BILTEN JUN 2015.

1/29 Na sadržaj

SADRŽAJ

UVODNA REČ 2

DANIJELA FIŠAKOV, PREDSEDNICA SPK 2

AKTIVNOSTI SPK 3

OD APRILA 2015. GODINE USPEŠNO SMO ORGANIZOVALI 3

NOVI ČLANOVI 7

PRIJATELJI KLUBA 7

INTERVJU 8

STEVAN NIKČEVIĆ,

DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU TRGOVINE, TURIZMA I TELEKOMUNIKACIJA 8

PRIVREDA 12

INTERVJU: MIODRAG STOJKOVIĆ, DIREKTOR ETI B 12

INTERVJU: ZORAN ŽMAVC, FINANSIJSKI DIREKTOR DHL SRBIJA 15

SAOP 18

AKTUELNOSTI 19

PETAR VASIĆ: 5 NOVIH PRAVILA MARKETINGA ZA 2015 19

VISAN 20

SRPSKO-SLOVENAČKA KULTURNA SARADNJA 21

PROF. DR MAJA ĐUKANOVIĆ: SLOVENAČKI U SRBIJI 21

ZAKONODAVSTVO 22

NOVI ZAKONI 22

TURIZAM 23

NA VRHU JADRANA - PORTOROŽ I PIRAN – BERNARDIN GROUP MICE 23

U GUČI TRUBA NAJBOLJE ZVUČI! 24

BANJSKI KOMPLEKS HEVIZ 25

HUNGUEST HOTEL FREYA 26

ZDRAV ŽIVOT 27

DON DON, LIDER U PEKARSKOJ INDUSTRIJI SRBIJE 27

MAGIČNI NAPITAK 27

ODMOR UZ KNJIGU 28

ALEKSANDAR DIKLIĆ: BEOGRAD – VEČITI GRAD 28

LAGUNA 29

BILTEN JUN 2015.

2/29 Na sadržaj

UVODNA REČ

DANIJELA FIŠAKOV, predsednica SPK

Uvaženi članovi, dragi prijatelji,

I u drugom kvartalu smo nastavili sa našim

druženjima. Družili smo se na osam naših do-

gađaja, a prisustvovali smo na još tri doga-

đaja međunarodnog karaktera.

Na kraju drugog kvar-

tala Klub već broji 124

člana što znači da se

nastavlja trend rasta.

Zahvaljujem se novim

članovima koji su pre-

poznali našu energiju,

posvećenost i želju da

zajedno uradimo još

mnogo više.

Novost u Klubu je for-

miranje sekcija. Prva

je, u skladu sa iskaza-

nim potrebama i želja-

ma, osnovana sekcija

„Industrija“ koja okuplja članove koji deluju u

industriji i oblasti informacionih tehnologija.

Cilj sekcija je da članice koje imaju slične

interese, probleme i ideje zajedničkim delo-

vanjem brže dođu do pozitivnih rezultata. U

budućnosti će se osnovati i sekcije drugih

delatnosti.

Srbija se veoma zalaže da Evropska Unija što

pre počne sa pregovorima o punopravnom

članstvu Srbije u EU. Slovenija je članica već

11 godina. Dugogodišnji dobri ekonomski i

po-litički odnosi između Slovenije i Srbije

dopri-nose velikoj želji Slovenije da Srbiji

prenese svoja iskustva stečena u procesu

pristupanja. U tom smislu, Klub će se i dalje

truditi da se iskustva, prilike, mogućnosti koje

nudi Evrop-ska unija, a posebno načini

dobijanja sred-stava iz EU fondova, predstave

na klupskim događajima od strane eksperata,

odnosno poznavalaca situacije i odnosa u EU.

Još jednom pozivam sve članove da intenziv-

no učestvuju u aktivnostima Kluba i da šire

utiske o našem radu, naročito pozitivne, kako

bismo bili brojniji, a time i jači.

Želim vam prijatan godišnji odmor i da ga pro-

vedete onako kako ste isplanirali.

Do jeseni,

Spoštovani člani, dragi prijatelji,

Tudi v drugem kvartalu smo nadaljevali z na-

šimi druženji. Družili smo se na osmih naših

dogodkih in se udeležili še treh mednarodnih

dogodkov.

Na koncu drugega kvar-

tala šteje Klub že 124

članov, kar predstav-

lja nadaljevanje tren-da

rasti. Zahvaljujem se

novim članom, ki so

prepoznali našo ener-

gijo, predanost in že-

ljo, da skupaj naredi-

mo mnogo več.

Novost v Klubu je us-

tanavljanje sekcij. Pr-

va ustanovljena sekci-

ja, na osnovi iskaza-

nih potreb in želja je

sekcija „Industrija“, ki združuje člane, ki delu-

jejo v industriji in informacijskih tehnologijah.

Cilj sekcije je, da člani, ki imajo podobne inte-

rese, težave in ideje, s skupnim delovanjem

hitreje pridejo do pozitivnih rezultatov. V pri-

hodnosti se bodo ustanovile še sekcije drugih

dejavnosti.

Srbija si zelo prizadeva, da se čimprej začnejo

pogajanja z Evropsko unijo o polnopravnem

članstvu Srbije v EU. Slovenija je članica že 11

let. Dolgoletni dobri gospodarski in politični

odnosi med Slovenijo in Srbijo, prispevajo k

želji Slovenije, da Srbiji prenese svoje iz-

kušnje, pridobljene v pristopnem procesu. V

tem smislu se bo Klub še naprej prizadeval,

da izkušnje, možnosti, priložnosti, ki jih po-

nuja Evropska unija, in zlasti načine črpanja

sredstev iz skladov EU, predstavi na klubskih

dogodkih od strani strokovnjakov oziroma

poznavalcev razmer in odnosov v EU.

Še enkrat vabim vse člane, da intenzivno so-

delujejo v aktivnostih Kluba in da prenašajo

vtise o našem delu, še posebaj pozitivne in s

tem pripomorejo, da bi bili še številčnejši in

močnejši.

Želim vam prijeten poletni dopust in da bi ga

preživile, kot ste načrtovali.

Do jeseni,

BILTEN JUN 2015.

3/29 Na sadržaj

AKTIVNOSTI SPK

OD APRILA 2015. GODINE USPEŠNO SMO ORGANIZOVALI

Aprilski sastanak Kluba, na kome smo

ugostili predstavnike Uprave carina, u čije ime

su Danka Jovanović, Aleksandra Ilić, Vladimir

Filipović i Veselin Milošević govorili o temama

koje su članove kluba najviše zanimale: o

pojednostavljenim ca-

rinskim postupcima, no-

vom kompjuterizova-

nom tranzitnom sis-

temu (NKTS), o pri-

vremenom uvozu op-

reme, postupku aktiv-

nog oplemenjavanja,

o zahtevu za predu-

zimanje mera zaštite

prava intelektualne svo-

jine, postupku sprovo-

đenja zaštite prava

intelektu-alne svojine

od strane carinskih or-

gana i primeni panev-

ropskih sporazuma o slobodnoj trgovini. Pri-

sutne su pozdravili ovlašćena ministarka u

Ambasadi Republike Slovenije, Liljana Figar

Ferme, i Duško Marinković, pomoćnik direk-

tora Uprave carina. Sastanak je održan u

hotelu Queen ASTORIA Design Hotel.

Aprilski radni doručak, pod pokro-

viteljstvom advokatske kancelarije ODI LAW

FIRM, u čije ime je Iva

Miščević predstavila

novine u Zakonu o

zapošljavanju stranaca

u Republici Srbiji.

Predstavljene su no-

vine u ovoj oblasti,

kao i posebno važna

pitanja u vezi sa

primenom ovog zako-

na, ali i izuzeci od pri-

mene, vrste radnih

dozvola, postupak i

način dobijanja radne

dozvole, sa posebnim

osvrtom na zapošljavanje državljana Slove-

nije u Srbiji.

Redovnu godišnju sednicu Skupštine

Kluba, na kojoj je jednoglasno usvojen

izveštaj o radu i finansijski izveštaj Kluba za

2014. godinu.

Panel-diskusiju „Snaga zajedničkog

uspeha“ na 59. međunarodnom sajmu teh-

nike u suorganizaciji sa Ambasadom Repub-

like Slovenije prilikom koje su predstavljeni

primeri uspešne srpsko-slovenačke poslovne

Aprilski sestanek kluba, na katerem je bila

gost Carinska uprava, v imenu katere so

Danka Jovanović, Aleksandra Ilić, Vladimir

Filipović in Veselin Milošević govorili o temah,

ki so bile najbolj zanimive članom kluba:

poenostavljeni carinski

postopki, nov računal-

niško voden tranzitni

sistem, začasni uvoz

opreme, postopek ak-

tivno oplemenitenje,

zahtevek za sprejetje

ukrepov za zaščito

pravic intelektualne

lastnine, postopek uva-

janja zaščite pravic in-

telektualne lastnine s

strani carinskih or-

ganov, izvajanje pan-

evropskih sporazumov

o prosti trgovini. Gos-

te sta nagovorila tudi pooblaščena ministrica

Veleposlaništva Republike Slovenije Liljana

Figar Ferme in Duško Marinković, pomočnik

direktorja Ca-rinske uprave. Sestanek je bil v

hotelu Queen ASTORIA Design Hotel.

Aprilski delovni zajtrk, ki ga je gostila

odvetniška družba ODI LAW FIRM, v imenu

katere je Iva Miščevič

predstavila novosti iz

Zakona o zaposlova-

nju tujcev v Republiki

Srbiji. Predstavljene

so bile novosti s tega

področja, izpostavlje-

na so bila pomembna

vprašanja v zvezi z

izvajanjem tega zako-

na ter o vrstah delov-

nih dovoljenj, postopki

in načini pridobitve

delovnega dovoljenja,

posebna pozornost pa

je bila posvečena zaposlovanju državljanov

Slovenije v Srbiji.

Redno letno sejo Skupščine Kluba, na

kateri je bilo soglasno sprejeto poročilo o delu

in finančno poročilo Kluba za leto 2014.

Panelno diskusijo »Moč skupnega

uspeha« na 59. Mednarodnem sejmu teh-

nike v soorganizaciji z Veleposlaništvom Re-

publike Slovenije, na kateri so bili predstav-

ljeni primeri uspešnega srbsko-slovenskega

BILTEN JUN 2015.

4/29 Na sadržaj

saradnje. Panel je otvorio Stevan Nikčević,

državni sekretar Ministarstva trgovine, turiz-

ma i telekomunikacija, ističući značaj srpsko

slovenačke privredne saradnje. Nikčević je po-

hvalio zalaganje Kluba

za unapređenje ove

saradnje. Panelisti su

bili Ninko Tešić, gene-

ralni direktor Impol

Sevala, Aca Zlatić, di-

rektor Grah Automo-

tiva, Tomaž Berginc, iz-

vršni direktor ETI-ja,

Damjan Klajnšek, pro-

kurista Bimexa, Marko

Krtolica, direktor Pla-

mena i Dragan Boća-

nin, direktor Tehno-

plasta. Moderator, Zo-

ran Stanojević, je vo-

deći diskusiju pitao paneliste za njihova

iskustva i utiske prilikom poslovanja u Srbiji,

kako su se odlučili za poslovanje u Srbiji i šta

je ono što izdvaja Srbiju kao tržište pogodno

za investicije iz Slovenije ali i iz drugih

država.

Kao zaključci ovog panela izdvajaju se

činjenice da je kvalitet robe postao gotovo

potpuno izjednačen sa evropskim stan-

dardima kvaliteta i da je za uspešniju srpsko-

slovenačku saradnju potrebno smanjenje

nameta, brži protok robe i materijala na carini, te edukacija državne i lokalnih uprava.

Ono što su panelisti istakli kao prednosti

Srbije u odnosu na tržište Slovenije su upravo

srpski optimizam, otvorenost i direktnost u

poslovanju, ali i veće tržište i odnosi koji ladaju na tržištu rada.

Poslovnu konferenciju u Novom Sadu

Društvo Slovenaca Kre-

darica iz Novog Sada

već treću godinu za-

redom organizuje mani-

festaciju Dani slove-

načke kulture. Ovo-

godišnji Dani slovenač-

ke kulture su organi-

zovani krajem maja.

Na inicijativu Kance-

larije Vlade Republi-

ke Slovenije za Slo-

vence u dijaspori nji-

hov sadržaj je proši-

ren na promociju slo-

venačke privrede i tu-

rizma i stvaranja mogućnosti bolje saradnje

lokalne uprave Grada Novog Sada sa gradovi

ma u Sloveniji.

poslovnega sodelovanja. Diskusijo je odprl

gospod Stevan Nikčević, državni sekretar

Ministrstva za trgovino, turizem in telekomu-

nikacije, ki je poudaril pomembnost srbsko slo-

venskega poslovnega

sodelovanja. Nikčević

je pohvalil predanost

Kluba za izboljšanje

slovensko-srbskega so-

delovanja. Udeleženci

diskusije so bili Ninko

Tešić, generalni direk-

tor Impol Sevala, Aca

Zlatić, direktor Grah

Automotiva, Tomaž Ber-

ginc, izvršni direktor

ETI-ja, Damjan Klajn-

šek, prokurist Bimexa,

Marko Krtolica, direk-

tor Plamena in Dragan

Boćanin, direktor Tehno-plasta. Moderator Zo-

ran Stanojević je med drugim vprašal udele-

žence o njihovih izkušnjah in vtisih o poslo-

vanju v Srbiji, kako so se odločili za poslova-

nje v Srbiji in kaj je to, kar Srbijo loči kot trg

od drugih, ki je privlačen za naložbe iz Slove-

nije kot tudi iz drugih držav.

Kot zaključki te panelne diskusije se izpos-

tavljajo dejstva, da je kakovost blaga postala

skoraj popolnoma enako primerljiva z evrop-

skimi standardi kakovosti in da je za bolj

uspešno srbsko-slovensko sodelovanje pot-

rebno zmanjšati prispevke, hitrejši pretok

blaga in materiala na carini ter edukacija

državne kot tudi lokalnih uprav.

To, kar so udeleženci diskusije izpostavili kot

prednosti Srbije v primerjavi s slovenskim

trgom, so srbski optimizem, odprtost, direkt-

nost v poslovanju, ampak tudi večji trg in

razmere, ki so na delovnem trgu.

Poslovno konferenco v Novem Sadu

Družba Slovencev Kre-

darica iz Novega Sa-

da je že tretje leto

zapored organizirala

manifestacijo „Dnevi slo-

venske kulture“, ki je

ovega leta organizi-

rana v maju. Na po-

budo Urada Republike

Slovenije za Slovence

v zamejstvu in po

svetu pa so bili letos

Dnevi slovenske kul-

ture, ki so potekali

konec maja, razšir-

jeni še na promocijo

slovenskega gospodarstva in turizma ter s

ponudbo za sodelovanje lokalne uprave

Novega Sada z mesti v Sloveniji.

BILTEN JUN 2015.

5/29 Na sadržaj

U okviru ove manifestacije održana je Stalna

investiciona konferencija u čijoj su osnovi bila

dva cilja. Prvi cilj bio je stvaranje uslova

direktne saradnje gradonačelnika iz Slovenije

sa gradonačelnikom Novog Sada i grado-

načelnicima ostalih mesta u Vojvodini radi

prenošenja iskustava u procesu pridruživanja

EU. Drugi cilj bio je povezivanje privrednika iz

Slovenije sa privrednicima iz Novog Sada i

prenošenje iskustava pri realizaciji projekata

finansiranih iz EU fondova koji se tiču

banjskog i rekreativnog turizma, kao i raz-

mena iskustva u zaštiti i plasiranju na tržište

EU proizvoda sa zaštićenim geografskim

poreklom.

Pored velikog broja delegacija iz Slovenije

konferenciji je prisustvovala i predsednica

Slovenačkog poslovnog kluba, Danijela Fiša-

kov, koja je predstavila brojne mogućnosti za

saradnju privrednika iz Slovenije i Srbije u

okviru aktivnosti koje Klub organizuje. Svi

učesnici poslovne konferencije su se složili

oko toga da svi parametri ukazuju na to da

Slovenija i Srbija imaju izuzetne političke i

privredne odnose koji se mogu okarakterisati

kao najbolji u proteklih nekoliko decenija i da

je takav trend treba da se nastavi.

Nakon završetka konferencije u Gradskoj kući

učesnici su obišli štandove u Katoličkoj porti u

Novom Sadu gde su se u organizaciji DS

Kredarica predstavili kulturni, turistički i

privredni poslanici iz Slovenije.

Junski sastanak, na kome smo ugostili doc.

dr Draška Veselinovića, predsednika UO

Slovenačke poslovne i

istraživačke asocijacije

i profesorku Mirjanu

Drakulić sa Fakulteta

organizacionih nauka

iz Beograda. Gospodin

Veselinović je govorio

o različitim oblicima

finansiranja iz fondova

Evropske Unije i fun-

kcionisanju briselske

administracije. Nakon

izlaganja gospodina Ve-

selinovića članovi Klu-

ba su imali priliku da

saznaju nešto više o Fakultetu organizacionih

nauka, sa kojim Klub od prošle godine ima

potpisan sporazum o međusobnoj saradnji i o

master studijama Menadžment u upravi koje

organizuje zajedno sa Fakultetom za javnu

upravu iz Ljubljane.

Sastanak je održan u hotelu Crystal, gde su

članovi Kluba imali priliku da na koktelu

održanom nakon predavanja uživaju u pre-

divnom pogledu na Hram svetog Save.

Sponzor koktela bile su Radgonske gorice.

V okviru te manifestacije je bila organizirana

Stalna investicijska konferenca, ki je v osnovi

imela dva namena. Osnovni namen je bil

spodbujanje sodelovanja županov iz Slovenije z

županom Novega Sada in župani drugih mest

v Vojvodini, predvsem pri prenosu izkušenj v

procesu pridružitve EU. Drugi namen pa je

bilo povezovanje slovenskih gospodarstve-

nikov z gospodarstveniki iz Novega Sada in

širše, zaradi prenosa izkušenj pri realizaciji

projektov iz Evropskih skladov za finančno

podporo termalnega in rekreativnega turizma

in izmenjava izkušenj pri zaščiti blagovnih

znamk izdelkov, njihovih virov in prodaje na

trge EU.

Poleg velikega števila delegacij iz Slovenije je

na konferenci sodelovala tudi predsednica

SPK, Danijela Fišakov, ki je predstavila mož-

nosti za sodelovanje med gospodarstveniki iz

Slovenije in Srbije, v okviru dejavnosti ki jih

Klub organizira. Vsi udeleženci poslovne kon-

ference se strinjajo, da imata Slovenija in

Srbija izjemne politične in gospodarske od-

nose, kar se lahko vidi že v dobrem sodelo-

vanju na vseh področjih, in da je takšen trend

potrebno izkoristiti za realizacijo čim višje

projektov.

Po končani konferenci v Mestni hiši so ude-

leženci obiskali stojnice v Katoliški porti, kjer

so se v organizaciji DS Kredarica predstavili

kulturni, turistični in gospodarski predstavniki

iz Slovenije.

Junijski sestanek, na katerem smo gostili

doc. dr. Draška Veselinovića, predsednika

Slovenskega gospodar-

skega in raziskovalne-

ga združenja, in profe-

sorico dr. Mirjano Dra-

kulić iz Fakultete za

organizacijske vede

Beograd. Gospod Veseli-

nović je govoril o različ-

nih oblikah financira-

nja iz EU skladov in

funkcioniranju Bruslja.

Po predavanju gospo-

da Veselinovića so čla-

ni Kluba imeli prilož-

nost, da izvejo več o

Fakulteti za organizacijske vede, s katero ima

Klub od lanskega leta podpisano pogodbo o

medsebojnem sodelovanju ter o skupnem

master študiju Menadžment v upravi, ki ga

izvaja skupaj s Fakulteto za javno upravo iz

Ljubljane.

Sestanek je bil v hotelu Crystal, kjer so člani

Kluba imeli priložnost, da na koktejlu uživajo

v čudovitem razgledu na Svetišče svetega

Save. Sponzor koktejla so bile Radgonske

gorice.

BILTEN JUN 2015.

6/29 Na sadržaj

Junski radni doručak, prilikom kojeg nas je

ugostila advokatska kancelarija JPM Janković

Popović Mitić, u čije ime su Jelena Aleksić,

Nevena Miladinović i Ivan Milošević predstavili

veoma aktuelnu temu Sprečavanje zlostav-

ljanja na radu, zaštita uzbunjivača i zaštita

podataka o ličnosti.

Gostima je odgovo-

reno na pitanja kako

primeniti Zakon o

zaštiti podataka o

ličnosti, koje su vrste

uzbunjivanja i zaštita

uzbunjivača, kakav je

teret dokazivanja i

naknada štete, kako

sprečiti zlostavljanje

na radu i koji su na-

čini zloupotrebe prava

na zaštitu od zlostav-

ljanja na radu, koje

su obaveze i odgovo-

rnosti zaposlenih i pos-lodavaca, ali i na mnoga

druga pitanja na temu mobinga.

Junijski delovni zajtrk, ki ga je gostila

odvetniška pisarna JPM Janković Popović

Mitić, v imenu katere so Jelena Aleksić, Ne-

vena Miladinović in Ivan Milošević predstavili

zelo aktualno temo Preprečevanje zlorab pri

delu, zaščita žvižgačev in zaščita osebnih

podatkov.

Gostom so odgovorili

na vprašanja o tem,

kako deluje Zakon o

zaščiti osebnih poda-

takov v praksi, kak-

šne so vrste zlorabe

in zaščita žvižgačev,

kakšno je dokazno

breme in odškodnina,

kako preprečiti zlora-

bo pri delu in kateri

so načini zlorabe pra-

vic na zaščito od zlo-

rabe pri delu in ka-

tere so obveznosti in

odgovornosti zaposlenih in delodajalcev, am-

pak tudi na vsa ostala vprašanja v zvezi z

mobingom.

Drugi junski radni doručak, u organizaciji

Confida Consulting-a, prilikom kojeg su

članovima Kluba predstavljene poslednje

izmene poreskih za-

kona. Tema radnog

doručka je nosila na-

ziv “Poreska kontrola

– kako bezbedno kroz

proceduru“. U toku

ovog radnog doručka

predstavljena su prak-

tična uputstva i odgo-

vori u vezi sa pitanji-

ma kako se pripremiti

za kontrolu od strane

poreskih organa, na

koje oblasti u kontroli

obratiti pažnju i koja

su prava i obaveze

obveznika i poreskih organa u toku kontrole.

Drugi junijski delovni zajtrk v organizaciji

Confida Consulting-a, na katerem so bile čla-

nom Kluba predstavljene zadnje spremembe

davčnih zakonov. Te-

ma delovnega zajtrka

je bila “Davčna kon-

trola – kako varno sko-

zi postopek“. Pred-

stavili so praktična

navodila in odgovore

v zvezi z vprašanji,

kako se pripraviti na

kontrolo s strani dav-

čnih organov, na ka-

tera področja v kon-

troli morate biti še

posebaj pozorni in ka-

tere so pravice in obvez-

nosti davčnih zavezni-

kov in davčnih organov v procesu kontrole.

Krstarenje beogradskim rekama koje je,

pre svega, imalo za cilj prijatno druženje

članova, pred letnju pauzu. Krstarenje je

organizovano pod nazivom „Pogled sa reka na

Beograd, večiti grad“. Članovi su zajedno

uplovili u letnju pauzu uz pogled na Beograd i

izvanredno vino i pršutu Radgonskih Gorica.

Pored tradicionalnog druženja, dobre hrane i

pića, ovoga puta su imali priliku i da uživaju u

Križarjenje po beograjskih rekah, ki je

imelo za cilj prijetno druženje članov pred

poletno pavzo. Križarjenje je bilo organizirano

pod imenom „Rečni razgled na Beograd,

večno mesto“. Člani so skupaj odpluli v

poletno pavzo, ob pogledu na Beograd ter ob

izjemnem vinu iz Radgonskih Goric. Poleg tra-

dicionalne zabave, dobre hrane in pijače, so

imeli tokrat možnost uživati tudi ob prijetnem

BILTEN JUN 2015.

7/29 Na sadržaj

prijatnom razgovoru

sa poznatim beograd-

skim vodičem i istori-

čarem, Zoranom Ilićem,

od koga su imali pri-

liku da čuju puno za-

nimljivih činjenica o

Beogradu koje im niko

do sada nije ispričao

ali i u razgovoru sa

gospodinom Aleksan-

drom Diklićem, auto-

rom knjige „Beograd,

večiti grad“.

pogovoru z znanim

beograjskim turistič-

nim vodičjem i povjes-

nikom, Zoranom Ilićem,

ki jim je razkril neka-

tere beograjske skriv

nosti, o katerih jim ni

še nihče pripovedoval.

Tudi pogovor z gospo-

dom Aleksandrom Dikli-

ćem, avtorjem knjige

„Beograd, večiti grad“,

je bil več kot prijeten

in zanimiv.

NOVI ČLANOVI

EVOLVEA D.O.O., razvoj IT softvera za biznis korisnike

KARANOVIĆ & NIKOLIĆ, pravne usluge, privredno pravo

KEMIS D.O.O., sakupljanje, prerada i zbrinjavanje opasnog i neopasnog otpada

N.T.S. D.O.O., informacione tehnologije

REAL SECURITY D.O.O., distribucija na području pružanja bezbedne komunikacije podataka i

strateški partner pri planiranju, izvedbi i održavanju celokupnih mrežnih rešenja

UNION HOTELI D.D., hotelski ugostiteljski objekti

PRIJATELJI KLUBA

BILTEN JUN 2015.

8/29 Na sadržaj

INTERVJU

STEVAN NIKČEVIĆ, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija

Molimo Vas da nam kao državni sekretar

Ministarstva trgovine, turizma i teleko-

munikacija i kao kopredsedavajući Me-

šovite komisije Srbije i Slovenije kažete

kako ocenjujete privredne odnose iz-

među Slovenije i Srbije?

Ekonomski odnosi iz-

među Republike Srbi-

je i Republike Slove-

nije odvijaju se kroz

trgovinsku razmenu i

investicije i u stalnom

su usponu, sa izuzet-

kom 2009. godine,

zbog negativnog uti-

caja svetske ekonom-

ske krize. Trgovinska

razmena u periodu od

2004. do 2014. go-

dine povećana je sa

400 na 800 mil. evra.

U ukupnoj razmeni

Republike Srbije sa svetom, u navedenom

periodu, Republika Slovenija je stalno među

prvih deset zemalјa. Konkretno, u 2014.

godini, ukupna trgovinska razmena između

dve zemlјe iznosila je 776,8 mil. evra, što je

Republiku Sloveniju svrstalo na deveto mesto

spolјnotrgovinskih partnera Republike Srbije.

Naš izvoz iznosio je 353,6 mil. evra, a uvoz iz

Republike Slovenije 423,2 mil. evra. U perio-

du januar-april 2015. godine bilateralna trgo-

vinska razmena iznosila je 263,9 mil.evra, od

toga naš izvoz 113 mil.evra, a uvoz iz Repub-

like Slovenije 150,9 mil. evra. Na osnovu iz-

netog mogu reći da bilateralna trgovinska

razmena ima stalan pozitivan trend rasta, ali

da i dalje postoji potreba veće izbalansiranosti

izvoza i uvoza. Naime i pored činjenice da je

u poslednjih deset godina naš izvoz u Repub-

liku Sloveniju povećan 4,3 puta još uvek nije

otklonjen negativan trgovinski saldo koji pos-

toji na našoj strani.

Prema evidenciji SIEPA, koja vrši evidenciju

prema zemlјi porekla kompanije koja je in-

vestirala, ukupna ulaganja slovenačkih pre-

duzeća u Republici Srbiji od 2000. godine do

sada iznose oko 1,1 mlrd. evra, po čemu Re-

publika Slovenija zauzima 10. mesto kao

zemlјa investitor u Republici Srbiji. Broj

slovenačkih investicija se kreće oko 400, a

približno 25.000 lјudi je po tom osnovu zaposleno.

Prosimo vas, da nam kot državni

sekretar Ministrstva za trgovino, turizem

in telekomunikacije, in kot sopredsednik

Mešane komisije Srbije in Slovenije,

poveste, kako ocenjujete gospodarske

odnose med Srbijo in Slovenijo?

Ekonomski odnosi med

Republiko Srbijo in Re-

publiko Slovenijo se

realizirajo predvsem

skozi trgovinsko me-

njavo in investicije in

so v stalnem vzponu,

z izjemo leta 2009,

zaradi takratnega nega-

tivnega vpliva sve-

tovne ekonomske kri-

ze. Trgovinska menja-

va je bila v obdobju

med letom 2004 in

2014, povečana iz

400 na skoraj 800

milijonov evrov. V skupni svetovni menjavi

Republike Srbije je v omenjenem obdobju

Slovenija vseskozi med prvimi desetimi drža-

vami. Konkretno, v letu 2014, je skupna trgo-

vinska menjava med državama znašala

776,80 mil. evrov, kar je Republiko Slovenijo

uvrstilo na deveto mesto srbskih zunanje tr-

govinskih partnerjev. Znesek izvoza je bil

353,60 mil. evrov, uvoz iz Republike Slovenije

pa 423,20 milijonov evrov. V obdobju med

januarjem in aprilom letošnjega leta je bila-

teralna menjava znašala 263,90 mil. eur, od

tega izvoz 113 milijonov, uvoz iz Slovenije pa

150,90 mil. eur. Na temeljih predstavljenega

lahko povem, da ima bilateralna trgovinska

izmenjava konstantno pozitivno rast, da pa še

vedno obstaja potreba po večji izravnavi iz-

voza in uvoza. Kljub temu, da se je srbski

izvoz v Republiko Slovenijo v zadnjih desetih

letih povečal za 4,3-krat, ob tem še vedno ni

izboljšana oziroma ukinjena negativna trgo-

vinska bilanca, ki obstaja na srbski strani.

Po evidencah Siepe, ki podatke črpa po drža-

vah, iz katerih izhajajo podjetja, ki investi-

rajo, je znesek skupnih vlaganj slovenskih

podjetij v Srbiji od leta 2000 do danes že

približno 1,1 milijarde evrov, tako da po tej

statistiki Slovenija kot investitor zaseda de-

seto mesto. Število slovenskih vlaganj se gib-

lje okoli števila 400, ob tem da je številka

zaposlenih okoli 25.000.

BILTEN JUN 2015.

9/29 Na sadržaj

Najvažniji slovenački investitori su Merkator,

Merkur, Gorenje, IMPOL, Cimos itd.

I pored zajedničke ocene o povoljnim i

stabilnim kretanjima bilateralne ekonomske

saradnje još uvek postoje brojne mogućnosti

za proširenje i unapređenje. U tom smislu,

istakao bih da je konkretizacija saradnje

moguća u sektorima: infrastrukturnog povezi-

vanja, saobraćaju, energetici, IT, polјoprivredi

i zaštiti životne sredine, građevinarstvu, turiz-

mu i saradnji na trećim tržištima.

Krajem juna će biti zasedanje Mešovite

komisije u Beogradu. Šta je ono što će

srpska strana istaći na zasedanju? Kakva

su očekivanja u vezi sa zasedanjem, koje

konkretne rezultate očekujete?

Redovna zasedanja Mešovite komisije za

ekonomsku saradnju značajno doprinose

unapređenju ekonomske saradnje. Mešovita

komisija je formirana na osnovu bilateralnog

sporazuma o ekonomskoj saradnji, zaključe-

nog 2001. godine. Do sada je održano pet za-

sedanja, poslednje, peto po redu, juna prošle

godine u Kranju, a sledeće se održava u

Beogradu, 30.juna i 1.jula 2015. godine.

Cilј predstojećeg zasedanja je analiza aktu-

elnih pitanja bilateralnih trgovinsko-ekonom-

skih odnosa i identifikovanje zajedničkih ak-

tivnosti u cilјu njihovog unapređenja u nared-

nom periodu. Prioriteti srpske strane su:

- promovisanje mogućnosti za ulaganja u

Republiku Srbiju radi formiranja zajedničkih

preduzeća i njihovog nastupa na trećim

tržištima, posebno imajući u vidu bilateralne

sporazume o slobodnoj trgovini sa Ruskom

RF, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom, ali i

sa EU, CEFTA i EFTA; (prevashodno ulaganja

u prehrambenu industriju, industriju saobra-

ćajnih sredstava, industriju informaciono-ko-

munikacionih tehnologija (IKT) i deo metal-

skog kompleksa – grane industrije koje smo

svojim strateškim dokumentima opredelili kao

prioritetne);

- podsticanje zajedničkih ulaganja slovenačkih

i srpskih firmi, sa cilјem transfera „know-how”

i podizanja tehničko-tehnološke osnove domaće

privrede;

- razmenjivanje znanja i informacija u okviru

sektora malih i srednjih preduzeća u pravcu

izgradnje kapaciteta za uklјučivanje u lanac

snabdevanja multinacionalnih kompanija (pri-

mer: saradnja auto klastera iz dve zemlјe);

- sektorsko povezivanje, posebno zbog potre-

be korišćenja iskustava Republike Slovenije u

primeni standarda EU u poslovanju malih i

srednjih preduzeća;

Najpomebnejši slovenski investitorji so

Mercator, Merkur, Gorenje, Impol, Cimos itd.

Kljub skupni oceni o zadovoljivih in stabilnih

gibanjih bilateralnega ekonomskega sodelo-

vanja še vedno obstajajo številne priložnosti

za širitev in izboljšavo. V tem pogledu bi rad

poudaril, da je konkretizacija sodelovanja

možna predvsem v naslednjih sektorjih: in-

frastrukturi, prometu, energetiki, IT-u, polje-

delstvu in zaščiti okolja, gradbeništvu, tu-

rizmu in sodelovanju na trgih tretjega sveta.

Konec junija bo zasedanje mešane komi-

sije v Beogradu. Kaj je tisto, kar bo na sre-

čanju poudarila srbska stran? In kakšna

so sploh pričakovanja v povezavi s tem,

pričakujete kakšne konkretne rezultate?

Redna zasedanja mešane komisije za eko-

nomsko sodelovanje bistveno prispevajo k

izboljšanju njenega delovanja. Mešana komi-

sija je bila ustanovljena na podlagi bilatera-

lnega sporazuma o ekonomskem sodelovanju,

zaključenega leta 2001. Do danes je bilo

organiziranih pet zasedanj, zadnje, peto,

junija lanskega leta v Kranju, naslednje pa bo

v Beogradu od 30. 6. do 1. 7. 2015.

Cilj prihajajočega zasedanja je predvsem

analizirati aktualna vprašanja bilateralnih tr-

govinsko-ekonomskih odnosov in identificirati

skupne dejavnosti s ciljem njihovega izbolj-

šanja v naslednjem obdobju. Prednostne na-

loge srbske strani so:

- promocija možnosti vlaganj v Republiko S-

rbijo zaradi ustanavljanja skupnih podjetij in

njihovega nastopa na trgih tretjega sveta, s

posebnim poudarkom na bilateralnih sporazu-

mih o svobodni trgovini z Rusko RF, Beloru-

sijo, Kazahstanom in Turčijo, kot tudi z EU,

CEFTO in EFTO; (predvsem naložbe v prehram-

beno industrijo, proizvodnjo transportne opre-

me, proizvodnjo informacijsko-komunikacij-

skih tehnologij (IKT) ter del kovinskega kom-

pleksa – industrijske veje, ki smo jo v lastnih

strateških načrtih opredelili kot prioritetno);

- spodbujanje skupnih strateških vlaganj slo-

venskih in srbskih podjetij s ciljem prenosa

„know-how“-a, ter izgradnje tehnično-tehno-

loških osnov domačega gospodarstva;

- izmenjavanje znanja in informacij v okviru sek-

torja malih in srednjih podjetij v smeri proiz-

vodnje kapacitet za vključevanje slednjih v

verige oskrbovanja multinacionalk (npr. sodelo-

vanje avtomobilskih clusterjev iz dveh držav);

- področno povezovanje, še posebej zaradi

potrebe izkoriščanja izkušenj Republike

Slovenije pri uporabi evropskih standardov v

poslovanju malih in srednjih podjetij;

BILTEN JUN 2015.

10/29 Na sadržaj

- definisanje i realizacija zajedničkih projekata

uz mogućnost njihovog finansiranja sredstvi-

ma iz fondova Evropske unije;

Vaše Ministarstvo pokriva i turizam. U

poslednje vreme se sve češće govori o

zajedničkom regionalnom predstavljanju

na trećim tržištima i privlačenju turista.

U čemu vidite da su prednosti zajednič-

kog predstavljanja?

Regionalna saradnja u oblasti turizma preds-

tavlјa jedan od strateških cilјeva razvoja

turizma u Republici Srbiji, u kontekstu jačanja

ukupne ekonomske saradnje, kao i razvoja

ukupnih odnosa u regionu i ubrzavanja proce-

sa evropskih integracija.

Ovo je zanimlјiv region, koji svojim bogat-

stvom sadržaja može i treba da postane

nezaobilazna destinacija za turiste iz celog

sveta. Imajući u vidu da posmatrane poje-

dinačno, države u regionu, pa i Republika

Slovenija, predstavlјaju tržišta malih razme-

ra, nameće se potreba udruživanja na nivou

regiona, kako bi se povećao turistički promet,

ali i privukle investicije u turizam. Zajedničko

predstavlјanje više država iz regiona na me-

đunarodnom tržištu stvara velike šanse da se

kroz turizam promovišu i ostale grane, kao

što su polјoprivreda, trgovina itd. Neophodno

je da kroz zajedničku turističku ponudu i

njeno promovisanje na trećim tržištima ovaj

region postane prepoznatlјiva, vitalna, nova,

raznolika i bogata destinacija, koja beleži

porast turističkog prometa. Zatim, drugi cilј i

zadatak svake države je da nađe svoje

vidlјivo, originalno mesto, da bude različita

među jednakima i da na svojstven način

iskoristi odlična očekivanja od svetskog

turističkog tržišta u narednom periodu.

Krajem prošle godine Vlada Republike Srbije

je napravila ogroman iskorak uvođenjem viz-

nih olakšica za sve nosioce stranih putnih

isprava koji imaju šengensku, britansku ili

američku vizu ili regulisano pitanje boravka u

tim zemlјama. Vizne procedure sputavaju po-

zicioniranje i konkurentnost Srbije kao turis-

tičke destinacije, a posebno kada je reč o pre-

komorskim tržištima, (npr. zemlјe Dalekog is-

toka) čije nacije mnogo putuju po svetu i

predstavlјaju veliki potencijal za region, ali i

Srbiju. Na Samitu Kine i 16 zemalјa centralne

i istočne Evrope, koji je održan decembra

prošle godine u Beogradu, pokazalo se koliko

je važna saradnja na nivou regiona. Upravo je

tada sa učesnicima i dogovoreno da se krene

u kreiranje zajedničkog, jedinstvenog, regio-

nalnog turističkog proizvoda kojim će ovaj deo

- opredeljevanje in izvajanje skupnih projek-

tov z možnostjo njihovega finaciranja iz skla-

dov Evropske unije;

V okviru vašega ministrstva je tudi turi-

zem. V zadnjem času se vse več govori o

skupnem regionalnem predstavljanju na

tržiščih tretjega sveta in posledično pri-

vabljanju turistov. V čem torej vidite

prednosti skupnega predstavljanja?

Regionalno sodelovanje na področju turizma

predstavlja enega od strateških ciljev razvoja

turizma v Republiki Srbiji v kontekstu krepitve

skupnega ekonomskega sodelovanja, kot tudi

podpori razvoju skupnih odnosov v regiji in

pospešitvi evropskih integracijskih procesov.

To je zelo zanimivo področje, ki lahko z

bogastvom lastnih vsebin, lahko in mora pos-

tati neizogibna destinacija za turiste iz vsega

sveta. Če opazujete posamezne države v re-

giji (tako Slovenija kot Srbija predstavljata

razmeroma majhno tržišče), obstaja potreba

po združevanju področja, saj bi se s tem

povečal turistični promet kot tudi privabile

nove investicije v turizem. Skupno predstav-

ljanje več držav iz regije na mednarodnem

trgu ustvarja velike možnosti, da se lahko

skozi turizem predstavijo tudi ostale panoge,

kot sta na primer poljedelstvo in trgovina.

Neizbežno je, da skozi skupno turistično po-

nudbo in njeno promocijo na tretjih trgih pos-

tane regija prepoznavna, vitalna, nova, raznolika

ter bogata destinacija, ki lahko beleži poveča-

nje turističnega prometa. Ob tem je drugi cilj,

tudi naloga vsake dr-žave, da si najde lasten

viden originalen položaj, da je različna med

enakimi in da na povsem svojstven način

izkoristi velika pričakovanja v zvezi s sve-

tovnim trgom v naslednjem obdobju.

Konec lanskega leta je srbska vlada naredila

velik korak v smeri uvedbe vizumskih olajšav

za vse nosilce tujih potnih listov, ki imajo

schengensko, britansko ali ameriško vizo oz.

pravico bivanja v teh državah. Vizumski pos-

topki namreč ovirajo pozicioniranje in konku-

renčnost Srbije kot turistične destinacije, še

posebno kadar je govor o čezmorskih trgih

(na primer državah Daljnega vzhoda), katerih

prebivalci zelo veliko potujejo po svetu, ter s

tem predstavljajo tako za regijo kot Srbijo

velik potencial. Na vrhu Kitajske in šestnajstih

držav centralne in vzhodne Evrope, ki se je v

lanskem decembru dogajal v Beogradu, se je

pokazalo, kako pomembno je sodelovanje na

področju regije. Prav takrat je bilo skupaj z

vsemi udeleženci dogovorjeno, da gredo v

kreiranje skupnega, edinstvenega turističnega

BILTEN JUN 2015.

11/29 Na sadržaj

Evrope postati vidljiviji i atraktivniji za turiste

u svetskim razmerama.

Ministar Ljajić je najavio smanjenje cena

roming usluga u regionu već krajem juna

ove godine. Koliko smanjenje cena mo-

žemo očekivati i od čega ono zavisi? Da li

možemo očekivati i smanjenje cena ro-

minga u okviru EU?

Ministarstva nadležna za oblast elektronskih

komunikacija Bosne i Hercegovine, Crne

Gore, Republike Makedonije i Republike Srbije

29. septembra 2014. godine potpisala su

Sporazum o snižavanju cena usluge rominga

u javnim mobilnim komunikacionim mrežama.

Na osnovu tog sporazuma Regulatorna

agencija za elektronske komunikacije i

poštanske usluge usvojila je 25. decembra

2014. godine Odluku o dinamici snižavanja

cene roming usluga. Odlukom je propisano da

se ograniče maksimalne cene usluga u

romingu u javnim mobilnim komunikacionim

mrežama i da se dalje snižavaju u fazama.

Početak primene novih cena u romingu u

zemljama potpisnicama sporazuma predviđen

je od 30.06.2015. godine. Tako će npr. cena

odlaznog poziva po minutu iznositi 0,29 EUR,

cena dolaznog poziva 0,08 EUR, cena odlazne

SMS poruke 0,09 EUR, prenos podataka i

MMS po MB 0,70 EUR. Navedene cene su

maksimalno dozvoljene maloprodajne cene u

romingu. Operatori su slobodni da ponude

niže cene, ukoliko hoće da obezbede bolje

ponude. Ovo smanjenje cena u romingu važi

isključivo za zemlje potpisnice Sporazuma.

Gostujući na panelu Snaga zajedničkog

uspeha ste istakli da bi Klub mogao zna-

čajno da doprinese pomociji investiranja

srpskih kompanija na slovenačkom tržiš-

tu. Da li biste imali neki predlog, šta bi

konkretno moglo da se organizuje što bi

doprinelo promociji? Kako Vi vidite ulogu

Kluba u podsticanju saradnje srpskih i

slovenačkih privrednika?

Činjenica je da srpski privrednici malo znaju o

potencijalima investiranja u Sloveniji. To se

odnosi i na sektor industrijske proizvodnje ali

i na druge delatnosti. Vaš klub može, zajedno

sa Komorom i drugim poslovnim asocija-

cijama u Srbiji, značajno doprineti boljoj

informisanosti i ukazivati na prave moguć-

nosti. Panel koji ste nedavno organizovali je

odličan primer kakvu vrstu komunikacije i di-

rektne razmene poslovnih iskustava treba

pružiti poslovnoj zajednici.

proizvoda, s katerim bo ta del Evrope za tu-

riste postal prepoznavnejši, veliko bolj atrak-

tiven ter zanimiv v okviru svetovnega trga.

Minister Ljajić je napovedal zmanjšanje

cen roominga v regiji že za konec junija

tega leta. Kolikšno zmanjšanje lahko v

resnici pričakujemo in od česa je slednje

odvisno? Ali lahko pričakujemo zmanj-

šanje cen roominga tudi v okviru EU-ja?

Ministrstva, pristojna za področja elektronskih

komunikacij Bosne in Hercegovine, Črne

Gore, Republike Makedonije in Republike

Srbije, so 29. 9. 2014 podpisala Sporazum o

znižanju cen roominga v javnem mobilnem

komunikacijskem omrežju. Na podlagi tega

sporazuma je Regulativna agencija za

elektronske komunikacije in poštne storitve

dne 25. 12. 2014 sprejela Odločbo o dinamiki

zniževanja cen roominga v javnem mobilnem

komunikacijskem omrežju in zniževanje le-teh

v posameznih fazah. Začetek uporabljanja

novih cen v roomingu v državah podpisnicah

sporazuma je predviden za 30. 6. 2015. Tako

bo na primer cena odhodnega klica na minuto

znašala 0,29 evra, cena dohodnega pa 0,08

evra, cena odhodnega sms-a 0,09 evra,

prenos podatkov in MMS-jev po MB 0,70 evra.

Vse navedene cene so maksimalno dovoljene

maloprodajne cene v roomingu. Ob tem pa

imajo operaterji možnost, da ponudijo še

nižje, če si želijo realizirati boljšo opcijo. Vse

našteto znižanje cen v roomingu velja

izključno za države podpisnice Sporazuma.

Kot gost na diskusiji Moč skupnega

uspeha ste poudarili, da bi Slovenski

poslovni klub lahko pomembno pripo-

mogel k promociji financiranja srbskih

podjetij na slovenskem trgu. Imate mor-

da kakšen predlog, kaj konkretno bi se

lahko organiziralo za boljšo promocijo?

Kako vi osebno vidite vlogo Kluba pri

spodbujanju srbskih in slovenskih gospo-

darstvenikov?

Dejstvo je, da srbski gospodarstveniki vedo

zelo malo o možnostih investiranja v Slove-

niji. To velja tako za področje industrijske

proizvodnje kot tudi za druge panoge. Vaš

klub lahko zato skupaj z Gospodarsko zbor-

nico ter drugimi poslovnimi združenji v Srbiji

pomembno doprinese k izboljšanemu pretoku

informacij in prikazovanju pravih možnosti.

Diskusija, ki ste jo nedavno organizirali, je ta-

ko več kot odličen primer za to, kakšno vrsto

komunikacije in direktnih izmenjav poslovnih

izkušenj je treba ponuditi poslovni skupnosti.

BILTEN JUN 2015.

12/29 Na sadržaj

PRIVREDA

INTERVJU: MIODRAG STOJKOVIĆ, direktor ETI B

Poštovani Miodraže, predstavnik ste jed-

ne od firmi koja je član Slovenačkog pos-

lovnog kluba od samog njegovog osni-

vanja. Koje su po Vašem mišljenju naj-

veće beneficije članova Kluba i šta je ono

zbog čega ste tu sve ovo vreme?

SPK je mesto gde se okupljaju, rade i druže

se uspešni poslovni ljudi. Članstvo u Klubu se

uvek smatralo privilegijom

i podrazumevajućim status-

om za sve slovenačke firme

koje posluju u Srbiji. Saz-

nanje da postoji dobro

organizovan Klub velika je

olakšica za sve nove firme

koje planiraju da krenu sa

poslovanjem u Srbiji. Im-

ponuje i to što Klub pre-

rasta u modernu organiza-

ciju koja okuplja i firme iz

drugih zemalja. Podrazu-

meva se da su srpske firme

prepoznale važnost sarad-

nje sa nama, što potvrđuje

i broj novih članova. Tran-

sparentnost u radu i dobra

volja da se pomogne odlike

su kvaliteta, koji potvrđuje

da stalni rast broja članova

Kluba nije slučajan. Poslovni ljudi su navikli

da uspešnost u radu prepoznaju kroz brojeve.

Ranije je važilo: „Govori, da bih te video“.

Danas se kaže: „Pokaži brojeve i podatke, da

bi se izmerio uspeh.“ Veći broj članova u od-

nosu na raniji period govori dosta o uspehu u

radu Kluba. Imamo sreću da su zastupljeni

različiti segmenti poslovanja, što pokazuje

koliko je Klub svestran. Jednostavno rečeno,

za vrlo kratko vreme mogu da se dobiju

kvalitetni servisni podaci koji nam pomažu pri

svakodnevnom radu.

U kojoj meri je Klub doprineo Vašem

poslovanju u Srbiji?

Kvalitetni kontakti do kojih se brzo i jednos-

tavno dolazi, informacije o novim investici-

jama, sveže ideje, sigurnost koju imate kao

član Kluba i pre svega ljudi koje srećemo

razlog su za to što se uvek rado odazivamo

svim akcijama koje imamo unutar Kluba.

Imponuje moderan pristup i velika želja da se

pomogne prilikom prevazilaženja novih situ-

acija u koje svi poslovni ljudi dolaze. Lakše je

kada znate da postoji neka vrsta sigurne

Spoštovani Miodrag, vi ste predstavnik

enega od podjetij, ki je član Slovenskega

poslovnega kluba od njegove ustanovitve.

Kaj so, po vašemu mnjenju, največje

prednosti članov Kluba in kaj je tisto,

zaradi česar ste tukaj ves čas?

SPK je mesto, kjer se zbirajo, delajo in družijo

uspešni poslovni ljudje. Članstvo v Klubu je

vedno bilo privilegij in

samoumeven status za vsa

slovenska podjetja, ki pos-

lujejo v Srbiji. Dejstvo, da

obstaja zelo dobro organi-

ziran Klub, je veliko olaj-

šanje za vsa nova podjetja,

ki nameravajo začeti s

poslovanjem v Srbiji. Do-

gaja se tudi to, da Klub

prerašča v moderno orga-

nizacijo, ki zbira tudi pod-

jetja iz drugih držav. Razu-

me se, da so srbska pod-

jetja prepoznala pomemb-

nost sodelovanja z nami,

kar lahko potrdi tudi število

novih članov. Transparent-

nost dela in dobra volja, da

se pomaga, sta pokazate-

lja, da stalna rast števila

članov Kluba ni slučajna. Poslovneži so nava-

jeni, da uspešnost dela prepoznajo skozi šte-

vilke. Prej je veljalo: „Povej, da bi te videl.“

Danes je: „Pokaži številke in podatke, da se

bo izmeril uspeh.“ Večje število članov v pri-

merjavi s prejšnjim obdobjem, pove veliko o

uspehu dela Kluba. Veseli smo, da imamo

zastopane različne segmente poslovanja, kar

kaže, da je Klub vsestranski. Enostavno, v

zelo kratkem času, se lahko dobijo kakovostni

servisni podatki, ki nam lahko pomagajo pri

vsakdanjem delu.

V kolikšni meri je Klub prispeval k

vašemu poslovanju v Srbiji?

Kakovostni stiki, do katerih se hitro in enos-

tavno pride, informacije o novih naložbah, sve-

že ideje, varnost, ki jo imate kot član Kluba in

predvsem ljudje, ki jih srečamo, so razlog, da

se vedno radi odozovemo na vse dejavnosti,

ki jih imamo v Klubu. Ustreza nam tudi mo-

deren pristop in velika želja, da se pomaga pri

ovirah novih situacij, ki se dogajajo vsem pos-

lovnežem. Lažje je, če veste, da obstaja neka

BILTEN JUN 2015.

13/29 Na sadržaj

luke, gde vas sačekaju sa osmehom, sas-

lušaju i pokušaju da vam pomognu.

Gde god da se pojavimo, ukoliko kažemo da

smo njihov kontakt dobili u Klubu, uvek smo

dobrodošli. Koncern ETI posluje u Srbiji preko

vlastite firme više od 10 godina. Nikada nismo

prekidali sa poslovanjem, čak ni u najtežim

vremenima. Imamo vlastitu liniju za pro-

izvodnju automatskih prekidača koja radi u

Inđiji. Podrazumeva se da su na otvaranju

proizvodne linije, na predlog Kluba, pri-

sustvovali i specijalni gosti iz Ambasade.

Velika je stvar kada znate da će svaka po-

tencijalno uspešna inicijativa koju pokrenete

biti prihvaćena u Klubu. U međusobnoj sa-

radnji delujemo interaktivno jedni na druge,

sa stalnom željom da budemo bolji. Članovi

Kluba su uspešni poslovni ljudi koji rado pre-

nose pozitivna iskustva.

Kako izgleda poslovanje u Srbiji danas u

odnosu na period kada ste Vi počinjali?

Da li su uslovi za investiranje u Srbiju

bolji nego ranije?

Na vremena i poslovno okruženje ne možemo

previše da utičemo. Koncern ETI je pre

nekoliko dana proslavio 65 godina uspešnog

rada u branši, koja je udarom krize najviše

zahvaćena. Izvozimo u preko 80 zemalja

širom sveta i poslujemo pozitivno. Imamo

kćerke firme u 13 zemalja širom Evrope. U

Srbiji postoji proizvodna linija za automatske

prekidače koja nam je donela sigurnost u

poslovanju i omogućila stabilan rast u

poslednjih par godina. Imponuje to, što se

broj radnika u Srbiji samo povećavao i što su

radnici koji od početka rade u proizvodnji i

dalje tu. Kolege iz matične firme su imale

dovoljno poslovne mudrosti da prepoznaju

veliku energiju sa kojom radimo. Sjajne

mlade inženjere imamo u firmi. Upravo oni

kvalitetnim odnosom prema firmi daju kre-

ativnu crtu koja je moderna i prepoznatljiva.

Biti deo takvog kolektiva privilegija je i od-

govornost. Deluje da su vremena za rad u

Srbiji takva da se traže ljudi u pravom smislu

te reči. Lepo je kada kažemo da dolazimo iz

slovenačke firme, jer je to simbol za pos-

lovnost, ozbiljnost ali i činjenicu da razumemo

jedni druge – po mentalitetu, dosta lepe za-

jedničke istorije je za nama i prepoznaje se

želja za daljim uspehom.

Vodite sekciju Industrija u okviru Kluba.

Šta je dovelo do njenog osnivanja i šta

biste izdvojili kao benefite rada po

sekcijama u okviru Kluba?

Neko bi rekao da je sekcija nastala sama od

sebe kao proizvod nagomilanog znanja, dobrih

vrsta varnega pristana, kjer pričakajo z

nasmehom, poslušajo in poskusijo pomagati.

Vedno je dovolj samo reči, da smo kontakt

dobili v Klubu in smo vedno dobrodošli. ETI

koncern posluje v Srbiji prek lastnega

podjetja več kot 10 let. Nikoli nismo prenehali

s poslovanjem, tudi v najtežjih časih. Imamo

lastno linijo za izdelavo avtomatičnih od-

klopnikov, ki deluje v Inđiji. Znano je, da so

na odpiranju proizvodne linije, in sicer na

predlog Kluba, bili tudi posebni gostje iz Ve-

leposlaništva. Velika stvar je, če veste, da bo

vsaka potencialno uspešna pobuda, ki jo

daste, sprejeta v Klubu. V medsebojnem sode-

lovanju delujemo interaktivno eni do drugih, s

stalno željo, da bomo boljši. Člani Kluba so

uspešni poslovneži, ki z veseljem prenašajo

pozitivne izkušnje.

Kako izgleda poslovanje v Srbiji danes, v

primerjavi z obdobjem, ko ste začenjali

vi? Ali so pogoji za naložbe v Srbiji boljši,

kot so bili prej?

Na čas in poslovno okolje ne moremo vplivati.

ETI koncern je pred nekaj dnevi proslavil 65

let uspešnega dela v panogi, ki je bila z

nastopom krize najbolj prizadeta. Izvažamo v

več kot 80 držav po vsem svetu in poslujemo

pozitivno. Imamo hčerinska podjetja v 13

državah po vsej Evropi. V Srbiji obstaja

proizvodna linija za avtomatične odklopnike,

ki nam je prinesla varnost v poslovanju in

omogoča stabilno rast v zadnjih nekaj letih.

Lepo je, da se je število zaposlenih v Srbiji

povečalo in da so delavci, ki so v proizvodnji

od začetka, še tukaj. Kolegi iz matične družbe

so imeli dovolj poslovne modrosti, da pre-

poznajo ogromno energijo, s katero delamo.

V podjetju imamo odlične mlade inženirje.

Prav oni s svojim kakovostnim odnosom do

podjetja dajo kreativno črto, ki je moderna in

prepoznavna. Biti del takšnega kolektiva je

privilegij in odgovornost. Zdi se, da so časi za

delo v Srbiji takšni, da se iščejo ljudje v

polnem pomenu te besede. Lepo je, ko po-

vemo da prihajamo iz slovenskega podjetja,

ker je to simbol za poslovnost, resnost in da

razumemo drug drugega – po mentaliteti, ve-

liko lepe skupne zgodovine je za nami in se

prepozna želja za nadaljnji uspeh.

Vodite sekcijo Industrija v okviru Kluba.

Kaj je privedlo do njene ustanovitve in

kaj bi izpostavili kot prednosti dela po

sekcijah v okviru Kluba?

Lahko bi rekel, da je sekcija nastala sama kot

izdelek nabranega znanja, stikov in želje, da

bomo uspešni tudi v času, ki je pred nami. To

je konkreten pokazatelj, da je tudi v teh časih

BILTEN JUN 2015.

14/29 Na sadržaj

kontakata i želje da budemo uspešni u

vremenu ispred nas. Konkretan je pokazatelj

da i u ovim vremenima uspeh zavisi od našeg

predanog rada, prepoznavanja potreba tr-

žišta, dobrog poslovnog odnosa koji imamo sa

kupcima, kvalitetnih proizvoda koje nudimo i

pre svega iskrene želje da radimo i trajemo

na tržištu Srbije. Razumevanje koje smo imali

od strane predsednice Kluba, gđe Fišakov, pri

pokretanju sekcije znači da se i ostali članovi

pozivaju da budu kreativni i da svoj rad u

Klubu podignu na viši nivo. Samo biti član nije

dovoljno. Aktivno učešće donosi mnoge po-

godnosti. Teme su moderne i svako od člano-

va ima mogućnost da ak-tivno učestvuje u

radu Kluba. Mi smo postavili koordinatni po-

četak na mesto odakle mi sami možemo

kreirati našu budućnost, a ne da čekamo da

vidimo šta će da se desi. Tada i poslovno

okruženje u vama prepoznaje da imate nešto

da im ponudite, što garantuje obostrani

uspeh. Sada je i ostalima koji su iz drugih

branši mnogo lakše da naprave svoj model

sekcije i sami sebi stvore priliku da se što

bolje poslovno realizuju. Od Kluba će im-ti

samo podršku za sve ideje.

Kako ocenjujete prvi događaj organi-

zovan u okviru sekcije, panel Snaga za-

jedničkog uspeha?

Kako je i rekao izvršni direktor poslovanja

Koncerna ETI g. Berginc na panelu, ovde pos-

lujemo oduvek. Trudimo se da budemo dobri

domaćini za naše firme i da sva saznanja koja

imamo prenesemo na tržište. Verujem da su

svi gosti videli da postoje Slovenačke firme

koje dugo godina rade u Srbiji i imaju

uspešne poslovne rezultate. Imponuje i po-

drška koju smo imali od strane Ambasade.

Znaju da prepozaju svaku dobru inicijativu i

velika su nam podrška u radu. Daju nam i

preko potrebnu diplomatsku crtu ozbiljnosti,

što je nama svakako vetar u leđa za dalji rad.

Najveći uspeh panela je svakako posebno

interesovanje za rad Kluba koje su pokazali

naši gosti koji su prvi put sa nama. Ovo znači

da smo pomerili granice dosadašnjeg rada i

da sa optmizmom očekujemo vreme ispred

nas. Na Panelu smo probili sve termine: same

diskusije, trajanja koktela kao i dodatnog dru-

ženja. Razlog je jednostavan – gosti su u

nama prepoznali poslovne partnere koji su

spremni da ih saslušaju i da sarađuju. Prošle

godine sam Klubu poželeo da ovo bude novi

početak koji će nam svima omogućiti da

radimo bolje i da ostvarimo još uspešniju

saradnju. Sada sam vrlo siguran da smo na

dobrom putu.

uspeh odvisen od našega predanega dela,

prepoznavanja potreb trga, dobrega poslov-

nega odnosa, ki ga imamo s kupci, kvalitetnih

izdelkov, ki jih ponujamo, in predvsem iskre-

ne želje, da delamo in vztrajamo na srbskem

trgu. Razumevanje, ki smo ga imeli s strani

predsednice Kluba, gospe Fišakov za ustano-

vitev sekcije pomeni, da se tudi ostale člane

spodbuja, da bodo kreativni in da svoje delo v

Klubu dvignejo na višji nivo. Ni dovolj, da ste

samo član. Aktivna udeležba prinaša veliko

ugodnosti. Teme so moderne in vsak izmed

članov ima možnost, da aktivno sodeluje v

delu Kluba. Postavili smo sami koordinatni

začetek na mesto, kjer mi sami kreiramo našo

prihodnost, ne da čakamo, da gledamo, kaj se

bo zgodilo. Takrat tudi poslovno okolje v vas

lahko prepozna, da imate nekaj za ponuditi,

kar zagotavlja vzajemni uspeh. Zdaj je veliko

lažje tudi ostalim, ki so iz drugih področij, da

naredijo svoj model sekcije in si ustvarijo

priložnost za boljšo poslovno realizacijo. V

Klubu bodo imeli samo podporo za vse ideje.

Kako ocenjujete prvi dogodek, organi-

ziran v okviru sekcije, panelno diskusijo

Moč skupnega uspeha?

Kot je izvršni direktor poslovanja ETI kon-

cerna Tomaž Berginc na panelni diskusiji

povedal, mi tukaj od nekdaj poslujemo.

Trudimo se, da smo dobri gostitelji za naša

podjetja in da prenašamo vsa znanja, ki jih

imamo, na tržišče. Verjamem, da so vsi gosti

videli, da obstajajo slovenska podjetja, ki že

veliko let delajo v Srbiji in imajo uspešne

poslovne rezultate. Cenimo tudi podporo, ki

smo jo imeli s strani Veleposlaništva RS. Za-

posleni na veleposlaništvu vedno prepoznajo

vsako dobro pobudo in so velika podpora pri

delu. Oni nam dajejo zelo potrebno diplo-

matsko noto resnosti, kar nam daje v vsakem

primeru veter v hrbet za delo. Največji uspeh

diskusije je poseben interes za delo Kluba, ki

so ga pokazali naši gostje, ki so bili prvič z

nami. To pomeni, da smo samo spremenili

meje nekdanjega dela in da z optimizmom

pričakujemo čas pred nami. Na panelni di-

skusiji smo prekoračili vse roke: za samo

diskusijo, koktejl in za dodatno druženje. Raz-

log je enostaven – gostje so v nas prepoznal

iposlovne partnerje, ki so pripravljeni, da jim

prisluhnejo in sodelujejo. Klubu sem lansko

leto zaželel, da naj bo to novi začetek, ki nam

bo vsem omogočal, da delamo še boljše ter

uspešnejše sodelovanje. Zdaj sem prepričan,

da smo na dobri poti.

BILTEN JUN 2015.

15/29 Na sadržaj

INTERVJU: ZORAN ŽMAVC, finansijski direktor DHL Srbija

DHL je sinonim za poštanske i logističke

usluge širom sveta. Kojim rečima biste

opisali poslovanje DHL-a u Srbiji?

Deutsche Post DHL je de-

finisala strategiju do 2020.

godine u kojoj stoji da je

vizija kompanije da DP DHL

postane logistička kompa-

nija za ceo svet. U skladu

sa tim treba posmatrati sve

usluge DHL-a u transportu i

logistici, bez obzira da li se

radi o Evropskim država-

ma, Kini, Novom Zelandu...

U Srbiji smo usaglašeni sa

vizijom matične kompanije.

Pored usluga ekspresnog

kurirskog međunarodnog

transporta, pružamo i us-

luge u međunarodnom

drumskom, pomorskom i

avio cargo transportu. Mo-

žemo ponuditi i pružanje

usluga distribucije u domaćem saobraćaju,

kao i carinjenje pošiljaka i usluga špedicije.

Logistika je novina, tako da korisnici mogu da

računaju i na usluge skladištenja robe, dos-

tavu u vremenski određenom periodu kao i

transport opasnih materija.

S obzirom na to da imate predstavništva

i u Srbiji i u Sloveniji, koje su prednosti

pri transportu robe i pošiljki putem DHL-a,

koje bi mogle da koriste članovima

Kluba?

DHL Worldwide Express je osnovao kompaniju

1991. godine u Ljubljani i dugo je sedište

kompanije za Zapadni Balkan bilo u Sloveniji.

Za 25 godina zajedničkog rada uspeli smo da

edukujemo korisnike u našim zemljama da

primene rešenja koje nudimo u transportu i

logistici, za razvoj njihovog posla. U tom

smislu klijenti i u Sloveniji i u Srbiji nas

posmatraju kao kariku koja im omogućava

jednostavan izvoz i pojednostavljen uvoz.

Na osnovu istraživanja koje smo sproveli u

decembru prošle godine među članovima

Slovenačkog poslovnog kluba nameće se

zaključak da postoji potreba da se transport

uzoraka i robe između Slovenije i Srbije

pojednostavi i da bude jeftiniji. U 115 anketa

koje su nam vraćene, članovi su tražili kvalitet

usluge uz razumne cene i jednos-tavnost

korišćenja. Upravo radimo na ponudi čla-

novima SPK koja bi trebalo da odgovori na

sva tri zahteva.

DHL je sinonim za poštne in logistične sto-

ritve po vsem svetu. S katerimi besedami

lahko opišete poslovanje DHL-a v Srbiji?

Deutche Post DHL je de-

finirala strategijo do leta

2020, v kateri piše, da je

vizija podjetja, da DP DHL

postane logistično podjetje

za ves svet. V skladu s tem

je potrebno gledati vse

storitve DHL-a v transportu

in logistiki, ne glede na to,

ali gre za evropske države,

Kitajsko, Novo Zelandijo...

V Srbiji smo usklajeni z vi-

zijo matičnega podjetja.

Poleg storitev ekspresnega

kurirskega mednarodnega

transporta, nudimo tudi

storitve v mednarodnem

cestnem, pomorskem in

avio cargo transportu. Ponu-

dimo lahko tudi storitve

distribucije v domačem prometu, kot tudi

carinjenje pošiljk in storitev špedicije. Lo-

gistika je novost, tako da uporabniki lahko

računajo tudi na storitve skladiščenja blaga,

dostavo v časovno določenem obdobju, kot

tudi prevoz nevarnega blaga.

Glede na to da imate predstavništva tako

v Srbiji kot tudi v Sloveniji, katere so

prednosti pri prevozu blaga in pošiljk

prek DHL-a, ki bi lahko bile koristne čla-

nom Kluba?

Leta 1991 je DHL Worldwide Express je usta-

novil podjetje v Ljubljani v Sloveniji, kjer je

bil dolgo časa sedež podjetja za Zahodni

Balkan. V 25 letih skupnega dela smo uspeli

naučiti uporabnike v naših državah, da upo-

rabljajo rešitve, ki jih ponujamo v prevozu in

logistiki za razvoj njihovega dela. V tem smis-

lu stranke v Srbiji in Sloveniji na nas gledajo

kot na povezavo, ki jim omogoča enostaven

izvoz in poenostavljen uvoz.

Na osnovi ankete, ki smo jo lansko leto izvedli

med člani Slovenskega poslovnega kluba, je

zaključek, da obstaja potreba, da je prevoz

vzorcev in blaga med Srbijo in Slovenijo

cenejši in enostavnejši. Na osnovi 115 anket,

ki so nam jih vrnili, so člani iskali kakovostno

storitev z ugodnimi cenami in enostavno upo-

rabo. Zdaj delamo na ponudbi za člane SPK,

ki bi lahko odgovorila na vse tri zahteve.

BILTEN JUN 2015.

16/29 Na sadržaj

BILTEN JUN 2015.

17/29 Na sadržaj

Koji su najčešći problemi prilikom zadr-

žavanja robe na carini na relaciji Slo-

venija–Srbija? Koja rešenja nudi DHL?

Sva uvozna roba podleže standardnim ca-

rinskim procedurama i ne postoje posebni

problemi pri uvozu robe iz Slovenije. Kom-

panija DHL ima status Regulisanog agenta od

strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva

Republike Srbije, koji nam omogućuje direk-

tan pristup našem avionu koji vrši rotacije ka

Srbiji svakog radnog dana. Pored toga, zah-

valjujući bliskoj saradnji sa Upravom carina i

potpisanim Memorandumom o sporazumeva-

nju, DHL je bila prva kompanija u Republici

Srbiji koja ima carinsku ispostavu za ekspre-

sne pošiljke DHL. Odeljenje za carinjenje po-

šiljaka i iskusan tim carinskih zastupnika stoje

na raspolaganju da u najbržem mogućem ro-

ku izvrše procese oslobađanja pošiljaka i ca-

rinjenja poštujući sve propise definisane Ca-

rinskim zakonom Republike Srbije. Pošiljke

malih vrednosti, de minimis, pokloni za fizička

lica i uzorci i reklamni materijal za pravna lica

se oslobađaju odmah po prispeću i dostavljaju

se klijentima u Srbiji istog dana. Pošiljke

većih vrednosti podležu formalnom uvoznom

postupku uz mogućnost carinjenja i istog

dana. Kompanija DHL sarađuje sa Upravom

carine na projektu pojednostavljenja carin-

skog postupanja sa ekspresnim pošiljkama.

DHL važi za kompaniju koja je ekološki os-

vešćena. Da li se i na koji način vaši GO

GREEN programi primenjuju i u Srbiji?

U svojim planovima razvoja objavljenim 2007

godine, kompanija Deutsche Post DHL je de-

finisala da će do 2020. godine smanjiti

emisiju štetnih gasova za 30%. Od kupovine

električnih vozila, implementacije novih zele-

nih tehnologija u operativnim procesima do

edukacije zaposlenih u pravcu zaštite životne

sredine, sve se čini da se ovaj projekat ostva-

ri. Go Green usluga, koja se nudi u Evropi,

podrazumeva da se kompletan proces od pre-

uzimanja do dostave pošiljke obavlja vozilima

i tehnologijom koja je u skladu sa smanjenim

emisijama štetnih gasova. Naši klijenti su

spremni da plate više za takvu uslugu.

Još jedan podatak je vrlo važan za nas. U

poslednjim istraživanjima mladih, 87% ispita-

nika je potvrdilo da želi da radi u društveno

odgovornoj kompaniji. Kako je jedan od os-

novnih stubova DHL-ove kulture motivisanje

zaposlenih, jasno je zašto se ovom pitanju

posvećuje tolika pažnja.

U Srbiji još uvek nemamo rešenja za elek-

trična vozila ali jedan deo dostave trenutno

realizujemo biciklima i segwayem. Centar gra-

Katere so najpogosteje težave pri zadr-

ževanju blaga na carini, ko gre za Srbijo

in Slovenijo? Katere rešitve ponuja DHL?

Vso blago, ki se uvozi, je predmet stan-

dardnih carinskih postopkov in ne obstajajo

posebne težave pri uvozu blaga iz Slovenije.

Podjetje DHL ima status Reguliranega agenta

s strani Direktorata za civilno letalstvo

Republike Srbije, ki nam omogoča direkten

pristop k našemu letalu, ki opravlja rotacije v

Srbiji vsak delovni dan. Poleg tega zah-

valjujoč dobremu sodelovanju s Carinsko

upravo in podpisanim Memorandumom o so-

delovanju, je bilo DHL prvo podjetje v Re-

publiki Srbiji, ki ima carinsko podružnico za

ekspresne pošiljke DHL. Oddelek za carinjenje

pošiljk in izkušena ekipa carinskih zastop-

nikov je na razpolago, da čimprej izvedejo

postopke sprostitve pošiljk in carinjenja,

upoštevajoč vse predpise, definirane s Carin-

skim zakonom Republike Srbije. Pošiljke

manjše vrednosti, de minimis, darila za posa-

meznike, vzorci in reklamni material za prav-

ne subjekte se sprostijo takoj po prihodu in se

dostavljajo strankam v Srbiji isti dan. Pošiljke

večje vrednosti so predmet uradnih uvoznih

postopkov z možnostjo carinjenja še isti dan.

DHL sodeluje s Carinsko upravo pri projektu

poenostavljenega carinskega postopka z eks-

presnimi pošiljkami.

DHL velja za podjetje, ki skrbi za varo-

vanje okolja. Ali in kako se vaši programi

GO GREEN izvajajo v Srbiji?

V svojih razvojnih načrtih, objavljenih v letu

2007, je družba Deutsche Post DHL opre-

delila, da bo do leta 2020 zmanjšala emisijo

škodljivih snovi za 30 %. Nakup električnih

vozil, izvajanje novih zelenih tehnologij v

operativnih procesih, izobrazba zaposlenih v

smeri varovanja okolja, vse to delamo z

namenom, da bi se ta projekt uresničil. Go

Green storitev, ki se ponuja v Evropi, pomeni,

da se celoten postopek od prevzemanja do

dostave pošiljke opravi z vozili in tehnologijo,

ki je v skladu z zmanjšanjem emisije škod-

ljivih snovi. Tudi naše stranke so pripravljene,

da plačajo več za takšno storitev.

Še eno dejstvo je za nas zelo pomembno. V

zadnjih raziskavah o mladih se je 87 % anke-

tirancev strinjalo, da želi delovati v družbeno

odgovornem podjetju. In ker je eden izmed

temeljnih stebrov kulture DHL-a motivacija

zaposlenih, je jasno, zakaj je to vprašanje

pritegnilo toliko pozornosti.

V Srbiji še nimamo rešitev za električna vo-

zila, ampak se en del dostave realizira s kolesi

in segwayem. Center mesta je vedno kurirska

BILTEN JUN 2015.

18/29 Na sadržaj

da je uvek pešačka kurirska ruta, a nabavlja-

mo i savremenu opremu koja ima garancije

smanjenja štetnih emisija gasova. Organizu-

jemo i GoGreen akcije u sklopu programa DHL-a,

Dana volontera, kada preduzimamo različite

aktivnosti koje imaju za cilj očuvanje životne

sredine.

Koje ste interese kao nemačka kompa-

nija prepoznali u članstvu u Slovenačkom

poslovnom klubu? Šta je ono što Klub

nudi, a zbog čega ste vi njegovi članovi?

Nesporno je da mi treba da budemo blizu na-

ših korisnika da bismo razumeli njihove potre-

be. Vaši članovi su ujedno i naši klijenti i mi

pratimo njihove potrebe u transportu i logisti-

ci. U SPK mi vidimo prostor da se kroz nepos-

rednu komunikaciju i druženje sa ostalim čla-

novima generišu nove ideje i projekti. Važno

nam je što SPK pored dela za uzajamno upoz-

navanje klijenata ima i deo edukacije i razgo-

vora sa izvršnim vlastima i vladinim instituci-

jama. Mi koristimo takve skupove da bismo

ukazali na oblasti gde je poboljšanje poslovne

klime na opšte zadovoljstvo moguće.

peš pot in tudi imamo sodobno opremo, ki za-

gotavlja zmanjšanje škodljivih emisij. Orga-

niziramo tudi Go Green ukrepe v okviru pro-

grama DHL-a, dan prostovoljstva, ko izvaja-

mo različne aktivnosti za ohranjanje okolja.

Kakšne interese ste kot nemško podjetje

prepoznali v članstvu v Slovenskem pos-

lovnem klubu? Kaj je to, kar Klub ponuja,

in zakaj ste vi njegovi člani?

Ni dvoma, da bi morali biti blizu naših strank,

da bi razumeli njihove potrebe. Vaši člani so

tudi naše stranke in mi spremljamo njihove

potrebe v transportu in logistiki. V SPK vidimo

prostor, da se skozi neposredno komunikacijo

in druženje z drugimi člani ustvarjajo nove

ideje in projekti. Pomembno nam je to, da

poleg možnosti za medsebojno spoznavanje

bodočih strank obstaja tudi del izobraževanja

ter pogovora z izvršnimi organi in vladnimi

instituciji. Takšna srečanja uporabljamo, da

izpostavimo področja, na katerih je izbolj-

šanje poslovne klime na splošno zadovoljstvo

mogoče.

SAOP

"If you fail to plain, you are planning to fail" - Benjamin Franklin

Preduzeće SAOP doo kao regionalni lider iz oblasti poslovnih programa poziva sva preduzeća

koja se bave trgovinom ili proizvodnjom da u snimku besplatnog seminara pogledaju kako

dobrim planiranjem zaliha izbegnu zamku premalih ali i prevelikih zaliha i u oblasti optimali-

zacije pronađu dodatni prostor za profit.

BILTEN JUN 2015.

19/29 Na sadržaj

AKTUELNOSTI

PETAR VASIĆ: 5 NOVIH PRAVILA MARKETINGA ZA 2015

U svetu digitalnih komunikacija promene su kon-

stanta! Pravila se menjaju iz dana u dan u

novonastalim pravcima, pa ih nije lako sve is-

pratiti niti razumeti. Najbitnije je zapamtiti da su

društvene mreže donele jednu veliku inovaciju u

načinu komuniciranja sa klijentima i korisnicima

– komunikacija je postala dvosmerna! Ovo je

zauvek promenilo svet marketinga i mnoge kom-

panije i dalje ne uspevaju da se snađu u ovom,

više ne toliko novom, svetu društvenih mreža.

Evo nekoliko novih trendova koji će biti domi-

nantni u 2015. godini i saveta kako ih najbolje

iskoristiti pri online promociji vašeg biznisa.

1. Video postaje preferi-

ran sadržaj. U 2015. godini

predviđa se dominacija video

sadržaja na društvenim mre-

žama. Video postovi biće oni

koji izazivaju najviše reakcija

i brzo dostižu postavljene on-

line marketinške ciljeve. Da

je ovaj trend zaživeo govore

nam različite statistike, npr.

broj pregleda Facebook i You-

Tube klipova izjednačio se

krajem prethodne godine. Za

biznise je neophodno da pri-

grle ovu promenu, kako bi

što efikasnije na njoj gradili

konkurentsku prednost (npr.

video evaluacije proizvoda od

strane kupaca, tutorijali itd.)

2. Količina informacija stvara gužvu. Inter-

net je jedna velika baza podataka, a predviđa se

da će do 2020 godine porasti za minimum 600%.

U ovom moru informacija postaje sve teže istaći

se - kao da to već nije bio izazov za kompanije.

Pred njima je težak zadatak diferenciranja od

ostalih i privlačenja pažnje svoje ciljne grupe, što

zahteva izuzetnu inovativnost i povlači sa so-

bom, recimo, stvaranje novih vrsta sadržaja

(npr. interak-tivni video klipovi).

3. SlideShare postaje YouTube za predu-

zeća. Instagram je za Facebook ono što je Sli-

deShare za LinkedIn - ključna društvena mreža

koja omogućava profesionalcima da dele i pro-

nalaze potrebno znanje upakovano u formu pre-

zentacije. SlideShare je mesto gde možete krei-

rati, distribuirati ili gledati prezentacije i odličan

je alat za B2B komunikaciju sadržaja. Dobre pre-

zentacije povećavaju broj pregleda web stranica,

leadova i SEO i obez beđuju svež i koristan

sadržaj. U 2014. godini SlideShare je omogu-

Spremembe so konstanta v svetu digitalnih ko-

munikacij! Pravila se spreminjajo vsak dan v

novonastalih smernicah in ni lahko vsem slediti

niti jih razumeti. Najbolj pomembno si je za-

pomniti, da so socialna omrežja prinesla eno ve-

liko inovacijo v načinu komuniciranja s stranka-

mi in uporabniki, komunikacija je postala dvos-

merna! To je spremenilo svet marketinga za

vedno in veliko podjetij se še ni uspelo prilago-

diti v tem, več kot novem, svetu socialnih om-

režjih. Spodaj je nekaj novih trendov, ki bodo

prevladujoči v 2015 in nasvetov, kako jih najbolje

uporabljati v online promociji vašega poslovanja.

1. Video bo postal prednos-

tna vsebina. V letu 2015 se

napoveduje prevlada video-

vsebin na socialnih omrežjih.

Videoposnetki bodo tisti, ki

povzročajo največ reakcij in

hitro dosegajo zastavljene on-

line marketinške cilje. Raz-

lične statistike nam kažejo, da

je ta trend zaživel, npr. število

ogledov Facebook in YouTube

posnetkov se je izenačil s šte-

vilom ogledov s koncem lans-

kega leta. Za poslovanje je

potrebno, da to novost sprej-

mejo čimprej, da bi na osnovi

nje gradili konkurenčno pred-

nost (npr. videoocenitve izdekov

s strani kupcev, tutorijali ipd.).

2. Količina informacij ustvarja gnečo.

Splet je ena velika baza podatkov in na-

poveduje se, da bo do leta 2020 naraščal za

najmanj 600 %. V tem morju informacij pos-

taja vse težje biti prepoznaven − kot da to že

ni bil izziv za podjetja. Pred njimi je težka

naloga za ločevanje od ostalih in pritegnitev

pozornosti svoje ciljne skupine, kar zadeva

izredno inovativnost in s seboj povleče, re-

cimo, ustvarjanje novih vrst vsebin (npr.

interaktivni video posnetki).

3. SlideShare postaja YouTube za podjetja.

Instagram je za Facebook to, kar je Slide-

Share za LinkedIn − ključno socialno omrežje,

ki omogoča profesionalcem, da delijo in naj-

dejo potrebno znanje spakirano v formo pred-

stavitve. SlideShare je mesto, kjer lahko kre-

irate, distribuirate ali gledate predstavitve in

je odlično orodje za B2B komunikacijo vsebin.

Dobre predstavitve povečajo število pregledov

spletnih stran, leadova in SEO in zagotavljajo

BILTEN JUN 2015.

20/29 Na sadržaj

ćio kreiranje video sadržaja LinkedIn influen-

serima, a u 2015. godini ova opcija će biti dos-

tupna svima.

4. Konverzija na društvenim mrežama

postaje jednostavnija. U ovom trentku

mnoge kompanije se i dalje trude da preko

društvenih mreža samo zainteresuju kupce,

odnosno da ih dovedu na svoju web stranicu

gde mu predstavljaju call to action i sa njim

ulaze u konverzaciju čiji je krajnji cilj prodaja,

što iziskuje dosta truda i vremena. U 2015.

godini predviđa se povećanje kupovina di-

rektno putem društvenih mreža (kupovina

tvitom ili na Pinterestu, klik za uslugu itd.) što

će skratiti put do, ali i olakšati samu kupo-

vinu. Tehnologije koje ovo omogućavaju biće

integrisane u same platforme ili dostupne uz

pomoć third party aplikacija. Na ovaj način

pojednostavljuje se proces kupovine i postaje

mnogo atraktivniji za kupce, čime društvene

mreže dobijaju na značaju za sam biznis.

5. U 2015. godini društvene mreže će nas-

taviti da pronalaze načine kako da navedu

kompanije da koriste njihove advertajzing

programe. Facebook je već počeo da sma-

njuje mogućnosti organiskih postova na

svojoj platformi, a isto se predviđa i za Ins-

tagram (pošto je takođe u vlasništvu Zuc-

kerberga), dok Tweeter uvodi filtere za news

feed, slične onima na Facebook-u. Postaje sve

teže koristiti društvene mreže u marketinške

svrhe bez dodatnih naplata od strane istih. Taj

trend će nastaviti da raste.

Kontakt: petar@vasicmedia.com – 0637569803

večje število pregledov spletne strani, leadova

i SEO ter zagotavljajo svežo in koristno vse-

bino. V letu 2014 je SlideShare omogočal kre-

iranje video vsebin LinkedIn influenserima in

v 2015 bo ta opcija dostopna vsem.

4. Konverzija na socialnih omrežjih

postaja bolj enostavna. V tem času se še

veliko podjetij naprej trudi, da prek socialnih

omrežjih samo zainteresirajo kupce oziroma,

da jih usmeri na svojo spletno stran, kjer mu

predstavljajo call to action in z njim vstopajo

v pogovor, katerega končni cilj je prodaja, kar

zadeva veliko truda in časa. V letu 2015 se

napoveduje povečanje direktnih nakupov prek

socialnih omrežjih (nakupi s tvitom ali na

Pinterestu, klik za storitev itd.), kar bo skraj-

šalo pot in olajšalo sam nakup. Tehnologije, ki

to omogočajo, bodo integrirane v same plat-

forme ali dostopne s pomočjo third party

aplikacij. Na ta način se proces nakupa po-

enostavlja in postaja veliko bolj atraktiven za

kupce, s čimer socialna omrežja pridobivajo

na pomembnosti za sam biznis.

5. V letu 2015 bodo socialna omrežja

nadaljevala z iskanjem načinov, kako da

prepričati podjetja, da uporabljajo njihove ogla-

ševalske programe. Facebook je že začel z

zmanjšanjem možnosti organskih postov na

svoji platformi, in isto se predvideva za Insta-

gram (ker je tudi njegov lastnik Zuckerberg),

medtem ko Tweeter uvaja filtre za news feed,

podobne tem na Facebook-u. Postaja vse tež-

je uporavljati s socialnimi omrežji v marke-

tinške namene brez dodatnih plačil s strani

istih in ta trend se bo nadaljeval z rastjo.

VISAN

BILTEN JUN 2015.

21/29 Na sadržaj

SRPSKO-SLOVENAČKA KULTURNA SARADNJA

PROF. DR MAJA ĐUKANOVIĆ: SLOVENAČKI U SRBIJI

Slovenački jezik se u Srbiji izučava na više

nivoa: na Univerzitetima u Beogradu i Novom

Sadu, u društvima Slovenaca i na različitim

jezičkim tečajevima. Na Filološkom fakultetu

u Beogradu slovenački jezik i kultura studiraju

se na Katedri na opštu lingvistiku, u vidu čet-

vorogodišnjih paralelnih studija, a na Katedri

za srpski jezik i književnost slovenački jezik

se uči dva semestra, kao i na Filozofskom fa-

kultetu u Novom Sadu. Za studije slove-

načkog jezika vlada veliko interesovanje, a

kako tvrde studenti, predavanja i vežbe su

zanimljivi i stečena znanja su korisna.

U okviru lektorata za slo-

venistiku, koji je deo Ka-

tedre za opštu lingvistiku,

često gostuju predavači iz

Slovenije, vodeći slovenisti,

pisci i kulturni pregaoci.

Nastava se odvija uz veliku

podršku Centra za slove-

nački jezik kao drugi/strani

sa Filozofskog fakulteta u

Ljubljani i u saradnji sa

Ambasadom R. Slovenije,

Nacionalnim savetom slo-

venačke nacionalne manji-

ne u Srbiji i Društvom Slo-

venaca Sava iz Beograda.

Studenti učestvuju na kul-

turnim manifestacijama ko-

je organizuje slovenačka

zajednica, pišu i prevode

za različite publikacije i učestvuju na tečaje-

vima slovenačkog jezika u Ljubljani.

U okviru društava Slovenaca u Srbiji slove-

nački jezik predaju dve učiteljice upućene iz

Slovenije i tri honorarna nastavnika iz Srbije.

Nastavu pohađaju deca, omladina i odrasli

slovenačkog porekla, koji učestvuju u životu

slovenačke zajednice u Srbiji i na taj način

čuvaju slovenački jezik i kulturu u ovim

predelima. O kvalitetu nastave brine Zavod za

školstvo R. Slovenije u saradnji sa Službom

za Slovence u dijaspori i različitim stručnim

institucijama. Za decu slovenačkog porekla,

koji su već treća ili četvrta generacija u

inostranstvu i većinom nemaju kontakta sa

Slovenijom, od velikog značaja su bile

stipendije za letnje tečajeve slovenačkog

jezika koje su deci i studentima omogućavala

slovenačka preduzeća. I u Sloveniji postoji

interesovanje za studije srbistike. Na Filo-

zofskom fakultetu u Ljubljani srpski jezik se

Slovenski jezik se v Srbiji poučuje na več rav-

neh: na Univerzah v Beogradu in Novem Sa-

du, v društvih Slovencev in na različnih jezi-

kovnih tečajih. Na Filološki fakulteti v Beo-

gradu se slovenski jezik in kultura študirata

na Oddelku za splošno jezikoslovje, v obliki

štiriletnega vzporednega študija, na Oddelku

za srbski jezik in književnost pa se sloven-

ščina uči dva semestra, ravno tako kot na

Filozofski fakulteti v Novem Sadu. Za študij

slovenščine velja veliko zanimanje, saj so, kot

zagotavljajo študentje, predavanja in vaje

zanimivi in pridobljena znanja so uporabna.

V okviru lektorata za slove-

nistiko, ki je del Oddelka za

splošno jezikoslovje, pogosto

gostujejo predavatelji iz Slo-

venije, vodilni slovenisti, pi-

satelji in kulturniki. Pouk se

udejanja ob veliki podpori

Centra za slovenščino kot

drugi/tuji jezik s Filozofske

fakultete v Ljubljani ter v

sodelovanju z Veleposlaniš-

tvom R. Slovenije, Nacional-

nim svetom slovenske narod-

ne manjšine v Srbiji in Druš-

tvom Slovencev Sava iz Beo-

grada. Študentje sodelujejo

na kulturnih prireditvah, ki

jih organizira slovenska skup-

nost, pišejo in prevajajo za

različne publikacije in se

udeležujejo tečajev slovenščine v Ljubljani.

V okviru društev Slovencev v Srbiji slo-

venščino poučujeta dve učiteljici napoteni iz

Slovenije ter trije učitelji iz Srbije. Pouk

obiskujejo otroci, mladina in odrasli slo-

venskega rodu, ki sodelujejo v življenju

slovenske skupnosti v Srbiji in na ta način

ohranjajo slovenski jezik in kulturo v teh

krajih. Za kakovost pouka skrbi Zavod za

šolstvo Republike Slovenije v sodelovanju z

Uradom za Slovence v zamejstvu in po svetu

ter različnimi strokovnimi inštitucijami. Za

otroke slovenskega rodu, ki so že tretja ali

četrta generacija v tujini in večinoma nimajo

stikov s Slovenijo, so bile zelo pomembne

štipendije za poletne tečaje slovenščine, ki so

jih otrokom in študentom omogočala slo-

venska podjetja. Tudi v Sloveniji obstaja

zanimanje za študij srbščine. Na Filozofski

fakulteti v Ljubljani se srbski jezik študira kot

samostojna študijska smer, za otroke priseljencev

BILTEN JUN 2015.

22/29 Na sadržaj

studira kao samostalna grupa, a za decu

imigranata se u osnovnim školama orga-

nizuje dodatna nastava maternjeg jezika.

Između dve države pos-

toji živa naučna saradnja

i razmena. Godišnje se

objavi više književnih i

stručnih prevoda u oba

smera, organizuju se

brojna pozorišna, muzič-

ka, likovna i druga gos-

tovanja.

Stoleće razvoja nastave

slovenačkog jezika u Sr-

biji prošlo je kroz razli-

čite faze, ali nikada nije

bilo prekinuto. Činjenica

da je lektorat slove-

načkog jezika u Beogra-

du sada najveći slove-

nistički lektorat na svetu,

potvrđuje da smo povezi-

vanjem različitih nivoa i

oblika učenja, pravilno

postavili smernice razvoja. U narednom

periodu očekujemo uspostavljanje bližih

kontakata sa slovenačkim preduzećima i u

saradnji sa njima, formiranje kadrova koji bi

se usavršavali s obzirom na zahteve tržišta.

pa se v osnovnih šolah organizira dopolnilni

pouk materinščine. Med dvema državama

obstaja tudi živa znanstvena izmenjava in

sodelovanje. Letno izide

več knjižnih in strokovnih

prevodov v obeh smereh,

organi-zirajo se številna

gledališka, glasbena, likov-

na in druga gostovanja.

Stoletje dolg razvoj pouka

slovenščine v Srbiji je šel

skozi različne faze, toda

nikoli ni bil prekinjen. Dej-

stvo, da je sedaj lektorat

slovenskega jezika v Beo-

gradu največji slovenistič-

ni lektorat na svetu, pr-ča

o tem, da smo, s povezo-

vanjem različnih ravni in

oblik učenja, pravilno zas-

tavili smernice razvoja. V

naslednjem obdobju pri-

čakujemo vzpostavljanje

tesnejših stikov s sloven-

skimi podjetji in v sodelovanju z njimi, obli-

kovanju kadrov, ki bi se izpopolnjevali glede

na zahteve trga.

ZAKONODAVSTVO

NOVI ZAKONI

Zakonа o utvrđivanju javnog interesa i

posebnim postupcima eksproprijacije i izda-

vanja građevinske dozvole radi realizacije

projekta “Beograd na vodi”

Zakon o inspekciskom nadzoru

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o za-

pošljavanju i osiguranju za slučaj nezapos-

lenosti

Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom

roku

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o

standardizaciji

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o

privatizaciji

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o

pravnoj zaštiti industrijskog dizajna

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o

akcizama

Zakon o potvrđivanju Konvencije o

pojednostavljenju formalnosti u trgovini

robom

BILTEN JUN 2015.

23/29 Na sadržaj

TURIZAM

NA VRHU JADRANA - PORTOROŽ I PIRAN – BERNARDIN GROUP MICE

Dva prelepa grada koja svakom posetiocu

nude potpuno autentičan kulturološki miks -

pod uticajem Severnog Mediterana. Inspirišu i

ističu se kako modernošću tako i fascinant-

nom istorijom.

Bernardin Group MICE je grupa 3 rezorta na

slovenačkoj obali. St. Bernardin, Salinera i

San Simon - 3 rezorta za različite orijentacije,

od 3 do 5 zvezdica, pod istim krovom, za pok-

ret, motivaciju, rukovođenje i materijalizaciju.

St. Bernardin je najveći i najznačajniji kon-

gresni centar u Sloveniji. Kompleks se sastoji

od tri hotela i kongresnog centra sa ukupno

16 multifunkcionalnih dvorana, od kojih naj-

veća može da primi 1100 delegata. Višena-

menska organizacija Centra omogućava na-

jrazličitije događaje. Centar je opremljen

kabinama za simultano prevođenje, VIP so-

bom, kancelarijama, te kuhinjom.

Salinera, okružen mediteranskom vegetacijom je

savršen prostor za sastanke u opuštenom i

prirodnom okruženju, koje kombinuje bioe-

nergiju, prirodu, sport i kulinarstvo. San Si-

mon predstavlja savršenu lokaciju za doga-

đaje pod otvorenim nebom, piknike, sportske

igre ili događjaje organizovane po potrebi.

Dva slovenska bisera, ki obiskovalcem ponu-

jata pristno kulturno mešanico pod vplivom

severnega Sredozemlja. Navdihujeta in iz-

stopata tako z svojo sodobnostjo kot s fas-

cinantno zgodovino.

Bernardin Group je skupina 3 resortov na

slovenski obali. Ponudba obsega 3 hotelske

komplekse v Portorožu, Izoli in Strunjanu s

hoteli in apartmaji kategorije vse od treh do

petih zvezdic.

St. Bernardin najpomembnejši kongresni

center v Sloveniji. Večnamenska zasnova cen-

tra omogoča organizacijo najrazličnejših prire-

ditev. Na voljo je 16 sodobno opremljenih

večnamenskih dvoran. Največja sprejme do

1100 udeležencev. Center je opremljen s

kabinami za simultano prevajanje, vključuje

pa še VIP sobo, Business center, pisarne, ter

banketno kuhinjo.

Salinera, obdan z mediteranskim rastlinjem,

idealen je kraj za dogodke v sproščenem in

naravnem okolju. Združuje bioenergijo, nara-

vo, šport in kulinariko. San Simon v Izoli po

drugi strani predstavlja idealno lokacijo za

izvedbo dogodkov na prostem, kot so pikniki,

športne igre ali prilagojene dogodke.

Više na: www.bernardingroup.si/mice Več na: www.bernardingroup.si/mice

BILTEN JUN 2015.

24/29 Na sadržaj

U GUČI TRUBA NAJBOLJE ZVUČI!

Prestonica trube će i ove godine biti domaćin

brojnim ljubiteljima i poštovacima zvuka ovog

limenog instrumenta. Dragačevski sabor tru-

bača će se održati 55. put od 3. do 9. av-

gusta. Goste koji iz raznih delova sveta pohrle

u Guču, očekuje dobra zabava uz raznovrstan

kulturno-umetnički program. Na finalnom tak-

mičenju trubačkih orkestara koje tradicio-

nalno započinje saborskom himnom „Sa Ov-

čara i Kablara“ nadmetaće se 16 trubačkih

orkestara iz različitih delova Srbije. Na im-

pozantnoj pozornici stadiona u Guči začuće se

i trube Bobana Markovića, Dejana Petrovića i

Dejana Lazarevića, eminentnih umetnika čija

je slava počela upravo pobedom na saboru.

Dobar provod garantuju i koncerti Gorana

Bregovića i Sanje Ilić i Balkanike.

Osim dobrog provoda

tokom festivalskih da-

na Dragačevo ima još

mnogo toga da ponu-

di. Muzej trube u sa-

mom centru Guče od

zaborava čuva tradiciju

trubaštva. U njegovoj

neposrednoj blizini je

Crkva Svetog arhange-

la Gavrila, mesto gde se

trubači prvi put oku-

piše davne 1961. go-

dine. Park osnovne ško-

le u Guči krasi jedinst-

ven muzej kamenih

spomenika, krajputaša, po kome je ovaj kraj i

prepoznatljiv.

Na samo 10 km od Guče, na obroncima pla-

nine Jelice, nalaze se Goračići, selo u kome su

nikla brojna seoska turistička domaćinstva.

Muzej Goračićke bune, svedok je borbe srp-

skih seljaka sa kraja XIX veka za slobodu i

pravdu. Tamo je i najstarija crkva u Dragače-

vu posvećena Rođenju Presvete Bogorodice.

Na planini Jelici nalazi se arheološko nalazište

Gradina, sa ostacima iz doba cara Justinijana I.

Jezero u Vučkovici na 15 km od Guče nalazi

se u prelepom šumskom okruženju i utočište

je brojnih ribolovaca tokom letnjeg perioda.

Nedaleko od Guče između planina Ovčar i

Kablar svoj tok usekla je reka Zapadna Mora-

va, praveći zadivljujuće meandre. Sa njene

leve i desne strane nalazi se ukupno deset

srednjovekovnih manastira i dva sveta mesta.

Boravak u Guči pruža niz mogućnosti za po-

setu brojnim okolnim turističkim destinacija-

ma kao što su Ovčar Banja i Zlakusa, poznata

po jedinstvenoj grnčariji.

Prestolnica trobente bo tudi v tem letu

gostiteljica številnih ljubiteljev in občudo-

valcev zvoka tega instrumenta. 55. Draga-

čevski sabor trubača bo potekal od 3. do 9.

avgusta. Goste, ki z različnih krajev sveta

pridejo v Gučo, čaka dobra zabava s pestrim

kulturnim programom. Na finalnem tekmo-

vanju trobentnih orkestrov, ki se tradicionalno

začne s himno “Z Ovčara in Kablara”, bo tek-

movalo 16 orkestrov iz različnih krajev Srbije.

Na veličastnem odru stadiona v Guči se bodo

slišale tudi trobente Bobana Markovića, De-

jana Petrovića in Dejana Lazarevića, uglednih

umetnikov, katerih slava se je začela z zma-

go na shodu. Dobro zabavo zagotavljata tudi

koncerta Gorana Bregovića in Sanje Ilića in

Balkanike.

Poleg dobre zabave te-

kom festivalskih dne-

vov Dragačevo ponuja

še veliko stvari. Muzej

trobente v mestnem

jedru Guče, ki ohranja

tradicijo trobente. V

njegovi bližini je Cer-

kev Svetega arhangela

Gavrila, mesto, kjer so

se leta 1961 troben-

tači prvič zbrali. Park

osnovne šole v Guči

krasi unikaten muzej

kamnitih spomenikov,

tako imenovanih kraj-putašev, po katerih je ta kraj prepoznaven.

Samo 10 km od Guče, na pobočju gore Jelice,

so Goračići, kjer so nastale številne turistične

kmetije. Muzej Goračićke bune je dokaz o

boju srbskih kmetov s konca XIX. stoletja za

svobodo in pravico. Tam se nahaja tudi naj-

starejša cerkev v Dragačevu, posvečena roj-

stvu Device Marije. Na gori Jelici se nahaja

tudi arheološko najdišče Gradina, z ostanki iz obdobja cesarja Justinijana I.

Jezero v Vučkovici, 15 km oddaljeno od Guče,

se nahaja v čudovitem gozdnem okolju in je

zavetišče številnih ribičev v poletnem obdobju.

Nedaleč od Guče med gorami Ovčar in Kablar,

je reka Zahodna Morava vklesala svoj tok in je

pri tem naredila čudovite meandre. Na njeni

levi in desni strani se nahaja skupaj deset srednjeveških samostanov in dva sveta kraja.

Bivanje v Guči ponuja veliko možnosti za

obisk številnih turističnih destinacij, kot so

Ovčar banja i Zlakusa, znana po edninstve-

nemu lončarstvu.

BILTEN JUN 2015.

25/29 Na sadržaj

BANJSKI KOMPLEKS HEVIZ

BILTEN JUN 2015.

26/29 Na sadržaj

HUNGUEST HOTEL FREZA

BILTEN JUN 2015.

27/29 Na sadržaj

ZDRAV ŽIVOT

DON DON, LIDER U PEKARSKOJ INDUSTRIJI SRBIJE

Tradicionalno najbolji hlebovi

Svi oni koji vode računa o svom zdravlju i is-

hrani dobro znaju da u organizam treba un-

ositi dovoljno hranljivih materija,

ugljenih hidrata, proteina, masti,

vitamina, minerala i vode. Rezul-

tati najnovijih istraživanja uka-

zuju da se redovnim konzumi-

ranjem hleba od ražanog, ječ-

menog brašna ili od integralnih žitarica, koji

je bogat vlaknastim materijama, pomaže pri

prevenciji različitih oboljenja.

Prateći ukuse i potrebe potrošača, kompanija

Don Don obogatila je svoju ponudu Domaćeg

hleba i uvela Susam hleb

sa semenkama. Prav-

ljen po tradicionalnoj

recepturi i produžene

svežine i do četiri da-

na, ovaj hleb sadrži če-

tiri vrste semenki: su-

sam, lan, proso i sun-

cokret koji pomažu zaš-

titi srca i krvnih sudo-

va i odličan su doda-

tak svim obrocima od

žitarica.

Kompanija Don Don

pod brendovima „Na-

še Zrno“ i Tvojih 5 minuta“ u svojih 8 pogona

dnevno proizvodi više oko 400.000 vekni hle-

ba. Za proizvodnju hleba i peciva u pogoni-

ma ove kompanije dnevno se utroši 165 tona

brašna, ili oko 60.000 tona brašna godišnje.

Tradicionalno najboljši kruh

Vsi tisti, ki skrbijo za svoje zdravje in prehra-

no, dobro vedo, v organizem treba vnašati dovolj

hranljivih snovi, ogljikovih hidra-

tov, proteinov, masti, vitaminov,

mineralov in vode. Rezultati naj-

novejših raziskov kažejo, da

lahko z redno uporabo kruha iz

ržene ali ječmenove moke ozi-

roma integralnih žitaric, ki vsebujejo veliko vlak-

nastih snovi, preprečimo nastanek številnih

bolezni.

Ob stalnem spremljanju okusov in potreb pot-

rošnikov je podjetje Don Don še obogatilo

svojo ponudbo Doma-

čega kruha, s kruhom

s sezamom in semeni.

Narejen je po tradici-

onalnem receptu s po-

daljšanim rokom tra-

janja do 4 dni, sestav-

ljen iz 4 vrst različnih

semen: sezam, lan, pros

in sončnica, ki še kako

pomagajo pri zaščiti

srca in ožilja, obenem

pa so odličen dodatek

vsem obrokom iz žitaric.

Podjetje Don Don, pod

blagovno znamko „Naše zrno“ in „Tvojih 5 mi-

nuta“, v svojih 8 proizvodnih obratih proizvede

več kot 400.000 hlebcev kruha. Za proizvod-

njo kruha in peciva v obratih svojega podjetja

dnevno porabi tudi do 165 ton moke, oz. prib-

ližno 60.000 ton letno.

MAGIČNI NAPITAK

Izvor: Blic žena

Mnogi sanjaju da imaju ravan stomak, ali uprkos

dijeti, rigoroznom režimu ishrane i iscrpljujućim

vežbama, nikako ne uspevaju da dođu do želje-

nih rezultata.

Ovaj napitak možete pripremiti svi, a sastoj-

ke verovatno već imate u svom frižideru. Ono

što je sjajno jeste da se ovaj koktel priprema

veoma lako i za bukvalno par minuta.

Sastojci koji će vam biti potrebni su:

- ½ šolje svežih ili smrznutih malina

- 1 grejpfrut

Izvir: Blic žena

Veliko vas sanja, da imate raven trebuh,

ampak kljub dieti, rigorozni prehrani in napor-

nim treningom, vam ne uspe, da bi prišli do

zaželenega rezultata.

Ta napitek lahko pripravi vsak in sestavine

verjetno že imate v hladilniku. Odlično je, da

se ta koktejl pripravlja zelo enostavno in

dobesedno par minutah.

Sestavine, ki jih potrebujete, so:

- ½ skodelice svežih ali zmrznjenih malin

- 1 grenivka

BILTEN JUN 2015.

28/29 Na sadržaj

- ½ jabuke

- ½ kruške

- 1/3 šolje soka od pomorandže

Priprema se tako što

se voće dobro opere i

stavi u blender, a po-

tom se ispasira sve

dok se ne dobije fini

šejk. Dodajte sok od

pomorandže, prome-

šajte i popijte.

Pored toga što je sjaj-

nog i osvežavajućeg

ukusa, ako budete re-

dovno konzumirali ovaj

koktel brzo ćete pri-

metiti rezultate. Uvek

ga pijte ujutru na pra-

zan stomak.

- ½ jabolke

- ½ hruške

- 1/3 skodelice pomorančneg soka

Sadje dobro operite in

ga dajte v mešalnik in

ga potem mešajte vse

dokler ne dobite fine-

ga smutija. Dodajte po-

morančni sok, preme-

šajte in popijte.

Poleg tega, da je od-

ličnega in osvežilnega

okusa, boste, če ga

boste redno pili, hitro

videli rezultate. Vedno

ga pijte zjutraj na pra-

zen želodec.

ODMOR UZ KNJIGU

ALEKSANDAR DIKLIĆ: BEOGRAD – VEČITI GRAD

Za članove Slovenačkog poslovnog Kluba izdavačka kuća SKORDISK je obezbedila

popust od čak 30%!

BILTEN JUN 2015.

29/29 Na sadržaj

Dragi članovi, dragi prijatelji,

LAGUNA i Slovenački poslovni klub vam želi da letnje mesece provedete uz svoje najdraže i

uživajući u lepom vremenu, a dok se odmarate izdavačka kuća vam preporučuje

da pročitate sledeća izdanja: