Monitoring LGBT sadržaja u medijima za 2018. godinu

Monitoring LGBT sadržaja u medijima za 2018. godinu

1


2

Gej lezbejski info centar

www.gayecho.com

[email protected]

064 14 27 840

Vođa projekta

Predrag Azdejković

Analiza medijskog sadržaja

Daniela Simonovski

Press clipping

Real Time Clipping

Izveštaj je objavljen u okviru projekta

„Unapređenje profesionalnih i etičkih standarda pri izveštavanju o LGBT populaciji“

koji je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja.


3

Antidiskriminacioni normativni okvir u Srbiji u oblasti medija i LGBT prava

Medijski prostor Srbije je regulisan sa nekoliko zakona od kojih izdvajamo one relevantne za oblast

LGBT prava.

Zakon o javnom informisanju i medijima

Javno informisanje se ostvaruje se putem medija, a zakonom se pre svega uređuje način ostvarivanja

slobode javnog informisanja, načela javnog informisanja, javni interes u javnom informisanju, položaj

urednika, i novinara itd.

Zakonom je izričito predviđena zabrana distribucije informacije ili drugog medijskog sadržaja, na

predlog nadležnog javnog tužioca, a po odluci suda, ako je to neophodno u demokratskom društvu i

ako se u informaciji poziva na akt neposrednog nasilja prema licu ili grupi na osnovu rase, nacionalne

pripadnosti, političke pripadnosti, veroispovesti, seksualne opredeljenosti, invaliditeta ili drugog

ličnog svojstva, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna i nepopravljiva posledica čije

se nastupanje ne može sprečiti na drugi način.

Zakon reguliše i govor mržnje: Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u

medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog

pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili

drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Zakon o elektronskim medijima

Ovim zakonom uređuju se, u skladu sa međunarodnim konvencijama i standardima, organizacija i

rad Regulatornog tela za elektronske medije, uslovi i način pružanja audio i audio‐vizuelnih medijskih

usluga, uslovi i postupak za izdavanje dozvola za pružanje audio i audio‐vizuelnih medijskih usluga i

druga pitanja od značaja za oblast elektronskih medija.154 Zakon je predvideo da se njegove

odredbe tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, u skladu sa načelima Ustava

Republike Srbije, zakona kojim se uređuje oblast javnog informisanja i važećim međunarodnim

standardima u oblasti ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru

njihovo sprovođenje.

Zakonom je propisana obaveza poštovanja ljudskih prava, a naročito dostojanstvo ličnosti,156 kao i

zabrana govora mržnje. Regulator se stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži

informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilje zbog

rase, boje kože, predaka, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja,

pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti,

zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda,

članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih

ličnih svojstava.

Zakon o javnim medijskim servisima

Ovim zakonom uređuje se, u skladu sa evropskim standardima i međunarodnim dokumentima u

oblasti elektronskih medija, rad javnih medijskih servisa i to Javne medijske ustanove “Radio‐

televizija Srbije” i Javne medijske ustanove “Radio‐televizija Vojvodine”, njihova delatnost i načela na


4

kojima se zasniva obavljanje delatnosti, javni interes koji ostvaruju, javnost rada, način izbora organa

i njihova nadležnost, donošenje akata, kao i obezbeđivanje sredstva za rad i način njihovog

finansiranja.

Javni medijski servis kroz svoje programske sadržaje ostvaruje javni interes u koje spada i poštovanje

i predstavljanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, demokratskih vrednosti i institucija i

unapređivanje kulture javnog dijaloga; poštovanje privatnosti, dostojanstva, ugleda, časti i drugih

osnovnih prava i sloboda čoveka; zadovoljavanje potreba u informisanju svih delova društva bez

diskriminacije, vodeći računa naročito o društveno osetljivim grupama kao što su deca, omladina i

stari, manjinske grupe, osobe sa invaliditetom, socijalno i zdravstveno ugroženi i dr.160

Zakon o oglašavanju

Zakon o oglašavanju zabranjuje podsticanje diskriminacije tj. da oglasna poruka, neposredno ili

posredno, podstiče diskriminaciju po bilo kom osnovu, a posebno po osnovu uverenja, nacionalne,

etničke, verske, rodne ili rasne pripadnosti, političkog, seksualnog ili drugog opredeljenja,

društvenog porekla, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti, ili psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Zakonom je takođe zabranjeno da se oglasnom porukom podstiče ponašanje koje ugrožava zdravlje

ili bezbednost primaoca oglasne poruke, a naročito: scene nasilja i destrukcija objekata i prirode,

osim u cilju suzbijanja takvog ponašanja; prikazi koji mogu da izazovu strah i agresivnost; seksualno

uznemiravanje, prikazano kao prihvatljivo, poželjno ili uobičajeno društveno ponašanje; prikazivanje

maloletnika u vezi sa seksualnošću, kao i muškaraca i žena kao dečaka ili devojčica sa seksualnim

odlikama odraslih.

Podzakonski akti u oblasti medija

Kodeks novinara Srbije

Kodeks je usvojen od strane UNS‐a i NUNS‐a kao etički standard profesionalnog postupanja

novinara. Njime je, između ostalog, propisana odgovornost novinara koji je, pre svega, odgovoran

svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a

posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa.

Kodeks predviđa da se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo

koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja.

• Novinar treba da izvesti urednika ukoliko se njegovi lični, ekonomski, politički i drugi interesi

prepliću sa profesionalnim dužnostima.

• Novinarska profesija je nespojiva sa širenjem bilo koje vrste: polnih, rodnih, etničkih, rasnih,

socijalnih, ili verskih stereotipa. Predrasude koje novinari privatno imaju, ne smeju da budu

emitovane/objavljene ni u kakvom kontekstu, ni otvoreno, ni prikriveno.

• Nedopustivo je kolokvijalno, pogrdno i neprecizno nazivanje određene grupe.

• U izveštajima o krivičnim delima, nacionalna, rasna, verska, ideološka i politička pripadnost, kao i

seksualno opredeljenje, socijalni i bračni status osumnjičenih lica ili žrtava, pominju se samo u

slučaju kada su opredeljenja, pripadnost ili status u neposrednoj vezi s vrstom i prirodom počinjenog

krivičnog dela.

• Novinaru je zabranjeno da koristi neprimerene, uznemiravajuće, pornografske i sve druge sadržaje

koji mogu imati štetan uticaj na decu, kao što je dužan da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece,

žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa.


5

Tokom 2015. godine, doneta su dva pravilnika kojima se uređuje zaštita u oblasti pružanja medijskih

usluga.

Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga

Pravilnikom se uređuje način ispunjavanja obaveza Regulatornog tela za elektronske medije i

pružalaca medijskih usluga u vezi sa načinom emitovanja programskih sadržaja koji mogu naškoditi

fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika, u vezi sa učešćem maloletnika u programu i

objavljivanjem informacija koje se neposredno ili posredno odnose na maloletnika, kao i u pogledu

obaveštavanja o pritužbama zbog nepoštovanja pravila o zaštiti maloletnika i davanja mišljenja o

usklađenosti programskog sadržaja sa pravilima o zaštiti maloletnika.

Pravilnik reguliše diskriminatorno postupanje, a kao zabranjene osnove za diskriminaciju izričito

navodi i pol, rodni identitet i seksualnu orijentaciju.

Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga

Pravilnikom se bliže se uređuju način ispunjavanja obaveza pružalaca medijskih usluga u vezi sa

poštovanjem prava na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje, dostojanstva ličnosti, prava na

privatnost, pretpostavke nevinosti i prava na pravično suđenje i slobode misli, savesti i veroispovesti.

Pravilnik nameće obavezu poštovanja ljudskih prava171; dostojanstva ličnosti učesnika u programu,

zabranu govora mržnje. Pružalac medijske usluge ne sme objaviti programski sadržaj koji sadrži

informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv

lica ili grupe lica zbog njihovih (stvarnih ili pretpostavljenih) ličnih svojstava, a između ostalih i zbog

pola, rodnog identiteta i seksualne orijentacije.

Izvor: Labris


6

Ministarstvo kulture i informisanja

Uloga u životu LGBT osoba

Različita istraživanja ukazuju na rasprostranjenost predrasuda i stereotipa, kao i izraženu socijalnu

distance građana Republike Srbije prema LGBTI+ građanima (7, 8). Kako javno mnjenje u velikoj meri

zavisi od sadržaja koji se iznose u medijima, a kako je Ministarstvo kulture i informisanja zaduženo za

sprovođenje zakona u oblasti javnog informisanja i praćenje rada ustanova javnog informisanja, ono

treba da preuzme ključnu ulogu u smanjenju predrasuda i stereotipa prema LGBTI+ građanima i

generalno unapređenje položaja LGBTI+ građana u društvu. Osim kroz rad na unapređenju javnog

informisanja, Ministarstvo za kulturu i informisanje može da inkluziju LBGTI+ građana podrži i kroz

podršku kulturnog i umetničkog stvaralaštva koje promoviše toleranciju i prava LBGTI+ građana,

različitost i ispoljavanje identiteta LGBTI+ građana i time isto tako doprinese promeni klime u

društvu. U daljem tekstu prvo će biti predstavljene mogućnosti rada ovog ministarstva u oblasti

javnog informisanja, a zatim kulture.

Javno informisanje i mediji

Zakon o javnom informisanju i medijima predstavlja dobru osnovu za zabranu diskriminacije, i

eksplicitno zabranjuje govor mržnje i diskriminaciju u odnosu na bilo koje lično svojstvo . Ovaj zakon

isto tako kao javni interes u oblasti javnog informisanje eksplicitno prepoznaje razvoj ljudskih prava i

demokratije, slobodni razvoj ličnosti, kao i slobodu izražavanja ideja i mišljenja (član 15).

Ministarstvo kulture i informisanja u oblati javnog informisanja i medija može na različite načine da

doprinese inkluziji LGBTI+ građana, a pre svega kroz rad Sektora za informisanje i medije,

finansiranje projekata u oblasti javnog informisanja i dodeli subvencija javnim nefinansijskim

preduzećima i organizacijama.

Sektor za informisanje i medije je jedan od šest sektora koji funkcionišu u okviru Ministarstva kulture

i informisanja. Za unapređenje položaja LGBTI+ građana najvažniji poslovi koje ovaj sektor obavlja su:

• Praćenje rada preduzeća i ustanova u oblasti javnog informisanja;

• Analiza stanja i predlaganje mera za unapređenje stanja u oblasti javnog informisanja;

• Praćenje, predlaganje i sprovođenje mera medijske i audiovizuelne politike;

• Praćenje, predlaganje i sprovođenje mera radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti informisanja;

• Priprema izveštaje o primeni konvencija Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope o stanju ljudskih prava u

Republici Srbiji iz nadležnosti Sektora.

• Vršenje nadzora nad sprovođenjem zakona kojima je regulisana oblast javnog informisanja;

• Postupanje po žalbama kao drugostepeni organ u rešavanju upravnih stvari.

U tom smislu, Ministarstvo za kulturu i informisanje treba da prati rad preduzeća i ustanova u oblasti

javnog informisanja u odnosu na izveštavanje o pitanjima koje se odnose na poštovanje ljudskih

prava LGBTI+ građane. Ministarstvo kulture i informisanje treba da prati način izveštavanja o

pitanjima koja se tiču LGBTI+ građana, a posebno ukoliko se radi o govoru mržnje, diskriminaciji ili

bilo kom drugom načinu koji vređa dostojanstvo LGBTI+ građana. U skladu sa utvrđenim propustima


7

u radu medija, Ministarstvo kulture i informisanja treba da predlaže mere za unapređenja rada

medija.

U skladu sa podacima o stanju u oblasti javnog informisanja, osim konkretnih mera u cilju

poboljšanja rada medija i otklanjanja nepravilnosti po pitanjima važnim za LGBTI+ građana,

Ministarstvo kulture i informisanja treba da radi na razvoju politika, odnosno zakonodavnog i

strateškog okvira, kao i mera kojim bi se kroz rad medija, odnosno proizvodnju različitih medijskih

sadržaja, doprinelo unapređenju ljudskih prava LGBTI+ građana. Ovo je u skladu sa članom 15,

Zakona o javnom informisanju i medijima , kojim se kao javni interes u oblasti javnog informisanja

određuje proizvodnja medijskih sadržaja u cilju zaštite i razvoja ljudskih prava i demokratije. Iz ovoga

se jasno može zaključiti da ovo ministarstvo ima važnu funkciju za inkluziju LGBTI+ građana.

Ovaj sektor je isto tako zadužen i za raspisivanje i sprovođenje konkursa za projekte iz oblasti javnog

informisanja. Na osnovu Člana 16, Zakona o javnom informisanju i medijima, sufinansiranjem

projekata u oblasti javnog informisanja ostvaruje se javni interes. Naime, Republika Srbija,

autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeđuje iz budžeta deo sredstava za

ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i raspoređuje ih na osnovu sprovedenih

javnih konkursa i pojedinačnim davanjima. Na ovaj način može da se finansira proizvodnja medijskih

sadržaja i učešće na stručnim skupovima, odnosno unapređenje profesionalnih i etičkih standarda u

oblasti informisanja. U skladu sa tim, prilikom raspisivanja kriterijuma za konkurs i ocenjivanja

pristiglih projekata, Ministarstvo kulture i informisanja kao jedan od kriterijuma treba da uvede

doprinos određenih medijskih sadržaja poštovanju ljudskih prava LGBTI+ građana, odnosno

unapređenje kompetencija novinara i standarda u oblasti informisanja o pitanjima koja se tiču

LGBTI+ građana.

Ministarstvo kulture i informisanje može dodatno da ima direktan i snažan uticaj na javne servise jer

se kroz rad ovog ministarstva dodeljuju subvencije. Naime, Republika Srbija je u skladu sa Uredbom

o finansiranju javnih medijskih servisa iz budžeta Republike Srbije u 2016. godini (9) na osnovu

subvencija javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama dodelila 4 milijarde dinara, a na

osnovu ugovora između Ministarstva kulture i informisanja i javnih medijskih ustanova. Kako

nadležno Ministarstvo direktno sklapa ugovor sa medijskim ustanovama «Radio‐televizija Srbije» i

«Radio‐televizija Vojvodine», ono u okviru ugovora može da zahteva da medijski sadržaji doprinose

inkluziji i smanjenju predrasuda i stereotipa prema LGBTI+ građanima i drugim ranjivim grupama.

Na osnovu date analize, Ministarstvo kulture i informisanja treba da u cilju unapređenja položaja

LGBTI+ građana, realizuje sledeće aktivnosti:

• Kreira godišnje izveštaje o radu medija u odnosu na pitanja važna za LGBTI+ građane i o stanju

ljudskih prava LGBTI+ građana u oblasti medija i informisanja;

• Predlaže mere i politike kojima bi se sankcionisao govor mržnje u medijima i proizvodnja

informacija koje podstiču diskriminaciju i nasilje prema LGBTI+ građanima, odnosno na bilo koji drugi

način urušavaju dostojanstvo LGBTI+ građana;

• Predlaže mere i politike kojima bi se podstakla proizvodnju medijskih sadržaja koji doprinose

unapređenju ljudskih prava LGBTI+ građana;

• U okviru konkursa za projekte u oblasti javnog informisanja uvede kriterijum da projekti treba da

doprinose ljudskim pravima ranjivih grupa;

• Prilikom finansiranja projekata u oblasti javnog informisanja vodi računa o unapređenju ljudskih

prava LGBTI+ građana;


8

• Podržava učešće novinara na stručnim skupovima koji se tiču izveštavanja o pitanjima koja se tiču

LGBTI+ građana;

• Podržava rad na unapređenju profesionalnih i etičkih standarda u oblasti informisanja o pitanjima

koja se tiču LGBTI+ građana;

• Na osnovu ugovora kojim se javnim servisima daju subvencije, obaveže javne servise da rade na

unapređenju ljudskih prava LGBTI+ građana i proizvedu medijske sadržaje koji se odnose na pitanja

važna za LGBTI+ građane.

Šta mogu da urade LGBTI+ građani ukoliko smatraju da im je putem medija narušeno lično

dostojanstvo, pravo na privatnost, da su žrtva diskriminacije ili govora mržnje?

Građani se u tom slučaju mogu obratiti tužilaštvu. Ukoliko oceni da je neka od navedenih povreda

učinjena, tužilac može da predloži sudu zabranu distribucije informacija ili drugog medijskog

sadržaja, kao i privremenu zabranu o distribuciji informacija. Sud po ovom predmetu mora da se

izjasni u roku od 6 sati.

Isto tako građani se mogu obratiti i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, kako bi preduzeo mere iz

svoje oblasti delovanja.

Šta mogu da urade LGBTI+ građani ukoliko smatraju da im je objavljivanjem neke informacije

povređeno neko pravo ili interes?

Građani mogu da od odgovornog urednika medija direktno traže objavljivanje odgovora, bez

naknade. Ukoliko odgovorni urednik ne objavi odgovor, građani mogu da pokrenu tužbu za

objavljivanje odgovora.

Regulatorno telo za elektronske medije

Kako javni i medijski diskurs ostaju možda najvažnija poprišta sukoba i razmene mišljenja i stavova o

seksualnosti i rodnom identitetu, važno je obratiti pažnju i pratiti medijsku reprezentaciju LGBTI

zajednice, izveštavanje o LGBTI temama i njihovu zastupljenost, kao i diskriminatorno ponašanje u

medijskom prostoru i govor mržnje.

Osim Ministarstva kulture i informisanja značajnu ulogu u zaštiti interesa javnosti u oblasti

elektronskih medija i zaštite korisnika elektronskih medija ima Regulatorno telo za elektronske

medije. Regulatorno telo za elektronske medije uspostavljeno je Zakonom o elektronskim medijima .

Regulatorno telo za elektronske medije čini 9 članova, koje bira Narodna skupština. U kontekstu

suprotstavljanja diskriminaciji u javnom prostoru Regulatorno telo za elektronske medije ima u

skladu sa svojim delokrugom rada važnu funkciju. Ono je zaduženo za kontrolu rada pružalaca

medijskih usluga, izriče mere pružaocima usluga, propisuje pravila koja su obavezujuća za pružaoce

medijskih usluga, odlučuje o prijavama u vezi sa programskim delovanje pružalaca medijskih usluga i

utvrđuje pravila koja se odnose na programske sadržaje u vezi sa zaštitom dostojanstva ličnosti i

drugih ličnih prava, kao i ona koje se odnose na zabranu govora mržnje (član 22).

Svaki građanin ima prava da podnese prijavu Regulatornom telu za elektronske medije ukoliko

smatra da se medijskim sadržajima ugrožavaju njihovi lični interesi ili opšti interes, a u roku od 30

dana od dana emitovanja sadržaja. Regulatorno telo za elektronske medije pružaocima usluga može

da izrekne mere (član 28), odnosno da pokrene prekršajni ili krivični postupak. Regulatorno telo za

elektronske medije izreći meru pružaocu medijskih usluga zbog povrede obaveza iz člana 47 – 71.

Ove obaveze obuhvataju i obaveze poštovanja ljudskih prava (član 50) i zabrana govora mržnje (član

51), kojim se eksplicitno navodi da se Regulatorno telo za elektronske medije stara da programski


9

sadržaj pružaoca medijskih usluga ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven

način diskriminacija, mržnja ili nasilje zbog različitih ličnih svojstava, uključujući i seksualnu

orijentaciju.

U skladu sa navedenim svi građani ili organizacije mogu da pružaoce medijskih usluga prijave

Regulatornom telu za elektronske medije ukoliko smatraju da određeni sadržaji narušavaju

dostojanstvo ličnosti, ili pak podstiču na diskriminaciju, mržnju ili nasilje prema građanima i

građankama na osnovu njihove seksualne orijentacije. Isto tako, i samo Regulatorno telo za

elektronske medije ima obavezu da uspostavi pravila koja regulišu medijski prostor, tako da je

kršenje ljudskih prava, diskriminacija i govor mržnje strogo sankcionisan.

Izvor: IDEAS


10

Informisanje LGBT zajednice i o LGBT zajednici U Srbiji postoje štampani i internet mediji koji su osnovani sa ciljem da informišu LGBT zajednicu o

najbitnijim dešavanjima za nju iz oblasti politike, aktivizma, zdravlja, kulture i umetnosti . Ekonomska

kriza koja je pogodila medije, duplo više pogađa LGBT medije, jer zbog homofobije i generalne

nezainteresovanosti privrednih subjekata ne mogu da računaju na ostvarivanje zarade od prodaje

reklamnog prostora i tako sebi obezbede finansijsku samostalnost, te zato zavise od donacije kroz

projekte. Rad medija na jezicima nacionalnih i etničkih manjina, kao i medija za osobe sa

invaliditetom i drugih lica sa posebnim potrebama je zaštićen zakonom, dok to nije slučaj sa LGBT

medijima .

Internet mediji u velikoj meri izveštavaju o pitanjima bitnim za LGBT zajednicu, ali su to mahom vesti

iz inostranstva. Štampani mediji izveštavaju o pitanjima bitnim za LGBT zajednicu u zadovoljavajućoj

meri, ali manje nego internet mediji, dok elektronski mediji vrlo retko informišu o LGBT temama, što

je posebno problematično u slučaju RTS koji plaćaju svi građani, te i LGBT populacija. Mediji najveći

fokus daju Paradi ponosa, dok ostale aktivnosti LGBT nevladinih organizacija ili druga LGBT dešavanja

ignoriše ili daju vrlo malo prostora. Govora mržnje prema LGBT populaciji u medijima ima, ali s

vremenom u sve manjem obimu, ali su homofobični komentari korisnika na vesti, naročito na

socijalnim mrežama problematični. Nakon presude zbog govora mržnje u komentarima, mediji su

počeli više računa da vode o tome , ali ima propusta kod medija koji nemaju administriranje

komentara i komentara na socijalnim mrežama pre svega Fejsbuku. LGBT nevladine organizacije i

LGBT pojedinci mogu da koriste Komisiju za žalbe Saveta za štampu i instituciju Poverenika za zaštitu

ravnopravnosti kada je u pitanju govor mržnje, ili da tuže medij pred sudom, jer već postoji sudska

praksa kad je u pitanju govor mržnje prema LGBT populaciji .

Preporuke:

‐ Veća finansijska podrška LGBT medijima u Srbiji

‐ Podrška LGBT nevladinim organizacijama u monitoringu pisanja medija o LGBT temama i

komentara na internet portalima sa ciljem smanjenja homofobije i govora mržnje

‐ Povećanje broja medijskih sadržaja na RTS i drugim televizijama sa nacionalnom frekvencijom

Izvor: Nacrt predloga javne politike za razvoj LGBT kulture i informisanja (GLIC)


11

IZVEŠTAJ O MONITORINGU I

ANALIZI LGBT SADRŽAJA U

MEDIJIMA ZA 2018. GODINU


12

U periodu od 1. juna do 31. decembra 2018. godine Gej lezbejski info centar u saradnji sa Real Time

Clippingom pratio je medijske sadržaje 11 dnevnih novina, 20 nedeljnih, 10 dvonedeljnih, 75

mesečnih i dvomesečnih izdanja, 62 lokalna štampana medija, 100 emisija na 19 televizija i na 161

web stranici. Medijski sadržaji su se analizirali i klasifikovali po fokusu da li je LGBT tematika glavna ili

sporedna, po veličini teksta (veliki, srednji, mali), po odnos prema LGBT populaciji (pozitivni,

neutralni, negativni), rubrici u kojoj su objavljeni (društvo, zabava, hronika, kultura, sport), da li se

odnose na celu LGBT populaciji ili se bave pojedinačno gej muškarcima, lezbejkama ili trans*

osobama, kao i da li je domaća ili strana tema.

Dnevne novine

U periodu od 1. juna do 31. decembra 2018. godine objavljeno je 566 tekstova, što je značajan pad u

odnosu na iste periode prethodnih godina, kada je 2016. godine u tom periodu objavljeno 800

tekstova, odnosno 966 u 2015. godini. Najviše je objavljeno u ALO 85 (15%), Kurir 82 (14,5%), Danas

80 (14%), Srpski telegraf 74 (13%), Blic 70 (12,4%), Večernje novosti 55 (9,7%), Informer 54 (9,5%),

Dnevnik 30 (5,3%), Politika 27 (4,8%), Frankfurtske vesti 7 (1,2%), Narodne novine iz Niša 2 (0,35%).

U odnosu na 2016. godinu, za isti period, ALO beleži najveći porast u broju tekstova sa 59 na 85, dok

Politika beleži najveći pad od 87 na 27, što možemo objasniti promenom uredništva, ali i uređivačke

politike.

Od ukupno 566 tekstova u dnevnim novinama u 360 (64%) LGBT tema je bila glavna, a u 206 (36%)

sporedna. Od 360 tekstova u kojima je LGBT tema bila glavna 167 (47%) je zauzimalo više od

polovine strane, 115 (32%) je zauzimalo oko polovine strane, dok je 77 (21%) zauzimalo manje od

polovine strane.

85

70

80

30

54

82

2

74

27

7

55

64%

36% ‐ Glavna

‐ Sporedna47%

32%

21%‐ Veliki

‐ Srednji

‐ Mali


13

Najveći broj tekstova je neutralan 462 (82%), dok je 34 pozitivnih (6%) i 70 negativnih (12%), što je

značajano povećanje u odnosu na 2016. godinu kad je 4% tekstova (33) bilo negativno. Najveći broj

tekstova 242 (43%) objavljeno je u rubrici društvo, 143 (25%) u zabavi, 103 (18%) u hronici, 46 (8%) u

kulturi i 32 (6%) u sportu, što je skok za sport i hroniku, ali pad za kulturu u odnosu na 2016. godinu.

Većina tekstova 456 (81%) bavila se domaćim temama, dok je 110 (19%) bilo posvećeno stranim

temama, što je rast u korist domaćih tema u odnosu na prethodne godine. Kada su u pitanju teme

kojima su se tekstovi bavili, većina 52% posvećeno je uopšteno LGBT temama, dok je 27% bavilo gej

muškarcima, 11% trans* temama i 10% lezbejkama. Najviše tekstova je objavljeno u septembru

(25%), oktobru (14%), julu (14%), novembru (13%), decembru (12%) i bili su posvećeni najvažnijim

događajima za LGBT populaciju kao što su Parada ponosa Beograda, Ponosu Srbije i Merlinka

festivalu.

6%

82%

12%

‐ Pozitivan ‐ Neutralan ‐ Negativan

43%

25%

18%

8%

6%

‐ Društvo ‐ Zabava ‐ Hronika ‐ Kultura ‐ Sport

19%

81%

‐ Strana ‐ Domaća

52%

27%

10%

11%

‐ LGBT ‐ Gej muškarci ‐ Lezbejke ‐ Trans


14

Najveći broj negativnih tekstova ima ALO sa 24, a prate ga Srpski telegraf sa 15, Kurir sa 13, Informer

sa 8, Večernje novosti sa 4, Blic sa 3, Politika sa 2 i Frankfurtske vesti sa jednim tekstom. Danas,

Dnevnik i Narodne novine nisu imali negativne tekstove. Ako uzmemo u obzir ukupan broj

objavljenih LGBT tekstova koje je medij objavio dolazimo do rezultata da najveći postotak negativnih

tekstova ima ALO (28,24%), Srpski telegraf (20,27%), Kurir (15,85%), Informer (14,81%)…

24

3

0 0

8

13

0

15

2

1

4

28.24%

4.29% 0.00% 0.00%

14.81% 15.85%

0.00%

20.27%

7.41%

14.29%

7.27%


15

Nedeljnici

U 2018. godini u periodu od 1. juna do 31. decembra u nedeljnim novinama u Srbiji objavljeno je

ukupno 58 tekstova, što je upola manje nego za isti periodu 2016. godine. Najveći broj tekstova

objavljen je u Aferi (16), dok je u Nedeljniku, Novom magazinu, Pečatu, Tabloidu objavljeno po 7

tekstova, Ekspres (6), NIN (5) i Vreme (3). Najveći pad u odnosu na 2016. godinu beleži nedeljnik

Vreme, koji je 2016. godine objavio 17 tekstova, a prošle samo tri.

Od ukupno 58 tekstova objavljenih u ovim medijima, u 26 je LGBT tema bila glavna, odnosno u 45%

tekstova. Od tih 26 tekstova 16 je bilo na celoj strani, 5 oko pola strana i 5 manjih od pola strane.

Tekstovi su mahom bili objavljivani u rubrici društvo (71%), te kultura (12%), zabava (10%) i hronika

(7%). Većina tekstova bilo je posvećeno uopšteno LGBT temama (67%), gej muškarcima (15%),

lezbejkama (12%) i trans* osobama (6%).

Najveći broj negativnih tekstova objavljeno je u Aferi 5, odnosno 31% objavljenih tekstova bili su

negativni po LGBT populaciju, Tabloid 4 (57%) i Pečat 2 (29%).

7

16

5

7 76

3

7

NEDELJNIK AFERA NIN NOVI MAGAZIN

PEČAT EKSPRES VREME TABLOID

0

1

2

3

4

5

6

NEDELJNIK AFERA NIN NOVIMAGAZIN

PEČAT EKSPRES VREME TABLOID


16

Televizije

U 2018. godini praćeno je 100 emisija na 19 televizija i za to vreme emitovano je 178 priloga o LGBT

populaciji. Najviše priloga bilo je kao i prošle godine na televiziji N1 (41), RTS (27), TV Prva (26), O2 (23), Kopernikus (20), Pink (19), Studio B (13), Happy (9). U većini priloga 117 (66%) LGBT tema je bila

glavna i obrađivana je domaća tema u 96% priloga. Prilozi su mahom bili posvećeni uopšteno LGBT

temama (91%), trans* osobama (6%), gej muškarcima (2%) i lezbejkama (1%).

Web sajtovi

U 2018. godini praćen je 161 web sajt od kojih je 21 izdvojen za završnu analizu. Ukupno je obrađeno

1143 teksta. Top 10 sajtova po broju objavljenih tekstova o LGBT populaciji čine blic.rs (124), kurir.rs

(106), telegraf.rs (103), b92.net (101), xxzmagazine.com (83), danas.rs (82), alo.rs (82), novosti.rs

(61), n1info.com (55) i 021.rs (50).

U većini tekstova LGBT tema je bila glavna (76%) i mahom su objavljeni u rubrici društvo (52%),

zabava (19%), hronika (14%), kultura (11%) i sport (4%). Većina tekstova se bavi uopšteno LGBT

tematikom (66%), dok je 23% tekstova posvećeno gej muškarcima, 7% lezbejkama i 4% trans

osobama. Domaćim temama bavilo se malo više od polovine objavljenih tekstova, odnosno 52%

tekstova. Ogromna većina tekstova je neutralnog karaktera (87%), dok je 11% pozitivnog i svega 2%

negativnog karaktera.

55

50

82

101

61

124

82 83

103

106


17

Žalbe Savetu za štampu Savet za štampu je u 2018. godini primio deset žalbi koje se odnose na izveštavanje o LGBT osobama.

To je znatno manji broj nego prethodnih godina, jer je 2016. primljena 21, a 2017. 22 žalbe. Osim

toga i broj odluka Komisije da je prekršen Kodeks je znatno manji, tačnije takva odluka je doneta

samo u tri slučaja. Javne opomene izrečene su Srpskom telegrafu i Aferi, u oba slučaja po žalbi Gej

lezbejskog info centra, zbog tekstova u kojima se tvrdi da LGBT zajednica pokušava da ozakoni

pedofiliju i unese je u školske udžbenike. Kodeks je prekršio i Blic, na koji se žalio Beogradski centar

za ljudska prava i to zbog komentara čitalaca.

Savet za štampu je u toku prethodne godine prvi put od kada radi primio dve žalbe zbog komentara

čitalaca na Fejsbuk strani medija. U slučaju Blica, kao što je navedeno, odlučeno je prekršen Kodeks,

dok je portal B92, nakon što im je dostavljena žalba uklonio sporne komentare, nakon čega je

podnosilac žalbe – Beogradski centar za ljudska prava odustao od žalbe. Uvredljivi i diskriminatorni

komentari izazvani su tekstom o premijerki Ani Brnabić i njenoj partnerki i objavljivanjem informacije

da je poverenici za ravnopravnost podneta žalba zbog homofobnih izjava pevača Ace Lukasa.

Dve od podnetih deset žalbi odbačene su iz formalnih razloga, dok je u jednom slučaju žalilac

odustao od postupka pred Savetom za štampu.

Komisija za žalbe je u toku 2018. godine donela i četiri odluke da Kodeks nije prekršen – tri žalbe

odnosile su se na to da su agencije Beta i Tanjug, kao i list Danas prenele izjavu diskriminatornu

izjavu Amfilohija Radovića. Članovi Komisije su smatrali da su mediji verodostojno preneli stav

visokog crkvenog zvaničnika, te da se mediji, posebno novinske agencije, prilikom prenošenja

informacija, ne mogu, kako je podnosilac žalbe to sugerisao, „ograđivati“ od svakog mišljenja sa

kojim nisu saglasni.

Komisija je ocenila da ni Kurir nije prekršio Kodeks prenoseći izjavu pevačice Mire Škorić, jer se,

zaključeno je, ne odnosi na LGBT populaciju, niti doprinosi širenju homofobije, kako je to tvrdio

podnosilac žalbe.


18

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti U 2018. godini Povereniku je podneto 26 pritužbi na osnovu seksualne orijentacije zbog

diskriminacije u oblasti javnog informisanja i medija.

Od toga je u postupcima:

‐ po četiri pritužbe protiv medija zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije utvrđena

diskriminacija;

‐ po jednoj tužbi protiv medija zbog diskriminacije na osnovu rodnog identiteta, utvrđena

diskriminacija;

‐ po jednoj pritužbi na osnovu seksualne orijentacije u oblasti: Javna sfera/opšta javnost (objava

komentara na tviter nalogu) utvrđena diskriminacija.

Documents

Monitoring LGBT sadržaja u medijima za 2018. godinu