Embed Size (px)
Citation preview
Fridrih NičeIZABRANA DELA
Naslov originalaDIE FRÖHLICHE WISSENSCHAFT
Friedrich Nietzsche
Copyright © ovog izdanja Dereta doo
FRI DRIH NI ČE
VE SE LA NA U KA
Pre vod s nemačkog Mi lan Ta ba ko vić
Beograd 2015
DERETA
VE SE LA NA U KA
„LA GAYA SCI EN ZA”
Ja sta nu jem u svo joj ku ći,Po dra ža va ti ja ni kad ni kom ni sam znao I sva kog maj sto ra još isme va ju ći Ko ni je se be sa mog isme jao.
Nad svo jim kuć nim vra ti ma
„Pe sni ku i mu dra cu su sve stva ri pri ja telj ske i po sve će ne, svi do ži vlja ji ko ri sni, svi da ni sve tli, svi lju di bo žan ski.”
Emer son
PRED GO VOR DRU GOM IZ DA NJU1.
Ovoj knji zi mo žda ni je po tre ban sa mo pred go vor; i, konač no, osta la bi još sum nja da li ne ko, a da ni je do ži veo neš to slič no, mo že da se pred go vo ri ma pri bli ži do ži vlja ju ove knji ge. Či ni se da je na pi sa na je zi kom ju go vi ne: u njoj su nad me nost, ne mir, pro tiv reč nost, april sko vre me, pa se isto ta ko pod se ća mo na zi mu, ko ja do la zi, ko ja mo ra do ći, a mo žda je već doš la, kao na po be du... Stal no stru ji za hval nost, kao da se upra vo zbi lo ono naj ne o če ki va ni je, za hval nost jed nog ozdra vlje ni ka – jer ozdravlje nje be še to naj ne o če ki va ni je. „Ve se la na u ka”, to zna či sa turna li je1 jed nog du ha, ko ji se str plji vo od u pro jed nom uža snom du gom pri ti sku – str plji vo, stro go, hlad no, po ka zu ju ći se ali bez na de – i ko ga je sa da od jed nom spo pa la na da, na da u zdra vlje, od opi je no sti ozdra vlje nja. Ka kvo je ču do što pri tom iz la zi na sve tlost da na mno go če ga ne ra zum nog i bu da la stog, mno go obe sne ne žno sti, čak pro ćer da no na pro ble me, što ima ju bo dljika sto kr zno, i ko ji sto ga ni su do di ri va ni, mi lo va ni i ma mlje ni. Či ta va ova knji ga je ste upra vo niš ta dru go do uži va nje po sle du gog od ri ca nja i ne mo ći, kli ca nje od ra do sti vra će ne sna ge, po no vo pro bu đe ne ve re u su tra i pre ko su tra, iz ne nad nog oseća nja i pred o se ća nja bu duć no sti, bli skih pu sto lo vi na pred opet otvo re nim mo rem, od opet do zvo lje nih ci lje va u ko je se ve ru je. I šta je sve sa da le ža lo za mnom! Ovaj deo pu sti nje, is cr pljeno sti, ne ve ro va nja, za le đe no sti usred mla do sti, ove umet nu te osta re lo sti na po greš nom me stu, ova ti ra ni ja bo la nad ma še na još ti ra ni jom po no sa, ko ji je od ba ci vao po sle di ce bo la – a po sledi ce su te še nja – ovo ra di kal no usa mlji va nje kao nu žna od bra na
1 Sve ča no sti rim skog bo ga Sa tur na, ko je se odr ža va ju 17. 12, doc ni je 17–23. 12. kao ne ka vr sta kar ne va la. Go spo da i ro bo vi me nja ju ulo gu. (Sve fusnote u tekstu su prevodiočeve.)
Fridrih Niče8
pro tiv bo le sno vi do vi tim po sta log pre zi ra nja lju di, ovo na čel no ogra ni ča va nje na ono gor ko, opo ro, bol no sa zna nje, kao što je to ga đe nje pro pi sa lo, ko je je po ste pe no ni ca lo iz ne ke neo prezne du hov ne di je te i raz ma že nost – ona se na zi va ro man ti ka – po ste pe no je ra sla – ah, ka da bi ne ko sve to mo gao sa o se ća ti! Ali ko bi to mo gao! Ali ko bi to, me đu tim, mo gao još bi mu se ma nje za me ri lo ne go re ci mo lu dost, raz u zda nost, ve se la na u ka – na pri mer pre gršt pe sa ma, pri do da tim ovog pu ta toj knji zi – pe sa ma u ko ji ma se pe snik na teš ko opro stiv na čin ru ga svo jim pe sni ci ma. – Ah, to ni su sa mo pe sni ci i nji ho va le pa „lir ska ose ća nja”, na ko je mo ra da iz li va svoj bes ovaj po no vovas kr sli: ko zna, ka kvu žr tvu tra ži, ko ja će ga ne man pa ro dij ske ma te ri je ukrat ko na dra ži ti? In ci pit tra ge dia2 – sto ji na kra ju ove sum njivene sum nji ve knji ge: ču vaj mo se! Na go veš ta va se neš to neobič no lo še i zlob no: in ci pit pa ro dia3, ne ma sum nje...
2.
– Ali, osta vi mo go spo di na Ni čea, šta nas se ti če što je gospo din Ni če po no vo ozdra vio?... Psi ho log zna za ma lo ta ko privlač nih pi ta nja kao o od no su zdra vlja i fi lo so fi je, i u slu ča ju da se on sam raz bo li, sa svo jom bo leš ću do no si svo ju či ta vu na učnu ra do zna lost. Na i me, pod pret po stav kom da je ne ko lič nost, nu žno i fi lo so fi ja svo je oso be: ali tu po sto ji znat na raz li ka. Kod jed nog to su nje go ve ma ne, ko ji fi lo so fi ra ju, kod dru go ga nje gova bo gat stva i sna ge. Pr vo me je nje go va fi lo so fi ja nu žna, bi lo kao upo riš te, umi re nje, lek, spa se nje, uz di za nje, sa mo o tu đe nje, kod po sled njeg je sa mo le pi luk suz, u naj bo ljem slu ča ju slast tri jumfi ra ju će za hval no sti, što se na kra ju još mo ra upi sa ti u ko smič ka ve li ka slo va poj mo va na ne bu. Ali u dru gom, obič ni jem slu ča ju, ka da ne vo lje po kre ću fi lo so fi ju, kao kod svih bo le snih mi sli la ca
2 Lat. – po či nje tra ge di ja. 3 Lat. – po či nje pa ro di ja.
VESELA NAUKA 9
– i mo žda pre te žu bo le sni mi sli o ci u isto ri ji fi lo so fi je: šta bi va iz sa me mi sli, što na sta je pod pri ti skom bo le sti. To je pi ta nje, što se ti če psi ho lo ga: i tu je eks pe ri ment mo gu ć. Ne dru ga či je nego ka da se put nik, ko ji na me ra va da se u odre đen čas pro bu di, i ta da se mir no pre puš ta snu: ta ko se pre puš ta mo mi fi lo so fi, re ci mo da bi va mo bo le sni, ne ko vre me du šom i te lom bo le sti – mi ta ko re ći pred so bom za tva ra mo oči. I kao što onaj zna da neš to ne spa va, če sto bro ji ča so ve i pro bu di će ga, ta ko ta ko đe mi zna mo da će nas pre sud ni tre nu tak za te ći bud ne – da ta da nešto is ka če i hva ta duh na de lu, mi slim na sla bost ili po vra tak ili pre puš ta nje ili otvrd nu će ili po mra če nje, i ka ko se sve na zi va ju sva bo le sna du hov na sta nja, ko ja u zdra vim da ni ma pro tiv se be ima ju po nos du ha (jer se osta je kod sta re ri me „po no sni duh, paun i konj su tri naj po no sni je ži vo ti nje na ze mlji”). Uči mo se po sle ta kvog sa mo i spi ti va nja, sa mo i sku ša va nja da fi ni jim oči ma gle da mo na sve što se do sa da fi lo so fi ra lo, po ga đa mo bo lje ne go ra ni je ne ho tič ne stran pu ti ce, spo red ne uli ce, od ma ra liš ta, osunča na me sta mi sli, na ko je su pa će nič ki mi sli o ci baš kao pa će ni ci bi li vo đe ni i za vo đe ni. Od sa da zna mo ku da ne sve sno bo le sno telo i nje go va po tre ba vu če duh, uda ra, ma mi – na sun ce, ti ši nu, bla gost, str plje nje, lek, me lem u ne kom smi slu. Sva ka fi lo so fi ja ko ja sta vlja mir vi še od ra ta, sva ka eti ka sa ne ga tiv nim shva tanjem poj ma sre će, sva ka me ta fi zi ka i fi zi ka, što zna za fi na le, ko nač no sta nje ne ke vr ste, sva ka pre te žno estet ska ili re li gi o zna po tre ba da se sa stra ne, sa one stra ne, iz nad sme pi ta ti da li to ni je bi la bo lest što je na dah nu lo fi lo so fe. Ne sve sno pre ru ša va nje fi zi o loš kih po tre ba pod ogr ta čem objek tiv nog, ide al nog, či stodu hov nog ide da le ko do uža sa va nja – i do sta če sto sam se pi tao ni je li fi lo so fi ja, u ve li kom, uopšte bi la sa mo ne ko iz la ga nje te la i ne spo ra zum te la. Iza naj vi ših vred no sti su do va, što su do sa da vo di li isto ri ju mi sli, na la ze se skri ve ni ne spo ra zu mi te le sne priro de, bi lo po je di na ca, bi lo sta le ža ili či ta vih ra sa. Mo že mo sve one sme le lu do sti me ta fi zi ke po seb no, nje ne od go vo re na pi ta nje
Fridrih Niče10
o vred no sti bi ća, sma tra ti naj pre uvek kao simp to me od re đe nih te la; i ako se u ta kvim afir ma ci ja ma ili ne ga ci ja ma sve ta, đu tu re, na uč no od me re no, ne na la zi ni zr no smi sla, on da ipak isto ri ča ru i psi ho lo gu da ju uto li ko dra go ce ni je mi go ve, kao simp to me, kao što smo re kli, te la nje go vog uspe ha i ne u spe ha, nje go ve pu no će, mo ći, nje go vog ap so lu ti zma (Selbsthe rr lic hke it) u isto ri ji, ili pak nje go vih ko če nja, umo ra, osi ro ma še nja nje go vog pred o se ća nja kra ja, nje go ve vo lje za kra jem. Ja još uvek oče ku jem da će ne ki fi lo sof ski le kar u iz u zet nom smi slu re či, ta kav za ko jim tre ba da ide pro blem opšteg zdra vlja na ro da, vre me na, ra se i čo ve čanstva – jed nom ima ti hra bro sti da mo ju sum nju do ve de do kra ja i da se usu di na re če ni cu: da kod či ta vog fi lo so fi ra nja do sa da uopšte ni je bi lo re či o „isti ni”, ne go o ne čem dru gom, re ci mo o zdra vlju, bu duć no sti, ra stu, mo ći, ži vo ta...
3.
– Po ga đa te da ne že lim sa ne za hval noš ću da se opro sti mo od onog vre me na ne iz le či ve teš ke bo le sti, či ji do bi tak ni danas ni je za me ne is cr pljen: kao što sam sa svim sve stan u če mu uopšte imam pred nost u svom pro men lji vom zdra vlju. Fi lo sof ko ji je pro šao kroz mno ga zdra vlja i još uvek pro la zi, ta ko đe je pro šao kroz isto ta ko mno ge fi lo so fije: on upra vo ne mo že druga či je ne go da svo je sta nje sva kog pu ta pre tva ra u naj du hov nijoj for mi i da lji ni – ta veš ti na tran sfi gu ra ci je je ste baš fi lo so fi ja. Mi fi lo so fi ne ma mo slo bo du da odva ja mo du šu od te la, kao što na rod odva ja, još ma nje ima mo slo bo du da odva ja mo du šu od du ha. Mi ni smo ža be sa hlad nom utro bom ko je mi sle, ni smo apa ra ti za objek ti vi ra nje i re gi stro va nje – mi mo ra mo stal no rađa ti na še mi sli iz na še bo li i kao maj ka im da va ti sve što ima mo u na ma od kr vi, sr ca, va tre, za do volj stva, stra sti, mu ke, sa ve sti, sud bi ne i zle ko bi. Ži ve ti – to za sve nas zna či; ono što je smo, stal no pre tva ra ti u sve tlost i pla men, ta ko đe sve što nas po ga đa,
VESELA NAUKA 11
mi uopšte ne mo že mo dru ga či je. A što se ti če bo le sti, zar ne ćemo sko ro bi ti u is ku še nju da pi ta mo da li uopšte mo že mo bi ti bez nje? Tek ve li ka bol je po sled nji oslo bo di lac du ha, kao majstor ve li ke sum nje, ko ja od sva kog U či ni jed no X, pra vo X, to jest pret po sled nje slo vo pred po sled njim... Tek ve li ka bol, ona dru ga spo ra bol, ko ja ima vre me na, u ko joj smo ta ko re ći spalje ni kao sa ze le nim dr ve tom, go ni nas fi lo so fe da se spu sti mo u na šu po sled nju du bi nu i da sa se be stre se mo sve po vere nje, sve do bro ćud no, za vi je no, bla go, osred nje, gde smo mo žda pre to ga po sta vi li na šu čo več nost. Sum njam da ta kva bol „po boljša va” – ali znam da nas pro du blju je. Ako se sa da na u či mo da joj su prot sta vlja mo naš po nos, naš pre zir, na šu ja či nu vo lje i da se po na ša mo kao In di ja nac, ko ji se, ma ko li ko da je gad no mu čen, re van ši ra zlo bom svog je zi ka; bi lo da se pred bo lom po vla či mo u ono ori jen tal no niš ta – to se na zi va nir va na – u ne mo, uko če no, glu vo sa mopre da va nje, sa moza bo ra vlja nje, sa moga še nje; iz ta kvih du gih opa snih ve žbi vla sti nad so bom iz la zi mo kao dru gi čo vek, sa ne ko li ko zna ko va pi ta nja vi še, pre sve ga sa vo ljom, da ubu du će vi še, du blje, stro že, tvr đe, go re, ti še pi ta mo ne go što smo do sa da pi ta li. Po ve re nju u ži vot došao je kraj: sam ži vot je po stao pro blem. Ne po miš ljaj mo da je ti me ne ko nu žno po stao set ni kom! Čak lju bav pre ma ži vo tu je još mo gu ća – sa mo se dru ga či je vo li. Lju bav pre ma ne koj že ni iza zi va kod nas sum nju... Draž sve ga pro ble ma tič nog, ali ra dova nja X kod ta kvih du hov ni jih, odu ho vlje ni jih lju di je pre ve li ka da se ta ra dost ne zbi ja stal no kao ne ki sve tli žar nad svom nevo ljom pro ble ma tič nog, nad svom opa snoš ću ne si gur no sti čak nad lju bo mo rom ono ga ko ji vo li. Mi po zna je mo no vu sre ću...
4.
Na kra ju, da ono naj hit ni je ne osta ne ne re če no, vra ća mo se iz ta kvih po no ra, ta ko đe iz ta kve ne iz le či ve bo le sti teš ke
Fridrih Niče12
sum nje, no vo ro đe ni, ski nu tog svla ka, ška klji vi ji, zlob ni ji, sa fini jim uku som za ra dost, sa ne žni jim je zi kom za sve do bre stvari, sa ve se li jim ču li ma, sa dru gom opa sni jom ne vi noš ću u ra dosti, ujed no de ti nja sti ji i sto pu ta ra fi ni ra ni ji ne go što smo ikad bi li ra ni je. Ah, ka ko je ne kom uži va nje od sa da od vrat no, gru bo tu po mr ko uži va nje, ka ko ga ina če raz u me ju oni ko ji uži va ju, na ši „obra zo va ni”, na ši bo ga ti i vla sto drš ci! Ka ko zlob no od sada slu ša mo ve li ki va šar ski bum bum, či me „obra zo va ni čo vek” i ve le gra đa nin da nas kroz umet nost, knji gu i mu zi ku, po mo ću du hov nih na pi ta ka puš ta da ga si lu ju na ‘du hov na uži va nja’! Kako nas sa da uši bo le od po zo riš ne dre ke stra sti, ka ko je na šem uku su po sta la stra na či ta va ro man ti čar ska po bu da i zbr ka ču la, ko ju vo li obra zo va na sve ti na, za jed no sa nje nim aspi ra ci ja ma za uz vi še nim, vi so kim, na stra nim! Ne, ako je na ma ozdra vlje ni cima uopšte po treb na još ne ka dru ga umet nost, on da je to dru ga umet nost – ru ga ju ća, la ka, pro la zna, bo em ski ne sme ta na, božan ski veš tač ka umet nost, što kao sve tli pla men li že bez o blač no ne bo! Pre sve ga: umet nost za umet ni ke, sa mo za umet ni ke! Iza to ga bo lje raz u me mo ono što je za to pr vo po treb no, ve dri na, sva ka ve dri na, mo ji pri ja te lji, čak kao umet nik – ja bih to doka zao. Mi sad neš to pre do bro zna mo, mi po zna va o ci: ah, ka ko od sa da uči mo da do bro za bo ra vlja mo, do bro da nezna mo, kao umet ni ci! A što se ti če na še bu duć no sti: teš ko da će nas po no vo na ći na sta zi onih egi pat skih mla di ća, ko ji no ću či ne hram ne si gur nim, gr le ki po ve i ski da ju veo, ot kri va ju, že le da obe lo da ne uopšte sve što se iz do brih raz lo ga dr ži skri ve no. Ne, taj loš ukus, ta vo lja za isti nom, „isti nom po sva ku ce nu”, to mla da lač ko lu di lo u lju ba vi pre ma isti ni – na ma je mr sko; za to smo su vi še is ku sni, pre o zbilj ni, pre ve se li, su vi še iz go re li, su vi še du bo ki... Ne ve ru je mo vi še u to da isti na još osta je isti nom ka da joj se ski ne veo; mi smo do volj no ži ve li da u to ve ru je mo. Da nas za nas va ži kao stvar pri stoj no sti da se ne vi di sve na go, da se ne pri su stvu je sve mu, da se ne že li sve raz u me ti i „zna ti”. „Da li je
VESELA NAUKA 13
isti na da je dra gi Bog svu da pri su tan?” – upi ta la je jed na de vojči ca svo ju maj ku: ‘a to sma tram ne pri stoj nim’ – mig za fi lo so fe! Tre ba lo bi vi še poš to va ti stid, iza ko ga se pri ro da skri la, iza zago net ki i ša ro li kih ne iz ve sno sti. Mo žda je isti na ne ka že na, ko ja ima raz lo ge, svo je raz lo ge da ne do pu sti da bu de vi đe na? Mo žda je nje no ime, da ka že mo grč ki, Ba u bo?... Ah, ti Gr ci! oni su zna li da ži ve: za to je po treb no osta ti hra bar kod po vr ši ne, kod na bora, kod ko že, obo ža va ti pri vid, ve ro va ti u ob li ke, i zna ke u re či, u či tav Olimp pri vi da! Ti Gr ci be hu po vrš ni – iz du bi ne! I zar se mi upra vo na to ne vra ća mo, mi sme li lju di du ha, ko ji smo se us pe li na naj vi ši i naj o pa sni ji vrh sa daš nje mi sli i za gle da li smo oda tle, ko ji smo oda tle gle da li do le? Zar ni smo upra vo u to me Gr ci? Obo ža va o ci ob li ka, zvu ko va, re či? Baš za to – umet ni ci?
Ru ta kod Đe no ve u je sen 1886.
„ŠA LA, LU KAV STVO I OSVE TA”
PRED I GRA U NE MAČ KIM RI MA MA1
1 Pre pev Vi to Mar ko vić.
1.
Po ziv
Uzmi te mo ju hra nu, je da či,Su tra će vam pri jat bo lje,A već pre ko su tra do bro!Ho će te li tad još vi šeMo jih se dam sta rih stva ri Used mo stru či će mi no vu hra brost.
2.
Mo ja sre ća
Ka da sam tra že nja tru dan po sta jao. Na u čih se na la že nju.Otkad me je ve tar po bi jao,Na sve ve tro ve je dra mi se pe nju.
3.
Od va žan
Ko paj du bo ko ta mo gde sto jiš! Do le je iz vo ra rad!Ne ka se mrač nja ka po vik ori: „Ta mo je stal no – ad!”
Fridrih Niče18
4.
Di ja log
A. Be jah li bo lan? Da li sam zdrav? I ko moj le kar be še pra vi?Ka ko sve to za bo ra vih:
B. Tek sa da mi slim da si zdrav,Jer zdrav je ko za bo ra vi.
5.
Pu ni ma vr li ne
I na šim vr li na ma tre ba no ge la ko da se di žu, Kao Ho me ro vi sti ho vi mo ra ju da do đu i da lje
da idu!
6.
Svet ska mu drost
Ne za dr ža vaj kret!Ne kro či pre vi so ko!Sa po lu vi si ne svet Naj lep še gle da ti oko.
7.
Va de me cum – va de te cum2
Moj je zik i go vor te ta ko,Sle diš me, pra tiš me ta ko?Ti ver no pra tiš se be sa mo:Ta ko me sle diš – La ga no! La ga no!
2 Lat. – po đi sa mnom – po đi sa so bom!
VESELA NAUKA 19
8.
Kod tre ćeg ski da nja svla ka
Već mi se kri vi i pr ska ko ža,Već no vom te žnjom vri je,Ko li ko ze mlja va ri ti mo žeZa ze mlju u me ni zmi je.Već pu zim iz me đu tra ve i ste ne, Gla dan na kri vom pu tu sme ten,Da je dem ono što stal no je dem,Tu zmij sku hra nu, ze mljo, te be!
9.Mo je ru že
Da! Mo ja sre ća te ži da usre ći,Ta sva ka sre ća že li da usre ći!Da li će te se mo jih ru ža od re ći?
Mo ra te se svi ti i skri ti li ca Iz me đu ste ne i tr no vih ži vi ca,Če sto li za ti svo je pr sti će!
Jer pec ka nje pri ja baš mo joj sre ći, Jer zlo be go de baš mo joj sre ći!Da li će te se mo jih ru ža od re ći?
10.Pre zi rač
Mno go šta puš tam da se va lja, pa da, I pre zi ra čem na zi va te me sto ga.Iz pre pu nih ku pa ko tu pi je sa da? Pu sti te mno go šta da se va lja, pa da, Go re na vi na ne mi sli te mno ga.
Fridrih Niče20
11.Po slo vi ca ka že
Oš tro i bla go, gru bo i što si ja, Pri sno i ret ko, pr lja vo i či sto.Lu da i mu dra ca sa sta nak taj:Sve sam to i ho ću da bu dem, znaj, Ujed no go lub, svi nja i zmi ja!
12.Jed nom pri ja te lju sve tlo sti
Ne že liš li da za mo riš ču la i oči,I za sun cem u sen ci br zo kro či.
13.
Za ple sa če
Gla dak led Je ra ja svetOnom ko do bro ple sa ti sme.
14.
Va lja ni
Bo lje iz či ta ve šu me ne pri ja telj stvo,Ne go pre so va no pri ja telj stvo.
15.
Rđa
I rđa je po treb na: oš tri na ni je do sta!Ina če stal no ka žu za te: „On pre mlad osta!”
VESELA NAUKA 21
16.
Na vi še
„Na breg da se pop nem, ti mi re ci ka ko?” „Kro či sa mo go re, ne mi sle ći na to!”
17.
Iz re ka sil ni ka
Tog stal nog ku ka nja oka ni se žal nog! Uzi maj, mo lim te, uzi maj stal no!
18.
Uske du še
Uske du še mr ske su mi to:Tu ne ma ni čeg do brog, sko ro ni čeg zlog.
19.
Ne volj ni za vod nik
Iz ba ci za za ba vu reč pra znu kô pe na Na sum ce – a ipak zbog to ga pa de že na.
20.
Za raz ma tra nje
Dvo stru ku bol lak še je pod no si ti,Ne go jed nu bol: ho ćeš li je no si ti?
Fridrih Niče22
21.
Pro tiv oho lo sti
Ne pra vi se va žan, jer ubod sa mo ma li Uči nit će da pr sneš i da se sva liš.
22.
Muš ka rac i že na
„Ugra bi se bi že nu ko ja ti sr cem vla da!”Ta ko mi sli muš ka rac, že na ne gra bi već
pot kra da.
23.
Tu ma če nje
Ako se be tu ma čim, ula zim u to:A ipak ne mo gu bi ti tu mač svoj.Ali ko se pe nje sa mo pu tem svo jim, Na sve tli je sve tlo sli ku mo ju no si.
24.
Lek za pe si mi ste
Zaš to se tu žiš da ti niš ta uku sno ni je?Zar još uvek, dru že, sta re bu be snu ješ?Ču jem te ka ko hu liš, bu čiš i plju ješ – Pri to me gu bim str plje nje i sr ce mi bi je. Sle di me, pri ja te lju! Ne moj da se kri ješ! Pro gu taj de be lu kra sta vu ža bu. Tu je.Br zo i ne gle da juć’, da dru ge mi sli ku ješ!To će ti bi ti po moć od lo še pro ba ve da blju ješ!
VESELA NAUKA 23
25.
Mol ba
Po zna jem svest lju di mno go I ne znam ko bi sam bi ti mogô!Oko je mo je su vi še bli zu me ni – Ja ni sam to što vi deh, vi de ti že lim. Hte doh već bo lje da ko ri stim se bi,Ka da bih mo gao da lje da se dim.Ne ta ko da le ko kô duš man moj tu! Da le ko već se di naj bli ži mi drug – No iz međ’ tog i me ne baš sre di na sto ji! Da li po ga đa te zaš to vas ja mo lim?
26.
Mo ja čvr sti na
Ja mo ram pre ko ste pe ni ka sto,Na vi še mo ram, ču jem krik vaš: „Hoj, Ti si baš čvrst! Od ka me na da li smo?” Ja mo ram pre ko ste pe ni ka sto,A ni ko živ ne će da bu de to.
27.
Put nik
Nig de sta ze vi še, Bez dan uo ko lo, vla da tiš! Ta ko si hteo! Od sta ze tvo ja se vo lja uda lji!Pa, put ni če, u re du! Sa mo gle daj hlad no i
ja sno!Iz gu bljen si, ve ru ješ li da je opa sno?
Fridrih Niče24
28.Ute ha za po čet ni ke
Gle daj te de te, svi nje oko nje ga, Ne moć no, no žnih pr sti ju svi je nih! Mo že da pla če, sa mo da ri da – Da li će na u či ti da sto ji i ide? Od va žno! Sko ro, ja se ne bo jim, Mo ći će te de te vi det’ ka ko igra!Kad sta ja lo bu de na no ga ma svo jim, Sta ja će na gla vi isto kao či gra.
29.Zve zda ni ego i zam
Kad bih ko tr ljo okru glo bu re za se.Ne se be ra di sa mog ne pre kid no, či nim, zna se; Ka ko bih dr žo da se ne spa lim,Za sun cem ju re ći jar kim?
30.Sle de ći
Bli žnje ga svo ga bli zu ne že lim, Ne ka se da le ko, u vi si nu se li! Ka ko bi ina če po sto zve zda me ni?
31.Pri kri ven sve tac
Da nas ne tla či tvo ja sre ća,Oko se vraš ke stva ri me ćeš,Đa vo lje ru ho, đa vo lju ša lu.Ali za lud! Po gle dom ne ćeš Pri krit sve tost svo ju (ne) ma lu.
VESELA NAUKA 25
32.Ne slo bod ni
A. On sto ji, slu ša: ko mo že da ga zbu ni? Šta ču je pred uši ma da mu zu ji?Šta be še što ga zba ci tad?
B. Ko sva ko što no sa še lan ce ne kad,On svu da ču je la na ca zve ket.
33.Usa mlje nik
Mr sko mi je da sle dim, ne ko da me vo di.Da slu šam! Ne! Al’ ne da ru ko vo di!Ko se bi ni je stra šan ni kog ne pla ši:I sa mo onaj ko ji pla ši mo že dru ge da pred vo di. Mr sko mi je već sa mog se be da vo dim!Vo lim ko ži vo ti nje u šu mi i vo di,Za iz ve sno vre me ne kud da ho dim,U lu ta nju mi lom mo zga juć’ da ču čim, Iz da le ka naj zad da me vu če ku ći Sa mog se be se bi da za ve dem vo lim.
34.Se ne ca et hoc ge nus om ne3
To pi še li i pi še svo je ne sno sno Mu dro la ri fa ri,4
Kao da va ži pri mum scri be re,De in de phi lo sop ha ri.5
3 Se ne ka (Lu ci je Anej Se ne ka, ži veo u pe ri o du 4–65. – rim ski fi lo sof i književ nik) i či tav ovaj rod.
4 La ri fa ri – bu da laš ti ne. 5 Lat. – pr vo pi sa ti a za tim fi lo so fi ra ti.
Fridrih NičeVESELA NAUKA
Za izdavača
Dijana Dereta
Glavni urednik
Aleksandar Šurbatović
Likovnografička oprema
Milan Bogdanović
Lektura / Korektura
Dijana Stojanović
Prvo DERETINO izdanje
ISBN 9788673469904
Tiraž1000 primeraka
Beograd 2015.
Izdavač / Štampa / PlasmanDERETA doo
Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beogradtel./faks: 011 23 99 077, 23 99 078
www.dereta.rs
Knjižare DERETAKnez Mihailova 46, tel.: 011 26 27 934, 30 33 503
Banovo brdo, Dostojevskog 7, tel.: 011 30 58 707, 35 56 445
CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град
НИЧЕ, Фридрих, 18841900
ISBN 9788673469904
