U prisustvu 60 delegata pre-dstavnika migranata sekcijai regija, održana je u Basel-uprotekle subote Konferencijamigracije sindikata Unia.

Najvažnije aktuelne teme diskusije subile: Referendum za nov Zakon zastrance i za političke izbeglice i najno-

vije mere restruktuacije SindikataUnia pa prema tome i odeljenja za mi-graciju i integraciju.

Ravnopravnost plata i statusPoznato je, da u Švajcarskoj ima višesiromašnih nego što se to na prvi po-gled čini. Ovu kategoriju čine žene i

migranti. Posebno migranti sa ne-rešenim boravišnim statusom pre-dstavljaju idealan objekt eksploataci-je. Po mišljenju delegata, sakupljanjepotpisa za referendum od stranepredstavnika Unia-e nije dovoljno.Predsedništvo Unia-e se mora jasnijestaviti na stranu migranata i njihoveproblematike. U momentu kada zarade menadžeraneprestano rastu, vreme je i za realnopovećanja plata zaposlenih kao i zaizjednačavanje plata žena i muška-raca. U tom smeru idu brojne sindi-kalne akcije kao što su ona 14. juna,«Mi smo Švajcarska» 17. juna kao i ve-lika nacionalna Manifestacija 23. sep-tembra koja je posvećena ravnoprav-nosti zarada žena i muškaraca.

Promena struktura Unia-eKao posledica Fuzije novonastali pro-blemi sa viškom personala nisu zao-bišli ni odeljenje za migraciju i inte-graciju. Delegati su ovo primili naznanje i izrazili razumevanje, ali samopod uslovom da sindikalni rad u ko-rist članova ostane kao i dosada osno-vni zadatak sindikalnih struktura.

� Gashi Hilmi

U više švajcarskih gradova hi-ljade ljudi je demonstriralo zabolje plate. Sindikati su pro-slavu 1. maja organizovalipod motom «Veće plate – isteplate za isti rad».

Činjenica je, tvrde Sindikati, da gra-djanske partije i vlada žele da uništeono najbolje u jednom društvu: drža-vu koja ima socijalni karakter, javnomnenje i humanitarnu tradiciju. Na-suprot eksplozivnom porastu plata zaone sa najvećim primanjima, prihodvećine zaposlenih za proteklih 15 go-dina vidno je smanjen.

Mitinzi sa porukamaZato je u Interlakenu, predsjednik SSŠSaveza Sindikata Švajcarske, PaulRechsteiner jasno rekao, da svi zapos-leni moraju profitirati od porast pro-duktiviteta. Preduslovi za veće plate sujako dobri. U Wintethuru je kopre-dsjednik Unia-e Vasco Pedrina izjavio,

da za vlastite oštrije stavove nisu kri-vi sami zaposleni, nego menadžeri išefovi, kojima su socijalno partnerst-vo, poštovanje radnika i socijalna jed-nakost postali potpuno strana tema.Predsjednik Sindikata Komunikacija,Christian Levra, pred 1800 prisutnihobratio se direktno članovima Držav-nog savjeta Cristophu Blocheru iHans-Rudolfu Merzu. Neobjašnjivoje, naveo je Levra, da se prodajomSwisscoma, godišnji dug želi smanji-ti za 500 milona franaka, kad samakompanija, danas doprinosi tri putaviše od toga.Na proslavi 1. maja u Zürichu Unia je,pored neočekivano velikog broja uče-snika i sama bila odlično prezentira-na. Na kraju proslave, učesnicima suse obratili dvojica vodja štrajkova,presdtavnica Swissmetala i govornikštrajka pozorišta u Zürichu.

Poruka iz latinske AmerikeJedan potpuno drugačiji šef države

Hugo Chavez održao je, povodomproslave govor preko satelita. Podjelana bogate i siromašne, za njega nijepotpuno prirodna stvar. Ovako ga jeopisao Jean Ziegler: «Prilikom svakemoje posjete morao sam dobro daprotrljam oči: Venecuela više nije zaprepoznati. Rigorozna poljoprivrednareforma totalno je preobrazila život si-

romašnih seljaka i Indijanaca. U gra-dovima i naseljima stoje lazareti, bo-lnice, istraživački centri. 23000 ku-banskih ljekara njeguje, liječi i izvodikomplikovane operativne zahvate.Nezamislivo. Škole niču kao pečurkeposlije kiše. Uvodjenje minimalneplate i novi programi za zapošljavanje,napravili su od siromašnih stanovni-

ka rančeva ljude pune ponosa i nade.Napokon se milijarde zaradjene odprodaje nafte koriste za dobrobit na-roda Venezuele. Nasuprot tome, uEvropi i Americi, kampanje laži i ličnediskreditacije venecuelanskog pre-dsjednika, se nastavljaju.

Zaštitna sredstvaPoslodavci su dužni da obezbede i plate a radici da ih upotrebljavaju

Drvna industriaKonačan kraj bezugovorne situacije I nada za raniji odlazak u penziju

Svi na Manifestacije!14. juna i 23. septembra 2006. Sve informacije u Tvojoj Unia Sekciji2 3 4

Iste plate za isti radodmah!

Referendum za pogošanje statusa migranata glavna tema

Konferencija migracije

Nr. 4 | Mai 2006 | serbo-kroatischBeilage zur Zeitung «work», «area», «l’événement» | Redaktion T +41 31 350 21 11, F +41 31 350 22 11 | redaktion@unia.ch | www.unia.ch

14. juni 2006:

Dan ženaSindikati su 2006. god. pro-glasili godinom akcija za«Veće plate – i ravnopra-vnost plata odmah». Ovi za-htevi se realno mogu reali-zovati.

Činjenice su jasne: Žene u Švajca-rskoj za istovredni posao zaradjujumanje od muškaraca. Prosečna ra-zlika u platama iznosi 21%. Na tajnačin novčanica od fr. 50 za ženuznači samo fr. 39.Kao sindikalni radnici znamo, da na-predak u ovoj zemlji nikada nije pa-dao sa neba. Bile su uvek neophodneakcije aktivnih članova sindikata isindikalnih poverenika. Zaprepa-štenje zbog modernog iskorišćavanjai niskih plata zaposlenih žena nisusama po sebi dovoljna. Skoro svi seslažu u mišljenju, da to nije ispravno,ali skoro niko ništa konkretno nepreduzima. Pritisak medjutim moradoći odozdo iz baze. Zato je potrebanangažman. Akcije za odredjivanje ipovećanje minimalnih plata su po-kazale, da se javno iznošenje činje-nica o strane samih zaposlenih ite-kako isplati. Ovo važi i za 14. juni2006. god.

Samo zajedno smo jači!Pridruži nam se i Ti u akcijama kojeorganizujemo širom cele Švajcarske.Može to biti u vidu štrajka od jednogsata zajedno sa radnim kolegama (jerste to itekako odradili), ili učestvuj upauzama za kafu zajedno sa preds-tavnicima Sindikata Unia, kako bi seinformisao/la o sindikalnim akcija-ma u www.unia.ch tvojoj sekciji/re-giji .Da li si i Ti pogodjena neravnopra-vnošću plata? Da li želiš da se situa-cija promeni? Ukoliko da, javi se Tvo-joj sekciji Unia-e. Jer samo zajednosmo jači! Ostale informacijewww.unia.ch, www.lohngleich-heit.ch.

1. maj 2006

Hiljade proslavile 1. maj

Basel: Prizor sa Konferencije delegata migracije Sindikata Unia.

U prvomajskim povorkama Širom Švajcarske plate su bile centralna tema.

Smanjena kupovna moć Realne plate su tokom 2005. god.smanjene za 0,2%. Savezni zavod zastatistiku je objavio da su 2005 zara-de povećane za 1,0%. U periodu od1993. do 2005. god. reale plate su uproseku povećane za 0,3% godišnje. Uposlednjih pet godina povećanje plataje iznosilo samo 0,7%. Od rekordne go-dine 2001. realno povećanje plata seznatno smanjilo.

Reconvilier manje otkazaRačunalo se sa 111 otkaza u pogonuBoillat u Reconvillier-u, a u stvarnostije 81 zaposlenih dobilo otkaz. Iako jeovo mala uteha za one koji su ostali bezradnog mesta, direkcija Swissmetall-aje ipak zbog burnog reagovanja javno-sti napravila korak nazad u svojim na-merama. Naravno, da su predstavniciSindikata Unia odmah reagovali i na-glasili, da je i direkcija konačno shvati-la, da se bez kvalifikovanog personalane mogu kvalitetno obaviti dogovore-ne isporuke. Unia je odmah izrazilaspremnost za nastavak pregovora o so-cijalnom planu za otpuštene radice iradnike.

Veće plate u pozorištu CirihŠtrajk tehničkog osoblja zaposlenog upozorištu Cirih se na kraju više nego isplatio. Stupanjem na snagu novogpravilnika ličnih dohodaka pre par se-dmica, plate zaposlenih su u odnosuna decmbar 2005. povećane za 6 pro-cenata, uračunata nadoknada na sku-poću. Posebno će se novom pravilnikuobradovati žene: one će konačno do-biti povišicu od fr. 500.— i time zaslu-ženu ravnpravnost plata sa kolegamamuškarcima.

2004. 53 prekovremenihprosečno satiDa se u Švajcarskoj mnogo radi po-nzato je, ali da se prekovremeni rad2004. u odnosu na predhodnu godinepovećao, i da se odsutnost sa poslasmanjila, sigurno je novina i za espe-rte. Tokom 2004. god. je odradjeno6974 miliona radnih sati, odnosno2,1% više od predhodne godine. Jedanod razloga ali ne i jedini je, da su mno-gi praznici pali u neradne dane. Uprkostome, odradjeno je 177 mliona pre-kovremenih sati odnosno prosečno53 sata po zaposlenom sa punim ra-dnim vremenom.

Nagrada za «Rad i solidarnost»Ovogodišnja nagrada za «Rad i soli-darnost» ide Unia sekciji Biel-Seelandi to na ruke kolegi Otto Kaufmann.Ovom nagradom se odaje priznanje li-cima za posebnu sindikalnu i solidarnuaktivnost. «Otto Kaufmann je izrazioposebnu solidarnost sa licima koji pri-padaju slabima ovog društva», izjavioje tim povodom sekretar sekcije Cor-rado Pardini. On je činio deo svih akci-ja i štrajkova na području sekcije odnjihovog planiranja do sprovodjenja.On je 80tih godina bio taj, koji je činiodeo radne brigade u Nikaragvi.

Protiv smanjenja plataU kantonu Aargau je krajem aprila osnovano društvo za kontrole plata iradnih uslova na gradilištima. Zadatakovog društva je, kontrola sprovodjenjaopšteugovornih normi na gradilištimai za iz inostranstva ataširane radnike.«Sada će konačno morati i temporernefirme kao i firme koje zapošljavaju ra-dnike poslane iz inostranstva, da raču-naju sa kontrolama i sa eventualnimsankcijama», izjavio je Unia regio se-kretar Kurt Emmenegger.

horizonte Nr. 4 | Mai 2006 | serbo-kroatisch 2

News

Radnici gradjevinari čestopostavljaju pitanja kada seradi o opasnosti prašineazbesta. Radnike koji polažupločice takodje interesuje, da li je i njihov posao povezansa opasnim delovanjem oveprašne koja izaziva rak.

Opasnost azbestaOdgovor bi bio sledeći: U Švajcarskoj je zabranjena proizvodnja i prodaja pre-dmeta od azbesta. Medjutim, azbest jeuprkos tome u raziličitim formamaipak prisutan u nekim gradjevinskimobjektima. Pri izvodjenju radova se za-to može dogoditi da se stvori azbestnaprašina i na taj način ozbiljno ugrozizdravlje zaposlenih radnika. Radnicikoji rade na polaganju pločica napr.mogu pri otklanjanju starih podovadoći u dodir sa prašinom od azbesta.Švajcarski osiguravajući zavod za ne-sreću i profesionalne bolesti (Suva) izdao je brošuru pod nazivom «Pre-

poznati azbest – pravilno postupiti».Ova brošura se može besplatno dobi-ti i u svim sekcijama Unia-e.

Radna sigurnost i poslodavciČesto se postavlja pitanje, da li su po-slodavci dužni da plate sigurnosne ci-pele koje su obavezne na gradilištu.Da, poslodavac je dužan da stavi naraspolaganje i da plati sigurnosne ci-pele, zaštitne naočare, zaštitu za uši,zaštitne šlemove itd. Ovo važi i za ra-dno odelo koje pruža posebnu zašti-tu kao napr. zaštitne pantalone za radsa cirkularom. Dužnost je poslopri-mca, da ova zaštna sredstva upotre-bljava. Ako imaš pitanja na ovu temuobrati se Tvojoj Unia sekciji.

Vrućina u robnim kućamaŽega nije samo problem pri izvodje-nju radova na otvorenom. Ona možebiti problem i u pregrejanim prostori-jama u robnim kućama, kako je to bio

slučaj sa prodavačicama na područjusekcije Cirih. Kako postupiti u takvimslučajevima? Personalu u prodaji sepreporučuje da beleži svakog danatemperature i negativne posledice ko-je imaju zaposleni. Sledi obraćanjefunkcionerima nadležne sekcije i za-jednička izrada predloga za po-

boljšanje situacije. To napr. mogu bi-ti mere za hladjenje noću, predvi-djanje češćih pauza sa podelom hla-dnog pića, uklanjanje starijih radnikasa mesta koja su posebno ugrožena,povećanje broja prodavačica za vremegužve itd.

Širom Sjedinjenih AmeričkihDržava (SAD) su proteklog po-nedeljka protestvovali ilega-lni useljenici koji se protivepredloženim promenama za-kona za migrante, odnosnopogoršanjima njihovog po-ložaja.

U demonstracijama i štrajkovimaodržanim pod geslom «Dan bez mi-granata» učestvovalo je više stotinahiljada ljudi, koji su time želeli da po-kažu, koliko su useljenici važni zafunkcionisanje američke ekonomije.Najveći protesti održani su u Los Anje-lesu i Čikagu, ali je velikih okupljanja

bilo i u San Francisku, Hjustonu, Ma-jamiju, Denveru, Njujorku i u drugimgradovima.

Obustave rada i bojkotMnogi zaposleni na poljoprivrednimimanjima, na gradilištima i u restora-nima i hotelima, nisu se pojavili naposlu. Drugi su protest izrazili time što ništanisu kupovali. Jedan od organizatoraprotesta, Cecilia Munoz, kaže da jeglavni cilj akcije bio, da se članovimaameričkog kongresa ukaže, da su mi-granti neodvojivi deo američkogdruštva i da američka ekonomija beznjih ne može da opstane.

Sporni predlog zakonaProcenjuje se, da u Americi živi 11 i pomiliona ilegalnih migranata, koji suvećinom poreklom iz zemalja Ce-ntralne i Latinske Amerike. Oni uSAD-e uglavnom ulaze iz meksika izadržavaju se u Kaliforniji, Teksasu iFloridi.Protest se proširio i na sam Meksiko,gde su neki gradjani poslušali poziv,da u ponedeljak ne kupuju američkurobu. Demonstracije i štrajkovi orga-nizovani su nakon što se u američkomkongresu našao predlog zakona, pokojem bi ilegalni useljenici i svako koim pomaže, mogli da budu krivičnogonjeni. Taj predlog zakona takodje

predvidja, pojačanu kontrolu graniceizmedju SAD i Meksika preko koje, kako se veruje, godišnje u Ameriku udje oko pola miliona ilegalnih mi-granata.

Reakcija predsednikaPredsednik Buš se na drugoj strani za-laže, za donošenje zakona koji bi po-stojećim migrantima omogućio daudju u proces legalizacije svog statu-sa i istovremeno se stvorila mogu-ćnost za legalan dolazak radnika, ko-ji bi u Americi bili na privremenom radu.

13. mesečna plata bi trebalou švajcarskom radnom svetuda bude jedna normalna stvar. Medjutim to nije slučaj.Upravo u Ugostiteljstvu, gdeionako vladaju niske zarade i predugo radno vreme, 13.mesečna plata nije svima za-garantovana.

Čak i luksuzni hoteli štede na isplata-ma 13. mesečne plate. Unia se bori zaisplatu 13. mesečne plate svim zapo-slenima, bez obzira na godine radnogstaža.

13. mesečna od 1. danaU momentu samo dugogodišnji ra-dnici i radnice imaju pravo na isplatučitavog iznosa 13. mesečne plate. Odsedmog meseca zaposlenja zaposleniimaju pravo na polovinu iznosa; oddruge godine tri četvrtine. Ovu ne-pravednost Unia svakako ima za cilj dapromeni. Zahtevom «13. mesečnaplata za sve!» Unia se pridružila osta-lim sindikatima i udruženjima kojezastupaju radnike u pregovorima saposlodavcima.

Solidarnsot gostijuU ostvarenju ovog svog cilja Unia jeapelovala na goste koji posećuju ugo-stiteljske objekte. Oni su pozvani, dase kod poslodavaca datih restorana ihotela informišu, da li svi zaposleniimaju pravo na punu 13. mesečnu pla-tu. Odgovarajuća poštanska karta sto-ji svima na raspolaganju u centraliUnia Bern, Sektor Tertiär, Weltpost-strasse 20, 3000 Bern 15.

Pridobijanje javnostiKako bi skrenula pažnju javnosti naovaj problem, Unia je 9. maja organi-zovala spred Grand hotela u Bad Ra-gaz-u, anketu medju gostima i zapo-slenima. Posle akcije sledilo je saopšte-nje za štampu, u kome Unia kritikujevisoka primanja članova upravnogodbora ovog hotela i činjenicu, da na13. mesečnu platu nemaju pravo svizaposleni.

Nepravedna prebacivanjaposlodavacaUdruženja poslodavaca su na akcijuUnia-e reagovala na jedan sasvim ne-razumljiv način. Oni su Unia-i preba-

cili kršenje principa socijalnog par-tnerstva i otkazali sledeću rundu pre-govora. Unia sa svoje strane ne razu-me, kako pravedne kritike i pravednizahtevi mogu biti okarakterisani kao

kršenje principa socijalnog partne-rstva. Unia će se i dalje boriti za na-stavak pregovora i za postizanje svogkrajnjeg cilja: 13. mesečna plata za sve.

Rad i pravo

Radna sigurnost

Često je gradjevinski šlem bio spas kod nesreća na radu.

Problemi sa strancima u SAD-a

Kritično u SAD: «Dan bez migranata»

Hoteli i restorani

13. mesečna plata za sve

Spolja luksuz a unutra težak rad često bez 13. mesečne plate.

horizonte Nr. 4 | Mai 2006 | serbo-kroatisch 3

Stres košta milijarde

Švajcarska ima jednu novuustavnu normu posvećenuobrazovanju. 21. maja 2006.su glasači i veće kantona iveće naroda dolučili, o pri-hvatanju novog ustanog čla-na koji regulišeš školovanje,visoko školstvo i stručno ško-lovanje i usavršavanje.

Ovo nije iznenadjenje, jer su prakti-čno sve partije od desnice do levicekao i Savez Sindikata Švajcarske (SSŠ)i udruženje poslodavaca Economie-suisse, bile za usvajanje ovog novogčlana švajcarskog ustava.

Kako dalje?Posle ovog opšteg prihvatanja po-stavlja se medjutim pitanje, kako da-lje, kako ovo slovo ustava preneti i pri-meniti u praksi. Da li će posle toga ško-lovanje u Švajcarskoj postati kvalita-tivnije i pravednije? Da li je postojećiškolski sistem dovoljno reformisan?Odgovor na ova pitanja nije nimalo

jednostavan. Ne može se ni u komslučaju govoriti o tome, da je radzavršen i da je vreme za zasluženu pau-zu.

Novi propisi i SindikatiSa sindikalne tačke gledišta nove usta-vne norme donose znatna po-boljšanja. Ovo u prvom redu za stru-čno školovanje, koje je zaslužilo jav-no priznanje poput osnovnog školo-vanja. Za ove škole se odlučuje 2/3učenika, ali je od strane političara ovaškolski sistem bio drsko ignorisan.Najnoviji primer: Bivši poslanik većanaroda SVP i poznati ETH-profesor ipisac Jacques Neyrinck je pre izve-snog vremena u jednim novinamaRomanske Švajcarske objavio «da jevlada kantona Waadt nespsobna, jernjeni poslanici imaju srednju školskuspremu a ne fakultet». Samo po sebije jasno, da jedan nov član ustava nemože sprečiti ovakve izjave i da se i da-lje stručno školovanje mora nepresta-no u praksi dokazivati.

Propsi i daljnje školovanjeNovi ustavni propisi su veoma važniza daljnje školovanje. Daljnje školo-vanje i stručno usavršavanje su veomavažni u današnjem privrednom siste-mu koji se neprestano menja. Danasje situacija takva, da mogućnost stru-čnog usavršavanja imaju samo radni-ci, koji već imaju školsku spremu ilioni koji imaju materijalne mogu-ćnosti za to ili obadva zajedno. Ovastvarnost ne sme ostati neprome-njena. U tu svrhu čl. 64 a Saveznogustava Švajcarske propisuje, da Ko-nfederacija može definisati osnovedaljnjeg školovanja kao i njegovo fi-nansiranje. Ovaj stav treba svakakopozdraviti, iako je formulacija neo-dredjena, jer ne stoji Konfederacijamora već Konfederacija može, što ni-je zadovoljavajuće za eventualno do-lsedno sprovodjenja ovog člana upraksi. Uprkos tome, ovaj član ustavaje itekako važan kao zakonska osno-va za sprovodjenje u život dugogo-dišnjeg sindikalnog zahteva: plaćeni

odmor za daljnje školovanje za sve.Ovaj zahtev samim uvodjenjem čla-na ustava nije ispunjen, jer Konfede-racija nije obavezna da ga primeni upraksi. Ovo za Sindikate znači dugo-ročno nastavljanje sa borbom za spro-vodjenja u život svog postulata u interesu svih zaposlenih.

Najvažnije nedostajeU ovoj ustavnoj odredbi nedostaje je-dan veoma važan elemenat: Još nepostoji pravo na daljnje školovanje zasve po završenom osnovnom školo-vanju. Ovo pravo je veoma važno, jer

je nastavljanje školovanje po završe-noj osnovnoj školi (matura) jedini ključ za otvaranje svih vrata za jednopristojno radno mesto. Ko nema mo-gućnosti da nastavi školovanje pozavršetku osnovnog školovanja,obavljaće doživotno najteže poslove imože zaboraviti šansu za daljnje ško-lovanje. Ovde se sidnikalna borbasvakako mora nastaviti i pojačati.Prihvatanje novog ustavnog postula-ta može poslužiti kao osnova za du-goročne akcije u tom smislu.

� Jean Christophe Schwaab

Na jednoj zajedničkojkonferenciji za štampupotpisnice ugovora Po-slodavaca i Sindikata,izjasnile su se za prekidvišegodišnje bezugo-vorne situacije i za pro-glašenje odluke opšteobaveze ugovornih no-rmi od 1.1.2007. god. zasve zaposlene ove de-latnosti u nemčkom go-vornom području i Tici-nu.

Za Unia-u je ponovno skla-panje ovog Opšteg radnog ugo-vora od posene važnosti. Ovobi mogao da bude početak kra-ja bezugovorne situacije u sto-larskoj delatnosti i zajedno samolerskom i gipserskom dela-

tnošću početak konstruktivnihpregovora za važna poboljša-nja ovih radnika. Početak ko-nflikta je bio 2003. god. kadaje udruženje poslodavaca Holz-bau napustilo udruženje po-slodavaca gradjevinske dela-tnosti Švajcarske (SBV), kako biizbeglo sprovodjenje obavezeranijeg penzionisanja.

Zaslužena poboljšanjaKontrolne istance su medjutimosudile ovakav postupak iHolzbau je ponovo tamo gde jei bio. Pregovaračka delegacijaUnia-e je uspela da izbori oba-vezu zahteva dozvole i dodatakod 25% za rad subotom, uvo-djenje minimalnih plata i tzv.platnog sistema, računanje go-dina staža bez obzira na pro-

menu poslodavca kao i prizna-vanje diploma iz inostranstva,što će omogućiti pravedneisplate stručnjacima iz ino-stranstva i samim tim smanji-ti riziko pogoršanja plata i ra-dnih uslova svih zaposlenih.

Pregovori za ranijepenzionisanjeOd posebnog značaj je za Unia-u sklapanje jednog dodatnogdogovora, kojim se poslodavciobavezuju da sa predstavnici-ma Sindikata vode pregovoreza mogućnost ranijeg odlaskau penziju. Cilj je, dogovaranjesvih pojedinosti do sredine2008. god. i stupanje na snaguranijeg penzionisanja 1.1.2010.god.

Drvna industrija

Poboljšanja i ranijepenzionisanje

Početkom maja je u Atiniodržan evropski socijalni fo-rum na kome su prisustvova-li i predstavnici SindikataUnia, na čelu sa Ritom Schia-vi, nadležnoj za migraciju i integraciju, omladinu i žene.

Ona je po povratku izjavila, da je ovajforum dragoceno iskustvo, jer pre-dstavlja direktna dijalog ne samomedju sindikalcima, već i izmedjumladih i starih, raznoraznih organi-zacija koje se bore protiv novolibera-lizma u društu i dijalog običnih akti-vista i naučnika. Kao rezultat ovih su-

sreta je nastao i projekt koji se bavi bo-rbom protiv kršenja ljudskih pravakoncerna Nestle u Kolumbiji.

Forum kao impuls za akcijeForumu u Atini je prisustvovalo oko30 000 lica, dakle daleko manje odočekivanog. Ovo je rezultat situacijeaktivnosti ovakvih foruma u Evropi.Oni u zemlji domaćinu Grčkoj ne-maju nekakvu posebnu važnost, udrugim evropskim zemljama takodjenema neke markantne aktivnosti. Iovde medjutim postoje izuzeci, kaošto je napr. aktivnost protiv tzv. prvogzaposlenja za mlade u Francuskoj. So-

cijalni forumi su u posebnom usponuna tlu zemalja Latinske Amerike, kaošto je to napr. Bolivija i Venecuela, gdeim je čak pošlo za rukom da doveduna vlast predstavnike levice.

Prisustvo SindikataPrisustvo sindikata je bilo veoma ra-znoliko: od prominetnih predstavni-ka Belgije, Francuske i Italije, do poje-dinačnih predstavnika Sindikata osta-lih evropskih zemalja. Postoje naimeproblemi u samim sindikalnim po-kretima. Neki sindikati su mišljenja,da je samo sindikalni pokret socijalnipokret, što se naravno ne može pri-

hvatiti. Socijalni pokreti postoje i za-datak je sindikata da sa njima nadjezajednički jezik za rešavanje zajedni-čkih problema.

Konkretni projektiNaravno, da se posle jednog ovakomasovnog susreta može govoriti samoo grubom nacrtu pojedinačnih proje-kata. Posebne radne grupe će projektedalje sprovoditi na satancima koji supredvidjeni u Parizu i Ženevi. Za jesensu predvidjene Manifestacije protiv ra-ta širom Evrope kao i internacionalnidani migracije.

Ranije penzionisanje terma budućih pregovora.

Nova ustavna odredbe o školstvu

Kako dalje?

Pravo na daljnje školovanje konačno definisano švajcarskim Ustavom.

Evropski socijalni forum Atina

Prilagodjavanje stava sindikata

Švajcarska se računa uzemlje u kojima ljudi pe-rmanentno žive u stresu.Svaki treći zaposleni patiod posledica stresa na ra-dnom mestu, jer je nepre-stano izložen zadacima ko-jima nije dorastao. Ovo go-dišnje košta milijarde.

Stres alarm u Švajcarskoj. 33 pro-cenata zaposlenih pati zbog posle-dica stresa na radnom mestu. Ovoje evropski rekord. Samo je u Šve-dskoj procenat stresnih zaposle-nih manje više isti kao u Švajca-rskoj. Mnogo manji stres imajuHolandjani (16%) i Španci (19%).Posebno su izloženi stresu info-rmatičari: skoro svaki drugi pati odstresa. U ovu kategoriju spadaju ta-kodje menadžeri (39%), trgovci ipersonal koji savetuje kupce (36%).Nešto mirnije stoje stvari u ode-ljenjima za personalna pitanja i uknjigovodstvu. Oni imaju najma-nji stres. I državni službenici ima-ju znatno manji stres od ostalih(26%).

Stres uzrok bolestiOnaj ko radi pod pritiskom je u su-štini kreativniji, ali samo onda akoto ne postane permanentna situa-cija. Tada je naime efekat sasvim su-protan. Ovi zaposleni postaju bo-lesnici. Zaposleni koji stalno radepod stresom su češće bolesni, kakoto pokazuje jedan studija Saveznogzavoda za statistiku. Ovo pod uslo-vom, da su uopšte još sposobni zarad. Psihička oboljenja kao posle-dica neprestane izloženosti stresusu danas najvažniji uzrok za odla-zak u invalidsku penziju. Državnisekretar za privredu (seco) planirapreuzimanje konkretnih mera zapromenu ove situacije. Tako je uFreiburgu održan dan akcije na te-mu stres upravo zbog ogromnihtroškova koje nanosi stres a koji uŠvajcarskoj iznose 4,2 milijarde fr.

phot

ocas

e

horizonte Nr. 4 | Mai 2006 | serbo-kroatisch 4

www.unia.ch

Beilage zu den Gewerkschaftszeitungen work, area, Événement syndical | HerausgeberVerlagsesellschaft work AG, Zürich, Chefredaktion: Marie-José Kuhn; Événement syndicalSA, Lausanne, Chefredaktion: Serge Baehler; Edizioni Sociali SA, Lugano, Chefredaktion:Françoise Gehring Amato | Redaktionskommission M. Akyol, M. Beja, S. Di Concilio, H. Gashi, M. Komaromi, Montaña Martín | Sprachverantwortlich Mira Komaromi |Koordination Mira Komaromi | Layout Simone Rolli, Unia| Druck Solprint, Solothurn |Adresse Redaktion «Horizonte», Strassburgstr. 11, 8021 Zürich, redaktion@unia.ch

Velika nacionalnaManifestacijaSubota, 17. juni, 14.00 sati, Waisenhausplatz Bern

P. Zbog posekotine na ruci sam bio dve se-dmice na bolovanju. Ove sedmice sam pono-vo počeo da radim. Nesreća se desila u sre-du pre početka mog godišnjeg odmora. Odtog dana mi je kućni lekar dao lekarsko uve-renje sa radnom nespsobnošću od 100%. Usubotu posle toga sam odputovao sedmicudana na godišnji odmor. Ovaj odmor sam većdavno planirao i rezervisao i nisam hteo daga otkažem. Posle toga mi je nažalost moj šefsaopštio, da će mi ova sedmica bolovanja bi-ti odbijena kao godišnji odmor. U to vremesam bio radno nesposoban zbog pretrpljenenesreće. Da li je moguće da bolovanje budeuračunato kao godišnji odmor?

O. Da, Tvoj poslodavac ima pravo da Ti ovu se-dmicu uračuna kao godišnji odmor. Godišnji odmor služi za oporavak posloprimca. Ko za vre-me godišnjeg odmora mora da leži bolestan ukrevetu zbog posledica nesreće ili bolesti, ko mo-ra da ide kod lekara i da radi terapije, on nije ustanju da se odmori pa prema tome ima pravo,da ove dane kasnije iskoristi kao dane godišnjegodmora. Uz prilog jednog lekarskog uverenjaposlodavac je dužan da za ovaj period isplati na-doknadu plate zbog bolesti ili nesreće. Ovo pra-

vo postoji samo onda, ako zaposleni zbog radnenesposobnosti zaista nije mogao da se oporavina godišnjem odmoru. Radna nesposobnost neznači uvek i automatski i nesposobnost ko-rišćenja godišnjeg odmora. Ovo važi za Tvojslučaj. Zbog posekotine na ruci Ti si bio radnonespsoban, ali to nije razlog da se nisi mogao od-moriti na godišnjem odmoru u Švajcarskoj. Tvojposlodavac prema tome nema pravo, da za ovajperiod zahteva davanja Osiguranja za nesreću.Sasvim je druga situacija, da si Ti zbog nesrećemorao ostati kući na bolovanju tj. nisi bio u sta-nju da ideš na godišnji odmor. Ova sedmica ta-da ne bi smela da bude obračunata kao godišnjiodmor.

P. Gde je novac moje Penzione kase? Pre 20godina sam radio 3 godine u jednoj maloj fi-rmi i plaćao sam doprinose Profesionalnogosiguranja (PK). Gde je moj novac sada?O. Ukoliko neznate gde je kapital vaše Penzionekase, Centralna informativna institucija 2. stubu Bernu, vam na osnovu AHV/AVS-br. može po-moći: Zentralstelle 2 Säule, SicherheitsfondsBVG, Postfach 5032, CH-3001 Bern, T 031 32061 75, F 031 320 68 43, info@zentralstelle.ch

I ove godine se održava naciona-lna Manifestacija migranata.Manifestacija «Mi smo Švajcarska» je ove go-dine od posebnog političkog značaja, jerutiče na formiranje mišljenja javnosti povo-dom Referenduma, koji su predvidjeni za je-sen. Prošle godine je na Manifestaciji uzeloučešće preko 10 000 lica i Unia je dala znača-jan doprinos uspehu Manifestacije. Tako bitrebalo da bude i ove godine.

Subota, 17. juni 2006� 2 x Ne Zakonu za strance i Zakonu

za političke izbeglice� Ne samovolji vlasti i isključenju iz društva!� Ne mržnji prema strancima!� Mi smo Švajcarska� Mi svi, koji živimo i radimo u Švajcarskoj,

mi smo Švajcarska, nezavisno od našegporekla, našeg pasoša i našeg boravišnogstatusa.

� Svi mi zajedno činimo švajcarsko društvo

Pažnja!Obratite se najbližem Unia sekre-tarijatu sekcije ili regije, kako bistese informisali o organizaciji puto-vanja.

Poziv!Dodjite svi koleginice i kolege, pri-jatelji i članovi porodica na velikunacionalnu Manifestaciju, subota,17. juni, 14.00 sati, Waisenhaus-platz Bern.

Pravno savetovanje

Vi pitate – Mi odgovaramo

Godinama šefovi, menadžeri i akcio-neri stavljaju sve veće svote novca usopstvene džepove. Istovremeno pla-te stagniraju. Od 1993. do 2004. god.realne plate u Švajcarskoj su po-većane samo za 3,9% – u najvećem de-lu branši još manje.

Ovo nije dovoljno, za podmirenje poskupljenjastanarina i premija Penzionih kasa. Samo pre-mije Bolesničkih osiguranja su se u poslednjih10 godina povećale za 78 procenata.Najviše su ugrožene žene. Njihove plate su jošuvek veoma male. Žene u proseku zaradjuju 21procenata manje od muškaraca. I dok zarade menadžera dostižu astronomske ci-fre, kupovna moć zaposlenih se neprestanosmanjuje! Ovo nije samo nepovoljno za poslo-primce, ovo je loše i za švajcarsku privredu.

Druge zemlje imaju bolju praksu i prosledjujuzaposlenima najveći deo rezultata povećane pro-duktivnosti. Ovakva nepravedna i pogrešna po-litika plata mora prestati. Mi zahtevamo pra-vedno povećanje plata za sve – i duplo povećanjeza žene!

Prudruži se i ti platnoj kampanji Sindikata:14. juna: Dan akcija za ravnopravnost plata.I 23. septembra 2006, 13.30 sati Schützen-matte, Bern

Svi na veliku Manifestaciju za povećanje plata!

Povećanje plata – i Ravnopravnostplata odmah!

Organizacije koje se bave problema-tikom lica bez papira su reagovalepravilno, kada su planirale akcije natlu nemačkog govornog područjaŠvajcarske, gde inače javnost nijedovoljno informisana o problematiciovih ljudi.

Da je represivna politika grajdanskih partija po-godila direktno ili indirektno sve migrante, a po-sebno lica koja nemaju regularnu dozvolu bo-ravka više je nego jasno. Kako to medjutim upraksi izgleda švajcarskoj javnosti nije sasvim ja-sno. Zato je prava informacija više nego neo-phodna. Zašto su ovi ljudi izolovani, zašto se kri-ju iako rade i plaćaju doprinose itd.Oko 200 lica bez papira uzelo je učešće na Ma-nifestaciji u Basel-u i postavilo sledeće zahteve: � Rad i dozvola za boravak i rad

za lica bez papira� Prestanak sa proterivanjem ovih lica

koja rade ali nemaju dozvolu.

Poseban zahtev je upućen vlastima za dozvoluboravka u Švajcarskoj za familiju Martinez. Oniveć godinama rade bez papira i imaju četvoro de-ce. U raznim govorima, izmedju ostalih i Rita-e

Schiavi, izraženo je jasno ne novim pogoršanji-ma Zakona za strance i Zakona za političke izble-glice. Mnogo aplauza je bilo posvećeno i podršciaktivnostima i protestima migranata u SAD-a.

� Salvatore Di Concilio

Lica bez papira i njihove organizacije

Uspešan marš

Prizor sa Manifestacije lica bez papira u Basel-u.

Veće plate & Ravnopravnostplata odmah