Izbori u ŠvajcarskojTrijumflna pobeda desnice prevazišla i najgore prognoze.2 3 4

Štrajkom dopobede!

Hemijska industrijaUprkos milijardima profita bez Sindikata nema pove-ćanja plata za zaposlene.

Učenici u privrediAnketa Unia-e o platamamladih budućih zanatlija:Velike razlike.

Sindikati nisu spremni, da zaostvarenje ZOU-a žrtvujuzdravlje radnika. Posebnone sada posle uspešnihštrajkova u Bernu, Bazelu iCirihu.

Nedovoljno stručno usavršavanje,veliki stres, predugo radno vreme:Ovo su odgovori Gradjevinara na pi-tanja ankete koju je sprovela Unia natemu, koji su najvažniji razlozi zaugrožavanje zdravlja gradjevinara.Svaki gradjevinski radnik ima svakečetvrte godine nesreću na radnommestu. Ovo pokazuje statistika Sa-veznog zavoda za nesreće i profesio-nalne bolesti (Suva). Prošle godine jezabeleženo 27466 nesreća na ra-dnom mestu. Troškovi: jedna mili-jarda švajcarskih franaka. Opasnostinvalidnosti je u gradjevinarstvuosam puta veća nego što je to proseku drugim privrednim granama.Opasnost smrtnosti je šest puta veća:U poslednjih deset godina je zabe-leženo 450 smrtnih slučajeva našvajcarskim gradilištima.

Malo prostora za sindikalni radTo je aktuelna situacija, kod radnogvremena od 37,5 i 45 sati sedmičnoi sa prekovremenim radnim vreme-nom do 100 sati bez dodatka. Ali,gradjevinskim poslodavcima to nijedovoljno. Oni zahtevaju za sklapa-nje novog ZOU-a dodatnih 80 satiprekovremenog radnog vremena injihovoj raspodeli prema potrebi.Povećanjem radnih sati, nekada i na12 sati dnevno, neizostavno dovodido masivnog povećanja rizika nesre-ća na radnom mestu. Sindikati Unia i Syna bi imali, uvo-djenjem novih prekovremenih sati,manje protstora za svoje akcije. Iakoje njihov prioritetan cilj i dalje skla-panje novog ZOU-a, gradjevinskiposlodavci bi morali da povuku svojultimatum za produženje ionakodugog radnog vremena. «Nematrgovine sa zdravljem radnika» rekaoje odgovoran za Gradjevinarstvo si-ndikata Unia.

Nastavak pregovoraNastavak pregovora sa poslodavcimau ponedeljak, 5. novembra nažalostnije doneo konkretna rešenja. Posleiznošenja novih zahteva poslodava-ca i zahteva za poziv pomoći sa stra-ne, pregovori su bez konkretnih re-

zultata ponovo prekinuti.Po rečimapredsednika Sindikata Syna Kurt-aRegotz-a «Sve dok poslodavci ostanuna liniji, ili će sindikati progutati pi-lulu produženja radnog vremena ilinema pomaka u preogovirma», našcilj neće biti ostvaren. Medjutim, kako je u interesu radni-ka i Sindikata, kao njihovih zastu-pnika, sklapanje jednog dobrogZOU-a, Sindikati će razmotriti pred-log poslodavaca o uvodjenju jednognadzornog odbora u blokirane pre-govore potpisnica ugovora. Sve detaljne informacije dobićeš odTvoja Unia sekcije.

U četvrtak, 1. novembra uju-tro na gradilištima širom Ci-riha je bilo neobično mirno:Umesto da rade, gradjevinarisu najpre marširali starimgradom i puštanjem balonasa mosta uz transprent na ko-me je pisalo «Samo uz ZOU jemoguć daljnji rad u gradjevi-narstvu» da bi se kasnije sviokupili pod šator na Hevetia-platz-u.

Najpre je predsednik Saveza sindika-ta Švajcarske (SSŠ) Paul Rechsteinerčestitao Gradjevinarima i njihovimSindikatima Unia i Syna, na uspe-šnom štrajku: «Vi se ovde ne borite

smao za plate i radne uslove u gradje-vinarstvu, vi branite interese svih za-poslenih u Švajcarskoj» rekao je Rech-steiner. «Zbog toga morate dobiti ovuborbu za ZOU.»

Odziv bolji od očekivanogI odgovorni sekretar za Gradjevi-narstvo Hansueli Scheidegger je izra-zio zadovoljstvo uspehom štrajka. «Mismo danas nadmašili postavljene ci-ljeve», rekao je on. «Vi ste poslodavci-ma danas dali više nego jasan odgo-vor. Sada se nadamo, da će oni ko-načno shavatiti, da ste vi spremni dase borite za vaš ZOU.»Štrajkovi su počeli ujutru i obuhvati-li su 70 gradilišta u Bazelu i preko 200

u Cirihu. U oba grada je štrajkovalopreko 2500 gradjevinara. Ovo uprkostome, što su brojni poslodavci svimsredstvima pokušavali da radnikeodvrate od štrajka. Medjutim, odlu-čnost radnika i njihovo učešće na de-monstraciji starim gradom kao i nakrajnjem zbornim mestom u šatoruna Helvetiaplatz-u, jasno je pokazaoopredeljenje radnika.

Sindikati žele pregovoreGradjevinari su ovim akcijama pro-testvovali protiv bezugovorne situaci-je u Gradjevinarstvu. Maja mesecagradjevinski poslodavci su jednostra-no otkazali postojeći ZOU i na tajnačin dali zeleno svetlo pogoršanji-ma. Od 1. oktobra u gradjeivnarstvuvaži bezugovorna situacija tj. mini-malne plate i minimalni radni uslovinisu više zagarantovani. Bez odgova-rajućih kontrola preti smanjenje pla-ta i socijalnih davanja. Bez ZOU-a i si-gurnosne mere se dovode u pitanjesmanjenjem zaštitnih sredstava i uki-danjem kurseva za sprečavanje ne-sreća i profesionalnih bolesti. To dru-gim rečima znači veći stres, više ne-sreća, više obolelih i više smrtnihslučajeva.

Sindiakti Unia i Syna i dalje žele ugo-vorna rešenja i ostaju do daljnjeg priakcijama regionalnog karaktera. Sre-dinom oktobra je šrajkovalo 6000Gradjevinara u Ženevi, Bernu, Neuen-burgu i na gradilištima Neat. Ovi štra-jkovi bi trebalo da doprinesu nastavkupregovora i postizanju ugovornogrešenja.

Obustava rada na preko 250 Gradilišta u Cirihu

Štrajkovalo preko2000 Gradjevinara

Ogroman šator na Helvetiaplatz-u je bio mali da primi sve Gradjevinare.

Nr. 8 | November 2007 | serbo-kroatischBeilage zur Zeitung «work», «area», «l’événement» | Redaktion T +41 31 350 21 11, F +41 31 350 22 11 | redaktion@unia.ch | www.unia.ch

Posle štrajkova primirje

Pregovori se nastavljaju

Povreda sindikalnih pravaU godišnjem izveštaju Svetskog save-za sindikata (IGW) za 2006. god. Šva-jcarska se više puta pominje u nega-tivnom svetlu: nedovljna zaštita sindi-kalnih aktivista od otkaza i odbijanjerobne kuće Aldi o početku pregovora sasindikatom Unia o sklapanju jednogORU-a. Uz to, svetska sindikalna orga-nizacija kritikuje Migros, koja zabra-njuje predstavnicima Sindikata Uniapristup u njegove prostorije, uprkosodlukama sudova, da prisutnost sindi-kalaca nije narušavanje privatnog po-seda.

Produžen ORU za trgovinuJedan veliki uspeh za Unia sekciju Že-neva. Opšti radni ugovor za zaposleneu trgovini kantona Ženeva produžen jeza daljnje tri godine. Tako je duga i na-porna kampanja Sindikata Unia urodi-la plodom: 20 000 trgovačkih radnikaće od toga profitirati. Medjutim, Unia seneće ovde zaustaviti. Borba protiv sveveće fleksibilnosti radnog vremena utrgovini se nastavlja.

Transport robeKonferencija delegata za transport i lo-gistiku je donela deset smernica za de-latnost transporta robe. Unia pritom nezahteva samo poboljšanja radnih uslo-va za šofere i pridržavanje radnog vre-mena i vremena za odmor, Unia želi dase bori za poboljšanje ugleda celebranše putnog transporta.

Veće plate za šofereUnia zahteva za vozačice i vozače po-većanje plata u iznosu 150 do 200 fra-naka. Bez njihovog požrtvovanog i sa-vesnog rada ne bi bilo moguće bla-govremeno snabdevanje privrede ro-bom i opremom. Ovaj posao medjutimnije dovoljno cenjen pa je prema tomei nedovoljno plaćen. Zbog toga je Uniaod švajcarskog udruženja za transportASTAG zahtevala, da pregovaraju o po-većanjima plata u ovoj delatnosti.

Bez ORU-a ništa od BilateralnihNa konferenciji za štampu SSŠ Save-za sindikata Švajcarske, koja se odno-sila na prateće kontrolne mere u veziBilateralnih ugovora Švajcarska EU,Unia kopredsednik Renzo Ambrosettije od Udruženja poslodavaca zahtevao,jasno opredeljenje za postojanje i oču-vanje ORU Opštih radnih ugovora.«Opšti radni ugovori su srce pratećihkontrolnih mera. Ako se oni dovedu upitanje, kontrolisano otvaranje radnogtržišta prema EU neće više biti mo-guće», opomenuo je on.

Školovanje se isplatiNa osnovu izveštaja saveznog zavodaza stručno školovanje i tehnologiju,stručno školovanje mladih učenika uprivredi se finansijski isplati za dvetrećine firmi. Uprkos tome, u švajca-rskoj nedostaje 5000 mesta za školo-vanje učenika u privredi. SSŠ zahtevanagradjivanje preduzeća koja imajumesta za školovanje učenika u privre-di i kažnjavanje onih koji to nemaju.SSŠ predlaže osnivanje stručnih fondo-va, čija bi sredstva bila namenjenasvim učenicima u privredi. KantoniFreiburg, Ženeva, Neuenburg, Wallis iJura su upravo uveli ovaj model.

AHV/AVS sigurna do 2018Sigurnost Saveznog starosnog poro-dičnog osiguranja AHV/AVS je zaga-rantovana duže nego što se to dosadaprotpostavljalo: isplate penzija ovogosiguranja su garantovane do 2018.god.

horizonte Nr. 8 | November 2007 | serbo-kroatisch 2

News

Pilot projekt «pametan izbor»pomaže mladima kod traže-nja učeničkog mjesta. Zahva-ljujući anonimnim prijavamana oglas mladi imaju više ša-nsi za jedan predstavni ra-zgovor.

KV Švajcarske stavila je na raspola-ganje svima, preko www.wearere-ady.ch novu paltformu na upotrebu.Uz pomoć ovog internet programa,mladi mogu poslati jednu anonimnuprijavu na oglas firmama koje su zai-nteresovane za njihov profil. Ano-nimnost garantuje mladima iz ino-stranstva, da ih personalni šef nećeizdovojiti iz natjecanja samo zbognjihovog imena i prezimena. «Ovaj način prijave na oglas zanči, usvakom slučaju, jednake šanse svimau traženju učeničkog mjesta, nego nu-di i firmama odredjene prednosti»ozjavio je Ralf Margreiter KV Švajca-rska. «I firme imaju, tako, garancije, daće u izboru kandidata samo njihovekompetencije biti odlučujuće u je-dnom predstavnom razgovoru». Nataj način, kvalitet zaposlenih samo je

veći. Na osnovu mišljenja dobivenihOnline, firme imaju manje troškovekoje prouzrokuju izbor pravog kandi-data za odredjeno učeničko mjesto.

Dobra privredna situacija:Mladi profitirajuDo sada su se, 40 firmi sa 100 učeni-čkih mjesta, iz različitih branši prija-vile za ovakav način izbora. «Upravoiz tog razloga mi nemamo ograniče-nja kod prijave kandidata za učeničkomjesto», izjavio je Ralf Margreiter. «Zainteresovane firme mogu se i daljeprijavljivati za ovakav način izborakandidata!. Prije svih, mladi moguprofitirati u septembru od dobre pri-vredne konjukture. U avgustu, ove go-dine, veliki broj škola za mlade kojitraže učeničko mjesto, doprinijele su,naravno, većem broju procentu ne-zaposlenosti. Već u septembru dosloje do vanpropocionalnog opadanja. Ustarosnoj kategoriji od 18 do 24 godi-ne, bilo je još 18 329 osoba bez posla.To je. ipak, bilo 1,9 procenata mladihmanje nego u u avgustu i četvrtinamanje nego u prethodnoj godini. Brojnezaposlenih mladih sada je ispod 3,3procenta, ali je to ipak za 3,3 oroce-nata više od prosjeka zemlje.

«Mentoring za strankinje» jeprvi mentoring program uŠvajcarskoj, koji se odnosina kvalifikovane migrante.Hrišćanska služba za mir naovaj način želi, da kvalifiko-vanim migrantima olakšapristup informacijama i insti-tucijama radnog sveta.

«Sve veći broj žena koje dolaze kaostrankinje u Švajcarsku je školovan iposeduje više ili visoko obrazovanje».Ovaj fenomen je statistički markiran,ali dosada nije ozbiljno uzet u obzir odstrane institucija koje se bave školo-vanjem i uključenjem u svet rada. Vi-soko obrazovanje žena migrantkinjani iz daleka ne znači, da će iste naćikvalifikovano radno mesto. Diplomeostvarene van Švajcarske u većinislučajeva se ne priznaju. Na osnovubiografije migranata one nisu u stanjuda ponovo stupe u kontakt sa ljudimaiz vremena pohadjanja škole ili faktu-lteta. One svoje kontakte sa akde-mskim i profesionalnim krugovimamoraju ponovo uspostaviti.

Ravnopravnost polovaIz svih tih razloga je nastao program«Mentoring za strankinje». On se ba-zira na dvostrukoj ravnopravnosti i ra-zotkriva diskriminacije polova i onih

na osnovu stranačkog porekla mi-grantkinja. Program ima za cilj razvi-janje prakse lakšeg integrisanja i sa-mim tim proširenje vidika ovih žena.

DuetNovembra 2006. god. je startovaoprojekt «Mentoring za migrantkinje»sa programom za 23 učesnica i njiho-vih kvalifikovanih pratioca. Ovaj pro-jekt je aktivan na dva nivoa: Na jednojstrani se nalaze kvalifikovane mi-grantkinje koje imaju za cilj, povezi-vanje žena iste ili srodne kvalifikacije,pristup izvorima informacija i uspo-stvaljanju kontakata kao i uvid ufunkcionalnost radnog tržišta u Šva-jcarskoj. Mentorke (zaposlene žene)olakšavaju ovaj pristup, prate polazni-ce nastave i omogućuju ostvarenjekontakta sa poslodavcima, instituci-jama, krugovima prijatelja itd. Ovaj projekt je namenjen ženamastrankinjama, koje imaju završenusrednju školu ili zanat i godine starostiizmedju 25 i 55, koje govore i razu-meju nemački jezik, koje imaju inte-resa za švajcarski radni svet, koje tražeradno mesto ili žene, koje imaju jednoradno mesto ali su za njega previšekvalifikovane. Projekt se finansira izsredstava Saveznog biroa za ravnpra-vnost žena i muškaraca i od Zadrugai cfd dobrovoljnih davaoca.

Ojačati povezanost i pristup radnom tržištu

Prvi mentoring zastrankinje

Škole učenika u privredi i anonimne prijave na oglas

Veće šanse za mlade

Pitanja na ovu temu se čestopostavljaju, posebno od stra-ne migranata, koji zbog nera-zumevanja jezika često nisu ustanju da shvate ovu kompli-kovanu materiju.

U našem slučaju se radi o strancu, ko-ji je tek 1991. god. došao na rad u Šva-jcarsku, ima problema sa zdravljem ipre dve godine je postavio zahtev zaInvalidsku penziju i dobio odluku o100% invalidnosti. Njegova penzijamedjutim iznosi samo 1053 fr. me-sečno jer je samo nekoliko godinauplaćivao doprinose. Od Penzionekase je dobio fr. 780. Oženjen je i že-na radi samo par sati na čišćenju. Nje-na primanja iznose prosečno fr. 1000mesečno. Ovaj bračni par prema to-me ima primanja od ukupno 2833 fr.mesečno. Postavlja se pitanje kako ži-veti, iako je stan jeftin i košta fr. 778.Da li ovaj osiguranik ima pravo da do-datna davanja Saveznog osiguranjaAHV-IV? Da, ova porodica ima pravo na po-stavljanje zahteva za isplatu dodatnih

davanja saveznog osiguranja i to unadležnoj ekspozituri. U navedenomslučaju ona bi se obračunavala na le-deći način. U našem slučaju bi do-datna davanja iznosila fr. 10916 go-dišnje, odnosno fr. 909.66 mesečno.

Uslovi za dodatna davanjaPravo na dodatna davanja imaju osi-guranici koji primaju penzije staro-snog osiguranja (AHV) ili Invalidskogosiguranja (IV), oni koji primaju do-datak za tudju negu ili koji najmanje6 meseci primaju dnevnice IV. Onimoraju podneti zahtev ako imaju na-jmanje 40 procenata invalidnosti.Zahtev medjutim ne garantuje ostva-renje prava na dodatna davanja. Sva-ki slučaj se analizira posebno i tek ta-da se donosi odluka. Sledeći uslov ješvajcarsko ili državljanstvo zemalja EUi EFTA-e. Za gradjane ostalih zemalja,preduslov je 10 godina neprekidnogboravka u Švajcarskoj (za političkeizbeglice i za gradjane bez državlja-nstva 5 godina).Ostale informacije: www.ahv-iv i usvim AHV-Kompenzacionim kasama.

Starosno i Invalidsko osiguranje AHV-IV

Dodatna davanja

Priznati godišnji troškovi

Dodatak za svakodnevne životne troškove fr. 27 210

Stanarina fr. 9 336

Osiguranje za bolest (2 osobe) fr. 8 376

Ukupno fr. 44 922

Invalidska penzija (IV) fr. 12 636

Invalidska penzija Penzione kase (PK) fr. 9 360

Prihodi supruge osiguranika fr. 12 000

Obračun fr. 33 966

Izdaci fr. 44 922

Prihodi fr. 33 996

Razlika = Iznos dodatnih davanja fr. 10 926

Unia odeljenje za mlade jelansirala anketu o platamaučenika u privredi. Cilj oveankete je saznanje, da li sumladi polaznici škola učenikau privredi zadovoljni zarada-ma na radnom mestu. CiljUnia-e je takodje potsticaj ši-roke diskusije na temu kvali-tet i radni uslovi polaznikaškola učenika u privredi.

Visina zarada učenika u privredi pro-teklih godina nije bila tema diskusijeni učenika u privredi a ni Sindikata. Usituaciji stalnog pomanjkanja brojamesta za učenike u privredi, nije bilomnogo mesta za ovakve diskusije. Uprvom planu svih akcija je bilo otva-ranje radnih mesta za ove učenike ipružanje šanse mladima za start u pro-fesionalni život. Sada, kada se situaci-ja koliko toliko stabilizovala dolazi uprvi plan diskusija o tome, koliko jeovo školovanje atraktivnije od drugihškola bez stručne prakse. Na taj načinje i pitanje plata konačno stavljeno uprvi plan.

Velike razlikeU praksi se mogu konstatovati velikerazlike u platama od zanimanja do za-nimanja. Tako je napr. u frizerskoj de-latnosti u 1. godini zanata plata uče-nika u privredi 300 franaka, dok nje-

gove kolege u drugim branšama za-radjuju i 1000 franaka mesečno. Ovevelike razlike u platama ostaju čitavovreme školovanja. Uz ovo treba reći,da je mali broj zanimanja gde jedanORU reguliše i plate učenika u privre-di. U većini slučajeva postoje prepo-ruke udruženja poslodavaca, koje ni ukom slučaju ne znače obavezu za po-slodavce.

Unia omladinaOvom anketom, Unia odeljenje omla-dina želi, da od samih učenika u priv-redi sazna da li su zadovoljni sa svo-jom platom: «Da li tvoja plata odgo-vara radnom učinku koji ostvaruješ?».Učenici u privredi takodje imaju mo-gućnosti da se izajsne o tome da li do-bijaju 13. mesečnu platu, novčanasredstva za školski materijal i nakna-du troškova prevoza. Anketa zahtevaod mladih podatke o njihovoj finansi-jskoj situaciji, o dugovima, stipendi-jama i ostalim troškovima koje ima-ju. Apel svim mladim polaznicima školaučenika u privredi da odgovore na pi-tanja u anketi i da ih pošalju nazad.Samo tako će Unia imati mogućnostiza postavljanje pravih zahteva za uče-nike u privredi. Na pitanja se možeodgovoriti i elektronski. Istovremenoće biti sprovedena i lutrija sa intere-santnim premijama

Tabu tema plate učenika u privredi

Anketa Unia-e

Mnoge žene strankinje rade udelatnsoti čišćenja ili održa-vanja domaćinstva, ili žele dase zaposle u ovim zanimanji-ma.

Pristup švajcarskom radnom tržištu zastrankinje, koje nemaju dovoljnu kvali-fikaciju, je veoma težak. Rad na čišće-nju ili u domaćinstvu je često jedini ko-je one mogu obavljati. Strankinje takočesto godinama rade kao nekvalifiko-vana radna snaga kod istog poslodavca,bez ikakve mogućnosti za daljnje školo-vanje i stručno usavršavanje. Današnjiradni svet medjutim zahteva sve višeškolovanja, dokaze o kvalifikaciji i sve-dočanstva o završenom školovanju.Piccobello kursevi pružaju mogućnostintegracije u radni svet migrantkinjamakoje rade na čišćenju ili u domaćinstvi-ma. Jedan od ciljeva kurseva je, da zai-nteresovane žene informiše, savetuje iako je potrebno pomogne u završetkustručnog školovanja. Kursevi sadrže ne-mački jezik (nivo A2), informacije i orje-ntisanje, opšte obrazovanje, odredji-vanje položaja u profesiji i profesionalnideo čišćenje i domaćinstvo. Pritom sevodi računa o različitim preduslovimapolaznica kursa i dogovaraju se ciljevi ujednom pojedinačnom razgovoru.

Piccobello – ProfiŽena u čišćenju ili domaćinstvu

Kursevi za migrantkinjeSindikat Unia i Institut za školovanjeECAP organizuju kurseve za daljnje ško-lovanje migrantkinja za delatnostčišćenja i održavanja objekata.Za koga? Za sve migrantkinje koji radeili bi želeli da rada u delatnosti čićenja iodržavanja objekata; Za migrante koji neposeduju nikakvu diplomu priznatu uŠvajcarskoj za ovaj posao, a koji imaju

želju da to postignu; Za sve strankinje ko-ji imaju znanje nemačkog jezika A2 pre-ma smernicama evropskih zajedničkihreferencija (GER).

Nastava kursevaNastava na kursu se izvodi na različitenačine: Prvi deo obuhvata odredjivanjestatusa i iznosi 30 lekcija, sledi nema-čki jezik sa 60 lekcija, Informacije i ori-jentacija 24 lekcija i opšte obrazovanje60 lekcija. Drugi deo obuhvata pojedi-načno uvežbavanje 6 lekcija, domaći-nstvo 160 lekcija ili čišćenje 160 lekci-ja.

Cilj kursevaPo završetku kursa Vi ste postigli že-ljene ciljeve: Vi ste bolje informisani omogućnostima daljnjeg školovanja, bo-lje poznajete prava iz radnog odnosa,upoznajete tehnike učenja o sticanju iproširenju znanja nemačkog jezika, bo-lje ste informisani o temama ravno-pravnost polova, sigurnost na radnommestu i uvredama na radnom mestu.

Početak kurseva i mestoPrvi deo: jesen 2007. Dan početka ćemo Vam kasnije saopštiti.Drugi deo: početkom 2008. Dan početka ćempo Vam kasnije saopštiti. Kursevi se održavaju u mestima Basel: Clarastr. 17, 4005 BaselCirih: Neugasse 116, 8031 Zürich.

Prijavljivanje Popunite prijavnicu za kurs u informa-tivnom letku i pošaljite na jednu od go-re navedenih adresa ili nas direktno ko-ntaktirajte. Po prijemu zahteva slaćemoVam potvrdu o prijemu i poziv na jednoinformativno veče.

OIve kurseve finansira Savezni biro zaravnopravnost žena i muškaraca.

horizonte Nr. 8 | November 2007 | serbo-kroatisch 3

Sindikat Unia je završio pre-govore sa predstavnicimarobne kuće Coop.

Od naredne godine stupaju na snagugeneralna povećanja plata kao i po-većanja minimalnih plata za 100 fr. naiznos od 4000 fr. Ovo drugim rečimaznači, povećanja plata za zaposlene uiznosu od 2,5 do 3 procenata.Od ukupne platne mase 0,5 procena-ta odlazi na povećanja plata za žene.Povećanje plata za zaposlene u Coop-u je utoliko važnije, jer se dešava trećegodine po redu.

Minimalne plateMinimalne plate koje su garantovaneOpštim radnim ugovorom (ORU) seponovo povećavaju za 100 franaka pokategoriji zaposlenih i iznose:fr. 3600 za nekvaqlifikovane zaposle-ne; fr. 3700 za zaposlene sa dvogo-dišnjom zanatskom školom; fr. 3900za zaposlene sa trogodišnjom zana-tskom školom. Satničari dobijaju po

novom najmanje fr. 20.30 (+0,5 fr. =2,5%). Od 2000. god. kada je sprove-dena sindikalna kampanja za po-većanje minimalnih plata, one su za-visno od regije povećane čak i do 1000franaka mesečno.

5 dana slobodno za očeveOvaj ORU važi za naredne tri godine.Pored osiguravanja postignutih dosti-gnuća i povećanja minimalnih plataon donosi plaćeni odmor za očeve uiznosu od 5 dana (dosada 2 dana) i 8.sedmicu godišnjeg odmora za poslo-primce od 63. godine starosti. Unia seraduje dobrim rezultatima pregovorai uložiće sve raspoložive snage da to ibudućnosti bude slučaj. U narednimpreogvorima će posebna pažnja bitiposvećana zaposlenima koji rade zasatnicu.

Jednim katalogom zahtevapregovaračka delegacijaUnia-e je postavila osnov zaobnavljanje i poboljšanje po-stojećeg ORU-a za zaposlenehemijske i farmaceutske in-dustrije. Ovaj ugovor će stu-piti na snagu 1.1.2008. god.

On već danas reguliše plate i radneuslove zaposlenih firmi koje su potpi-since ugovora. Unia želi da pregovo-rima postigne, da se ORU primenjujena sve zaposlene hemijske industrijei industrije lekova, bez obzira na to dali je firma postpisnica Opšteg radnogugovora ili ne.

RavnopravnostSprovodjenje principa ravnopravnostikako polova tako i nacionalnosti:izmedju žena i muškaraca, stranaca iŠvajcaraca i to ne samo na papiru veći u praksi po pitanjima: plata, mo-gućnosti unapredjenja, stručnog ško-lovanja i otpuštanja. Žene ne smeju bi-ti diskriminisane zbog trudnoće. Pro-fesionalni i porodični život moraju bi-ti bolje usaglašeni i to: putem osigu-ranja majki od 18 sedmica i odsustvaza očeve u iznosu od 10 dana. Dečjidodaci moraju biti povećani na fr. 300mesečno po detetu i na fr. 400 za mla-de koji se školuju.

Radno vremeVeliko opterećenje zaposlenih se mo-ra smanjiti smanjenjem broja go-dišnjih radnih sati. Zaposleni morajusami odlučivati o tome, da le će ko-ristiti 23, 28 ili 33 dana godišnjegodmora odnosno da li će raditi manjeili više radnim danima. Kod zaposle-nih koji rade u smenama se, prazni-čni dani u kojima se obavljaju vojnaobaveza ili civilna zaštita, momenta-lno računaju u radne dane.

Povećanja plataO povećanjima plata pregovori izme-dju predstavnika firmi i radničkih ko-misija tek predstoje. Sindikat zahtevauključenje sindikata u pregovore i toodmah, a ne onda kada pregovori pro-padnu. Ukoliko ne bude postignut do-govor prestaje da važi i obaveza po-slprimaca mira na radu, što možeznačiti sindikalnu borbu.

Ostali zahteviNovo je, da se i na dodatke morajuplaćati doprinosi za socijalna osigu-ranja. Za starije posloprimce se zahte-va bolja zaštita od otkaza, jer je njimaveoma teško da nadju novo radnomesto. Od 55. godine starosti kao iposle 20 godina službe u preduzećuotkazni rok mora iznositi 12 meseci.Kod otpuštanja iz privrednih razloga

mora biti formiran katalog zahteva,kako bi se ublažila teška ekonomskasituacija za pogodjene radnike. Kodradne nesposobnosti zbog bolesti ilinesreće, koje nisu plaćene od straneSuva-e, firme bi morale zaposlenimada plate naknadu izgubljene plate za720 uzastpnih dana, kao što to nekefirme već danas čine. Ko iz zdravstve-nih razloga, potvrdjenim lekarskimuverenjem, nije u stanju više da radiu smenama, ne sme dobiti otkaz, većima pravo na drugo radno mestoshodno zdravstvenom stanju. Firmemogu sklopiti ugovore na odredjenovreme samo onda, ako odgovaraju ja-sno opisanim kratkoročnim potreba-ma firme. Ugovori na odredjeno vre-me se mogu sklopiti za najviše 12 me-seci plus izuzetni slučajevi. I ovakviradni odnosi na odredjeno vremeubuduće pripadaju u okvire važnostiOpštih radnih ugovora i poslodavci sudužni da temporerne radnike zapo-šljavaju pod istim uslovima kao i sta-lne radnike.

Pre dve godine su švajcarskiglasači prihvatili Osiguranjeza majke. Šta se od tada pro-menilo u Opštim radnim ugo-vorima (ORU-a) koje sklapajuUdruženja poslodavaca i Si-ndikati?

Industrija satovaOsiguranje za majke i dalje iznosi 16sedmica uz 100% isplatu plate. Uslučaju usvajanja deteta isto iznosi 10sedmica za očeve, dok majke imajuodsustvo za usvajanje. Odsustvo zaočeve kod drugog detata se produža-va sa 2 na 4 dana. Majke, koje nema-ju zakonsko pravo na davanja Osigu-

ranja za majke, imaju na osnovuORU-a pravo na 4 sedmice 100%plaćene plate (davanja Osiguranja zabolest i za nesreću se ne uračunavaju).

Mašinska i metalna industrijaOsiguranje za majke iznosi 16 sedmi-ca uz punu isplatu plate. Neplaćenoodsustvo za roditelje postoji samo uvidu preporuke. Isto tako postoji pre-poruka za neplaćeno odsustvo za oče-ve do najviše 4 sedmice.

Ostali ORU-iHemijska industrija Basel ima osigu-ranje za majke koje iznosi 19 sedmica

uz isplatu 100% plate. Preduslov je dase 4 sedmice iskoriste pre porodjaja. Coop ima 14 sedmica osiguranja zamajke i to 100% plate i to od 1. do 5.godine zaposlenja. Posle 5 godinamajke imaju pravo na 16 sedmicaplaćenih 100%; Elvetino ima 18 se-dmica uz potpunu isplatu plate; Okvi-rni ugovor za tekstilnu industrijupredvidja 14 sedmica uz 100% plate i2 dana za očeve; Molersi i gipserskiugovor predvidja 16 sedmica 80% pla-te. Majke, koje nemaju zakonsko pra-vo na davanja ovog osiguranja poslo-davac plaća do najviše 8 sedmica po-sle porodjaja (za vreme zabrane radana osnovu Zakona o radu).

Povećanja plata i minimalnih plata

ORU Coop

Poboljšanja za zaposlene

ORU Hemija i lekovi

Dve godine Osiguranja za majke

Poboljšanja ORU-a

Bolji položaj majki zahvaljujući zakonu ali i ORU-a Sindikata.

Čišćenje ili održavanje domaćinstva

Stručno školovanje za žene

Sve veći broj strankinja obavlja čišćenje i održavanje domaćinstva.

Otkaz:Koliko iznosi probni rok?P. Pred dve sedmice sam počeo da radim nanovom radnom mestu. Obim radnih zadatakai sam rad ne odgovaraju opisu datom u ogla-su za popunjenje radnog mesta. I radna kli-ma nije naročito dobra. Zbog toga sam seodlučio da dam otkaz i imam u vidu jedno no-vo radno mesto. U mom radnom ugovoru nestoji ništa u vezi probnog roka. Na osnovuugovora otkazni rok u prvoj godini iznosi je-dan mesec. Da li ja zaista moram dati otkazna mesec dana?

O. Ne, Vaš otkazni rok nije mesec dana. Na onovuObligacionog prava (OR) čl. 335b probni rok je prvi mesec dana novog radnog odnosa. Na osno-vu pismenog dogovora, Normalnim ili Opštim ra-dnim ugovorom se probni rok može produžiti do na-jviše tri meseca. Probni rok se u gore navedenimugovorima može definisati izmedju ugovornih stra-na na manje od jednog meseca ili da definitivno bu-de izostavljen. Ukoliko ugovorom nije odredjeno vre-me trajanja, probni rok je prvi mesec jednog novogradnog odnosa. Za vreme probnog roka radni odnos se može otkazati na sedam kalendarskih da-na. Sedmodnevni otkazni rok se primanjuje, ako ni-je dogovoren drugi otkazni rok u dužini trajanja donajviše tri meseca. Kako u Vašem slučaju nije ni-šta dogovoreno, prvi mesec važi kao probni rok. Pre-ma tome, Vi možete dati otkaz uz pridržavanje otkaznog roka od sedam kalendarskih dana.

Neprlaćeno odsustvo:Kako sam osiguran? P. Do kraja oktobra radim u jednoj firmi me-talne branše i od novembra sam uzeo pet me-seci neplaćenog odsustva. 1. aprila 2008.god. ponovo ću se vratiti na isto radno mesto.Da li je istina, da se za tih pet meseci moramosigurati za slučaj nesreće kod mog Bole-sničkog osiguranja?

O. Da, to je tačno. Kako biste za vreme neplaćenogodmora bili osigurani za sluačj nesreće, moratesklopiti ovo osiguranje kod Vašeg Bolesničkog osi-guranja, gde imate tzv. obavezno osiguranje za slu-čaj bolesti.

Ja Vam prelažem, da kod Osiguranja Suva sklopi-te jedno dodatno osiguranje za nesreću. Na ovajnačin se sprečavaju prekidi osiguranja i Vi imatepravo na davanja kao i u slučaju nesreće u slo-bodnom vremenu. Ovo osiguranje se mora sklopi-ti u roku od 30 dana od prekida radnog odnosa. Naovaj način se osiguranje za nesreće van radnogmesta može sklopiti do najviše 6 meseci. Premijeiznose fr. 25 mesečno. Prednost ovog osiguranjaje u tome, što je osim troškova lečenja osiguran igubitak plate za vreme bolovanja.

Na taj način se za jedan skroman izdatak za me-sečne premije osigurava davanje izgubljene plate.Isto tako, ne plaća se samodoprinos, kao što je toslučaj kod osiguranja za slučaj bolesti.

horizonte Nr. 8 | November 2007 | serbo-kroatisch 4

www.unia.ch

Beilage zu den Gewerkschaftszeitungen work, area, Événement syndical | HerausgeberVerlagsesellschaft work AG, Zürich, Chefredaktion: Marie-José Kuhn; Événement syndical SA,Lausanne, Chefredaktion: Alberto Cherubini; Edizioni Sociali SA, Lugano, Chefredaktion:Françoise Gehring Amato | Redaktionskommission M. Akyol, M. Pereira, M. Komaromi, H. Gashi, M.Martín | Sprachverantwortlich Mira Komaromi | Koordination Mira Komaromi |Layout Simone Rolli, Unia| Druck Solprint, Solothurn | Adresse Redaktion «Horizonte», Strassburgstr. 11, 8021 Zürich, redaktion@unia.ch

Pravno savetovanje

Vi pitate – Mi odgovaramoTeme kao što su realizacija ravnopra-nosti zarada, unapredjenje uskla-djenja radnog i privatnog života kao ijačanje pozicija žena u Sindikatu,obeležile su treću konferenciju ženaSindikata Unia, održanu 27. oktobra2007. u Bern-u.

Tri četvrtine žena u godinama za profesionalnirad u Švajcarskoj ima zasnovan radni odnos.Ovaj procenat se posednjih godina naglo po-većao. Posebno je broj zaposlenih majki sa de-com ispod 15 godina sve veći. Ovo je otežava-juća okolnost, koja se svaljuje na ledja majke ra-dnice i domaćice, što se vidi iz brojki delimičnozaposlenih žena (58% u ondosu na muškarce11%).

Konkretni zahteviRadni uslovi žena su veoma nepovoljni: niskeplate, niže zarade u odnosu na kolege muškarceod 20%, nesigurni radni odnosi (rad na poziv,veća nezaposlenost), sa katastrofalnim posledi-cama za socijalnu sigurnost. ovo posebno po-gajda uslužne delatnsoti u kojima radi 85% že-na. Žene, članovi Sindikata Unia, su u persekti-vi Kongresa naredne godine diskutovale i u imežena sindikata Unia postavile sledeće zahteve:Sprovodjenje u život ravnopravnosti plata je od

prvorazrednog značaja. Ona se mora odvijati nazakonskom nivou sprovodjenjem Zakona o ra-dnopravnosti i na ugovornom nivou, uvodje-njem ovog principa u ORU. Istovremeno se mo-ra raditi na školovanju žena, posebno strankinja,za bolje sprovodjenje ravnopravnosti u praksi;jačanje položaja zapsolenih žena je jedan odprioriteta Sindikata Unia: Poboljšanje odnosarad familija i obezbedjenje socijalnih davanja suprioitetni zadaci na ovom polju; Žene članoviSindikata Unia su solidarne sa ženama u teškojsituaciji kao što je to slučaj sa trgovinom ženana evropskom prvenstvu u fudbalu. Žene Unia-e takodje podržavaju narodnu inicijativu za za-štitu od nasilja oružjem.

Unia konferencija žena pod geslom

Ojačati žene

Ravnopravnost zarada muškaraca i žena.

Početkom oktobra ove godine Evropsko veće jedisktovalo o licima koja na poseduju dozvole bo-ravka, u zemljama članicama EU-e. Njih u ze-mljama članicma ima preko 5,5 miliona. Posle iscpne diskusije Veće je donelo rezluciju oprogramima legalizacije kao i propratnim me-rama za njihovo sprovodjenje. U ovu svrhu sekao smernica uzima program španske vlade, ko-jim je 2005. god. bio regulisan status 570 000 li-ca bez papira. Veće je naglasilo važnost legaliza-cije kako za pogodjene radnike bez papira takoi za čitavo drušvo dotične zemlje. Ovo se svaka-ko ne može sprovesti bez široke podrške poslo-davaca, sindikata kao i većine političkih partija.Za pogodjene radnike ovo znači zaštitu od isko-rištavanja kao i zaštitu njihovih ljudskih prava.

Za poslodavce i Sindikate ovaj program je važan,kako bi se za sve posloprimce obezbedila lega-lna zaposlenost. Za vlade je itekako važan, jer setime staje na kraj sivoj privredi, za socijalnu si-gurnost i oporezivanje svih privrednih faktora.

EU i ŠvajcarskaSavez Sindikata Švajcarske (SSŠ) poziva vladuŠvajcarske da sledi uputsva veća EU-e. Na osno-vu podataka Saveznog zavoda za migraciju uŠvajcarskoj ilegalno živi i radi 90000 lica. SSŠ jeubedjen, da Savezna vlada Švajcarske morapreuzeti ovaj program i to pre stupanja na sna-gu odredbi novih Zakona za strance i Zakona zasuzbijanje rada na crno. Odluka Savezne vladejoš uvek nije objavljena.

Prihvatanjem parlamentarne inicija-tive proširuju se mogućnosti obavezerada nedeljom a samim tim i nejasnataktika Veća naroda švajcarske ko-nfederacije.

Unia zahteva od Veća kantona ispravak novo-nastale, za zaposlene, nepovoljne situacije. 1996.god. je Veće naroda velikom većinom glasova odbilo reviziju zakona o radu, koja je predvidjalauvodjenje šestodnevne radne sedmice u prodajibez predhodne dozvole nadležnih. 2005. god. jesamo malom većinom prihvaćeno proširenje ra-da nedeljom za trgoine na železničkim stanica-ma. Tada su pristalice ovog projekta obećavale, dase rad nedeljom striktno odnosi na stanice i daneće biti zahteva za njegovo daljnje proširenje.

Ulaz na mala vrataSada, prihvatanjem inicijative jednog svog čla-na, Veće naroda čini daljnji korak ka ukidanjunedelje kao prazničnog dana. Dosada je proda-ja nedeljom u predbožićnom periodu bila mo-guća samo pod posebnim uslovima. U budu-ćnosti Zakon o radu bi omogućio trgovima darade još četiri nedelje godišnje i to bez posebnih

dokaza o njihovoj neophodnosti. Na ovaj načinVeće naroda omogućuje uvodjenje rada nede-ljom na mala vrata i samim tim pogoršanje po-ložaja zaposlenih. Ostaje nada, da Veće kanto-na prekine ovu nerazumnu politiku donoše-njem jasnih normi o tome, da li se za ovaj radmoraju zaposliti novi radnici i pod kojim uslo-vima može trgovina biti otvorena nedeljom.

Unia odlučno protivUnia je energčno kritikovala odluku Veća naro-da koja omogućava proširenje rada nedeljom.«Odbijanje plaćanja dodatka zaposlenima utrgovini koji rade nedeljom je jedna velika drsko-st poslodavaca» rekao je Jean-Claude Rennwald,član Izvršnog odbora Unia-e. Ovo baš u jednojprivrednoj grani kao što je trgovina, gde su rad-ni uslovi teški a plate se nalaze ispod proseka. Uzovo se mora uzeti u obzir, da baš u trgovini radiveliki broj žena, koje pored posla moraju obavl-jati i kućne poslove. Tako za zaposlene koji mo-raju da rade nedeljom problemi postaju sve veći.Umesto da zaposlene još više opterete radom ne-deljom, Unia zahteva veće plate i bolje radne us-love. Ona apeluje na Veće kantona da korigujenerazumljivu odluku Veća naroda.

Pobeda desničarske narode partieSVP iako očekivana mnoge je svojimvisokim procentom glasača ipak i-znenadila. Naime, ovo je najveća po-beda jedne partije u istoriji Švajca-rske. I zeleni su pobednici na ovimizborima, dok su socijalni demokratikatastrofalno poraženi.

Iako su svi pokazatelji išli u prilog pobede de-snice, niko nije očekivao ovakav trijuf: 29 pro-cenata svih glasova Švajcarske. Samo je gra-djanska partija FDP daleke 1919. god imala 28,8procenata glasova, dakle pre 88 godina.

Velika politička moćTakozvana partija saveznog ministra Blocher-aće ubuduće imati 62 od 200 poslaničkih mestau Veću naroda, što drugim rečima znači, da ćese rasistička politika, koju ova partije vodi već 15godina, uspešno nastaviti. Inicijativa ove parti-je pod geslom «Obezbediti sigurnost» koja za ciljima proterivanje stranaca kriminalaca, je najno-vija ilustracija za to. Ovu inicijativu je naime, sa-mo u roku od nepunih deset sedmica, potpisa-lo preko 200000 Švajcaraca (za legalnost Inici-jative potrebna je polovina) i ova činjenica je za-brinjavajuća. Ovo ne samo zbog sigurnosti, većzbog sledećih poteza protiv stranaca koji će sle-diti.

I demokratija se kupujeOvi izbori su brutalno pokazali, da je ova parti-ja ulaganjem ogromnih finansijskih sredstava uiznosu od 5.5 miliona franaka, uspela da pobe-di i donosi odluke u ime demokratije. Ostale pa-rtije nisu imale ni izdaleka takve finansijske mo-gućnosti, ali nažalost ni programe koji bi ube-dili glasače. Tako je finalni deo predizborne ka-

mapnje prošao u znaku Blocher-a i njegove pa-rtije. Očekivanja, da će njihova arogancija upe-rena protiv stranaca, izazvati efekte kod glasačalevice, nisu se ostvarila. Polovina glasača je osta-la kući i na taj način potpomogla pobedu overasističke partije.

Socijalisti veliki gubitniciSocijalistička partija je katastrofalno poražena naovim izborima. Ona je izgubila 9 poslaničkihmesta u Veću naroda i tako spala na manje od20 procenata glasača. Na vest o lansiranju Inici-jative krajnje desnice, od strane socijalista nijebilo reakcije. Na taj način je Socijalistička parti-ja, kao najveća levičarska partija materiju mi-granata je totalno prepustila desnici. Ona na tajnačin snosi jednu veliku odgovornost za činje-nicu, da rasistički zahtevi nisu više samo temadiskusije, već se isti i sprovode u život.

� Mehmet Akyol

Opasnost za proširenje radne obaveze

Rad nedeljom

Predlozi Evropskog veća

Legalizacija lica bez papira

Rezultati izbora gori od očekivanih

Trijuf desnice

übrigeGLPLPSEVPGPSCVPFDPSPSVP

29.0%

19,5%

15,6% 14,6%

9,6%

2,4% 1,8% 1,4%

6,1%

SVP 62

FDP 31CVP 31

SP 43

GPS 20

LPS 4

Übrige 9

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 150 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 200 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.00000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.00000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /PDFX3:2002 ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check true /PDFXCompliantPDFOnly true /PDFXNoTrimBoxError false /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile (POL_ISOnewspaper26v4) /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition (POL-GFA 240%) /PDFXRegistryName (http://www.printonline.ch) /PDFXTrapped /False

/SyntheticBoldness 1.000000 /Description >>> setdistillerparams> setpagedevice