebna tabela.Takodje posebna tabela važi za fami-lijarne dodatke lica koja imaju priva-tnu radnju, posebna za lica bez pri-manja i na kraju posebna za vlasnikepoljoprivrednih imanja.

Od leta 2007. god. za Ugosti-teljstvo i hotelijerstvo na či-tavom području Švajcarskevaže osnovni propisi za radneuslove polaznika škola učeni-ka u privredi. Novine u dogo-voru stupaju na snagu za no-ve učenike školske 2007/2008. god.

Nov dogovor za učenike u privredi važiza nove polaznike švajcarskih ugosti-teljskih škola koji na kraju školovanjadobijaju svedočanstvo na osnovu Sa-veznog zavoda za stručno obrazovan-je ili potvrdu Konfederacije o stručnomobrazovanju. Dosadašnji ugovori oškolovanju učenika u privredi neće bi-ti promenjeni. Za njih, do kraja školo-vanja ostaju na snazi odredbe sklopl-jenih ugovora.

Kraj jedne ereNa ovaj način se završava jedan dugiperiod, kada su se prava učenika u priv-redi odredjivala pojedinačno na osno-vu pripadnosti udruženju poslodava-

ca datog ugostiteljskog objekta. Naža-lost, u novom dogovoru nema višeodredbe za pravo na 6. sedmicu go-dišnjeg odmora.

Dogovor bez Unia-ePredstavnici sindikata Unia nisu biliuključeni u pregovore sa poslodavcimai zbog toga nisu bili u stanju da sprečeovo pogoršanje za mlade u Ugosti-

teljstvu. Ovo pogoršanje pogadja presvega polaznike Ugostiteljskih školakoji već imaju ugovor i koji već imajukraći godišnji odmor od svojih drugo-va, koji pohadjaju gimnaziju ili nekuod stručnih škola. Ovo je još jedan unizu diskriminacija podmlatka uUgostiteljstvu i hotelijerstvu Švajcars-ke, što će se negativno odraziti naatrakciju i kvalitet čitave delatnosti.

Dečji dodaci jednaki za sve

Važno poboljšanje

Različiti kantonalni dečji dodaci do 2009: Onda konačno isti dodaci za sve.

Ugostiteljstvo

Novo za učenike u privredi

Pregled poboljšanja: dosada od 2007

Sedmice godišnjeg odmora* 6 5

Plate za osnovno školovanje

1. godina školovanja (nepromenjeno) 1020.– 1020.–

2. godina školovanja 1250.– 1300.–

3. godina školovanja 1480.– 1550.–

4. godina školovanja** 1660.– 1750.–

Plate: Potvrda o stručnom školovanju***

1. godina školovanja – 1020.–

2. godina školovanja – 1300.–* 6. sedmica godišnjeg odmora je ukinuta. Ona se na dobrovoljnoj bazi može ponovo dogovoriti.** 4. školska godina za učenike u privredi je predvidjena kao pripremna godina. Ubuduće ovaplata važi i za učenike poslednjeg (5. razreda) za apsolviranje skraćenog školovanja za dodatnozanimanje. *** Prvo dvogodišnje osnovno školovanje (Lehre) sa stručnim uverenjem završavase u leto 2007. god.

Posle odlaska kolege M. Ba-ja-e u više nego zasluženupenziju, njegovo mesto ćezauzeti jedna žena: Mlada,dinamična, inteligentnaMargarida Pereira. Ona će,izmedju ostalog, za centarsvoje delatnosti imati zastu-panje interesa Portugalaca-članova Sindikata Unia.

Margarida Pereira nije nova u Sindi-katu Unia. Ona iza sebe ima višego-dišnju praksu u Unia Sekciji Cirih,gde je prvenstveno bila angažovanau sektoru Gradjevina. Ona veomadobro poznaje probelmatiku portu-galskih migranata i uključena je u de-lovanje brojnih klubova Portugalaca.U momentu, kada osim Nemaca izdana u dan raste i broj portuglaskihradnika, Margarida će sigurno imatiposla napretek. Ona se upravo vrati-la iz Portugala, gde je posetila pola-znike kurseva za Gradjevinare u do-

movini kao i organizovala više infor-mativnih akcija u korist temporernihradnika iz Portugala, koji su u veomateškom položaju u Švajcarskoj, baškao i radnici drugih nacija. Ona će isto tako pomagati Unia sekcijama iregijama u njihovim aktivnostimaod pridobijanja novh članova Portu-galaca do sindikalnog školovanja inegovanja postojećih članova. Mi sviželimo Margarida-i uspešan start imnogo snage i uspeha u njenom bu-dućem radu u Unia Centralnom se-kretarijatu Bern!

� Vania Alleva i Redakcija Horizonte

Portugalci i Sindikat Unia

Nova dinamična žena

Margarida Pereira.

U poslednjih pet godina broj nezgodana radnom mjestu opao je za 12.5%.To je sigurno nešto što nas raduje.Ipak, još uvijek se u Švicarskoj, sva-ke godine na radnom mjestu dogodiskoro 250.000 nezgoda, oko 200 ra-dnika pri tom izgubi život, a 1800 njihostanu invalidi.

Zato i ne čudi, da u prosjeku 27% zaposlenih ši-rom Evrope smatra, da je njihovo zdravlje na ra-dnom mjestu ugroženo kroz postojeće uslove ra-da. Troškovi izazvani nastali nezgodama suenormni: više od 15.000.000.000 franaka go-dišnje i to samo u Švicarskoj. Potreba da se o to-me razgovara je očigledna.

Počev od 1. februara uvedene su posebne i mje-re i uputstva o zaštiti zdravlja zaposlenih na ra-dnom mjestu. Unia je dala svoj doprinos i izbo-rila se da neki segmenti ne budu čak i pogorša-ni. Poboljšanja su sljedeća:Sva preduzeća su obavezna da iznova sačine de-taljnu analizu rizika na radnom mjestu i sho-dno tome odgovarajuće mjere zaštite zdravlja za-poslenih; Pri tome se posebna pažnja mora obra-titi ne samo na mjere prevencije nego i zaštitezdravlja; Ako u radu preduzeća postoje i pose-bni rizici, ono je obavezno da u tome konsultu-je i stručnjake-specijaliste, bez obzira koliko fi-rma ima zaposlenih; Za veće firme važi pravilo,da u analizu uvrste i broj privremeno zaposle-nih radnika.

� Dario Mordasini

Ako na sva postavljena pitanja nisi mogao da odgo-voriš sa «da» onda postoji razlog, da se sa poslo-davcem o ovoj temi porazgovara: Prodiskutuj otome sa svojim radnim kolegama, šefom, TvojomUnia sekcijom. Njoj se možeš obratiti ako imaš pi-tanja koja se odnose na temu zaštite na radu.Pridruži se i Ti kampanji zaštite od nesreća i za-

štiti zdravlja radnika na gradilištu. Tvoje mišljenjenam je dragoceno i za to Ti se unapred zahvalju-jemo.

Odogovore slati na adresu:Unia Standort Zürich, M. Komaromi, Postfach 8021 Zürich

Nastanjenje i prestanak sa radomP. Ja sam Španac i imam 55 godina. Krajemjula 2007. god. odlazim definitivno nazad uŠpaniju. Kako u Španiji nemam radno mestoi nemam pravo na naknadu Osiguranja za ne-zaposlenost, samim tim nisam ni socijalnoosiguran. Koliko sam obavešten, u momslučaju ja još uvek imam pravo na podizanjekapitala u gotovu PK i posle 1.6.2007. Da li jeto tačno?O. Da, tačno je. Vi morate postaviti zahtev VašojPenzionoj kasi. Njima morate dostaviti i uve-renje da u Španiji niste osigurani za starost i inva-lidnost i na osnovu toga će doneti odluku. Pro-cedura se vodi tek 90 dana od momenta odjaveiz Švajcarske. U principu Vi imate pravo na po-dizanje kapitala u gotovu Penzione kase, iakoodlazite u zemlju članicu EU.

Razlike EU/EFTA i ostale zemljeP.Ja sam Brazilijanac (čitaj nisam državljaninzemlje EU/EFTA) i imam 45 godina. Krajem de-cembra 2007. god. definitivno napuštamŠvajcarsku i vraćam se u moju domovinu Bra-zil. Ako sve teče po planu, ja ću januara 2008.god. početi radni odnos u Brazilu. Pre izve-snog vremena sam čuo, da od 1. juna 2007.god. ne mogu više da podignem u gotovu ka-pital Penzionog osiguranja i da će taj iznosbiti prebačen i blokiran na jedan tzv. špe-rkonto u Švajcarskoj. Da li je to tačno? O. Ne, to u Vašem slučaju nije tačno. Zakonskeodredbe o ograničenju prava na podizanje ka-

pitala u gotovu se odnose samo na gradjane ze-malja EU i EFTA, koji definitivno napuštaju Šva-jcarsku i vraćaju se u zemlju domovinu. S obzi-rom da se Vi vraćate u Brazil, odnosno u jednuzemlju koja nije članica ni EU ni EFTA-e, ovi za-konski propisi za Vas ne važe. Prema tome, Vi idalje imate pravo na isplatu kapitala Penzionekase pri definitivnom napuštanju Švajcarske.

Nastanjenje u EU i nastavak sa radomP. Dolazim iz Brazila i imam 40 godina. Kra-jem decembra 2007. god. napuštam Šva-jcarsku i nastaniću se u Portugalu. Po momplanu bi trebalo januara 2008. god. da po-čnem sa radom u Lisabonu. Koliko sam in-formisan, od 1. juna 2007. god. nije više mo-guće podizanje kapitala penzione kase u go-tovu, već on biva blokiran na šperkontu jednešvajcarske banke. Da li je to tačno?O. Da, u Vašem slučaju je to tačno. Od 1. juna2007. god. isplata osnovnog kapitala Penzionekase u gotovom nije više moguća, ako osigura-nik odlazi u jednu od zemalja EU/EFTA posle31.5.2007. god. i ako je isti u toj zemlji, u Vašemslučaju Portugal, osiguran za slučaj starosti i inva-lidnosti. Kako Vi januara 2008. god. počinjete daradite, Vi ste samim tim obuhvaćeni obaveznimosiguranjem za starost i invalidnost pa Vam ka-pital Penzione kase u Švajcarskoj ne može bitiisplaćen. Taj iznos će biti blokiran na šper kontubanke u Švajcarskoj.

� Maria Montaña Martin Búrdalo

horizonte Nr. 2 | März 2007 | serbo-kroatisch 4

www.unia.ch

Beilage zu den Gewerkschaftszeitungen work, area, Événement syndical | HerausgeberVerlagsesellschaft work AG, Zürich, Chefredaktion: Marie-José Kuhn; Événement syndicalSA, Lausanne, Chefredaktion: Serge Baehler; Edizioni Sociali SA, Lugano, Chefredaktion:Françoise Gehring Amato | Redaktionskommission M. Akyol, M. Pereira, M. Komaromi, H. Gashi, M.Martín | Sprachverantwortlich Mira Komaromi | Koordination Mira Komaromi | Layout Simone Rolli, Unia| Druck Solprint, Solothurn | Adresse Redaktion«Horizonte», Strassburgstr. 11, 8021 Zürich, redaktion@unia.ch

Pravno savetovanje

Vi pitate – Mi odgovaramoZakonske promene

Bez uticaja na lica zemalja nečlanicaEU/EFTA

Änderungen im Zusammenhang mit denBilateralen VerträgenNovac Penzione kase:Starosna penzija ili podizanje kapitala?

Za nas sa prostora bivše SFR Ju-goslavije, sa izuzetkom Slovenije,novi zakonski propisi o pravu podi-zanja u gotovu obaveznog dela ka-pitala Penzione kase (BVG), koji stu-paju na snagu 1.6.2007. god. prakti-čno nemaju nikakvu važnost.

I dalje ostaju na snazi prava podi-zanja kapitala u gotovu kod defi-nitvnog napušanja Švajcarske, kodotvaranja privatne radnje u Šva-jcarskoj i kod kupovine stambenogobjekta za ličnu upotrebu.

Brošura na ovu temu, koju je Unia iz-dala 2005. god. na svim jezicima mi-gracije može se besplatno dobiti usvim sekcijama Unia-e kao i naruči-ti na adresu:

Unia ZentralsekretariatWeltpoststrasse 20CH-3000 Bern 15info@unia.ch iliwww.unia.ch

Seminari za sindikalno i stručno ško-lovanje imaju dugu tradiciju. Šezde-setih godina sa masovnim dolaskomstrankinja i stranaca i učlanjivanjemu strukovne sindikate, neophodnostinformacija na maternjem jeziku bilaje više nego očigledna.

Sindikati su odmah počeli sa kursevima jezikakantona, sa sindikalnim kursevima a kasnije i saprofesionalnim kursevima. I dok se tada vodilaborba oko toga gde smestiti brojne učesnike,poslednjih godina Sindikati imaju problema samalim interesovanjem članova. Ovakva situacijamože nažalost dovesti do ukidanja ove sindikalneponude, što bi zaista bila prava šteta. Zato iskoristii Ti Tvoje pravo na učenje novog kada su u pitanjuTvoja prava na radnom mestu jer je to u Tvominteresu!

Vreme održavanjaSubota, 5 maj 2007

Mesto održavanjaProstorije Unia-Centralni sekretarijat Bern

Tema seminara je Pravo na radnom mestu� Opšti radni ugovori (GAV) kao osnova

sindikalnog rada� Bez jakih Sindikata nema dobrih ugovora (GAV)

Nastava na seminaruna srpskohrvatskom jeziku

PrijavljivanjeU Tvojoj Unia Sekciji/Regiji ili direktno, Unia-Bildung, ariane.chevalier@unia.ch

Unia Seminar za strance Sindikalni poverenici/aktivisti

Seminari za žene kantona Aargau

Traže se mlade strankinje U cilju realizacije projekta za migrante, traže se mlade žene sa stranim korenima na području kantona Aargau izmedju 16 i 30 godina. Preduslov interesocanje zaproblematiku stranaca. Broj polaznica ograničen na 25.

Prijavljivanje što pre na adresu: Migrantinnen Raum Aargau, Postfach, 5001 Aarau,T/F 062 824 09 89, E-Mail: migraum@bluewin.ch

Sigurnost i zdravstvena zaštita na radu

Poboljšanja za zaposlene

Da li su sigurnost na radu i zdravstvena zaštita u tvom preduzeću dobro organizovani? Odgovori na sljedeća pitanja:

U mom preduzeću zaposleni su redovno informisani o rizicima i mjerama zaštite na radnom mjestu da ne

U mom preduzeću, potrebnu opremu za zaštitu na radu zaposleni mogu da koriste besplatno da ne

U mojoj firmi zaposleni su uvijek u mogućnosti da daju prijedloge za bolju zastitu na radu i oni se ozbiljno razmatraju da ne

Na mom radnom mjestu osjećam se sigurnim i moje zdravlje nije ugroženo da ne

Ja se u potpunosti pridržavam pravila koja su u preduzeću propisana kao mjere zaštite na radu da ne

Upitnik