22. februar 2013

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 7 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

^A^AK, 22. FEBRUAR 2013. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

Gerontodoma}ice u Draga~evu

KOJI POBE\UJE

SAMO]Ustrana 29.

Radnici Parking

servisa u ^a~ku

PUNI DUHA

I NA KI[I

I NA SUNCU strana 5.

U susret draga~evskom Saboru truba~a

strana 28.

KUSTURICA

DOMA]IN

KUSTURICA

DOMA]IN

KUSTURICA

DOMA]IN

KUSTURICA

DOMA]IN

KUSTURICA

DOMA]IN

Sulejman Ugqanin,

ministar bez portfeqa

u Vladi Republike Srbije

SARADWA

I TURSKE

PRIVREDE

strana 3.

Nikola Radovi},

u finalu {oua

„Ja imam talenat”

Miroslav Mari},

autor scenarija dugo

o~ekivanog strip albuma

„^UVARIZABORAVQENOG

strana 23.

VREMENA”

Konkurs za prijem radnika

u biv{oj „^ipsari”

PESMU ZA

FINALE

NAPISAO

PRE 15

strana 13.

ZA 50 MESTA

VE] STOTINE

KANDIDATA

strana 11.

2 PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE 3DRU[TVO

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.cacanskiglas.rs

Ministar bez port-

feqa u Vladi Re-

publike Srbije

Sulejman Ugqanin, tokom

posete ^a~ku, u utorak, sa-

stao se sa gradona~elnikom

mr Vojislavom Ili}em i

wegovim saradnicima, a

razgovarali su o mogu}no-

stima unapre|ewa saradwe

na{e i turske privrede.

Sastanku su prisustvovali

i Milan Vidakovi}, direk-

tor FRA, Milovan Gli-

{i}, direktor Elektrodi-

stribucije ^a~ak i Gorana

Tanaskovi}, rukovodilac

RPK OJ ^a~ak.

Kao ministar koji se ba-

vi odr`ivim razvojem ne-

razvijenih podru~ja,

Ugqanin je podsetio da u

na{oj zemqi ima 46 neraz-

vijenih op{tina, gde ukup-

no `ivi oko milion sta-

novnika, ~iji je `ivotni

standard ispod svake norme

u Evropi, blizak afri~kom

standardu:

- U~ini}u sve {to je u

mojoj mo}i, zajedno sa sa-

radnicima, da kroz dr`av-

ne mehanizme pomognemo

odr`ivi razvoj nerazvije-

nih op{tina. U isto vreme

`elimo sve da u~inimo da

one op{tine koje su danas

razvijene budu jo{ razvije-

Ministar Ugqanin je

istakao da je ^a~ak za wega

vrlo zna~ajan, jer je u rani-

joj politi~koj karijeri, u

vreme kada je bio gradona-

~elnik, imao veliku podr-

{ku tada{we gradske vla-

sti i da puno duguje na{em

gradu:

- Velimir Ili},

tada{wi gradona~elnik

Velimir Stanojevi}, koji

je danas poslanik u Skup-

{tini Srbije i posebno TV

Galaksija pomogli su mi i

bili prozor u svet. Puno

dugujem ^a~ku i va{im in-

telektualcima i privred-

nicima, i zato sam danas

do{ao da vidim {ta mo`e-

mo da u~inimo za ovaj grad.

Ugqanin je istakao da se

ve} nekoliko meseci vode

intenzivni pregovori iz-

me|u jedne turske kompanije

i Fabrike reznog alata u

vezi sa poslovnom sarad-

wom. Prema wegovim re~i-

ma, ciq je da se pove}a

proizvodwa u Fabrici re-

znog alata, da poslovod-

stvo preduze}a zaposli no-

ve qude, a ne da se firma

proda i podeli socijalna

pomo}.

- Imamo koncept i ~eti-

ri modela mogu}e saradwe.

Gospodin Vidakovi}, kao

direktor FRA, vodi razgo-

vore sa kompetentnim

qudima iz Turske. Re~ je o

qudima koji su pro{li ono

kroz {ta mi sada prolazi-

mo, oni su zavr{ili priva-

tizaciju. Mi `elimo da is-

koristimo wihova isku-

stva, wihov dobar marke-

ting, ispitano tr`i{te.

Oni imaju prodajne centre

u svetu i obezbe|en tran-

sport. ^itava na{a filo-

zofija je da od pet wihovih

{lepera ode jedan iz ^a~ka

- rekao je, izme|u ostalog,

Sulejman Ugqanin.

Ministar je podsetio da

je Turska donirala 10 mi-

liona evra za izgradwu ae-

rodroma u La|evcima, na-

glasiv{i da je odli~na

saradwa dve zemqe nedavno

ozvani~ena posetom pred-

sednika Srbije Tomislava

Nikoli}a ovoj zemqi.

- Nakon odli~ne sarad-

we Srbije i Turske u

posledwe ~etiri godine,

dolaskom predsednika Ni-

koli}a ozvani~ena je sarad-

wa dve zemqe i jo{ su nam

vi{e otvorena vrata. Rekli

su da nude pomo} ne samo u

trgovini i ekonomiji, nego

i u svim visokim tehnolo-

gijama. To je jedna moderna

zemqa ~ija je ekonomija za-

snovana na znawu - istakao

je Ugqanin, podsetiv{i da

je zadatak wegovog tima da

povezuje qude iz Turske i

druge investitore sa

menaxmentima na{ih pred-

uze}a.

Ministar Sulejman

Ugqanin je rekao da ne o~e-

kuje vanredne izbore, da je

Vlada Srbije stabilna i

kompaktna kada je re~ o

svim va`nim dr`avnim

pitawima.

Nastavqaju}i dobru

praksu prethodnih go-

dina, kada su poqo-

privrednici iz na{eg gra-

da posetili sajmove u Vero-

ni i Solunu, ove godine je

organizovano novo studij-

sko putovawe. U organiza-

ciji Grada ^a~ka, poqo-

privredni proizvo|a~i

ima}e priliku da posete

dva presti`na me|unarod-

na sajma poqoprivrede ko-

ji se odr`avaju u Francu-

skoj, u Parizu. Re~ je o Saj-

mu poqoprivredne mehani-

zacije SIMA, koji }e biti

odr`an od 24. do 28. febru-

ara i Me|unarodnom poqo-

privrednom sajmu SIA, koji

}e biti otvoren 23. febru-

ara, a zatvoren 3. marta.

Grad ^a~ak je i ove godine

obezbedio sme{taj za 40

poqoprivrednih proizvo-

|a~a, koji }e od 23. do 28.

februara boraviti u Pari-

zu i posetiti me|unarodne

sajmove poqoprivrede SIA

i SIMA. Tim povodom, u

sredu, u sali Skup{tine

grada, zamenik gradona~el-

nika Radenko Lukovi}

primio je poqoprivred-

nike koji odlaze na studij-

sko putovawe.

- Ciq ovog studijskog

putovawa, za koje je grad iz

buxetskih sredstava obez-

bedio oko milion i po di-

nara, je edukacija poqo-

privrednih proizvo|a~a i

pra}ewe savremenih ten-

dencija u svim oblastima

poqoprivrede. Za ovo

putovawe su uglavnom oda-

brani mla|i proizvo|a~i,

koji imaju registrovana

poqoprivredna gazdin-

stva, da bi usvojili evrop-

ske norme i principe koji

vladaju u poqoprivredi.

Na Sajmu SIMA bi}e izlo-

`ena najsavremenija do-

stignu}a iz oblasti poqo-

privredne mehanizacije, a

na Me|unarodnom poqo-

privrednom sajmu SIA pro-

izvo|a~i }e imati priliku

da se upoznaju sa novim teh-

nologijama proizvodwe iz

svih oblasti, sto~arstva,

vo}arstva, ratarstva... - re-

kla je, izme|u ostalog, Mi-

la Krxi} iz Gradske upra-

ve za lokalni ekonomski

razvoj.

Na studijsko putovawe u

Pariz odlazi i Marko Mi-

trovi} iz Qubi}a, koji sa

bratom obra|uje 80 hektara

zemqe. Pored toga, bra}a

Mitrovi} poseduju i oko

100 grla stoke i oko ~etiri

hektara vo}a.

- Nadam se da }e nam u

Parizu biti lepo i da }e-

mo na Me|unarodnom

poqoprivrednom sajmu vi-

deti ne{to novo, kao i no-

ve ma{ine, ali i ~uti do-

bre savete. Na`alost, u ka-

kvom je stawu na{a poqo-

privreda, te{ko da }emo

ne{to novo mo}i da prime-

nimo. Op{ta je kriza, a

proizvo|a~i, bilo {ta da

proizvode, nikada ne znaju

da li }e imati plasman i

po kojoj ceni }e prodati

svoje proizvode. Ako se i

dogodi da je cena nekog

proizvoda dobra, odmah se

uvozi roba da bi se cena

smawila, i onda doma}a

proizvodwa nije konku-

rentna na tr`i{tu. To se

de{ava sa svim poqo-

privrednim proizvodima -

ka`e poqoprivredni pro-

izvo|a~ Marko Mitrovi}.

^A^ANSKI POQOPRIVREDNICI NA ME\UNARODNIM SAJMOVIMA SIA I SIMA U PARIZU

EDUKACIJA I PRA]EWE SAVREMENIH TRENDOVA

SULEJMAN UGQANIN, MINISTAR BEZ PORTFEQA U VLADI REPUBLIKE SRBIJE,

U UTORAK POSETIO ^A^AK

UNAPRE\EWE SARADWE

NA[E I TURSKE PRIVREDE

4 PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINEOBRAZOVAWE

Posle ministra obrazovawa,

nauke i tehnolo{kog razvoja

@arka Obradovi}a, ^a~ak je

posetio i wegov pomo}nik za

pred{kolsko i osnovno obrazovawe

Qubi{a Antonijevi}, koji je u ponede-

qak, po{to se obratio novinarima u

O[ “Vuk Karaxi}”, sa vi{e od 50 direk-

tora osnovinh {kola i pred{kolskih

ustanova iz Moravi~kog okruga, prisu-

stvovao radnom sastanku u Regionalnom

centru za profesionalni razvoj zaposle-

nih u obrazovawu. Na predlog na~elnika

[kolske uprave Danila Beodranskog,

Antonijevi} je posetio i {kolu za decu

sa posebnim potrebama “1. novembar”.

Posao zaposlenih u ministarstvu i

lokalnoj samoupravi je da budu servis

gra|ana i da im slu`e za op{te dobro,

rekao je Antonijevi} i najavio da }e se

li~no anga`ovati da saradwa ^a~ka sa

resornim ministarstvom bude unapre|e-

- Ne treba pre}utati ~iwenicu da se

dr`ava nalazi u specifi~noj situaciji,

obele`noj pre svega ekonomskom krizom,

zbog ~ega i svi akteri u obrazovawu mo-

raju znati da }e potezi ovog ministar-

stva biti uslovqeni upravo ekonomskom

krizom. U ovoj godini moramo zavr{iti

proces racionalizacije ustanova, {kol-

ske mre`e, zaposlenih, zapo~et jo{ 2010,

a od slede}e uvesti model finansirawa

po glavi u~enika. Nadamo se da }e taj si-

stem omogu}iti lokalnim samoupravama

da racionalnije upotrebe buxetska sred-

stva za sistem {kolskih mre`a. I drugi

benefiti }e biti vidqivi, po~ev od to-

ga da }e se ta~no znati koliko je upisano

|aka i koliko dr`avu ko{ta jedan u~e-

Ministarstvo je predlo`ilo izmene

i dopune tri zakona - o osnovnoj {koli,

o sredwoj {koli i obrazovawu odraslih,

odnosno za veoma va`ne oblasti koje su

zakonski nedovoqno bile ure|ene - sma-

tra pomo}nik ministra obrazovawa,

uveren da }e, po{to su ovi predlozi

“pro{li” javnu raspravu i bili na uvi-

du stru~ne javnosti, u aprilu biti uvr{-

}eni u skup{tinsku proceduru.

- Iz buxeta obrazovawa 95 odsto sred-

stava odlazi za plate zaposlenih, koje su,

za razliku od ostalih resora, redovne.

Nastoja}emo da pomo} ovom buxetu obez-

bedimo iz predpristupnih fondova EU

koji }e sigurno poboq{ati sistem obra-

zovawa u Srbiji. Oko tri miliona evra,

preostalih od Evropske investicione

banke, bi}e upotrebqena za sanaciju i

izgradwu mokrih ~vorova i toaleta u se-

oskim {kolama, izdvojenim odeqewima

i prigradskim sredinama - najavio je

Antonijevi} i me|u strate{ke aktivno-

sti ministarstva ubrojao nabavku bes-

platnih uxbenika za |ake {irom Srbije.

Ovaj sistem }e biti korigovan, kada dr-

`ava napravi socijalnu kartu, da bi se

definisali jasniji kriterijumi i meri-

la za realizovawe tog projekta.

U ^A^KU BORAVIO POMO]NIK MINISTRA ZA PRED[KOLSKO

I OSNOVNO OBRAZOVAWE QUBI[A ANTONIJEVI]

Na 14. Salonu kwige i grafike, koji

je odr`an u Pirotu od 8. do 17. fe-

bruara, dodeqene su tradicional-

ne nagrade najuspe{nijim srpskim izdava-

~ima. ^a~anska “P~elica” je ovogodi{wi

dobitnik nagrade “[ara”, koja se dodequ-

je za kompletan estetsko-tehnolo{ki tret-

man kwige. Ovo je druga nagrada koju P~e-

lica donosi iz Pirota. Pro{le godine

ovaj izdava~ literature za decu oven~ao se

glavnom nagradom “Sveti Trifun”, koja je

ove godine dodeqena Izdava~koj ku}i “La-

guna”. Na {tandu “P~elice” u Pirotu go-

stovala je kwi`evnica Gordana Timotije-

vi}. ^itaocima je predstavila svoj roman

“Svrakin sat” koji je objavila “P~elica”,

a nedavno je progla{en najboqim proznim

delom za decu u 2012. godini.

OVOGODI[WI

DOBITNIK NAGRADE „[ARA“

Posle nedavnog incidenta u dvo-

ri{tu Tehni~ke {kole, briga o bez-

bednosti u~enika podignuta je na

najvi{i nivo, rekao je gradona~el-

nik Ili}: “Svakodnevno ispred

svih {kola de`uraju {kolski poli-

cajci dok traje nastava, a do 22 sata

policajci iz PU. Planiramo da po-

ve}amo broj tih qudi i aktiviramo

video nadzor, da bi lak{e i br`e

bili evidentirani eventualni iz-

grednici. Svakodnevno dobijamo

izve{taje Policijske uprave o pro-

blemima i stawu bezbednosti u Gra-

du, da bismo blagovremeno mogli da

preduzmemo odgovaraju}e mere.

Roditeqima mogu da poru~im da su

wihova deca bezbedna”.

DECA SU BEZBEDNA

Grad }e u pro{loj i ovoj godini za pred{kolsko, osnovno i sredwe obrazo-

vawe ulo`iti milijardu i 297 miliona dinara, informisao je pomo}nika mi-

nistra gardona~elnik Vojislav Ili} i najavio po~etak radova na objektu

osnovne i sredwe Muzi~ke {kole, povr{ine oko 2.000 kvadrata, planiranih u

ovoj gra|evinskoj sezoni:

- O~ekujemo da bude izabran izvo|a~ radova i za gradwu sportske hale i u~i-

onica u Mr~ajevcima. Iz buxeta }e biti izdvojena zna~ajna sredstva i za teku-

}e odr`avawe {kolskih objekata i materijalne tro{kove. S pravom mogu re}i

da po ulagawima u {kolstvo i s obzirom na broj stanovinka, ^a~ak predwa~i

u Srbiji. Grad nagra|uje najboqe |ake, za u~enike generacije obezbe|uje peto-

dnevni besplatan boravak u nekoj od evropskih zemaqa. Osim toga, najboqi u~e-

nici osnovnih {kola tokom leta besplatno koriste bazen a ove godine plani-

ramo da najboqe |ake nagradimo i besplatnim letovawem u Ulciwu, da pomog-

nemo i deci iz socijalno ugro`enih porodica, kojima sredstvima iz buxeta ku-

pujemo {kolski pribor i kwige.

ZA OBRAZOVAWE 1, 297 MILIJARDI DINARA

JO[ JEDNO PRIZNAWE ^A^ANSKOJ

IZDAVA^KOJ KU]I „P^ELICA“

ZNA]E SE KOLIKO DR@AVU

KO[TA JEDAN \AK

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE

JEDAN DAN SA RADNICIMA PARKING SERVISA

5REPORTA@A

Nevenka je dvadeset-

trogodi{wa majka

dvoje dece. Wu smo

zatekli ispred Autobuske

stanice, sa kapom na glavi,

hemijskom i ra~unima u ru-

ci. Radi preko Omladinske

zadruge.

- Sa qudima mora{ da

bude{ opu{ten, da ima{

strpqewa. Bilo je i

poni`avawa i udvarawa,

dozivawa zvi`dukom... -

pri~a nam Nevenka kroz

smeh, sa ~im se sve susre}e.

Wu kontroli{e kontrolor

slu`be i ka`e da svi oni

znaju kako ko radi, pa tako

ni ona nije imala nika-

kvih problema na poslu,

iako su joj nezadovoqni vo-

za~i sva{ta zamerali.

- Verovatno se ~ovek na-

vikne na sve. Ja sam zavr-

{ila {kolu za stomatolo-

{ku sestru, nisam mogla da

na|em posao u struci i po-

~ela sam da radim ovde.

Imam obaveze, imam dvoje

dece. Mora{ ne{to da ra-

di{, ne mo`e{ samo da se-

di{ ku}i i da kuka{ - pri-

~a ova samosvesna mlada

mama, koju ostavqamo da

radi svoj posao na ulici,

dok ki{a uveliko pada. Ne-

venka ka`e da joj ki{a

mawe smeta, nego sunce.

Pri~a da ima dana kada je

napoqu pretoplo, a ona ra-

di na lokaciji na kojoj ne-

ma gde da se sakrije od sun-

ca. Najvi{e voli da radi

upravo na mestu gde smo je

zatekli, ka`e da se tu par-

kiraju wene najqubaznije

mu{terije.

NAJTE@I JE RAD

SA STRANKAMA

Iako smo posle razgovo-

ra sa Nevenkom, nastavili

daqe sa utiskom da nijedan

posao nije tako lo{, ako si

normalan ~ovek, dispe~eri

u ovoj slu`bi ispri~ali su

nam da, ipak nije retkost

da radnici „Parking ser-

visa” nailaze na razne

uvrede, pa ~ak i fizi~ke

pretwe i nasrtawa

nezadovoqnih gra|ana.

Slavica Vojinovi} i Sve-

tislav @ivkovi} su dispe-

~eri. Za razliku od Neven-

ke oni rade u kancelariji,

ali znaju i kako izgleda

radni dan wihovih “tere-

naca”.

- Nije te`ak, ali jeste

stresan posao. Hteli vi to

ili ne, vama se u toku nede-

qe sigurno “naka~i” neko

ko nije spreman za sarad-

wu, ko ne `eli nikoga da

razume. ^esto do|e do kon-

flikta, pa onda dispe~eri

“peglaju” stvari -

obja{wava nam Svetlisav,

dodaju}i da kad se smire

strasti, lako je razgovara-

ti. De{ava se i da inkasan-

ti, ali i stranke prijavqu-

ju problem. Slavica dodaje

da je problematika u

poslovawu normalna i da

nikad nije sve idealno, ali

svi rade na tome da se even-

tualni problemi re{e na

obostrano zadovoqstvo.

- Na{im zaposlenima

na terenu sigurno je najte-

`i rad sa strankama. Ima-

li su raznih neprijatnih

situacija, ~ak je jednu

inkasantkiwu korisnik

parkinga i udario. Uvek

ima pojedinaca koji misle

da im je sve dozvoqeno, ali

trudimo se da sve probleme

re{imo - pri~a nam Slavi-

ca, napomiwu}i da posao

jeste te`ak, ali da je jedna

od dobrih strana, {to za-

posleni redovno primaju

platu sa doprinosima, {to

je u dana{we vreme, na`a-

lost retkost.

U kancelariji kod dis-

pe~era, slu~ajno smo zate-

kli i Gojka, korisnika in-

validne kartice za par-

king. On je za zaposlene ove

slu`be, ali i za sugra|ane,

imao samo re~i hvale:

- Na{i gra|ani retko

nepo{tuju invalidsko me-

sto. Sva mesta su vidno

obele`ena, moja velika po-

hvala za napredak, koji se

prime}uje iz godine u godi-

nu. Radnici su ba{ disci-

plinovani i veoma su

qubazni. Oni se uvek anga-

`uju da mi naprave mesto,

preparkiraju vozilo... Sve

rade “pod konac”.

KONTROLOR RAMPE

Svetislav nam je rekao

da ima inkasanata koji ra-

do idu u “ku}icu” (kabinu

na parkingu), ali ima i

onih koji ba{ tra`e posao

napoqu. Po{to smo sa Ne-

venkom pri~ali na ulici,

oti{li smo i do jedne “ku-

}ice”. One na rampi u Sin-

|eli}evoj ulici, kod Doma

vojske. Tamo je radio Mi-

roslav Damjanovi} i to je

tek bila radost za na{e

u{i. Miroslav je zaposlen

za stalno kao osoba sa in-

validitetom. Ro|en je bez

desne podlaktice. Ali, ko-

jom brzinom on pregleda

kartice, vra}a kusur i po-

di`e rampu, reklo bi se da

nema nikakav nedostatak.

Rodom je iz Hrvatske i u

^a~ak je do{ao za vreme

“Oluje”. S obzirom na

wegovu sudbinu i rad u ka-

binici, u koju samo on mo-

`e da stane, wegov osmeh i

wegovo raspolo`ewe nisu

nas ostavili ravnodu{ni-

ma. Stigao je i da nam is-

pri~a sve {to nas intere-

suje, ali i da ne propusti

da svakom voza~u koji je

iza{ao sa parkinga ka`e:

“Hvala gospodine”.

- Posao kao posao, nije

ni lak, ni te`ak. Ima sva-

kakvog naroda, i finih i

kulturnih, ali i onih dru-

ga~ijih. Ja nikada nisam

imao konflikte sa stran-

kama. Ovde jesu dobri uslo-

vi za rad, ali vi{e volim

da radim napoqu kada je

toplo vreme. Tamo mi je

mirnija glava - pri~a nam

ovoj zaista divan mladi},

~iji se hendikep ni u

wegovom radu, ni u wegov-

om raspolo`ewu ni malo

ne prime}uje. Proveli smo

sa wim oko pola sata i za

to vreme rampa se spustila

i podigla nebrojeno puta.

SVI QUTI NA

VOZA^E “PAUKA”

Za kraj pri~e o radni-

cima Parking servisa

ostavili smo one “zlogla-

sne” voza~e “pauka”. Na de-

pou za vozila zatekli smo

jednog od wih, Rada \uri-

}a. Od 2002. godine, od kada

postoji slu`ba Parking

servisa, ovi radnici su pr-

vih {est, sedam godina bi-

li sme{teni u, kako ka`e

Rade, jednoj trafi~ici, gde

se u trenutku nalazilo i

wih sedam, osam. Nisu ima-

li ni vodu, ni struju, ali

Rade ka`e da su to sve pre-

grmeli i nisu se porazbo-

qevali. Sada su uslovi

boqi, a od jeseni imaju i

nove uniforme. Toplije. A

o kontaktu sa qudima, Rade

je imao sva{ta da nam ka-

- Ih, bilo je neprijat-

nih situacija koliko ho-

}e{. I na ulici, kada uzi-

mamo vozilo i ovde kada

do|u da ga pokupe. Niko se-

be ne smatra krivim {to je

nepropisno parkirao, kri-

vi su uvek “pauk” ili sao-

bra}ajna policija. Umeju

da pozovu direktora ili

neke druge da urgiraju.

Ali, kod nas postoje pravi-

la na osnovu kojih radimo.

Bilo je fizi~kih nasrtaja.

Mene nije niko ba{ fizi~-

ki napao, ali jesu se zaleta-

li, a o psovkama i da vam ne

pri~am. A jedan kolega je i

dobio batine - ispri~ao

nam je Rade na {ta je naila-

zio, zakqu~iv{i da {to je

ve}a kriza u narodu, i

nezadovoqstvo me|u qudi-

ma je ve}e. Ali, mi smo na

kraju na{e pri~e o radni-

cima „Parking servisa”

zakqu~ili da bez obzira na

krizu u narodu i te{ke

uslove rada, jo{ uvek po-

stoje qudi puni duha, qudi

koji vole `ivot. I. M.

Neki su poslovi lak{i, a drugi te`i. Ne-

ki su dobro pla}eni, a drugi slabije. Ne-

ki qudi mogu da biraju {ta }e raditi, a

neki moraju da rade bilo {ta. Svako }e

re}i da je posao u kancelariji, ako ne

lak{i, a ono prijatniji od onoga na uli-

ci. U potrazi za pri~om o poslovima koji

sa sobom nose i te{ke uslove rada, do-

{li smo i do slu`be “Parking servisa”.

Tamo rade qudi kojima je u opisu posla

da stoje satima na suncu, ki{i ili na

temperaturama znatno ispod nule, ali i

rad u kabini mawoj od dva sa dva... Tamo

rade qudi koji napla}uju parking u vre-

menima kada je svaki dinar veliki kao

ku}a. Tamo rade i oni koji “paukom” od-

voze nepravilno parkirana kola. Nije

~udo pomisliti da je takav posao te`ak,

da su qudi koji ga rade namr{teni i

nezadovoqni. Ali, ono {to je na{u ekipu

na neki na~in iznenadilo i svakako odu-

{evilo, je duh zaposlenih u „Parking

servisu”, koji uz osmeh pri~aju o svom po-

slu i iz kojih zra~i mnogo vi{e radosti

nego li kod onih u{u{kanih u toplim

kancelarijama.

PUNI DUHAI NA KI[I I NA SUNCU

Nevenka nasmejana i na ki{i

Miroslav uredno vra}a kusur

Uorganizaciji Saveta `ena Grad-

skog odbora Nove Srbije sino} je u

maloj sali Doma kulture odr`ana

prigodna tribina i beseda, kojom je obele-

`en 21. februar, Me|unarodni dan mater-

weg jezika. Generalna skup{tina UNE-

SKO je 1999. godine promovisala Dan

materweg jezika, u znak se}awa na studente

koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u

Daki, Isto~nom Pakistanu, zbog toga {to

su protestovali jer wihov materwi jezik

nije bio prgla{en za zvani~an jezik, pod-

setila je u utorak na KZN, po{to je naja-

vila tribinu, Zorica Kne`evi}, predsed-

nica Saveta `ena u GO NS: “Skoro svako-

dnevno u svetu nestane po jedan jezik, a

prognozira se da }e od oko 6.000 jezika, do

kraja 21. veka odumreti vi{e od polovine.

Srbija je 2006. godine ratifikovala

evropsku povequ o regionalnim i mawin-

skim jezicima. Mi smatramo da mora po-

stojati ve}a briga o srpskom jeziku, jezi~-

koj kulturi i o~uvawu tradicije, jer pred

velikom ’navalom’ engleskog jezika, srp-

ski postaje sve ugro`eniji.”

Savet `ena NS, naglasila je Kne`evi}-

ka, smatra da je jezik osnov postojawa i

opstanka, da o~uvawem jezika narod neguje

tradiciju i da je briga o materwem jeziku

i kulturi obaveza svake odgovorne nacije

i ozbiqnog dru{tva.

Na{ ciq je da promovi{emo jezi~ku

kulturu, raznovrsnost i vi{ejezi~nost,

naglasila je Daliborka Nestorovi}, ~la-

nica Saveta `ena NS: “Jezi~ka raznovr-

snost je zajedni~ko nasle|e, a vi{ejezi~-

nost se kao `ivi resurs mora uva`avati za

dobrobit svih naroda. Suo~eni smo sa

~iwenicom da je srspki jezik zapu{ten,

po~ev od ulice, {kola i medija, do skup-

{tinske govornice. Zbog toga bi svi ni-

voi dru{tva trebalo da daju doprinos

pravilnoj upotrebi materweg jezika.”

Nestorovi}ka je apelovala, posebno na

mlade i qude od struke, da svakodnevno u

{kolama i na svakom drugom mestu prezen-

tuju pravilan na~in izra`avawa. Ona je

pozvala i predstavnike medija da se pri-

dru`e obele`avawu Dana materweg jezika,

jer, kako je istakla, mediji posredno, ili

neposredno uti~u na jezi~ku kulturu, po-

{tuju}i pravilne jezi~ke norme, ili se

wihovim nepo{tovawem pribli`avaju pu-

blici, {to izaziva kulturolo{ki feno-

men koji ozbiqno preti jezi~koj kulturi”.

GRADSKI ODBOR SDP-a SAVET @ENA NOVE SRBIJE OBELE@IO

ME\UNARODNI DAN MATERWEG JEZIKA

SAOP[TEWE POKRETA DVERI

POLITIKA

Uorganizaciji Gradskog odbora Demo-

kratske stranke i uz u~e{}e ~lanova

Plesnog kluba “Domingo”, na Gradskom

trgu je pro{log ~etvrtka, na Dan qubavi,

odr`ana manifestacija “Protestuj, igraj,

ustani”. Na taj na~in i ^a~ak se prvi put,

sa jo{ petnaestak gradova u Srbiji,

ukqu~io u globalnu kampawu “Jedna mi-

lijarda ustaje”, tokom koje se milijarda

`ena i mu{karaca {irom sveta “probudi-

la, suprostavila i zajedni~kim plesom

simboli~no zatra`ila da nasiqe nad `e-

nama prestane odmah”.

Ova akcija internacionalnog karakte-

ra nastala je kao odgovor na alarmantne

podatke Ujediwenih nacija koji ukazuju na

poraznu ~iwenicu da jedna, od tri `ene na

svetu, do`ivi neki oblik fizi~kog ili

psihi~og nasiqa, odnosno da je vi{e od

milijardu `ena tokom svog `ivota izlo-

`eno zlostavqawu. Osim bola i trauma

koji ih zbog toga prate tokom celog `ivo-

ta, pretu~ene, silovane ili psihi~ki

zlostavqane `ene, imaju jo{ ne{to zajed-

ni~ko - odnos okru`ewa koje nasiqe

uglavnom ignori{e, ili ga svesno pre}ut-

kuje. Upravo zbog toga, ideja kampawe je da

ustane milijardu qudi, pru`i podr{ku

`rtvama nasiqa i uputi apel da se ono

prekine, dok ne bude prekasno.

- Na`alost, ni u Srbiji situacija nije

mnogo boqa, {to potvr|uju podaci da su

do oktobra pro{le godine, zbog nasiqa u

porodici 23 `ene izgubile `ivot. Zbog

toga je Demokratska stranka pozvala gra-

|ane da joj se pridru`e i na simboli~an

na~in daju doprinos borbi prtiv svih vi-

dova nasiqa - rekla je Gordana Sredovi},

~lan resornog odbora za kulturu GO DS.

Posle Sretewa svima u Srbiji je jasno

da je Evropska unija na |ur|evdan-

skim predsedni~kim izborima u Srbiji

imala dva svoja predsedni~ka kandidata i

tako se osigurala da pogubni put Srbije u

EU po svaku nacionalnu cenu ne}e biti

prekinut. I Tadi} i Nikoli}, sada je to

vi{e nego jasno, bili su kandidati od

poverewa EU, s tim {to je Nikoli} o~ito

bio kandidat od ve}eg poverewa EU, pa je

dobio ~estitku za pobedu tri sata pre zat-

varawa birali{ta na \ur|evdan. Sada je

do{lo vreme za naplatu te podr{ke i

pla}awe je po~elo: predsednik Nikoli} se

zalo`io za ukidawe institucija dr`ave

Srbije na Kosovu i Metohiji i za

stvarawe novih, pri{tinskih dr`avnih

institucija.

U toku je veliko smu}ivawe gra|ana Sr-

bije, a posebno Srba sa Kosova i Metohi-

je, od strane dr`avnog vrha, na ~elu sa Ni-

koli}em i Da~i}em u vezi sa formirawem

tzv. zajednice autonomnih srpskih op{ti-

na na KIM. Jasno je da je to samo maska da

bi se najpre ukinule dr`avne institucije

Srbije na KIM, a potom uvele instituci-

je tzv. nezavisne dr`ave Kosovo, {to je

osnovni uslov, odnosno ucena EU. Izgo-

vor koji se koristi da bi se progutao ovaj

veleizdajni~ki ~in je za{tita Srba kroz

zajednicu autonomnih srpskih op{tina, a

da se pritom izbegava kqu~na ~iwenica

da se radi o autonomiji Srba unutar tzv.

nezavisnog Kosova.

Pokret Dveri je jo{ pre |ur|evdanskih

izbora ukazao da Tomislav Nikoli} mo`e

biti nova varijanta Borisa Tadi}a, i to

se sada sve vi{e pokazuje kao ta~no. Posle

kr{ewa predizbornog obe}awa da }e is-

tra`iti izbornu kra|u, sklapawa strate-

{kog sporazuma sa Azerbejxanom protiv

Rusije, omogu}avawe Turskoj da se pita u

Ra{koj oblasti i BiH, do{lo je na red da

se i predsednik Nikoli} u potpunosti

pridru`i ucewenom premijeru Da~i}u u

zavr{noj predaji Kosova i Metohije. Za to

niko nije glasao kada je glasao za Tomi-

slava Nikoli}a i vreme je da se postavi

pitawe u ~ije ime i za ~iji ra~un je Niko-

li} predsednik Srbije.

I POSLE TADI]A - NIKOLI]

PLESOM

PROTIV

NASIQA

GRADSKI ODBOR DS ORGANIZOVAO MANIFESTACIJU

„PROTESTUJ, IGRAJ, USTANI”

PROMOCIJA

JEZI^KE KULTURE

Generalna skup{tina

UN proglasila je 20.

februar za Svetski

dan socijalne pravde i taj

datum Socijaldemokratska

partija obele`ava i kao

dan ove stranke. Gra|ani

Srbije, na`alost, `ive u

vremenu socijalne neprav-

de, koju na svojoj ko`i ose-

}aju zbog nedostatka posla,

egzistencijalne nesigurno-

sti, lo{ih i neredovnih

zarada i uop{te, te{kog

ekonomskog stawa u kome se

nalazi ~itava dr`ava.

Zbog toga je obaveza svih

politi~kih subjekata u

zemqi da se odgovrnije po-

zabave problemima soci-

jalne (ne)pravde u zemqi,

rekao je u sredu na Grad-

skom trgu predsednik GO

SDP Predrag @ivkovi},

koji je sa ~lanovima stran-

ke prolaznicima delio

prigodne flajere, sa osnov-

nom porukom da je socijal-

na pravda preduslov eko-

nomskog prosperiteta dru-

{tva, od koga }e koristi

imati svi, a ne samo poje-

dine grupe.

- @ivimo u vremenu u

kome je socijalni polo`aj

ve}ine stanovni{ta u Sr-

biji izuzetno te`ak, zbog

~ega je na{ zajedni~ki za-

datak da {to pre omogu}i-

mo boqi i kvalitetniji

`ivot svih gra|ana i u sva-

kom smislu doprinesemo

prosperitetu dru{tva - re-

kao je @ivkovi}.

Iako SDP ima samo jed-

nog odbornika u lokalnoj

Skup{tini, koji deluje u

sastavu odborni~ke grupe “

Izbor za boqi `ivot Bo-

ris Tadi}”, ova stranka

nastoji da doprinese kon-

struktivnom radu lokal-

nog parlamenta, uveren je

@ivkovi}:” Glasamo za

predloge, bez obzira sa ko-

je strane oni dolaze, za ko-

je smatramo da }e doneti

dobro gara|anima ^a~ka,

odnosno protiv onih koji

ne}e poboq{ati kvalitet

wihovog `ivota. Iako

prakti~no imamo samo je-

dan glas u gradskoj Skup-

{tini, bitno je da se i on

~uje, jer je re~ o glasu

stranke koja u osnovi svog

delovawa ima borbu i

zalagawe za socijalno pra-

vednije dru{tvo.”

Svetski dan socijalne

pravde SDP obele`ava i

apelom upu}enim svim ~la-

novima, simpatizerima i

ostalim gra|anima da u an-

keti “Kakvu Srbiju `e-

lim”, koja se sprovodi u 56

zemaqa sveta, na simboli-

~an na~in daju doprinos

definisawu globalne po-

litike svetskog razvoja po-

sle 2015. godine. @ivkovi}

je podsetio da predsednik

SDP Rasim Qaji} i mini-

star u Vladi Srbije, ruko-

vodi va`nim resorom tr-

govine i da }e ova stranka,

koriste}i i te prednosti,

i kao servis gra|ana Srbi-

je nastojati da im maksi-

malno pomogne, “da bismo

u ovom te{kom vremenu svi

`iveli boqe”. Zbog toga i

Gradski odbor stranke,

osnovan pre ne{to vi{e od

godinu dana, organizuje

brojne akcije i u lokalu

sprovodi i vanparalman-

tarne aktivnosti, promo-

vi{u}i svoj program, ~iji

je osnovni slogan “Qudi

pre~i od velikih re~i”.

VREME SOCIJALNE

NEPRAVDE

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE 7GRAD

Ovogodi{wi program poslovawa

JP “Rzav” prvi put je usagla{en

sa planom lokalnog “Vodovo-

da”, {to je osnovni preduslov

da ovo ~a~ansko preduze}e u narednom pe-

riodu pozitivno posluje. Iako je plani-

rano, u programu je izostavqeno

poskupqewe rzavske vode za 20 odsto, zbog

~ega }e ariqsko JP na kraju ove godine

ostvariti gubitak od oko 72 miliona di-

nara, rekao je direktor Qubo Lazovi},

prezentuju}i ~lanovima Gradskog ve}a

predlog programa poslovawa u 2013. godi-

ni. Bez obzira {to }e i ova godina najve-

rovatnije, zbog malih padavina biti su-

{na, {to }e uticati na slabo obnavqawe

podzemqa i vodotokova, preduze}e }e na-

stojati da potro{a~ima u ^a~ku i osta-

lim op{tinama, rekao je on, obezbedi

dovoqne koli~ine ispravne vode za pi}e.

Zbog restriktivne politike cena, predu-

ze}e iz planiranog prihoda od oko 172

miliona dinara, i ove godine ne}e mo}i

da zna~ajnija sredstva izdvoji za

odr`avawe sistema, izgra|enog 1993. go-

dine, iako su pojedini segmenti, a poseb-

no betonski cevovod od Ariqa do Po`ege,

prili~no amortizovani i o{te}eni, na-

glasio je, pored ostalog, Lazovi}.

Program poslovawa JP “Rzav” usagla-

{en je sa planom “Vodovoda”, koji prak-

ti~no predstavqa strategiju ozdravqewa

ovog preduze}a, naglasio je zamenik gra-

dona~elnika Radenko Lukovi} i objasnio

da }e gubitak biti pokriven iz kapitala

preduze}a, odnosno da bi, kada bi iz kal-

kulacije bila “iskqu~ena” amortizacaja u

iznosu od 92 miliona dinara, ovo preduze-

}e pozitivno poslovalo. On je najavio i

da }e od ove godine biti promewen na~in

obra~una amortizacije, utvr|ene korekt-

ne cene koje ne}e ugroziti poslovawe

“Rzava” i sprovedene mere za

pospe{ivawe potro{we, da bi korisnici

“povla~ili” ve}e koli~ine rzavske vode.

Usagla{avawem programa lokalnog i re-

gionalnog preduze}a, do{lo se do re{ewa

koje }e stabilizovati poslovawe

ovda{weg “Vodovoda”, a ne}e ugroziti ni

JP “Rzav”, uveren je i gradona~elnik Voji-

slav Ili}.

Na posledwoj sednici, odr`anoj u uto-

rak, ~lanovi GV su dali saglasnost i na

program poslovawa JP “Parking servis”

koje planira da kao i pro{le, i ove godi-

ne iska`e pozitivan finansijski rezul-

tat. Direktor Predrag Sto{i} veruje da

}e ukupni prihodi biti pove}ani za oko

26 odsto, zahvaquju}i prvenstveno

pro{irewu parkirali{ta i uvo|ewu na-

plate putem SMS. Po{to se zalo`io za

hitno uvo|ewe ovog novog na~ina naplate

parkirawa, Bratislav Jugovi} je pitao

koliko je inkasanata u stalnom radnom

odnosu u ovom preduze}u, zameriv{i {to

se ne poklawa dovoqna pa`wa wihovim

uniformama i opremi. I ovo JP je potvr-

da zalagawa gradskog rukovodstva da se

primeni novi pristup prilikom izrade

godi{wih planova, rekao je zamenik gra-

dona~elnika Radenko Lukovi} i to argu-

mentovao ~iwenicom da JP ne ostvaruje

direktan prihod od naplate usluga, ve} da

se on u vidu komunalne takse za zauzimawe

javnih povr{ina sliva u gradski buxet.

Odgovaraju}i na neka pitawa, direktor

Sto{i} je istakao da je posredstvom

Omladinske zadruge na privremenim po-

slovima anga`ovano 20 inkasanata, da }e

za obnavqawe wihove uniforme u ovoj go-

dini biti izdvojeno 800.000 dinara i da

}e uvo|ewe naplate putem SMS biti zapo-

~eto u drugoj polovini godine.

Zbog smawene prodaje vode privredi i

neadekvatne politike cena usluga, mr~aje-

va~ko JP “Moravac” je dospelo u nezavid-

nu situaciju, iz koje izlaz vidi u ve}em

anga`ovawu na odr`avawu seoskih i neka-

tegorisanih puteva, rekao je Mihailo Lu-

ki}. Naglasio je da preduze}e ni u ovoj go-

dini ne}e mo}i da izdvoji zna~ajnija

sredstva za investicije i da za realizaci-

ju tog dela plana o~ekuje pomo} Grada i

Republike, posebno kada je re~ o izgradwi

vodovoda u Dowoj Gorevnici i pijace u

Mr~ajevcima. “Moravac” ima perspekti-

ve i {anse da zaposli nove radnike, jer je

planirano da mu na gazdovawe bude prenet

vodosistem u Kuki}ima i deo kanalizaci-

one mre`e u Mr~ajevcima i da uz pomo}

Grada bude opremqeno za odr`avawe pute-

va, obe}ao je gradona~elnik Vojislav

U programu JKP “^a~ak”, koje je posle

tri godine lane pozitivno poslovalo,

ostvariv{i dobit od 9,3 miliona dinara,

predvi|eno je poskupqewe grejawa za 6,19

odsto, rekao je direktor Petar Domano-

vi}, oceniv{i plan ovog JKP kao izuzet-

no slo`en, jer, pored ostalog, sadr`i i

“prelazak” na tarifni sistem i izmene

koeficijenata za obra~un potro{we kod

pravnih lica. Da bi obezbedilo oko

73.000 megavat ~asova energije, preduze}e

mora da nabavi 117.000 kilograma mazuta

i 10,3 miliona kubika gasa, izra~unao je

Domanovi} i naglasio da je u planiranim

rashodima od 637 miliona dinara u~e{}e

energenata 72 odsto, odnosno da su svi

ostali tro{kovi svedeni na minimum,

zbog ~ega }e mawe sredstava biti izdvoje-

no i za odr`avawe sistema.

^lanovi Gradskog ve}a su dali sagla-

snost i na odluku o ceni za prikqu~nu

snagu i isporu~enu toplotnu energiju ta-

rifnim kupcima. Nakon pove}awa od 6,19

odsto, ona }e iznositi 86,92 dinara, {to

}e za vlasnike stanova prose~ne povr{ine

50 kvadrata, predstavqati ve}i tro{ak za

oko 250 dinara.

Saglasnost GV, koje je donelo i odluku

o ukidawu Op{tinskog vatrogasnog fon-

da i o raspisivawu referenduma radi

uvo|ewa samodoprinosa u mesnim zajedni-

cama Zabla}e i Trbu{ani, zavredio je i

program rada Regionalnog centra za pro-

fesionalni razvoj zaposlenih u obrazo-

vawu. M. N.

GRADSKO VE]E DALO SAGLASNOST NA PROGRAME POSLOVAWA NEKOLIKO JAVNIH PREDUZE]A

Gradwa brane i akumulacije

“Svra~kovo”, zapo~eta pro{log

aprila, prekinuta je u septembru, jer

je rebalansom republi~kog buxeta,

umesto planiranih 300, za ovu inve-

sticiju izdvojeno samo 126 miliona

dinara. U ovogodi{wem buxetu Repu-

blike Srbije za gradwu ovog strate-

{ki izuzetno va`nog objekta predvi-

|eno je 413 miliona dinara i na osno-

vu toga 14. februara potpisan novi

ugovor sa izvo|a~em. Od te sume, 100

miliona }e biti utro{eno za

izmirewe dugova iz pro{le godine,

tako da }e u ovoj nosiocu investicije

na raspolagawu biti oko 300 milio-

na dinara. Ako se ima u vidu wena

vrednost i planirani rok za

izvo|ewe radova (pet godina), nije te-

{ko izra~unati da bi godi{we tre-

balo obezbe|ivati najmawe po mili-

jardu dinara. U protivnom, gradwa

brane i akumulacije }e sasvim sigur-

no kasniti, upozorio je direktor JP

“Rzav” Qubo Lazovi}.

KASNI GRADWA BRANE

Dnevni red 25. sednice gradske vlade pro{iren je predlogom gradona~elnika

Ili}a da bude doneto re{ewe o imenovawu komisije za sprovo|ewe postupka jav-

nog konkursa za dodelu sredstava za javno informisawe od lokalnog zna~aja. Za

predsednika komisije imenovan je Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za

dru{tvene delatnosti, a za wegovog zamenika novinar Branko Stevanovi}. ^lano-

vi komisije su: Mirjana \okovi}, pomo}nik gradona~elnika za ekonomski razvoj i

za{titu `ivotne sredine, Milan Dra{ki}, diplomirani ekonomista i Vladimir

Novakovi}, novinar.

IMENOVANA KOMISIJA ZA MEDIJE

PRVI PUT USAGLA[ENI PLANOVI

TURISTI^KA ORGANIZACIJA ^A^KA

DRU[TVO

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

RASVETQENE KRA\E

^a~anska kriminalisti~ka policija rasvetlila je

u ponedeqak trinaest krivi~nih dela te{ka kra|a

i te{ka kra|a u poku{aju izvr{enih na podru~ju gra-

da ^a~ka u proteklih deset dana.

Zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io devet

krivi~nih dela te{ka kra|a i ~etiri krivi~na dela

te{ka kra|a u poku{aju, kriminalisti~ka policija

odredila je meru zadr`avawa \or|u O. (1991) iz ^a~-

Osumwi~enom se na teret stavqa da je izvr{io pro-

valne kra|e u sedam samostalih trgovinskih radwi,

dve mesare, tri trafike i jednu pekaru. Tom prilikom

on je iz pomenutih radwi otu|io novac, cigarete i

konditorske prioizvode.

Osumwi~eni \or|e O. }e uz krivi~nu prijavu biti

priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u ^a~ku.

UHVA]EN LOPOV

Gorwomilanova~ka policija odredila je meru

zadr`avawa Draganu T. (1976) iz sela Lo~evci, op-

{tina Gorwi Milanovac, zbog postojawa osnova

sumwe da je izvr{io krivi~no delo iznuda u poku{aju,

kao i krivi~no dela te{ka kra|a na {tetu Miladina

M. iz istog sela. On je osumwi~en i za izvr{ewe jo{

dva krivi~na dela te{ka kra|a.

Osumwi~eni Dragan T. je, krajem januara, ove godi-

ne, iz ku}e Miladina M. u selu Lo~evci otu|io 800

evra, zatim u februaru mesecu, uz pretwu, poku{ao od

iste osobe da iznudi 2000 evra.

Tako|e, osumwi~enom se na teret stavqa da je 2009.

godine iz ku}e svog oca, u selu Lo~evci, otui|io oko

300 hiqada dinara, a zatim policiji la`no prijavio

kra|u, dok je iz jedne mlekare u Takovu, op{tina

Gorwi Milanovac, u kojoj je bio zaposlen kao voza~,

otu|io oko 70 hiqada dinara.

Osumwi~eni Dragan T. je uz krivi~nu prijavu, u su-

botu, 16. februara, priveden istra`nom sudiji Osnov-

nog suda u ^a~ku koji mu je odredio pritvor do mesec

Turisti~ka organizaci-

ja ^a~ka }e i ove godi-

ne na {tandu u hali 4, Beo-

gradskog sajma, na Sajmu

turizma koji se odr`ava od

21. do 24. februara, pred-

staviti turisti~ku ponudu

podru~ja Grada ^a~ka i

wegove okoline. Pored

prezentacije programa Tu-

risti~ke organizacije

^a~ka, predstavi}e se i

Specijalna bolnica za re-

habilitaciju “Gorwa

Trep~a”, Sabor truba~a u

Gu~i, UTP “Morava”, Tu-

risti~ko-rekreativni cen-

tar “Mom~ilo ^ekovi}” iz

Ko{tuni}a, Udru`ewe po-

slovnih `ena “Nade`da

Petrovi}”, firma “Heli-

kon” i Udru`ewe grn~ara

“Zlakusa”.

Na poziv Skup{tine

op{tine Trstenik,

Dru{tvo srpsko-

ruskog prijateqstva Regio-

nalni centar Zapadna Sr-

bija - ^a~ak u~estvovalo je

na tradicionalnoj mani-

festaciji „Dani vinara i

vinogradara“, koja se odr-

`ava 14. februara, na Dan

Svetog Trifuna. Na mani-

festaciji, na kojoj su pred-

stavqeni proizvodi od

gro`|a sa ovog podru~ja

(vina, rakije, lozni kale-

movi i ostalo), razgovara-

lo se o sveukupnoj privred-

noj saradwi Srbije, Rusije

i Belorusije.

U prisustvu mnogih

proizvo|a~a i prera|iva~a

gro`|a, delegaciju Dru-

{tva srpsko-ruskog pri-

jateqstva Regionalni cen-

tar Zapadna Srbija - ^a~ak

predstavqao je wegov pred-

sednik Dragan Logvinov,

sa saradnicima iz oblasti

privrede i poqoprivrede.

Osim predsednika

Udru`ewa, u izlagawima

su u~estvovali i ostali

stru~waci iz ove oblasti,

kao i ~lanovi Udru`ewa,

izme|u ostalih i narodni

poslanik Miodrag Niko-

li} Feman, zadu`en za od-

nose Srbije, Rusije i Belo-

rusije. Zakqu~eno je da po-

stoje izuzetni privredni

potencijali za saradwu sa

kompanijama iz Rusije i

Belorusije, a pogotovo {to

ovaj kraj ve} izvozi lozne

kalemove na rusko tr`i-

gaciju Dru-

{tva srpsko-ru-

skog prijateqstva Regio-

nalni centar Zapadna Sr-

bija - ^a~ak pozdravili su

Mili} Pavlovi}, predsed-

nik Skup{tine op{tine

Trstenik i ostali funkci-

oneri, koji su u znak za-

hvalnosti za u~e{}e na

ovoj manifestaciji,

Udru`ewu dodelili za-

hvalnicu i prigodne po-

klone.

Dogovoreno je da usko-

ro, u organizaciji

Udru`ewa, u

^a~ku bude

organizo-

vana pre-

zentaci-

ja vina,

rakija,

loznih

k a l e -

mova i

ostalih

p r o i z -

voda iz

sortimenta

ovog geograf-

ski za{ti}enog

podru~ja. Tim povo-

dom, Dru{tvo srpsko-ru-

skog prijateqstva poziva

ugostiteqske radwe, trgo-

vinske ku}e i ostale zain-

teresovane gra|ane da pose-

te ovu prezentaciju kako bi

saznali vi{e o proizvodi-

ma sa podru~ja Trstenika i

eventualno ugovorili bu-

du}u saradwu.

Povodom Dana dr`avnosti Srbije, u petak u

14 ~asova na Gradskom trgu su se okupili

pripadnici GO Nove Srbije, koji su delili

republi~ke zastave gra|anima. Poklawawem oko 30

zastava oni su na simboli~an na~in `eleli sugra|a-

nima da ~estitaju praznik.

- Godine 1804. vo`d Kara|or|e Petrovi} je podi-

gao Prvi srpski ustanak, ali je i toga datuma 1835.

godine donet i prvi ustav Srbije. Po{tuju}i te da-

tume i uzimaju}i u obzir da Nova Srbija ba{tini

ideje u vezi sa po{tovawem srpske nacionalne tra-

dicije i istorije, mi `elimo da danas na{im sugra-

|anima poklonimo dr`avne zastave Republike Sr-

bije, jer je zastava jedan od osnovnih dr`avnih sim-

bola – istakao je Milan Dra{ki}, ispred GO Nove

Srbije. I. M.

Polagawem venaca

na spomenik Tana-

sku Raji}u, i u ^a~-

ku je obele`en Dan dr`av-

nosti.

- Na brdu Qubi}u smo

da se na Dan dr`avnosti

setimo vite{kih vremena,

u kojima se ra|ala novove-

kovna srpska dr`ava i

u`ivamo u pogledu na ^a-

~ak. Za posledwih dva veka

sa sun~anih padina

Qubi}a ra|ala nam se slo-

boda nekoliko puta – rekla

je Delfina Raji}, direktor

Narodnog muzeja.

Vence svim ratnicima

palim za slobodu i nezavi-

snost Srbije, na spomenik

Tanasku Raji}u polo`ili

su predstavnici Grada,

Moravi~kog upravnog

okruga i Policijske upra-

ve u ^a~ku.

- Ovo je veliki doga|aj

za na{ grad i prvi put da

pola`emo vence na spome-

nik Tanasku Raji}u. Sigu-

ran sam da }e ovo prerasti

u tradiciju i da }emo svake

godine do}i da se pokloni-

mo onima koji su u~estova-

li u osloba|awu Srbije –

rekao je gradona~elnik Vo-

jislav Ili}. On je ovom

prilikom najavio da }e za

mesec dana biti formiran

Odbor za proslavu 200 go-

dina od boja na Qubi}u.

- @elimo da 2015. go-

dinu do~ekamo potpuno

spremni. O~ekujemo veliko

prisustvo doma}ih i stra-

nih gostiju, qudi iz vrha

dr`ave i uradi}emo sve da

ovaj deo grada zablista –

najavio je Ili}.

NA BEOGRADSKOM SAJMU

AKTIVNOSTI DRU[TVA SRPSKO - RUSKOG PRIJATEQSTVA

NA MANIFESTACIJI

„DANI VINARA

I VINOGRADARA”

OBELE@EN DR@AVNI PRAZNIK

POKLAWALI

ZASTAVE

GRADSKI ODBOR NOVE SRBIJE

U ^AST DANA DR@AVNOSTI

VENCI NA SPOMENIK

TANASKU RAJI]U

Firma “Uspon” osnovana je pre

11 godina u ciqu potrebe da

se tr`i{tu ponudi usluga u

oblasti prodaje i servisir-

awa ra~unara i ra~unarske opreme bez

ikakvih uslovqavawa, uz neprikosnoveno

po{tovawe svakog kupca sa isporukom na

ku}nu adresu. Osniva~i “Uspona” zapo~e-

li su svoj rad ohrabreni vizijom da stvo-

re preduze}e koje mo`e stati iza svakog

svog ura|enog posla. [ire}i svoju delat-

nost i realizuju}i nove zadatke dosegli

su vi{i nivo, a od firme koju su pre 11

godina ~inila samo dva zaposlena, prera-

sli su u preduze}e sa 31 zaposlenim.

Jedan od dvojice vlasnika “Uspona”

Vladimir Krsti} ka`e se vode sloganom

“Samo najboqe je dovoqno dobro” i u

skladu sa tim iz godine u godinu {ire

svoju delatnost, obe}avaju}i samo kvali-

tetne usluge svojim korisnicima.

[iroka delatnost

Strate{ko opredeqewe “Uspona” je

proizvodwa ra~unara, ra~unarskih pod-

sklopova i realizacija slo`enih infor-

macionih sistema. Oslonac proizvodwe

je zasnovan na komponentama visoke pou-

zdanosti u svetu renomiranih proizvo|a-

~a. Visoka pouzdanost u radu i kvalitet

ra~unara, je ovo preduze}e, u svetu kori-

snika informati~ke opreme, izdiglo na

visok nivo poverewa, a istovremeno je i

garancija uspeha.

- Visoki kvalitet i pouzdanost proiz-

voda sa konkurentnom cenom, je slogan

koji je “Uspon” izdigao u sam vrh infor-

mati~ki opredeqenih firmi. Stalno

stremimo ka novim idejama, planovi raz-

voja se postavqaju u svakoj kalendarskoj

godini i ostvaruju se u velikom procentu

- ka`e Krsti}. Pored ra~unara, “Uspon”

se bavi i ugradwom i implementacijom

vrlo kvalitetnih sistema video nadzora,

po ~emu je poznat {irom Srbije.

- Omogu}avamo korisnicima da video

nadzor prate i sa udaqenog prostora, od-

nosno da u svakom trenutku mogu imati

uvid u ono {to se de{ava na mestu gde je

video nadzor integrisan. Dobili smo ve-

oma zna~ajne poslove {irom zemqe i ra-

dili smo sisteme od 10 do vi{e od 50 ka-

mera za veoma zna~ajne privredne subjek-

te. Pokazali smo i da kvalitetan video

nadzor ne mora biti nu`no i skup - ka`e

Krsti}. On napomiwe da je jedna od de-

latnosti “Uspona” i ugradwa i

odr`avawe klima ure|aja:

- Bez obzira {to je u tom poslu konku-

rencija velika, imamo stalnu klijentelu.

Predstavqamo ovla{}eni servisni cen-

tar za ve}inu proizvo|a~a sa sedi{tem u

Srbiji. Krsti} tako|e nagla{ava, da je

firma “Uspon” ulagala i u {kolovawe

kadra, pa je tako iznedrila stru~wake ko-

ji vrlo kvalitetno rade niskonaponske

instalacije.

- Bavimo se razvla~ewem svih vrsta

ra~unarskih mre`a, izradom rek ormana,

kao i pravqewem integrisanih sistema

ra~unara, serverskih sistema, integrisa-

nih telefonskih centrala i video nadzo-

ra. Pravimo kompletna re{ewa koja ko-

risnika upu}uju na jednog dobavqa~a i na

taj na~in svaki eventualni problem mogu

re{iti na jednom mestu - obja{wava Kr-

Prodaja

Prodaja ra~unara i ra~unarske opreme

se vr{i kroz lanac Usponovih prodavni-

ca. U svakoj prodavnici stru~ni i

qubazni prodavci vr{e demonstracije

Uspon ra~unara i prate}e opreme, tako da

kupac mo`e da vidi i proba konfigura-

ciju koja ga interesuje. Svaki Uspon ra-

~unar se proizvodi po “build-to-order” mo-

delu iskqu~ivo od novih komponenti re-

nomiranih proizvo|a~a, po specifika-

ciji koja je dogovorena sa kupcem. Kom-

pletan ra~unar se pa`qivo testira i u

kratkom roku besplatno dostavqa na ku}-

nu adresu ili adresu firme. Dakle, za sve-

ga jedan dan kupac dobija ra~unar po svo-

jim potrebama i `eqama, na svoju adresu.

Prodavnice Uspon ra~unara sem u ^a~ku,

nalaze se i u Gorwem Milanovcu, Ra{ki,

Novom Pazaru i Aran|elovcu.

Zadovoqni i korisnici

i zaposleni

Osnovni ciq “Uspona” je ostvarewe

dugotrajnog odnosa sa klijentima, kroz

inteligentnu interakciju dizajna i teh-

nologije, koji }e poboq{ati poslovne

ciqeve klijenata. Pored odli~nog odno-

sa sa svojim klijentima, Krsti} se pono-

si i svojim zaposlenima, koji, kako ka`e,

rade u porodi~noj atmosferi, motivisa-

ni i zadovoqni, sa pet i vi{e godina

radnog sta`a u “Usponu”.

Ono ~ime se ova ~a~anska firma tako-

|e ponosi je i internet sajt, koji spada u

kategoriju najpose}enijih u na{em regio-

nu. Na www.uspon.rs svakodnevno ima vi-

{e od 1.000 jedinstvenih poseta.

FIRMA „USPON“ OBE]AVA KVALITET I SIGURNOST SVOJIM KORISNICIMA

SAMO NAJBOQE

JE DOVOQNO DOBRO

MOTOCIKLISTI I BEZBEDNOST U SAOBRA]AJU

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

DRU[TVO

Jo{ uvek nije poznato

koliko motociklista

je nastradalo u saobra-

}ajnim nesre}ama pro{le

godine. Za sada je najpou-

zdaniji podatak Uprave sa-

obra}ajne policije Repu-

bli~kog MUP-a da je u Sr-

biji u nesre}ama u kojima

su u~estvovali voza~i mo-

tora poginulo 75 qudi.

Dosada{wa iskustva poka-

zuju da svake godine strada

veliki broj motociklista.

Mnogi voza~i ~etvoroto~-

ka{a okarakterisali su ih

kao opasnost na putu.

- Motocikli i mopedi

su u saobra}aju ravnoprav-

na vozila sa ostalima, zato

ih ne bi trebalo posebno

izdvajati kao opasnost na

putu. Na taj na~in ih

stavqamo u neravnopravan

polo`aj. Najve}i problem

dvoto~ka{a je wihova

smawena vidqivost zbog

maweg gabarita, odnosno

prostora koji zauzimaju u

vidnom poqu. Ne smemo za-

nemariti ni ~iwenicu da

ve}ina voza~a putni~kih i

teretnih vozila nije dovo-

qno edukovana i ne zna ka-

ko da se pravilno pona{a

prilikom susreta sa moto-

ciklistima u saobra}aju.

Naravno, ne mo`emo zabo-

raviti ni ~esta nepropi-

sna pona{awa voza~a dvo-

to~ka{a, kao {to su preko-

ra~ewa brzine ili nebe-

zbedna vo`wa na jednom

to~ku, rizi~na preticawa

- nagla{avaju u Agenciji za

bezbednost u saobra}aju.

Ba{ protiv takvih koji

demonstriraju silu i mo}

na dva to~ka, uvek reaguju

pravi zaqubqenici u mo-

tore. Naro~ito ih nervi-

raju vo`wa na jednom to~ku

i “potpisivawe” i

“pucawe” iz motora.

- To uglavnom rade tati-

ni sinovi kojima je neko

drugi kupio motor i ne

znaju kako je to kada ga sam

zaradi{. Pravi bajkeri ne

razvijaju brzinu, nego u`i-

vaju u vo`wi - ka`u

motorxije.

Ali, za ove koji se prave

va`ni, pravila u saobra}a-

ju va`e kao i za sve druge

voza~e.

- Ako sakupe 18 i vi{e

kaznenih poena, bi}e im

oduzeta voza~ka dozvola,

nezavisno od kategorije ko-

jom su upravqali u trenut-

ku ~iwewa prekr{aja ili

krivi~nog dela. Kada ispu-

ne sve Zakonom predvi|ene

uslove i kada pro|e odre|e-

ni vremenski period od

isticawa kaznenih mera,

ulaze u proces povra}aja

dozvole i poha|aju semina-

re koje organizujemo da bi

povratili dozvole - podse-

}aju u Agenciji za bezbed-

Jedan od najva`nijih

elemenata za{tite voza~a

motora su kacige. Prema

pojedinim svetskim

istra`ivawima, u slu~aju

nezgode, 40 odsto ve}e {an-

se da pre`ivi imaju voza~

motocikla i wegov putnik

koji na glave nose za{tit-

nu kacigu. U po~etku su

motorxije imale veliki

otpor prema kacigama, ali

ih je sve vi{e koji se na taj

na~in {tite. A definitiv-

no, to je i wihova zakonska

obaveza. Z. J.

NISU UVEK OPASNOST NA PUTU

Na oglasnoj tabli

ovda{we filijale Na-

cionalne slu`be za

zapo{qavawe i na sajtu ove

ustanove u sredu je ogla{en kon-

kurs za prijem 50 radnika u

D.O.O. “^ips vej”, biv{oj ^ip-

sari, koji je privukao pa`wu ve-

likog broja nezaposlenih lica,

me|u kojima i biv{ih radnika

ove fabrike, ali i starijih gra-

|ana, koji su u drugim firmama

ostali bez posla, a nisu stekli

zakonske uslove za odlazak u

penziju. Fabrika koju je u sep-

tembru pro{le godine kupio

tro~lani konzorcijum, oglasila

je potrebu za po jednim tehnolo-

gom, {efom odr`avawa, labo-

rantom, pogonskim elektri~a-

rom, bravarom, higijeni~arom i

gra|evinskim operaterom - zi-

darom. Kolektivu ~iji vlasnik

planira da pokrene proizvodwu

ve} slede}eg meseca, potrebna su

i po dvojica kotlara, poslovo|a

u proizvodwi, radnika za napa-

jawe linija krompirom, odno-

sno viqu{karista, pr`a~a ~ip-

sa, ma{inista i magacionera.

Osim wih, fabrika “potra`uje”

i 12 pomo}nih radnika u

proizvodwi i 18 lica koja }e

biti anga`ovana na pakovawu i

stre~ovawu.

Ana Doj~ilovi}, zadu`ena u

NSZ za odnose sa javno{}u,

napomiwe da je konkurs otvoren

osam dana i da zainteresovani

kandidati, uz prijavu na kon-

kurs, poslodavcu treba da dosta-

ve dokaz o stru~noj spremi, do-

kaz o radnom iskustvu na poslo-

vima za koje konkuri{u i CV sa

li~nim podacima i radnom bio-

grafijom:”Kandidati koji budu

ispuwavali uslove konkursa,

bi}e podvrgnuti testirawu koje

}e, kao jo{ jedan vid selekcije,

obaviti stru~na lica iz Slu`be

za zapo{qavawe.”

Ona napomiwe da je izuzetno

veliko interesovawe za ova rad-

na mesta, koje su nezaposlena li-

ca pokazala ne samo u sredu, ka-

da je objavqen zvani~an kon-

kurs, nego i nekoliko meseci

unazad, odnosno prakti~no od

kada je firma drugi put prodata

i weni novi vlasnici najavili

da }e obnoviti proizvodwu u

ovom nekada najuspe{nijem ~a-

~anskom preduze}u. Za posao su

zaintesresovana ne samo lica

koja su nekada radila u toj fa-

brici, ve} i ostali nezaposleni

gra|ani, koji su posle vi{e go-

dina ~ekawa na birou rada, u

ovom konkursu videli {ansu za

zasnivawe stalnog radnog odno-

sa. Me|u kandidatima su i broj-

ni radnici koji su ostali bez

posla u drugim firmama, stari-

ji od 45 godina, i sa radnim is-

kustvom ve}im od 25 godina, ko-

ji se nadaju da }e zaposlewem u

“^ipsari” dopunti radni sta`

i ste}i zakonske uslove za odla-

zak u penziju. Za u~e{}e na kon-

kursu, napomiwe Doj~ilovi}ka,

zainteresovane su i brojne osobe

sa evidencije NSZ koje imaju ve-

}u stru~nu spremu od one koju je

poslodavac naveo u oglasu za od-

re|ena radna mesta, {to je sa-

svim razumqivo, ako se ima u

vidu podatak da je na evidenciji

nezaposlenih na kraju pro{le

godine u ^a~ku bilo 10.747 li-

ca, od kojih 5.987 `ena.

Ve}ina od desetak potenci-

jalnih kandidata i budu}ih rad-

nika preduze}a “^ips vej”, koje

smo u sredu zatekli ispred ogla-

sne table NSZ, nevoqno su ko-

mentarisali raspisani oglas,

`ele}i da, ipak, ostanu anonim-

ni. Sredove~na gospo|a koja ima

diplomu Sredwe upravne {kole

izrazila je sumwu u legitimnost

konkursa, pou~ena primerom u

novootvorenom vrti}u, u kome,

navodno, ve} rade neki qudi, ia-

ko oglas za prijem radnika jo{

nije raspisan. Pored we, “svoje

mesto” na listi tra`i i ~etrde-

setogodi{wi mu{karac, sa za-

vr{enim tre}im stepenom, koji

ima samo tri godine radnog sta-

`a kod privatnika, ali veruje

da posao na neodre|eno vreme

mo`e dobiti upravo u ovoj fir-

mi. Tridesetrogodi{wa V.M. je

zavr{ila Sredwu hemijsku {ko-

lu i pomalo razo~arano konsta-

tuje da fabrika tra`i diplomi-

ranog tehnologa, odnosno rad-

nika sa ve}om stru~nom spre-

mom od wene, te da nema ni {an-

se da posle desetak godina

~ekawa na birou, kona~no zasnu-

je stalni radni odnos.

KONKURS ZA PRIJEM RADNIKA U BIV[OJ „^IPSARI“ IZAZVAO VELIKO INTERESOVAWE

NEZAPOSENIH LICA NA EVIDENCIJI NSZ

ZA 50 MESTA STOTINE KANDIDATA

MARKETING

NIKOLA RADOVI] U FINALU [OUA „JA IMAM TALENAT”

13INTERVJU

Za{to si odlu~io da se

prijavi{ za ovaj {ou?

- Mislio sam da imam

neki potencijal, a po{to je

vrlo te{ko u Srbiji radi-

ti muziku koja nije komer-

cijalna, mislio sam da je

odli~na prilika da se po-

javim u “Talentu”, da bi to

{to radim ~uo {to ve}i

broj qudi.

I odmah si se dopao i

publici i `iriju?

- Ba{ me obradovala re-

akcija publike, kao i `i-

rija naravno. Tasovca po-

gotovu. Ja se uop{te nisam

nadao ovakvom uspehu. Mi-

slio sam da je Srbija mu-

zi~ki propala, {to se ti~e

pravca kojim se ja bavim.

Ali, desilo se suprotno.

Zna~i li to da ti je

mi{qewe Tasovca najbit-

nije u `iriju?

- Tasovac je vi{e u mu-

zi~kim vodama od

Bosiq~i}a i Nata{e Nin-

kovi}. Ima rafiniran

ukus, normalno, jer je di-

rektor filharmonije. Tako

da kad on ka`e da je ne{to

dobro, onda vaqda to zai-

sta jeste dobro.

Ipak ti nije dao glas za

finale?

- On je ipak iz faha kla-

sike, a “Rosini” su genijal-

ci. Ja sam se sa wima ba{

dru`io ovih dana i glasao

sam i ja za wih. Ne bi mi

bilo `ao ni sekunde i da su

oni pro{li.

Da li ve} ima{ neke po-

nude za muzi~ku saradwu?

- Imam vrlo ozbiqne

ponude, koje }u prou~iti

kad se zavr{i {ou. Bi}e

snimawa i distribucije,

na kom nivou, to sada ne

mogu znati. Ali, ako ni-

{ta, ima}u svoj album kod

mene ku}i. Ja }u ga imati u

ruci, i to mi je ispuwewe

`ivotnog sna.

Na oba tvoja nastupa bi-

lo je tehni~kih smetwi. Na

koji je na~in to uticalo na

tvoje izvo|ewe?

- Dosta sam svirao i

znam da je to sastavni deo

`ive svirke. Nikada ne mo-

`e{ da zna{ kada i gde }e

se desiti. Desilo se meni, a

moglo je bilo kome. To me

nije naro~ito uzdrmalo.

Ponovqeno svirawe je mo-

`da bilo i dobro, jer svi-

ram autorsku pesmu, pa nek

je ~uju i dva puta.

Koliko ima{ autorskih

pesama i kako si se odlu~io

ba{ za “Jutro” i “Neobi~-

no”?

- Pi{em od 18 godine i

imam oko 20 autorskih pe-

sama. “Jutro” mi je jedna od

omiqenih, koju sam napi-

sao pro{le godine, a “Neo-

bi~no” je jedna od mojih pr-

vih pesama.

Koliko ti zna~i rad sa

stru~wacima koji vas spre-

maju za nastupe?

- Nisam muzi~ki obra-

zovan i sad sam kao malo

dete u vrti}u, samo gledam

{ta se doga|a. Mnogo qudi

brine o mnogo stvari i

stvarno su uigrani. Gledam

i u~im. Napredovao sam u

mnogo ~emu. Dosta vremena

provodim u studiju, puno

u~im i u`ivam u tome.

[ta }emo ~uti u fina-

- Pesma se zove “U o~i-

ma je sve”. Ja sam tu pesmu

ciqano napisao za finale

pre 15 dana. Iako tada ni-

sam znao da li }u pro}i

daqe, znao sam da mi za fi-

nale treba neka vesela

stvar i ja sam napisao ovu

pesmu. Na probi se svima

svidela, tako da }e ona bi-

ti u finalu.

[ta o~ekuje{ u final-

noj ve~eri?

- O~ekujem super provod

i dru`ewe. I moram da ka-

`em da je ova ekipa bila

najsjajniji mogu}i skup

kreativaca i odli~nih li-

kova, sa kojima sam stvarno

u`ivao. O~ekivao sam suje-

tu, ali toga nije bilo, mi

smo se sjajno provodili.

^a~ani su ti pru`ili

odli~nu podr{ku?

- Zahvaqujem se od srca

svima na podr{ci i znam

da je ^a~ak predwa~io u

glasovima koji su mi omo-

gu}ili da se plasiram.

Odu{evqen sam zbog podr-

{ke, to je svakom autoru

podstrek za daqe. Sjajno je

kad ono {to radi{ nai|e

na prihvatawe drugih

^a~anin Nikola Radovi} pro{le sed-

mice plasirao se u finale popular-

nog muzi~kog {oua “Ja imam talenat”.

Sa jo{ devet takmi~ara Nikola }e se

boriti za nagradu od 100.000 evra,

ali kroz razgovor sa wim saznali smo

da }e, i bez tog novca, wegovi snovi

biti ostvareni. Onima koji prate

klupsku muzi~ku scenu na{eg grada,

Nikola nije nepoznato lice. Ve} ne-

koliko godina svira sa svojim bendom

“Okura`ator”, a pre toga imao je ben-

dove „Behaind the door” i “Ad akta”.

Autorskim radom se bavi od 18 godi-

ne, a sa “Okura`atorom” je nastupao i

u Domu omladine i Kolar~evoj zadu-

`bini. O wegovom radu i `eqama

„^a~anski glas” je pisao pre nekoliko

godina, a on ka`e da mu je povod za

taj tekst bio podstrek da nastavi da

stvara autorske pesme. Naime, na pro-

mociji kwige “Dilan i Koen, pesnici

rokenrola” ispred Doma kulture, Ni-

kola je svirao pesme ove dvojice mu-

zi~kih legendi. Na promociji kwige

bila je jo{ jedna legenda rokenrola,

jedan od na{ih najpoznatijih muzi~-

kih kriti~ara Petar Popovi} Peca, sa

kojim je na{a koleginica tada radila

intervju. Upravo on joj je skrenuo

pa`wu na Nikolu i rekao da }e se za

wega tek ~uti. Ona je to rekla Nikoli

i pitala ga za razgovor, na {ta je on

naravno pristao, odu{evqen {to je

dobio pohvale od ~oveka koji je upo-

znao najve}e svetske muzi~ke zvezde.

Sada, nakon prvih Pecinih pohvala,

za rad ovog mladi}a sti`u i pohvale

Ivana Tasovca, ~iji je ukus veoma is-

tan~an.

PESMU ZA

FINALE

NAPISAO

PRE 15 DANA

PESMU ZA

FINALE

NAPISAO

PRE 15 DANA

MARKETING

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE 15KULTURA

Upetak je u okviru novog filmskog programa u Galeriji “Ri-

sim” odr`ana projekcija antologijskih ostvarewa sa Festi-

vala novog filma i videa “Alternative” iz 1982. godine u

~ast tridesetogodi{wice odr`avawa ovog Festivala, o kome je

prikazan polusatni dokumentarni film ~uvenog filmskog kriti-

~ara Neboj{e \ukeli}a, snimqenog u produkciji filmske redak-

cije RTS-a. Odabrane filmove sa Festivala “Alternative” naja-

vio je Predrag @ivkovi}, urednik filmskog i video programa

Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”. Pored ostalih, kroz

filmske projekcije o konceptu alternativnog filma govorili su

rediteqi, filmski kriti~ari i profesori. Dok rediteq Sr|an

Trifkovi} smatra da alternativa ozna~ava otkrivawe nove per-

cepcije stvarnosti putem filma, Jovan Jovanovi} isti~e da alter-

nativni film otvara nove aspekte kulturne prakse. Za filmskog

kriti~ara Bo`idara Ze~evi}a, alternativni film je marginalan u

odnosu na teku}u kinematografiju i institucije onog vremena, dok

dr Vladimir Petri}, dopisni profesor Harvardskog Univerzite-

ta nagla{ava da alternativni film istra`uje novu formu film-

skog izraza i na~in na koji sprovodi svoju ideju. Petri} podse}a da

je na ovom Festivalu od 116 prikazanih filmova, tek {est ili se-

dam uspelo da se izrazi kroz novu formu. Poseban utisak na projek-

ciji ostavio je film “Stradawe Jovanke Orleanke” Miodraga Ba-

te Petrovi}a. Efektnom filmskom monta`om fotografija, ispri-

~ana je `ivotna pri~a ove francuske heroine na netipi~an na~in.

Prikazani su i filmovi: “Levitacije” Dragana Pe{i}a, “Velo mi-

sto” Branka Karabati}a, “Gerdi, zlo~esta vje{tica” Qubomira

[imuni}a, “Kras 88” grupe autora, “Aura in aurovision” Slobodana

Valentin~i~a, “Izgnanstvo” Ivana Mertinaca, “Samoglasnici”

Nikole \uri}a, “Revlon” Slobodana \or|evi}a i “Pression”

Qubomira [imuni}a.

Z. L. S.

ALTERNATIVNI FILM U GALERIJI „RISIM“

FESTIVAL 1982.

Kwiga koja je sigurno

najvi{e putovala

svetom i stigla na

sve ta~ke ove planete gde se

mo`e ~uti, ili se pomiwe

na{ jezik i narod, je ~a~an-

ski Srpski narodni kalen-

dar Agencije “^vorak”. Na-

stao u nemilim vremenima,

prvi broj objavqen je decem-

bra 1993. godine, tako da ga

muka prati svih ovih godi-

na, a sad ve} i decenija. Tra-

ju}i kroz ratove i tranzi-

ciju, ekonomske krize i

oskudicu, Srpski narodni

kalendar u|e u 2013. da pro-

slavi svoj 20. ro|endan. A

ovo izdawe za prostu 2013.

godinu, prilika je da se iz-

dava~ osvrne i na po~etak, i

na godine borbe da kwiga

opstane, sve “~ekaju}i boqe

sutra”. Jer, kako Vuk

Karaxi} zapisa: “To je

kwiga koja narodu ponajvi-

{e mo`e u~initi, jedno za-

to, {to se svake godine izdaje; drugo {to ga gotovo

svi qudi kupuju koji ~itati znadu; a tre}e, {to se

cijelu godinu neprestano po rukama preme}e”. Mo-

`da bi jedan od Kalendara mogao biti posve}en toj

borbi da pre`ivi kwiga koju grle u svetu, od Toki-

ja do ^ikaga, od Norve{ke do Ju`noafri~ke Repu-

blike. Motivi su bili razni, a putevi {iroki i da-

leki... Od `ene iz Miokovaca koja ve} dvadeset go-

dina `ivi u Australiji, a Kalendar je ~vrsto grli-

la u srpskoj crkvi u Sidneju, do one na Novom Ze-

landu, koja je prepisivala neku pesmu iz Kalendara,

jer nije bilo vi{e primeraka za wu. Iza ove dve de-

cenije stoji skoro 85.000 primeraka Srpskog narod-

nog kalendara. Neverovatan tira` za vreme u kome

je nastao i traje.

- Za ovih 20 godina od-

{tampali smo Kalendare

mole}i dobro~initeqe da

nam pomognu. Gledaju}i spi-

sak po azbu~nom redu, koli-

ko ih je sve kroz Kalendar

pro{lo, imamo razloga i za

radovawe, ali i za tugu.

Mnoge su firme zatvorene,

neki na{i dobro~initeqi

nisu vi{e me|u `ivima i sa-

mo nekoliko wih nam daju

snage da i ovaj 20. Srpski na-

rodni kalendar podarimo

Srbima, za wih i wihovu de-

cu - ka`e Slobodan ^voro-

vi}, izdava~ i koautor sa Ra-

dovanom M. Marinkovi}em

i ovog Kalendara, uz koji su

i wegova deca, Bojana i Ra-

domir odrasli, ~itaju}i ga

od prvog do posledweg broja

na mnogim promocijama.

Zahvalan je ^vorak i maj-

ci Dragojli, {to je za prote-

klih 20 godina podnela naj-

ve}i teret svih wegovih

qutwi i sekracija zbog ove kwige, {to zbog dale-

kih putovawa, {to zbog nepla}enih ra~una... A na

stranicama ovog Kalendara, koga Marinkovi} ime-

nova u “Posve}enicu rodu”, ono {to biti mora: De-

set Bo`jih zapovesti, Himna Svetom Savi, Biti

Srbin, Kalendar za celu godinu, Pravoslavni re~-

nik, Molitve, Srpske slave, Pravoslavni re~nik,

Srpska svetili{ta, Srbi svetiteqi, Drevnik,

Godi{wice, Povesnica, Istaknuti Srbi, Pesni~-

ka zave{tawa, @iveo `ivot (Va`ni poslovi,

Qubavi srpskih pisaca, U slavu qubavi, Sa Kalen-

darom na Kosovo...), Narodoumqe, Jelovnik, Razbi-

briga... Ba{ kao {to Vuk re~e, “da se cijelu godinu

neprestano po rukama preme}e.”

Z. L. S.

SRPSKI NARODNI KALENDAR ZA PROSTU 2013. GODINU

DVADESET GODINA

PUTUJE SVETOM

@iri festivala iz 1984.

16 PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINESELO

Dru{tva p~elara

“^a~ak” i “^a~an-

ska p~ela” pokrenu-

la su inicijativu za

objediwewem sva ~etiri

p~elarska udru`ewa u gra-

du. Taj predlog dobro je

prihva}en na redovnoj

godi{woj Skup{tini “^a-

~anske p~ele”.

- Nadamo se da }e do

saradwe i spajawa do}i vr-

lo brzo. Na{e dru{tvo

ima vi{e od 70 ~lanova, a

ako bi se spojili sa dru-

{tvom “^a~ak” bilo bi nas

300. Predlog smo poslali

ostalima i o~ekujemo da se

izjasne - rekao je Milan

@ivanovi}, predsednik

Dru{tva “^a~anska p~e-

la”.

Redovna godi{wa Skup-

{tina bila je izborna, a

razmatran je i izve{taj o

radu u prethodnom i pla-

novi za naredni period.

P~elari su imali priliku

da razmene vosak i nabave

novu opremu. Dru{tvo p~e-

lara “^a~anska p~ela” na-

gradilo je najistaknutije

~lanove i saradnike u 2011.

godini.

NAGRADE

Pohvalnicu SPOSA

dobili su Zoran Stani} i

Milo{ Todorovi}, a za-

hvalnicu Sini{a

Maxarevi} i Branko Gru-

jovi}. Zlatna zna~ka “Za-

slu`ni p~elar” dodeqena

je Qubi{i Bradi}u. Di-

plome su pripale Jovanu

@ivkovi}u i Vu~ku Jovi-

~i}u. Povequ SPOSA

Dru{tvo p~elara “^a~an-

ska p~ela” dodelilo je In-

stitutu za vo}arstvo.

Priznawa je svim dobitni-

cima uru~io p~elar Mom-

~ilo Zarubica.

PRIRODA SE JO[

OPORAVQA

Pro{la godina je bila

nezapam}eno lo{a za p~ele

i p~elare.

- Najgora od kada se ja

bavim p~elarstvom, a to je

decenijama unazad - ka`e

^edomir Jovanovi}, p~e-

lar iz Ni{a. On je posle

Skup{tine “^a~anske p~e-

le” odr`ao predavawe na

temu “Nau~no zasnovana

tehnika p~elarewa za viso-

ke prinose”.

- Pro{le godine je prvo

bio jak mraz, prole}e ki-

{ovito, a onda su krenule

nagle vru}ine. Takvi uslo-

vi nisu odgovarali ni p~e-

lama, ni prirodi. Trebalo

je da p~elari hrane rojeve i

zalihama meda, ne samo si-

rupom, {e}erom i poga~a-

ma. Ko je tako uradio, spa-

sio je p~eliwa dru{tva. Ja

sam pro{le godine imao 20

kilograma livadskog meda

po ko{nici, bagremovog

znatno mawe. Ali, kada sve

saberem, u minusu sam si-

gurno deset kilograma po

ko{nici. Neizbe`no, vre-

menske prilike odrazile

su se i na prirodu. Na ja-

kom minusu je bagrem izmr-

zao, ki{a je spre~ila da

medi u prole}e, potom su ga

vru}ine dotukle. Tek kada

je su{a malo popustila,

uspeli smo da izvedemo

p~ele na livadsku pa{u -

obja{wava Jovanovi}.

Iako prva dva meseca

2013. zima nije bila nima-

lo jaka, p~elari mogu o~e-

kivati maksimalne prino-

se tek 2014. ili 2015. godi-

- Posle katastrofalne

2012. moraju da pro|u dve,

tri godine da se oporave i

p~ele i priroda. Ako je za

utehu, ova godina bi treba-

lo da bude boqa - napomi-

we ^edomir Jovanovi}. On

se oduvek zalagao za prime-

nu nauke u p~elarstvu. Na-

stavio je porodi~nu tradi-

ciju sakupqawa meda i

ostalih p~eliwih proiz-

voda i iz godine u godinu

unapre|ivao svoju delat-

nost. Ka`e da je nedostatak

stru~nih {kola veliki

hendikep srpskih p~elara

i kategori~an je da svako

ko `eli da se bavi

p~elarewem, mora pro}i

adekvatnu obuku.

Danas je u na{em listu objavqen konkurs za dode-

lu podsticajnih sredstava u poqoprivredi na

teritoriji Grada ^a~ka. Sredstva za podsti-

cawe razvoja poqoprivrede su direktna i bespovratna i

koriste se za nabavku semenskog krompira sorti

namewnih za preradu u ~ips. Iznos sredstava koji se

odobrava za podsticaj je do 50 odsto od vrednosti inve-

sticije. Rok za podno{ewe prijava sa prate}om doku-

mentacijom je zakqu~no sa 29. martom, a o rezultatima

konkursa sve u~esnike }e obavestiti Komisija za dodelu

podsticajnih sredstava u poqoprivredi, najkasnije do

15. aprila.

- Na konkurs mogu da se jave svi poqoprivredni pro-

izvo|a~i koji imaju registrovana poqoprivredna ga-

zdinstva na teritoriji Grada ^a~ka, upisani u registar

po osnovu prava svojine, ili po osnovu zakupa poqo-

privrednog zemqi{ta. Podnosilac prijave, uz zahtev za

ostvarivawe prava na finansijsku podr{ku, mora do-

staviti i slede}u dokumentaciju: popuwen konkursni

obrazac, potvrdu da su izmirene obaveze poreza, potvr-

du da ima aktivan status poqoprivrednog gazdinstva,

ugovor o zakupu ili list nepokretnosti, ugovor o koo-

peraciji za proizvodwu semenskog krompira, fiskalni

ra~un i fakturu o kupovini semenskog krompira sorti

namewenih za preradu u ~ips - obja{wava Mila Krxi},

iz Slu`be za razvoj poqoprivrede i podse}a da se kon-

kursni obrazac mo`e dobiti na {alteru broj 8, Gradske

uprave Grada ^a~ka, a sve potrebne informacije u vezi

sa konkursom u kancelariji broj 108, ili na telefon

032/309-135.

Korisnici su obavezni da namenski upotrebe dode-

qena sredstva o ~emu }e voditi ra~una Komisija za do-

delu podsticajnih sredstava u poqoprivredi i Gradska

uprava za lokalni ekonomski razvoj. N. R.

RASPISAN KONKURS ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA

U POQOPRIVREDI NA TERITORIJI GRADA ^A^KA

ROK ZA PODNO[EWE PRIJAVA

ZAKQU^NO SA 29. MARTOM

„ÂÂNSKA PÊLA“ ODR@ALA GODI[WU SKUP[TINU

NA POMOLU POMIREWE

Vu~ko Jovi~i} i Mom~ilo Zarubica

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE 17SELO

Prihrawivawe p{enice azo-

tom tokom vegetacije mo`e

dovesti do preobilnih ili

nedovoqnih koli~ina ovog

elementa u zemqi{tu. Suvi-

{na koli~ina azota deluje

na izra`enu bujnost, {to do-

vodi do izdu`ivawa stabla,

slabqewa tkiva i polegawa

useva. Ukoliko su koli~ine

nedovoqne, posledica je

smawewe prinosa.

Preporu~uju se dve prihrane

da bi se obezbedio kontinu-

itet u ishrani p{enice to-

kom vegetacije. Prvu prihra-

nu trebalo bi obaviti kra-

jem februara u fazi bokore-

wa, a drugu krajem marta

pred vlatawe. Prvo se

prihrawuju najbujniji usevi,

jer je utro{en azot za wihov

razvoj. Koli~ine |ubriva za-

vise od gustine useva, sorte i

preduseva.

O prihrani p{enice za na{

list govori diplomirani

in`ewer Milan

Damqanovi}, savetodavac

Poqoprivredne savetodavne

i stru~ne slu`be ^a~ak.

- P{enica je uglavnom poseja-

na u optimalnim rokovima, tako

da je u zimski period u{la u do-

brom stawu. Kada vide p{enicu u

prole}e, poqoprivredni proiz-

vo|a~i ~esto prvo prihrawuju

useve koji lo{ije izgledaju, a tek

kasnije one dobrog izgleda. To je

jedna od gre{aka, jer su upravo

usevi u dobrom stawu potro{ili

vi{e azota iz zemqi{ta, tako da

je wima potrebna i blagovremeni-

ja prihrana. Azot direktno uti~e

na porast biqaka, a posebno na

asimilacionu povr{inu. Kada je

re~ o ukupnom stawu hraniva u

zemqi{tima, trebalo bi da je ove

godine koli~ina hraniva visoka,

jer su zbog su{e pro{le godine

prinosi bili lo{i. Na primer,

na krompiri{tima (a poznato je

da se u ovom kraju p{enica mnogo

seje na tim povr{inama) velika

koli~ina hraniva je ostala u

zemqi{tu neiskori{}ena, tako

da ove godine negde nije ni po-

trebna posebna prihrana. Na ta-

kvim parcelama p{enicu treba

prihraniti, ali vrlo obazrivo,

kako ne bi do{lo do polegawa -

ka`e Milan Damqanovi}, refe-

rent Slu`be za ratarstvo PSSS

^a~ak.

Sadr`aj mineralizovanog azo-

ta odre|uje se pred samo prihraw-

ivawe. Analiza zemqi{ta je jedi-

ni pouzdan na~in da se sazna

stawe azota, wegova distribucija

i koli~ina u zoni korena p{eni-

ce. Kod nas se na`alost ne radi

N-min metoda, koja pru`a mogu}-

nost odre|ivawa optimalne doze

azota za prihrawivawe na svakoj

parceli. Takozvana N-min metoda

u Vojvodini se redovno primewu-

je, naro~ito na ve}im imawima,

podse}a Damqanovi}, isti~u}i

da i sami poqoprivrednici mogu

prostom formulom pribli`no

izra~unati koliko je azota po-

trebno za wihovu parcelu:

- Ako znamo da je za solidan

prinos p{enice potrebno oko 160

kilograma azota u toku vegetaci-

je, a pri osnovnom |ubrewu smo

upotrebili 300 ili 400 kilogra-

ma nekog NPK |ubriva, na bazi

petnaestice ili {esnaestice, la-

ko mo`emo izra~unati koliko je

uneto azota. Poznato je da se u to-

ku zime u zemqi{tu minirealizu-

je od 40 do 60 kilograma azota,

{to zna~i da, ako zemqi{te daje

50 kilograma i ako je uneto 50 ili

60 u osnovnom |ubrewu, nedostaje

oko {ezdesetak kilograma azota

po hektaru.

Ukoliko su poqoprivredni

proizvo|a~i i preterali sa koli-

~inom azota, postoje preparati,

takozvani modulatori rasta, ko-

jima mogu da preprskaju p{enicu

da ne bi do{lo do polegawa useva,

ka`e Damqanovi}. Prema wegov-

im re~ima, idealan usev p{enice

ima oko 500 biqaka po kvadrat-

nom metru:

- Ali, ako je vi{e od 500 biqa-

ka, proizvo|a~i treba da budu

obazrivi i sa koli~inom azota,

odnosno treba da je smawe. Ukoli-

ko usev p{enice ima oko 400-450

biqaka, proizvo|a~i mogu da po-

ve}aju koli~inu azota za 10-15 od-

Po{to KAN, koji stru~waci

iskqu~ivo preporu~uju na na{im

zemqi{tima za prihranu p{eni-

ce, sadr`i 27 odsto azota, trebalo

bi ga uneti minimum 200 do 250

kilograma po hektaru. Ako su use-

vi u dobrom stawu mo`e se jedno-

kratno primeniti cela koli~ina.

Ukoliko su usevi u lo{ijem stawu

mo`e i dvokratna prihrana, prva

krajem februara, a druga za tri do

~etiri nedeqe ili krajem marta,

obja{wava Damqanovi}:

- U svakom slu~aju boqa je vi-

{efazna prihrana p{enice, koja

se obavqa iz dva puta. Me|utim,

ona je i skupqa za proizvo|a~e, a

mo`e da se desi da zbog ki{e u od-

re|enom periodu ne mo`e da se u|e

u parcele. Sigurno je da je kraj fe-

bruara idealno vreme za prihranu

i da je vi{efazna prihrana boqa

nego jednofazna.

Prema re~ima Damqanovi}a, u

okviru Programa sistemska kon-

trola plodnosti, Slu`ba }e usko-

ro po~eti da radi besplatne ana-

lize zemqi{ta za registrovana

poqoprivredna gazdinstva:

- Najverovatnije }emo za petna-

estak dana po~eti da primamo

uzorke, {to zna~i da }e rezultati

analize sti}i kasno i da na osno-

vu we ne}e mo}i da se primewuje

sada{wa prihrana. Ali, u svakom

slu~aju je dobro da poqoprivred-

ni proizvo|a~i urade analizu

zemqi{ta, jer ona omogu}ava da se

slede}ih ~etiri do pet godina

mnogo preciznije daju saveti za

prihranu.

Damqanovi} podse}a da na na-

{em tr`i{tu ima mnogo i stra-

nih |ubriva, na bazi KAN-a,

URE-e, AN-a, napomiwu}i da su

sve to sli~ne formulacije, ali da

se na kiselim zemqi{tima kojih

je u na{em kraju vi{e od 70 odsto,

fiziolo{ki kisela |ubriva kao

{to je AN, a naro~ito UREA ni-

po{to ne koriste. Veoma su kva-

litetna i Yarina |ubriva koja po-

red azota imaju i sumpor i mikro-

elemente, tako da su i te kombina-

cije vrlo pogodne za prihranu.

Tako|e treba znati da ukoliko se

strna `ita pravilno ne po|ubre

predsetveno i na vreme ne prihra-

ne u prole}e, nikakvo folijarno

prihrawivawe u kasnijem perio-

du ne mo`e doneti dobar prinos,

jer ta mera je svrsishodna samo

kod useva kod kojih je upotrebqe-

na puna agrotehnika.

Za pravilnu prihranu je bitna

i koli~ina padavina. U januaru je

pao 51 litar ki{e i snega, a u fe-

bruaru je do sada palo 17-18 lita-

ra. Savetodavac PSSS ^a~ak is-

ti~e da to nisu velike koli~ine

padavina, na osnovu ~ega se mo`e

zakqu~iti da azot iz zemqi{ta,

koji je primewen u osnovnom

|ubrewu, i nije mnogo ispran. Sa

druge strane, veoma je va`an ras-

pored vlage po horizontima, tako

da nije bitno samo koliko je is-

prano azota, nego i kakav je raspo-

red vlage po profilima, napomi-

we Damqanovi}.

Na{ sagovornik isti~e da je

najboqe da se proizvo|a~i pridr-

`avaju ustaqenih agronomskih

mera, jer su one najekonomi~nije i

najsigurnije. Tako|e, savetuje

proizvo|a~ima da obrate pa`wu

na gqivi~na oboqewa u periodu

cvetawa p{enice, u fazi po~etka

klasawa.

- Na`alost, u na{em kraju sve

vi{e ima gqivi~nih oboqewa

p{enice, koja su pro{le godine

jako smawila prinos. Na{i

poqoprivredni proizvo|a~i ne-

maju naviku da prskaju p{enicu.

Za{tita p{enice od gqivi~nih

oboqewa nije skupa mera, a mo`e

da pove}a prinos i do 30 odsto -

nagla{ava Damqanovi}.

PRIHRANA P[ENICE

KRAJ FEBRUARA, IDEALNO

VREME ZA PRIHRANU

Milan Damqanovi}

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40 - 60 dinara

pasuq 300 - 500

paprika 220 - 300

paradajz 220 - 230

krastavac 300

praziluk 80

rotkva 30 - 50

tikvice 280

brokoli 400

kupus 20

karfiol 300

per{un 30

{argarepa 50 - 60

cvekla 40 - 50

prokeq 250

zelena salata 25 - 30

spana} 150

crni luk 50 - 60

beli luk 300 - 400

suve {qive 250 - 350

jabuke 50 - 80

kru{ke 120 - 150

ju`no vo}e 90 - 220

orasi 900 - 1.000

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 -

pili}i 370

jaja 9 - 13

kajmak 500 - 700

sir 250 - 400

pr{uta 1.300 - 1.700

slanina 400 - 800

suxuk 800 - 900

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici 170 - 190

prasi}i 200 - 230

jagwad 280

p{enica 35

je~am 35

kukuruz 35

18 PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINEZDRAVSTVO

Posledwih petnae-

stak dana pove}an

je broj obolelih

od gripa, {to je prema re-

~ima stru~waka bilo i

o~ekivano za ovaj period

godine. Simptomi su ve-

}ini gra|ana poznati, a

to su povi{ena tempera-

tura, bol u grlu i mi{i-

}ima i op{ta malaksa-

lost organizma. Lekari

savetuju mirovawe.

- Na{ savet je da obo-

leli uzimaju lekove za

skidawe temperature, kao

i {to vi{e te~nosti.

Tri, ~etiri dana treba

mirovati, najboqe je od-

le`ati. Ukoliko do|e do

pogor{awa stawa, {to

podrazumeva da tempera-

tura bude iznad 38 stepe-

ni Celzijusa nekoliko

dana i da se pojavi inte-

zivan ka{aq sa izbaci-

vawem sekreta, treba se

obavezno javiti lekaru.

Najugro`eniji su hroni~-

ni bolesnici, koji najvi-

{e treba da se ~uvaju - re-

kao je doktor Miroslav

Sretenovi} portparol

Zdravstvenog centra ^a-

~ak, napomiwu}i da nika-

ko ne treba uzimati anti-

biotike na svoju ruku.

Doktor Sretenovi} je

tako|e rekao da je sada ka-

sno za vakcinisawe, jer je

potrebno dve, tri sedmi-

ce da bi se, nakon pri-

mawa vakcine, stvorila

antitela. Zato je sada

najboqe voditi ra~una o

prevenciji, {to prven-

stveno zna~i da treba iz-

begavati ve}a okupqawa,

a naro~ito kontakt sa za-

ra`enim osobama. U mere

za{tite od gripa spadaju

i redovno prawe ruku,

nedodirivawe lica i ~e-

{}e provetravawe pro-

storija, jer virus u orga-

nizam ulazi preko sluzo-

ko`e nosa, usta i o~iju, a

prenosi se direktno i in-

direktno rukama i

dodirivawem povr{ina u

okolini. Voda osve`ava

organizam i ~isti ga, za-

to je treba unositi u {to

ve}oj koli~ini i do osam

~a{a dnevno. Tako|e, tre-

balo bi {to vi{e jesti

hranu bogatu biqnim

vlaknima, jer ona daje vi-

tamine neophodne orga-

nizmu za borbu sa virusi-

ma. Neka od istra`ivawa

su pokazala da konzumi-

rawe niskokalori~nog jo-

gurta pove}ava otpornost

organizma na grip i za 25

odsto. Razlog tome je {to

jogurt sadr`i bakteriju,

koja stimuli{e imuni si-

stem da se bori sa virusi-

ma. Stru~waci tako|e

preporu~uju i redovno

ve`bawe, kao i smawewe

konzumirawa alkohola.

Naj~e{}i uzrok zapu{enog

nosa i ote`anog disawa to-

kom no}i je suv vazduh u pro-

storijama koje se greju, a koji {kodi

sluzoko`i nosa. Jednostavno

re{ewe je postavqawe ovla`iva~a

vazduha. Ako ste skloniji prirod-

nim re{ewima, na radijatore posta-

vite vla`ne krpe ili posudice sa

vodom, koje }e tako|e pomo}i u

ovla`ivawu. [to ~e{}e treba pro-

vetravati prostoriju u kojoj se spa-

va, smawiti grejawe ili ga potpuno

ugasiti preko no}i, {to }e dopri-

neti lak{em uspavqivawu i disawu

kroz nos.

Terapija parom

Prokuvajte vodu i stavite u {i-

roku posudu, pa u wu dodajte dve do

tri kapi uqa eukaliptusa. Mo`ete

koristiti i uqe nane, kamilice ili

~ajnog drveta. Prekrijte glavu veli-

kim pe{kirom. Zatvorite o~i i ne-

`no udi{ite paru.

Ispirawe nosa

Za pripremawe rastvora za ispi-

rawe potrebna vam je destilovana

voda, kuhiwska so, soda bikarbona i

pumpica za nos ili plasti~na iwek-

cija koju mo`ete kupiti u apoteci.

Pome{ajte pola ka{i~ice soli sa

dve {oqice mlake vode i prstohva-

tom sode bikarbone. Rastvor stavite

u iwekciju te s wom isperite nos iz-

nad umivaonika. Dok to radite, di-

{ite na usta. Koristite li pumpi-

cu, postupak je isti, a nakon ispi-

rawa polako izduvajte nos.

Quta hrana

je brzinsko re{ewe

Ren, ~ili papri~ice, pikantna

variva i supe za~iwene biberom br-

zinsko su re{ewe za otvarawe disaj-

nih puteva, posebno ako ih jedete

vru}e. Hemijsko jediwewe kapsai-

cin u qutoj hrani podsta}i }e

od~epqivawe, a najboqe je to

primewivati uve~e mu~i li vas nos

upravo tokom no}i.

Mo`e vam pomo}i i luk koji tre-

ba naseckati i pomirisati, a osim

suza podsta}i }e i curewe nosa.

Sli~an efekat ima}e i crni kim,

~ije semenke treba izdrobiti i za-

motati u gazu. Stavite blizu nozdr-

va i duboko udahnite, a ra~unajte na

to da }e osim curewa nosa do}i i do

blagog peckawa koje prati

osloba|awe nosnih puteva.

Podizawe glave poma`e

Ako i daqe ose}ate simptome za-

pu{enog nosa tokom no}i, poku{aj-

te da ispod glave postavite vi{e ja-

stuka. [to je glava na ve}em

uzvi{ewu, mawe su {anse da }e se

nosni putevi zapu{iti, a sluz }e

lak{e isticati.

RUZMARIN ZA

IMUNITET

Ruzmarin je mirisna zimzelena biqka, divan

ukras u vrtu, ali i veoma fini za~in. Dobro se

kombinuje sa raznim jelima, naro~ito je dobar u

supama, ~orbama i kao sastojak raznih sosova. Ali,

ovaj za~in je znatno vi{e od obi~nog “poboq{iva~a

ukusa”.

Dobro je koristiti ruzmarin kao dodatak jelima

naro~ito u hladnom periodu godine, i to iz dva razlo-

ga. Prvi je {to podsti~e imuni sistem, a drugi je {to

podsti~e cirkulaciju i time zagreva telo. Ako vam je

cirkulacija ina~e slaba, preporu~qivo je da koristi-

te ruzmarin redovno. Ruzmarinovo uqe mo`e da poslu-

`i za masa`u hladnih stopala i nogu, kako bi se zagre-

Ruzmarin poseduje antiimflamatorna i smiruju}a

svojstva koja ponekad mogu pomo}i da se ubla`i astma-

ti~ni napad. ^aj od ruzmarina je odli~an da se ispira

grlo kada je upaqeno, ili u preventivne svrhe. Osim

{to poboq{ava memoriju, postoje indikacije da ru-

zmarin deluje preventivno i protiv razvoja Alchajme-

rove bolesti i mo`danih udara. Ruzmarin tako|e po-

ma`e i protiv lo{eg varewa, a mo`e olak{ati i simp-

tome kod upale `u~ne kese.

Napomena: U trudno}i treba iz-

begavati ve}e koli~ine ruzmari-

na. Ruzmarin nije dobar za qude

koji boluju od epilepsije ili

visokog krvnog

pritiska.

PREVENCIJA JE UVEK NAJBOQI LEK

GRIP SE ZAHUKTAVA

PRIRODNO LE^EWE

PRVA POMO]

KOD ZAPU[ENOG NOSA

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE 19ZDRAVSTVO

“Rano otkrivawe bolesti,

ve}a {ansa za izle~ewe”

bila je poruka na Dan

dece obolele od raka,

koji je obele`en i u ^a~-

ku 14. februara, u orga-

nizaciji ZZJZ ^a~ak. Sva-

ke godine u Srbiji od ra-

ka oboli oko 350 dece

Na inicijativu Udru`ewa rodite-

qa dece obolele od raka, uz podr-

{ku Ministarstva zdravqa i In-

stituta “Batut”, Me|unarodni dan dece

obolele od raka od ove godine je i u na{oj

zemqi uvr{}en u nacionalni Kalendar

javnog zdravqa.

- @elimo da kroz ovu akciju podr`imo

decu i wihove roditeqe koji su se suo~ili

sa malignitetom i da po-

ru~imo sugra|anima da

rana dijag-

nostika

le~ewe u specijalizovanim ustanovama da-

ju mogu}nost izle~ewa i dobre prognoze -

rekla je dr Qiqana Moji}evi} iz Zavoda

za javno zdravqe ^a~ak. Ona je naglasila

da se godi{we u Srbiji otkri-

je oko 350 obolelih od neke

vrste maligniteta me|u de-

~ijom populacijom, dok se ta

dijagnoza na svetskom nivou

uspostavi kod vi{e od 160

hiqada dece, dok ih oko 90

hiqada umre.

Doktorka Vera Moji}e-

vi} iz Slu`be zdravstvene

za{tite {kolske dece u

Domu zdravqa rekla je da

je pre pet, {est godina

bio pove}an broj osteo-

sarkoma, tumora kostiju,

{to se zavr{avalo vrlo nepo`eqno, ali

taj broj je na sre}u smawen, i u posledwe

vreme u na{em gradu nema novootkrivene

dece koja boluju od ove te{ke bolesti.

Doktorka Vera Moji}evi} tako|e je nagla-

sila da je procedura otkrivawa maligni-

teta kod dece druga~ija i te`a u odnosu na

istu proceduru kod starije populacije.

- Mi za decu nemamo metod skrininga,

odnosno ispitivawa pra}ewa karcinoma

pojedinih oblasti, kao {to to postoji me-

|u starijom populacijom. Kada nam do|e

dete sa odre|enim tegobama, po~iwemo

proceduru ispitivawa, pra}ewa, le~ewa,

konsultacija... U tom procesu moramo di-

jagnosti~ki da razmi{qamo i na temu da

bi eventualna ne`eqena, ali mogu}a dijag-

noza mogla da bude malignitet - rekla je

dr Moji}evi}. Ona ka`e da deca sa tegoba-

ma obi~no dolaze akutno, odjednom, iz

{kole, ku}e, sa nekog treninga...

- Naj~e{}e se kod dece javqaju malig-

niteti krvi, limfnih `lezda, kostiju i

sporadi~no ostalih sistema. Imali smo

de~aka u prvim mesecima `ivota sa karci-

nomom be{ike, kao i devoj~ice u sredwem

{kolskom uzrastu sa tumorom ovarijuma,

de~aka sa tumorom testisa... Na na{em De-

~ijem odeqewu imamo subspecijalistu he-

matologa, koja prihvata decu sa sumwom

na hematolo{ke maligne bolesti, a ako je

potrebno oni se kasnije upu}uju u terci-

jarne ustanove - obja{wava dr Moji}evi}.

Ona ka`e, da se deca, kod koje se zakqu~i

da bolest ide u nepo`eqnom pravcu, sme-

{taju na De~ije odeqewe ~a~anske Bolni-

ce. Na ovom Odeqewu deca se tretiraju ko-

liko god dozvaqavaju mogu}nosti na{eg

Zdravstvenog centra, a zatim {aqu u usta-

nove tercijarnog tipa, kao {to su De~ija

klinika u Tir{ovoj, Institut za majku i

dete na Novom Beogradu ili Specijalna

bolnica na Bawici.

- Iako se deca le~e u specijalizovanim

ustanovama van na{eg grada, izabrani pe-

dijatar je taj koji }e to dete primiti po

povratku sa le~ewa, koordinirati wegovo

daqe ispitivawe i kontrolisawe.

Na svu sre}u, ako se na vreme otkrije

bolest, ve}ina dece se izle~i i budu dugo

godina u remisijama, u mirnim stawima.

Ja se i danas se}am dece kod kojih sam

posumwala na malignitete, koji su potvr-

|eni, ali je bolest predupre|ena i danas su

ta deca sposbni i zdravi qudi - rekla je dr

Vera Moji}evi}, nagla{avaju}i da je

upravo slogan pod kojim se ovaj Dan obele-

`avao ono ~ega svi na{i sugra|ani treba

da budu svesni. A to je rano otkrivawe bo-

lesti, ve}a {ansa za izle~ewe.

Nacionalna slu`ba za

zapo{qavawe obave{tava nezapo-

slena lica da su ogla{ena slobod-

na radna mesta, za rad u SR Nema~koj.

Priliku da na|u posao ima}e 250 radnika

za zdravstvenu negu u bolnicama. Oglas je

objavqen u skladu sa Sporazumom o posre-

dovawu i privremenom zapo{qavawu rad-

nika, dr`avqana Republike Srbije u Sa-

veznoj Republici Nema~koj koji je potpi-

san u januaru ove godine. Konkurs traje do

5. marta.

U Nema~koj se tra`e kandidati koji

imaju zavr{enu sredwu medicinsku {ko-

lu, i to medicinska sestra-tehni~ar op-

{teg ili pedijatrijskog smera i koji ima-

ju polo`en stru~ni ispit. Od kandidata se

o~ekuje poznavawe nema~kog jezika na ele-

mentarnom nivou, minimum A2 nivo, pre-

ma Evropskom referentnom okviru za jezi-

ke (prednost }e imati kandidati sa

znawem nema~kog jezika na B1 nivou). Ta-

ko|e, prednost }e imati kandidati sa rad-

nim iskustvom u struci. U obzir }e dola-

ziti kandidati koji su prijavqeni na evi-

denciju Nacionalne slu`be za

zapo{qavawe u statusu nezaposlenog li-

Radni odnos se zasniva na odre|eno

vreme na poziciji asistenta za zdravstve-

nu negu, odnosno do nostrifikacije di-

plome za zdravstvenog radnika. Nakon no-

strifikacije diplome (najkasnije u roku

od 12 meseci), radni odnos se mo`e zasno-

vati i na neodre|eno vreme. Po-

~etna plata iznosi 1.900 evra

(bruto), do priznavawa diplome

za zdravstvenog radnika.

Kandidati koji u|u u u`i iz-

bor bi}e obave{teni o mestu i

terminu obavqawa intervjua za

posao sa predstavnicima nema~ke

slu`be za zapo{qavawe. Razgovor

}e se voditi na nema~kom jeziku.

Kandidati koji od strane pred-

stavnika nema~ke slu`be za

zapo{qavawe budu izabrani na-

kon intervjua, bi}e ukqu~eni u projekat

“Triple Win” regionalne saradwe na migra-

ciji radne snage, koji }e kandidatima pru-

`ati podr{ku u pripremi, odlasku (vize)

i integraciji u SR Nema~koj. Projekat

“Triple Win”, u organizaciji nema~ke slu-

`be za zapo{qavawe i nema~kog dru{tva

za me|unarodnu saradwu (GIZ), nudi podr-

{ku kroz kurseve jezika, kao i petodnevni

kurs pripreme za rad i `ivot u SR Nema~-

Svi zainteresovani konkurs u celosti

mogu pro~itati na sajtu Nacionalne slu-

`be, a za dodatne informacije kandidati

mogu da se obrate svom savetniku za

zapo{qavawe u filijali NSZ, Pozivnom

centru NSZ: 0800/300-301 i migracionim

servisnim centrima NSZ.

OBELE@EN DAN DECE OBOLELE OD RAKA

Potrebna dokumentacija koju kandidati treba da dostave su radna bio-

grafija na nema~kom i srpskom jeziku, diploma zavr{ene {kole (overena

kopija), dokaz o polo`enom stru~nom ispitu (overena kopija), sertifikat

o ste~enom znawu nema~kog jezika, za kandidate koji poseduju sertifikat.

Nepotpuna dokumentacija ne}e biti razmatrana.

Navedena dokumenta treba dostaviti filijali NSZ u kojoj ste pri-

javqeni na evidenciju nezaposlenih lica, li~no ili po{tom, na adresu fi-

lijale, sa naznakom: “Za zapo{qavawe radnika za zdravstvenu negu u SR Ne-

ma~koj” ili direktno preko sajta NSZ, www.nsz.gov.rs, gde je tekst oglasa

postavqen.

DOKUMENTACIJA I PRIJAVA

SLOBODNA RADNA MESTA ZA 250 RADNIKA U NEMA^KIM BOLNICAMA

POSAO ZA MEDICINSKO OSOBQE U NEMA^KOJ

NAJBITNIJE RANO OTKRIVAWE

Dr Vera Moji}evi} i dr Qiqana Moji}evi}

20 PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINEKULTURA

Pri~e iz „autobusa“

Kada je [ekspir svom slavnom i tragi~nom junaku Ha-

mletu stavio u dramski monolog pitawe “To bee, or

not to bee, it is a question?”, odnosno “Biti il’ ne biti,

pitawe je”, nije ni pomislio koliko puta }e ga u budu}no-

sti citirati qudi suo~eni sa grani~nim `ivotnim odlu-

kama. Jednu od takvih nam posledwih dana name}e - mle-

ko. Kako `iveti bez jedne od elementarnih `ivotnih na-

mirnica? Ko se to igra sa zdravqem nacije, posebno dece,

koja su redovni konzumenti mleka i mle~nih proizvoda?

Kako to da ve} 12 godina pijemo isto to mleko “oboga}e-

no” afla toksinom, a da to tek sada saznajemo? Mora li

uvek Hrvatska da nam “otvara” o~i, kao i u slu~aju pokva-

renih konzervi tuwevine, ili je re~ o “dilu” sa nekim ko

planira da uni{ti do kraja srpskog proizvo|a~a? Gde su

do sada bili ti du{ebri`nici koji su sve ovo vreme }u-

tali o dugoro~no kancerogenom dejstvu osiroma{enog

uranijuma, kojim smo obilato po~a{}eni pre tih 12 godi-

na? Sad im “previ{e” kancerogeno mleko. Kako je mogu}e

da neko ko je na ~elu Ministarstva zdravqa odluku o to-

me ho}emo li, ili ne}emo piti “takvo” mleko prepusti

svakom pojedina~no i ko je du`an da brine o zdravqu na-

roda, ako ne ba{ oni? Da li je ponovo re~ o kampawi

uru{avawa doma}e proizvodwe da bi se neko preko no}i

ovajdio? Qudi otvoreno govore, ~ije mleko prvo bude uve-

zeno u zemqu, taj je “igrao” ovu prqavu igru. ^ije su labo-

ratorije koje nam daju analize prehrambenih proizvoda,

pa i mleka? Kome je u interesu da pravi afere u zemqi i

{ta je sa malim, lokalnim proizvo|a~ima, ko kontroli-

{e mleko od wihovih krava, i {ta je sa mlekom koje se ko-

risti u seoskim doma}instvima, pa vaqda sve istu travu

pasu? Jasno je da industrijsko mleko poti~e od krava koje

se hrane sila`om, koja je verovatno ve} u izvesnoj meri

“modifikovana”. Zato }emo, ~ujem ovih dana od nekih sta-

rijih doma}ica, morati opet na nekom zaparlo`enom se-

oskom imawu obezbediti uslove za neku svoju kravicu, za

svaki slu~aj, a laboratorije neka rade svoj posao. Do tada

ostaje dilema: “Piti il’ ne piti, pitawe je sad?”

Z. L. S.

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Jedinstvena i dirqi-

va pri~a o `ivotu,

qubavi i promenama

Zaronite u postapo-

kalipti~ni svet i navi-

jajte za qubav i nadu ko-

ji u takvom svetu po

svim pravilima ne bi

ni trebalo da postoje

R je mladi} koji pro-

lazi kroz egzistencijal-

nu krizu - on je zombi.

Amerika je uni{tena

ratom i bezumnom gla|u

nemrtvih, me|utim, R

`udi za jo{ ne~im osim

za ukusom krvi i mozgo-

va. On nema se}awa, ne-

ma identitet ni puls, ali ima snove i pomalo se razliku-

je od svog drugara, M-a. Mo`da i mo`e da pojede nekog ~o-

veka s vremena na vreme, ali se ipak radije vozi pokret-

nim stepenicama na napu{tenom aerodromu, slu{a Sina-

tru u svom udobnom boingu 747 koji zove domom, ili

skupqa suvenire sa ruina civilizacije.

A onda upoznaje jednu devojku.

D`uli je devojka wegove `rtve i isprva wegov

zarobqenik. Ona unosi eksploziju boja u ina~e turoban i

siv pejza` koji ga okru`uje i ne{to u wemu po~iwe da se

budi. Ne `eli da pojede ovu devojku - iako deluje vrlo uku-

sno - `eli da je za{titi. Ova neobi~na veza ima}e neza-

mislive posledice, a wihov svet li{en `ivota i nade ne-

}e se promeniti bez borbe.

Stra{na, zabavna i iznena|uju}e dirqiva, Vrela srca

pripovedaju o tome kako je biti `iv i o tome kako je bi-

ti mrtav, ali i o onoj nejasnoj, maglovitoj liniji izme|u

te dve dimenzije.

Kwiga 1: Izgubqene

godine

Otkrijte uzbudqivu

novu dimenziju legende o

Merlinu

Neverovatno puto-

vawe duha, tela i du{e

No{en talasima mo-

ra, jedan de~ak le`i na

stenama, nepomi~an, kao

da je mrtav. Iako je pre-

`iveo, on nema dom. Ne-

ma se}awa. I nema ime.

Tako po~iwe pri~a o

neobi~nom de~aku koji

se zatekao na obalama

drevnog Velsa, i koji je

re{en da prona|e svoj pravi dom i svoje pravo ime. Jed-

nog dana, on }e postati najve}i ~arobwak svih vremena,

ali on o tome jo{ ni{ta ne zna.U krilu tajanstvene Bram-

ver, koja tvrdi da mu je majka, de~ak }e slu{ati pri~e o

mudrosti Kelta, Druida, i naroda jo{ starijih. Ipak,

tajna wegovog identiteta kao da mu uvek izmi~e. Kako bi

otkrio istinu o sebi i svojim mo}ima, on odlazi na puto-

vawe po maglom obavijenoj Finkajri, magi~nom mestu iz-

me|u zemqe i neba, na pola puta izme|u na{eg sveta i sve-

ta duhova. Ho}e li tamo otkriti da su sudbina te zemqe i

wegova potraga neobi~no povezane?

Tomas Ar~ibald Baron

MERLIN

Ajzak Marion

VRELA SRCA

Panel diskusija ‘’Mladi na

potezu’’, u okviru istoimene

izlo`be fotografija pri-

spelih na konkurs Kulturnog centra

‘’Lift’’ iz ^a~ka, odr`ana je pro-

{le srede u Galeriji “Risim”. Pose-

ban naglasak ove diskusije odnosio

se na polo`aj mladih umetnika, a o

svojim iskustvima su kompetentno

govorili: moderator diskusije Ma-

rija Radisav~evi}, istori~arka

umetnosti iz Umetni~ke galerije

‘’Nade`da Petrovi}’’, Vladimir

Gojkovi}, predsednik KC ‘’Lift’’ i

Ana Bogi}evi}, diplomirana vajarka

i profesorka Umetni~ke {kole iz

^a~ka. Vi{e od dva sata diskutovalo

se o pitawima: {ta na{ grad nudi

tek stasalim umetnicima, da li im i

kakve uslove pru`a za rad, prepozna-

je li wihov zna~aj, {ta bi to sami

umetnici trebalo da preduzmu, kako

da se organizuju i drugim, diskutova-

li su mladi umetnici, predstavnici

udru`ewa mladih, biv{i i sada{wi

u~enici Umetni~ke {kole, ali i

istori~ari umetnosti iz Umetni~ke

galerije i likovni umetnik Bo`idar

Plazini}. Preovladavalo je

mi{qewe da grad, iako postoje odre-

|ene inicijative i sporadi~na, tre-

nutna re{ewa, ni izdaleka ne ~ini

dovoqno na afirmaciji svojih umet-

nika, posebno mladih, niti se u pra-

voj meri shvata koliko bi oni mogli

u~initi na afirmaciji grada, kao

jedne dinami~ne i otvorene sredine.

Istaknuto je i to da ni umetnici ne

bi trebalo da budu pasivni, ve} da

svojim aktivizmom i radom, pa i u

udru`ewima gra|ana, poka`u svoju

dru{tvenu odgovornost i time istak-

nu va`nost kulture i umetnosti, kao

temeqa svake dru{tvene zajednice,

rezimirao je Predrag @ivkovi}, do-

dav{i da je ovo prva, u nizu ovakvih

i sli~nih diskusija koje }e u nared-

nom periodu biti organizovane u

okviru novog programa Galerije

‘’Risim’’.

Pokazalo se naime, da mladi ite-

kako imaju {ta da ka`u o svom statu-

su, ali i o drugim temama. Zakqu~eno

je da ubudu}e na ovakve i sli~ne raz-

govore treba pozivati i nadle`ne

gradske funkcionere koji }e, u di-

rektnom kontaktu sa mladima govo-

riti o konkretnim pitawima. Gale-

rija ‘’Risim’’ }e i ubudu}e biti

otvorena za udru`ewa mladih i ova-

kve debate, pa ovim putem upu}uje po-

ziv udru`ewima i pojedincima da

aktivnim pristupom idu u susret

problemima, kako bi kona~no po~eli

i da ih re{avaju u svojoj sredini.

Z. L. S.

PANEL DISKUSIJA U GALERIJI „RISIM“

POLO@AJ MLADIH

UMETNIKA DANAS

Marija Radisav~evi}, Vladimir Gojkovi} i Ana Bogi}evi}

PITI IL' NE PITI,

PITAWE JE SAD?

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21~.

Op~iwavaju}i i romanti~an

roman o isceqewu, iskupqewu,

novim mogu}nostima i

izgubqenoj qubavi.

Od autorke romana „Ku}a

orhideja“ sti`e porodi~-

na drama sa elemenitma

qubavne pri~e, „Devoj~ica na

litici“.

Klupko slo`enih porodi~nih

odnosa i nere{enih trauma iz pro{losti ujedini}e dve

sudbine, jedne `ene koja poku{ava da se ostvari kao maj-

ka i jedne devoj~ice koja je izgubila majku.

Growa Rajan, uspe{na skulptorka iz Njujorka, poreklom

Irkiwa, vra}a se ku}i u Irsku posle poba~aja i raskida

s dugogodi{wim partnerom Metom, de~jim psihologom.

Potresena gubitkom, oporavqa se kod roditeqa na far-

mi i jednom prilikom u {etwi sre}e devoj~icu Auroru,

potomkiwu Lajlovih. Devoj~ici se privi|a majka, koja se

ubila tako {to se bacila s litice. Dete bez majke i

Growa bez deteta razvijaju ~vrstu vezu, kojoj se Growina

majka neobja{wivo protivi. Najzad po~iwe da se raspli-

}e pri~a iz pro{losti – od trauma Prvog svetskog rata,

preko u`asa Drugog, sudbine porodica Lajl i Rajan pre-

pli}u se u nerazmrsivom klupku doga|aja koji su trajali

~itavo jedno stole}e.

Lusinda Rajli je ro|ena u Irskoj i u detiwstvu je mnogo

putovala, naro~ito na Daleki istok, u posete svome ocu.

Po{to se preselila u London, postala je glumica i radi-

la na filmu, u pozori{tu i na televiziji. Trenutno `i-

vi u Norfoku i u Francuskoj, s mu`em i ~etvoro dece.

Provokativan roman o

qubavnom ~etvorouglu.

Ma{a Rebi} je kultna autor-

ka mla|e generacije koja je

svojevremeno uzburkala

strasti kwigama „Sponzoru-

{e“ i „Devojke iz kraja“.

U svom novom romanu, „Jo{

samo ovaj put“, Ma{a Rebi}

ponovo govori o urbanoj sre-

dini i wenim navikama, iz-

vitoperenom pona{awu i

sklonosti ka perverzijama.

^etvoro Beogra|ana uglav-

nom iz umetni~kih bran{i

ukrsti}e svoju intimu, a u

tom prepletu sudbina svako }e dobiti upravo ono {to za-

slu`uje. Jelena je, na prvi pogled, sasvim prose~na `ena

koja ima natprose~no lepog verenika, fotografa Milo-

{a. Ona slu~ajno jedne ve~eri upoznaje wegovu biv{u de-

vojku Tinu, harizmati~nu femme fatale koja magnetski

privla~i svakog ko joj se na|e u blizini, mewa ga i obli-

kuje prema sebi. Ali kad se ume{a Ivan, Tinin partner,

nastaje ~etvorougao u kome }e svi biti upleteni u ~vor

perverzija. Povre|iva}e emotivno jedni druge jer im je

sre}a nadohvat ruke ali je nedosti`na.

Junaci romana „Jo{ samo ovaj put“ prepu{taju se svojoj

skrivenoj seksualnosti i produbquju svoje neobuzdane

Autorka je izuzetno britko predstavila portret savre-

mene izopa~enosti kroz nerazmr{eno klupko me|uqud-

skih odnosa kojima vladaju niske strasti i jake opsesije.

Ma{a Rebi}

JO[ SAMO OVAJ PUT

Lusinda Rajli

DEVOJ^ICA

NA LITICI

Pikarski roman, pustolovan,

satiri~an, pun sitnica i

obrta, lucidan i jezi~ki

atraktivan, “Posmrtna maska” Lasla

Bla{kovi}a, u izdawu “Arhipelaga”,

predstavqen je pro{le srede u orga-

nizaciji Kwi`evnog programa Doma

kulture. Upravo tako ga je do`ivela

Milkica Mileti}, urednik progra-

ma doma}ina ove kwi`evne ve~eri.

Glavni junak pri~e je pisac, savreme-

ni nomad, koji bele`i utiske sa svo-

jih putovawa po Nema~koj, Austriji,

Sloveniji, Gr~koj, Italiji i SAD,

donose}i tako ~itav niz razli~itih

kultura i svetova, u ~ijem liku se

objediwuju strast prema putovawima

autora i wegovog junaka, ali i trenu-

tak kada se autenti~ni pisac na{ao

na samoj ivici `ivota. A ti utisci,

koje wegov junak donosi su ~esto na

ivici izme|u ga|ewa i privla~nosti.

Po re~ima urednika kwige Gojka Bo-

`ovi}a, ovaj roman reflektuje razli-

~ite ambicije i interesovawa Lasla

Bla{kovi}a, koji je jednako pesnik,

kao i prozni pisac, jedan od zna~aj-

nijih na savremenoj kwi`evnoj sce-

ni. Dragocenost ovog rukopisa, isti-

~e Bo`ovi}, je jezi~ka i stilska raz-

u|enost, sposobnost pisca da savim

obi~ne stvari u~ini neobi~nim,

podsetiv{i da retko ko u na{oj

kwi`evnosti pi{e sa takvom filo-

lo{kom pa`wom. Iako nomadski, ro-

man ima jednu stajnu ta~ku, a

kod ovog pisca to je Novi Sad,

koga stalno napu{ta, ali mu

se i vra}a. Junak je nezadovo-

qan svojim okru`ewem i vodi

ga nezadr`iva nomadska

strast ka novim izazovima,

saznawima i iskustvima.

- Da bi bio autenti~no zga-

|en nad svojim okru`ewem, on

mora da ode i upozna drugi svet, tako

da u dubqem smislu sagledavamo kako

se taj pikarski junak promenio i po-

stao ozbiqan predstavnik modernog

vremena. On reflektuje kulturolo-

{ku fascinaciju i opre~no ume}e da

izabere i fiksira detaq ili citat

iz izabranog sveta, a motivi koji fi-

guriraju u ovom ro-

manu su `ivot i

smrt, qubav i pri-

jateqstvo, komuni-

kacijski izazovi

vremena. Na kori-

cama romana je fo-

tografija koju je

autor sam snimio u

SAD, a do`iveo je

kao zaustavqeni prizor - rekao je

Gojko Bo`ovi}.

Laslo Bla{kovi} je poneo vi{e

presti`nih kwi`evnih nagrada, a

roman “Turnir grbavaca” uvr{ten je

u deset najzna~ajnijih u nas posle pa-

da Berlinskog zida. Odlomke je ~itao

Ba}ko Bukumirovi}. Z. L. S.

Izlo`bom “Kostin

krug”, otvorenom u

utorak uve~e, zapo-

~ela je izlaga~ka aktivnost

novoosnovane Galerije sa-

vremene umetnosti u Gu~i,

~iji }e se programi odvija-

ti u okviru Centra za kul-

turu i sport op{tine Lu-

~ani. Galerija je formira-

na zahvaquju}i zajedni~koj

inicijativi ove institu-

cije i Centra za vizuelna

iztra`ivawa “Krug” iz

^a~ka, kojim rukovodi li-

kovni umetnik Bo`idar

Plazini}.

Izlo`ba predstavqa

oma` nedavno preminulom

profesoru Kosti Bogdano-

vi}u, jednom od na{ih najve-

}ih vajara, istori~ara umet-

nosti i teoreti~ara vizuel-

ne kulture, po kome je ova po-

stavka i nazvana. Pored 17

Bogdanovi}evih skulptura,

izlo`ene su i 23 skulpture,

slike, kaligrafije i objekti

na{ih poznatih umetnika:

Marka i Tamare Vuk{e,

[emse Gavrankapetanovi},

Aleksandre Gordi}, Slobo-

danke Marijanovi}, Alek-

sandre ]osi} Marinkovi}, Edina

Numankadi}a i Bo`idara Plazini-

}a, koji je ujedno i predsednik Umet-

ni~kog saveta nove Galerije.

Osnivawe ove

Galerije, po re~ima

Plazini}a, ima}e

vi{estruki zna~aj,

kako u pogledu

oboga}ivawa kul-

turne ponude i sa-

dr`aja Draga~eva,

tako i u pogledu

edukacije, posebno

mladih iz ovog kra-

ja i otvarawa mo-

gu}nosti za wihovu

afirmaciju, a bi}e

i sastavni deo op{te turisti~ke po-

nude. Pored izlaga~ke delatnosti

planirane su i druge kulturne aktiv-

nosti, tribine i predavawa iz obla-

sti vizuelne kulture, ali i saradwa

sa drugim institucijama u zemqi, na-

ro~ito iz susednih gradova. Zna~ajno

mesto u radu Galerije ima}e progra-

mi sa me|unarodnih manifestacija

kakve su: likovna kolonija “Mile{e-

va”, Simpozijum keramike “Zlakusa”,

Me|unarodni simpozijum “Umetnost

i papir”, Bijenale minijature u

Gorwem Milanovcu i drugih, isti~e

Plazini}.

Izlo`ba “Kostin krug” bi}e

otvorena do 15. marta, a nakon we }e

biti otvorena postavka ~etiri auto-

ra iz Gorweg Milanovca: Milana

Mileti}a, Neboj{e Savovi}a, Slo-

bodana Jelesijevi}a i @arka Vu~ko-

vi}a. Z. L. S.

UZBUDQIVA ISKUSTVA IZ SVETA U NOVOM ROMANU LASLA BLA[KOVI]A

„POSMRTNA MASKA“

PRVA IZLO@BA CENTRA ZA VIZUELNE UMETNOSTI „KRUG“

U GALERIJI SAVREMENE UMETNOSTI U GU^I

„KOSTIN KRUG“, OMA@ BOGDANOVI]U

Laslo Bla{kovi} i Gojko Bo`ovi}

22 PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINEVODI^

Dom kulture

rena M

Kafe klub „VELVET”

- Petak, 22. februar -

Svirka benda "VESELE

80te", 22 ~asa

- Subota, 23. februar -

KU]NA MUZIKA & Dave

Flojd, 23 ~asa

Restoran

„ROMANSA"

- Qubiteqi staro-

gradske muzike dobro-

do{li su svake ve~eri

od 17 ~asova

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirka

Kafana

„PALILULAC“

- Svakog vikenda nas-

tupa orkestar "[e{ir

„SRPSKI PAB”

- Petak, 22. februar - Svirka benda

„ALTERNATIVA”, 22 ~asa

- Subota, 23. februar - Svirka benda

„DAJA VU”, 22 ~asa

Narodni muzej

- Stalna postavka u konaku Jovana

Obrenovi}a

Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17

~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Gradska biblioteka

„V. P. DIS“

Telefoni: 032/22 36 08

34 09 60

Istorijski arhiv

- Izlo`ba "Jugoslovensko -

francuski odnosi 1918-1941"

GRADSKA BA[TA

- Svakog petka i subote

GIPSY ALEKSI]I, broj za

rezervacije 063-620-333

- Petak, 22. februar - Predavawe "TREMOVI

HILANDARA - prelazni prostori srpske carske

larve", predava~ mr Tihomir Obradovi}, diplomi-

rani in`ewer arhitekture iz Beograda, velika sala u

19 ~asova

- Sreda, 27. februar - Pozori{na predstava "VI[WIK" u produkciji

Jugoslovenskog dramskog pozori{ta Beograd i Grad teatar Budva, velika sala u 20

~asova

PIVNICA

„CITY PUB”

Gospodar Jovanova

telefon 032/228 - 310

KAFE „[TO DA NE”

-Petak, 22. februar -

Svirka „TEATAR DUR”,

22 ~asa

GALERIJA

"RISIM"

- Petak, 22.

februar

Aletrnative film 2 deo, 30 godina posle

Gost: Miodrag Milo{evi}, direktor DK

Studentski grad

PETAK 22. 2. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG

STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREME-

10:15 KORAK 21

12:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

13:00 NIKO KAO JA-R.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 ARHIVA EPERHIJE

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SUBOTA 23. 2. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 PLANETA SEZAM

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

12:15 ARHIVA EPARHIJE

@I^KE -R.

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -R.

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R.

20:00 VI PITATE, MI

TRA@IMO ODGOVOR

21:00 SUPER 70

DLANU 1

NEDEQA 24. 2. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

10:15 CRTANI FILM

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM

15:30 VEZE

16:15 PROSLAVA 20 GODINA

TELEVIZIJE-DIREKTAN

PRENOS

18:30 DRAGA^EVSKI HORI-

19:00 AUTOBILBORD

19:30 MERIDIJANIMA

20:05 KONCERT

DLANU 1

PONEDEQAK 25. 2. 2013.

08:15 OGLASI

STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-R.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 BIOGRAFIJE

14:45 IZBLIZA

16:15 DRAGA^EVSKI

HORIZONTI-R.

STRASTI-R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

19:35 MERIDIJANIMA

20:05 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI - ZASTAVA FILM

20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[

21:00 MILANOVA^KA

SEDMICA

21:45 TREND SETTER

UTORAK 26. 2. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRAST

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM

- ZASTAVA FILM - R.

STRASTI

16:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD -R.

18:15 MILANOVA^KA SEDMI-

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 SRBIJA I SVET

DLANU 1

SREDA 27. 2. 2013.

08:15 OGLASI

STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

10:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

11:15 OGLASI

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 PLANETA SEZAM -R.

STRASTI -

16:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R.

19:30 MERIDIJANIMA

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

DLANU 1

^ETVRTAK 28. 2. 2013.

08:15 OGLASI

STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:15 FILM -R.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-R.

15:00 ABS SHOW

STRASTI

16:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

19:30 MERIDIJANIMA

20:05 NA[E SELO-R.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

DLANU 1

- TV GALAKSIJA -

Luksuzni strip album beograd-

skog izdava~a “Darkvud”, “^uvari

zaboravqenog vremena”, pred-

stavqa integralno izdawe istoime-

nog stripa ~iji su prvi deo svoje-

vremeno, 1991. objavile “De~je no-

vine” iz Gorweg Milanovca, drugi

je bio poklon dodatak uz

“Kwi`evnu re~” 2000, a tre}i, fi-

nalni deo, u ovom albumu je prvi

put objavqen. Autori ovog strip al-

buma su ^a~anin Miroslav Mari},

kao scenarista i Vujadin Radova-

novi}, crta~ iz Mladenovca. Ovog

izdawa ne bi bilo bez jo{ jednog

^a~anina, Dejana \okovi}a, ured-

nika ovog albuma i vlasnika IK

“Lavirint”, poznatog izdava~a

stripova u na{oj zemqi.

lbum je promovisan na 10.

Me|unarodnom salonu stripa i

Sajmu kwiga pro{le godine u Be-

ogradu, a potom i u Kragujevcu.

Miroslav Mari} je po profesiji diplo-

mirani gra|evinski in`ewer. Stripom se

bavi oduvek, jer je u toj kombinaciji re~i

i slike prepoznao idealan jezik za sop-

stveni umetni~ki izraz. Prepoznatqiv je

kao grafi~ki dizajner, i trenutno radi

kao profesor Tehni~ke {kole u ^a~ku.

Pri~a donosi doga|aje iz jedne od “mo-

gu}ih” budu}nosti, a metafori~ki poku-

{ava da upozori {ta se sve mo`e desiti

kada se naru{i neki uspostavqeni pore-

dak, koji ipak funkcioni{e. Album je ori-

ginalna vizija autora scenarija

Mari}a, koji kroz re~ i crte`,

upozorava da zlo oko nas ~eka

svoju priliku, da bi doga|aje

ili trenutke okrenulo u svoju

korist, bez obzira na posledi-

ce. U takvim okolnostima juna-

ci poku{avaju da mu se suprot-

stave ili pot~ine, shodno svojim

karakterima ili ciqevima.

- ^uvari zabo-

ravqenog vremena,

koji se pojavquju u

stripu pred-

stavqaju red koji je zadu`en da

stawe ravnote`e kontroli{e i

odr`ava bez obzira na razlike

koje postoje izme|u zajednica,

aktera stripa. Posle

naru{avawa te ravnote`e i

wenog ponovnog

uspostavqawa strip ostaje

otvoren za pri~awe mogu}eg

nastavka koji bi

mogao da se

desi i na

n e k o m

d r u g o m

m e s t u .

Svaka zajednica ima svoje junake, neo~aki-

vani doga|aji ih upu}uju jedne na druge, bi-

lo kao saradnike ili suparnike. U tom su-

daru wihove sudbine se prepli}u, izme|u

wih postoje naklonosti, mr`we, qubavi i

strepwe. Strip se mo`e ~itati kao avantu-

risti~ko {tivo prepuno neobi~nih leti-

lica, `ivotiwa, ambijenata, oru`ja... Ali,

prepun je i metafora i simbola, jer jedno-

stavno, dok sam ga stvarao, nisam mogao da

pobegnem od vremena u kojem `ivimo i

ose}awa koje je ono stvaralo u meni - ka`e

Mari} i dodaje da je strip nastajao zbog

objektivnih okolnosti du`i vremenski pe-

- Ja sam namerno dopu{tao da to vreme

uti~e na mene: ratovi, propadawe kulture

i izdava{tava, uni{tavawe vrednosnog

sistema i spu{tawe svih moralnih lestvi-

ca na dno. Zato se i u wemu nalaze moje li~-

ne teskobe, razo~arawa i upozorewa na put

kojim celo ~ove~anstvo ide. Ono {to je u

stripu simbol savremenog sveta pluta bez

ciqa, neznano kamo, postalo je samo pra-

zna qu{tura sa qudima koji se zabavaqaju

na destruktivan na~in i {to se zavr{ava

op{tim i bukvalnim padom kao jedinim

mogu}im ishodom - pri~a Mari}.

Moto rada na ovom albumu je Fazbinde-

rova misao da “@ivot ne oboga}uju misli,

nego snovi”. U uvodnom tekstu, Mari} nas

upu}uje na ogromnu koli~inu energije i

qubavi koju su autori uneli u ovaj rad.

- Ovaj strip je bilo ne{to {to smo mi

sawali i {to nismo hteli, bez obzira na

godine koje su prolazile, da ostavimo

nedosawano. Od prvih skica i razgovora o

samoj ideji, pa do izlaska albuma, pro{lo

je vi{e od dvadeset godina. Zato je ovaj

strip i pohvala upornosti i strpqewu ko-

jih danas ima tako malo, pohvala neodusta-

jawu od svog ciqa - ka`e na{ sagovornik.

Z. L. S.

MIROSLAV MARI], AUTOR SCENARIJA DUGO O^EKIVANOG STRIP ALBUMA

U podu`em uvodnom tekstu „Kako

smo ~uvali ~uvare“ Mari} poku{ava

da zabele`i se}awa na vreme rada na

stripu od wegovog po~etka pa do

posledwih crte`a pred publikovawe,

imaju}i na umu jednu originalnu i

slikovitu de~ju misao: “Mre`a, to su

rupe vezane kanapom”, koja ga je veoma

asocirala na “rupe u pam}ewu”.

Odvijawem pri~e dobio je nit, ali je

kod autora ostao ose}aj da su nestale

“neke stvari, koje se ne mogu i ne mo-

raju uhvatiti i samo re~ima izre}i”.

„MRE@A, TO SU RUPE VEZANE

KANAPOM“

„^UVARI ZABORAVQENOG VREMENA“

24 PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINERECEPTI

TELE]I MEDAQONI

U PARADAJZ SOSU

VALDORF

SALATA

Sastaviti marinadu i ostaviti meso u woj naj-

mawe dva, tri sata, a najboqe celu no}.

Na vrelom uqu meso propr`iti sa obe strane po

nekoliko minuta. Izvaditi ga i na istom uqu din-

stati oko deset minuta sitno seckan crni i beli

luk. Dodati ke~ap i slatku papriku, vratiti meso,

zaliti toplom vodom i paradajz sokom, dodati

{e}er i vino. Kada provri smawiti temperaturu

na sredwu ja~inu i sve zajedno dinstati oko sat i

20 minuta.

Koli~ina te~nosti koju treba dodati zavisi na

kojoj temperaturi se jelo priprema. Ako se saft

"ukuva", dodati jo{ vode.

Poslu`iti uz prilog od palente.

Sastojci za palentu jedna {oqica palente, tri

{oqice vode, 200 gr sira gauda i so. Skuvati

palentu -polovinu sipati u okrugao pleh naren-

dati sir pa, dodati drugu polovinu. Pustiti da se

ohladi pa se}i kao tortu.

PRIPREMA

- 1 kg telecih medaqonaa

- 4 dcl belog vina

- 4 ka{ike ke~apa

- 1 glavica luka

- 3 ~e{wa belog luka

- 3,4 dcl tople vode ili temeqca

- 1,5 dcl gustog paradajz soka

- 2 povrtne kocke

- 1 ka{i~ica {e}era

- pola ka{i~ice slatke paprike

- za~ini po ukusu

Za marinadu

- 3 ka{ike soja sosa

- 1 ka{ika sir}eta balsamico

- 2 ka{ike uqa

- so, biber

SASTOJCI

Jabuku i piletinu iseckati na kockice,

celer izrendati, dodati rukolu (ili na

rezance iseckanu salatu). Sve pome{ati i

posuti sokom od limuna. Pavlaku i majonez

umutiti, pa pome{ati sa salatom. Ohladite

i pospite orasima i ponekim zrnom gro`|a

ili brusnice.

PRIPREMA

- 1 ve}i koren celera

- {aka rukole ili 2,3 lista

zelene salate

- 3 ka{ike majoneza

- 1 limun

- 1 ve}a kisela jabuka

- 2 dl kisele pavlake

- 70 gr oraha

- 100 gr grilovane piletine

- 6,7 zrna gro`|a ili brusnice

(zavisno od ukusa)

SAVETI

*PILE]E MESO BI]E BELO,

SO^NO I MEKO ako se prema`e

limunovim sokom pre nego {to se stavi da

se pr`i.

*JABUKE za jela birate tako da za slat-

ka jela budu kiselkaste, a za slana, ma

koliko to ~udno zvu~alo, one slade.

Slatke jabuke su bra{wave i boqe se ukla-

paju sa slanim, za~iwenim jelima.

*ZA PRAVQEWE KEKSA i drugih suvih

kola~a naj~e{}e se izra|uje testo koje je

jako lepqivo. Da bi to spre~ili, smesu

koju napravite umotajte u providnu foli-

ju i stavite u fri`ider na pola sata.

*JAJA pre stavqawa u smesu stavite na

sobnu temperaturu kako bi kola~i boqe

nado{li.

*SUVI KOLA^I mogu stajati i do 10

dana ako ih ~uvate na suvom i hladnom

mestu. Ne stavqajte ih u fri`ider jer }e

se tamo ovla`iti.

Kola~e mo`ete zamrznuti pre i nakon

pe~ewa. Sirove kola~e u zamrziva~u

mo`ete ~uvati do dve sedmice, a pe~ene i

do {est meseci.

*DA SE KOLA^ NE BI ZALEPIO, pri

istresawu toplog kola~a iz kalupa,

dasku treba ovla{ posuti kristal

{e}erom.

Skuvati krompire u slanoj vodi i umutiti ih kao za pire. Dodati jaje, so i uqe i

bra{nom umesiti testo. Bra{no dodavati postepeno, testo ne sme biti ni tvrdo, a ni

pre mekano. Rukom odvajati male loptice testa. Na dlanu ih spqo{titi i u sredinu

staviti ka{iku xema ili vo}a i zamotati testo u kuglicu-knedlu.

Knedle staviti u kipu}u posoqenu vodu. Kad se podignu na povr{inu kuvane su.

Izvadimo ih iz vode i stavimo u ~iniju.

U posebnoj posudi rastopimo maslac na kojem propr`imo prezle, dodamo {e}er i

cimet. Skuvane knedle ubaciti u pr`ene prezle i polako uvaqati.

PRIPREMA

KNEDLE SA XEMOM

- 5 velikih krompira

- 1 jaje

- oko 200 gr bra{na

- 1 ka{ika uqa

- malo soli

- 15 ka{ika xema (kajsija,

{qiva zamrzanutih ili sve`ih)

- puter

- prezle

- {e}er

- cimet

SASTOJCI

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE 25BA[TE I BALKONI

Sreda, 27. februarUtorak, 26. februarPonedeqak, 25. februarPetak, 22. februar Nedeqa, 24. februarSubota, 23. februar

VREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZAVREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZA

^etvrtak, 28. februar

Ki{a Obla~noKi{a Obla~no

Ki{a Ki{a Ki{a

Vreme je za veliko, generalno

doterivawe, posebno za promenu

zemqe i saksija kod ve}ine biqa-

ka. Da bi va{e biqke ponovo zablistale,

pridr`avajte se najva`nijih saveta:

* Pra{inu koja zatvara pore uklonite sa

velikih listova mokrim sun|erom, a sa

malih tu{irawem. Kaktusu skinite pra-

{inu ~etkicom.

* Oro{avajte kapqicama vode li{}e

palmi,obra}aja}i posebno pa`wu na

dowi deo, da bi se o~istio i predupredio

napad crvenih paukova.

* Planirajte izme{tawe u prole}e: naba-

vite saksije ili neophodne posude, odgo-

varaju}e supstrate, glinene kuglice za

drena`u, posude za podmetawe ispod sak-

sija, podupira~e, |ubrivo...

* Pripremite me{avine humusa (supstra-

te) potrebne za izme{tawe biqaka u dru-

ge saksije.

* Odstranite biqne va{i rukom ili ade-

kvatnim prskawem.

* Odsecite suve izdanke.

* Prevozite pa`qivo biqke koje kupuje-

te. Oblo`ite saksije kartonom, novin-

skim papirom ili plastificiranim ma-

terijalom za pakovawe. Trenutak je za ku-

povinu jagor~evine, azaleja i ciklama.

Du`e }e da cvetaju ako ste u mogu}nosti

da ih svake no}i ostavqate u sve`oj pro-

storiji.

* Smawite no}u grejawe za nekoliko ste-

peni, va{e biqke }e se ose}ati boqe.

* Ne oro{avajte li{}e pokriveno dlaka-

ma (afri~ka qubi~ica, begonija).

* Okre}ite saksi-

ju da biste zele-

nim biqkama

omogu}ili

d o b i j a w e

ravnomerne koli~ine

svetlosti.

* Svakodnev-

no oro{a-

vajte drve}e

u saksijama.

Da li ste znali da se

tokom zime vi{e

biqaka u saksijama

osu{i, nego {to se smrzne?

Pre svega, zimzelenim

biqkama, kao {to su {im-

{ir ili bambus, potrebna

je tokom zime stalno vla-

`na zemqa, i to najvi{e

zbog wihovih listova. To-

kom sun~anih dana listovi

ispu{taju vodu u vidu pa-

re. Ovaj gubitak vode u li-

stovima dovodi do

isu{ivawa korena. Najpre

dolazi do isu{ivawa

zemqe, onda listova, zatim

grana i na kraju korena.

Na prole}e biqka ne obra-

zuje nove pupoqke.

Isu{ivawe preti ~ak i

biqkama bez li{}a, ako

nema snega i ki{e koji }e

odr`avati vla`nost

zemqe. Zato zalivajte

biqke i tokom zime, kada

nema mraza. Va`no je da ih

ne zalivate toplom vodom.

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

An|elija Milojkovi},

pejza`ni arhitekta

Biqke vole komotitet, a to }emo im

pru`iti pravilnim izborom sak-

sija. Da bismo im to omogu}ili,

moramo pone{to da znamo i o korewu

biqaka koje imamo. Da bi se biqka rav-

nomerno razvijala, saksija ne sme da bude

prevelika, jer }e joj se razvijati samo ko-

ren. Kada vidite da je va{oj biqci sak-

sija mala, obezbedite joj ve}u posudu (naj-

vi{e za dva broja).

Bitno je da znamo i kakav oblik kore-

na na{a biqka ima, da li je plitak ili

dubok. Neke biqke vole {iroku saksiju, a

neke usku. Na primer, ru`a voli duboku i

usku saksiju, dok qubi~ica voli plitku i

{iru saksiju, ali ne mnogo veliku. Ve}i-

na palmi ima plitak koren, pa im odgo-

varaju pli}e i {ire saksije. Kaktusi ta-

ko|e imaju plitko korewe, pa im ne treba

duboka saksija. ^ak se i sporije razvijaju

ako im je saksija preduboka.

Da li ste znali da kaktusi vole dru-

{tvo? Zato se preporu~uju takozvane mi-

ni ba{te, koje su plitke i {iroke i vrlo

lepih i atraktivnih oblika.

I perenama odgovaraju {iroke i plit-

ke `ardiwere, jer im je koren plitak i

tra`e prostor da ga prekriju. Ako ho}ete

da potpuno u`ivate u svojim biqkama,

one moraju da u`ivaju u svojim saksijama.

Lepota biqke se gubi ako je posa|ena u

konzervi ili kantici. Odaberite im naj-

lep{u saksiju da bi vam se dopale, zbog

~ega, uostalom i postoje.

Pripremila: N. R.

VELIKO

„SPREMAWE“ BIQAKA

ZA SVAKU BIQKU

ODGOVARAJU]A SAKSIJA

DA SE [IM[IR

U SAKSIJI

NE OSU[I

26 PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINEDE^IJA STRANA

DE^JI VRTI] „BAMBI” GU^A

NA[A DECA NA[A DECA

Danijel Gerzi}

- Babaroga ima

duga~ak ogrta~ i leti

na metli.

Isidora Obradovi}

- Ima ru`nu kapetinu,

velike o~i, velike

nokte i velike noge.

Anita Jakovqevi}

- Kosa joj je ~upava.

Ogwen Jorovi}

- Babaroga ima ogrom-

nu glavu i kosu kao od

betona.

Magdalena Markovi}

- Smrdi, nije se nikad

kupala. Mr{ava je i

ima dve velike cipele-

tine sa malom {tik-

Matija Markovi}

- Ja znam, Babaroga je

mu{ko. Nosi pan-

talone i ima o{tre

crne zube.

KO JE BABAROGA?

Omali{anima, uzrasta od tri ili

~etiri godine, kojih ima 20 u grupi

koju smo posetili, brine vaspita~ica

Zorica Vukajlovi}. Kako ka`e, posao kojim se

bavi spada u red najlep{ih, ali istovremeno i

veoma odgovornih poziva. Iza sebe je ostavila

dvadeset sedam izuzetno lepih godina rada i

tvrdi da joj je i danas dru`ewe sa decom pod-

jednako veliki izazov. U`iva u svakom

trenutku provedenom na poslu i najvi{e je

vesele osmesi dece i wihova veoma `iva

ma{ta.

" Kada mi se na ulici javqaju qudi, koji su

u vreme odrastawa pripadali mojoj grupi,

uvek se tome radujem. ^iwenica da me moji

mali{ani nisu zaboravili, najboqe govori o

tome koliko je va`no deo detiwstva provesti

u jednoj ovakvoj ustanovi. Ovde je sve skrojeno

po meri deteta. Svi podjednako u`ivaju u igri

i pa`wi kojom su okru`eni. Sa lako}om sti~u

nova saznawa i brzo usvajaju nepoznate poj-

move. Jednostavno re~eno, ovo su za sve wih, a

ujedno i za nas vaspita~e, nezaboravni dani",

rekla nam je Zorica, koja je bila na{ veoma

qubazan doma}in prilikom posete "Bambiju".

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE 27GORWI MILANOVAC

UMuzeju rud-

ni~ko - ta-

kovskog kra-

ja u Gorwem Mila-

novcu, otvorena je

izlo`ba „Nade`da

i savremenici“. Iz-

lo`eno je 35 slika

od 22 autora iz

istoimene zbirke

koja se nalazi u fon-

du Umetni~ke gale-

rije „Nade`da Pe-

trovi}“. Pored sli-

ka Nade`de Petro-

vi}, predstavqene

su i slike Nikole

Be{evi}a, Bete Vu-

kanovi}, @ivorada

Nastasijevi}a, Vase

Pomori{ca, Save

[umanovi}a, Mi-

lice ^a|evi}, Dra-

gana ]irkovi}a i

drugih autora.

Na otvarawu izlo`be

govorile su Tawa Ga~i},

autorka postavke iz Muzeja

rudni~ko - takovskog kraja

i Milica Petronijevi},

direktorka Umetni~ke ga-

lerije „Nade`da Petro-

vi}“ iz ^a~ka. O stvarala-

{tvu Nade`de Petrovi} i

wenom zna~aju za savreme-

no srpsko slikarstvo govo-

rila je Mirjana Rackovi},

muzejski savetnik iz Umet-

ni~ke galerije „Nade`da

Petrovi}“, koja je i autor

teksta u katalogu izlo`be.

Osvrnuv{i se i na Nade-

`din humanitarni rad, kao

jo{ jedan va`an segment

wenog `ivota, izlo`bu je

zvani~no proglasila otvo-

renom predstavnica Kola

srpskih sestara iz Gorweg

Milanovca, humanitarne

organizacije ~iji je jedan

od osniva~a bila upravo

na{a znamenita slikarka.

Izlo`ba „Nade`da i sa-

vremenici“ u Muzeju rud-

ni~ko - takovskog kraja u

Gorwem Milanovcu bi}e

otvorena do 11. marta.

Na 12. sednici Op{tinskog ve-

}a doneto nekoliko odluka,

me|u kojima se izdvaja

pove}awe zarada za zaposlene

u Pred{kolskoj ustanovi

„Sunce“

Op{tinski ve}nici su pozitivnom

ocenom dali saglasnost na izve-

{taj o pro{logodi{wem radu Op-

{tinske uprave, o ~ijem radu je govorila

na~elnica Gorica Petrovi}.

Tokom protekle godine, op{tinska

uprava je i u organizacionom i u infra-

strukturnom obliku do`ivela velike

promene. Poboq{ani su uslovi za rad,

nabavqena je ra~unarska oprema i kance-

larijski name{taj, renoviran je poslovni

prostor, kao i ~itava zgrada op{tine, je-

dan deo poslova je objediwen u jedinstve-

nu kompjutersku celinu, a {to je najbit-

nije, obezbe|ena je stalna javna kontrola

gra|ana gorwomilanova~ke Op{tine, od-

nosno, direktnih korisnika - istakla je

na~elnica Petrovi} ovom prilikom.

Sa izve{tajem o radu Op{tinske upra-

ve slo`io se i predsednik op{tine Mi-

lisav Mirkovi}, koji je pohvalio i dosa-

da{wu saradwu sa mesnim zajednicama sa

podru~ja Op{tine, ali i izrazio nadu da

}e se ta praksa nastaviti i nakon izbora

novih saveta mesnih zajednica, koji }e bi-

ti odr`ani u narednih mesec i po dana.

Ve}nici su doneli odluku i da na ~elu

javnih preduze}a i daqe bude direktor,

ali da se, umesto dosada{wih upravnih

odbora, formiraju nadzorni organi koje

}e ~initi po tri ~lana. Na sednici je

precizirano i radno vreme apoteke u

Gorwem Milanovcu, kao i gorwomilano-

va~kog Doma zdravqa, ~iji je osniva~ Op-

{tina. Odlu~eno je da se podignu i cene

boravka dece u prostorijama Pred{kol-

ske ustanove „Sunce“ i to po~ev od 1. mar-

ta, sa dosada{wih 3.900 dinara na 4.300,

dok }e se mese~ni boravak pred{kolske

dece pla}ati tri hiqade dinara, umesto

dosada{wih 2.730. Kona~no, doneta je od-

luka da se vaspitnom i medicinskom

osobqu u ovoj ustanovi podigne nivo za-

rada, ali i da se Pred{kolskoj ustanovi

ove godine dozvoli kori{}ewe objekata

za letovawe dece u Buqaricama.

Ove godine u Tako-

vu }e se po peti put

odr`ati srpski fe-

stival svetske mu-

zike, a i datum

odr`avawa }e biti

promewen

Nakon pet godina

odr`avawa festi-

vala u Takovu, svi

se pitaju za{to niko pre

nije uvideo prednosti jed-

nog prirodnog amfiteatra

i ovakvog istorijskog me-

sta za odr`avawe kultur-

nih doga|aja koji bi bili

izuzetno dobro pose}eni.

„Srpski festival svetske

muzike“ je uspeo u nameri

da svake godine na isto me-

sto dovodi renomirane mu-

zi~ke izvo|a~e, ali i mno-

gobrojnu publiku.

- Festival je postao po-

znat i priznat i van grani-

ca na{e zemqe i na to tre-

ba da budemo ponosni svi u

Rudni~ko takovskom kraju.

Op{tina Gorwi Milano-

vac }e i u narednim godi-

nama, koliko je u wenoj mo-

}i, pomagati rad ovog fe-

stivala, odnosno,

udru`ewa gra|ana koje u

velikoj meri i stoji iza

ove manifestacije. Po-

trebno je samo da se nasta-

vi sa radom kao do sada i

da festival i daqe nastavi

da bude ponosni deo Op-

{tine Gorwi Milanovac i

da jedni drugima slu`e za

podizawe ugleda u zemqi i

svetu - rekao je zamenik

predsednika op{tine Mi-

roslav Milovanovi},

najavquju}i ovogodi{wi

festival.

A, ovogodi{wa manife-

stacija }e se, umesto po~et-

kom avgusta, odr`ati od 5.

do 7. jula, na zahtev mnogo-

brojnih studenata zbog is-

pitnih rokova, kao i na

insistirawe radnih qudi,

zbog godi{wih odmora. I

ove godine }e jedan od naj-

va`nijih saradnika u orga-

nizaciji festivala biti

gorwomilanova~ka Turi-

sti~ka organizacija, a je-

dan od najva`nijih segme-

nata manifestacije }e bi-

ti o~uvawe `ivotne sredi-

ne. G. T.

[est godina je proteklo od

po~etka akcije koju sprovodi

Crveni krst Srbije, a kojom su

obuhva}ene osnovne {kole sa

podru~ja gorwomilanova~ke

Op{tine

Program „Promocija humanih vred-

nosti“, koji se sprovodi uz podr-

{ku {vajcarske Agencije za razvoj

i saradwu pokrenuo je republi~ki Crveni

krst, a samim tim je wegov u~esnik u pro-

jektu gorwomilanova~ki Crveni krst.

Ciq programa je smawewe nasiqa me|u

mladima, a nosioci su mladi volonteri

Crvenog krsta. Program tretira teme to-

lerancije, li~nog i grupnog identiteta,

nenasilno re{avawe konflikata, diskri-

minaciju, rodnu ravnopravnost, de~ja

prava i nasiqe putem elektronskih medi-

ja koje se sastoji u slawu negativnih, ne-

prijatnih i provokativnih poruka putem

interneta i mobilne telefonije. Od po-

~etka projekta u op{tini Gorwi Milano-

vac ukqu~ene su sve {kole, odnosno 980

u~esnika, dok je broj realizovanih radio-

nica 340 - isti~e sekretar gorwomilano-

va~kog Crvenom krsta Tomislav Marko-

Istim povodom, mladi volonteri pozi-

vaju svoje vr{wake da im se pridru`e u ak-

tivnostima koje sprovode.

U okviru projekta poznavawa

geografije Sjediwenih Ame-

ri~kih Dr`ava, koji sprovo-

di ameri~ka ambasada u Beo-

gradu, u Osnovnoj {koli „Sve-

ti Sava“ u Gorwem Milanovcu

je odr`an drugi krug kviza

Uovom projektu u~estvuje devet

{kola u Srbiji, me|u kojima je i

tre}a osnovna {kola iz Gorweg

Milanovca. U drugom krugu kviza je u~e-

stvovalo pet u~enica sedmog razreda, a

najuspe{nija me|u wima je bila Jelisave-

ta Ne{kovi}, koja }e po~etkom marta i}i

na finalni deo takmi~ewa, u Beogradu.

Na pro{lonedeqno takmi~ewe u Mila-

novcu je stigao i drugi sekretar ameri~-

ke ambasade u Beogradu Dejvid Hasket.

- Ovo je dobra prilika da, s jedne stra-

ne, predstavimo ameri~ku ambasadu, a da,

s druge strane, upoznamo {kole i {kol-

ski sistem u Srbiji. Osim dobrodo{li-

ce, posebno me je dirnuo podatak da sko-

ro sva deca odli~no pri~aju engleski je-

zik, a usput su vrlo otvorena za sticawe

novih znawa, {to je nama glavni ciq

ovog kviza, a ne nametawe ameri~ke geo-

grafije srpskoj deci - rekao je Hasket.

SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

U GORWEM MILANOVCU, U MUZEJU

RUDNI^KO - TAKOVSKOG KRAJA

IZLO@BA „NADE@DA

I SAVREMENICI“

VE]E PLATE U VRTI]IMA

AKTIVNOSTI CRVENOG KRSTA

PROMOCIJA

HUMANIH VREDNOSTI

KVIZ POZNAVAWA GEOGRAFIJE U O[ „SVETI SAVA“

PETI MUZI^KI FESTIVAL U TAKOVU

NAJUSPE[NIJA

JELISAVETA NE[KOVI]

I SVETSKI I SRPSKI, A U TAKOVU

U SUSRET DRAGA^EVSKOM SABORU TRUBA^A

[TA JE SUMIRANO NA SKUP[TINI SPORTSKOG SAVEZA LU^ANI

LU^ANI

Iako se Draga~evski

sabor truba~a odr-

`ava od 5. do 11.

avgusta, pripreme za ovu

svojstvenu manifestaciju

uveliko teku. To su potvr-

dili i ~lanovi Program-

skog saveta, koji su se pro-

{log utorka, 19. februara,

sastali u zgradi Na~el-

stva. Oni su se slo`ili da

je u izboru Emira Kusturi-

ce za ovogodi{weg doma}i-

na Sabora Gu~a dobila mo-

`da i najve}eg promotera u

~itavoj dosada{woj isto-

riji saborovawa. Kako je

istakao Adam Tadi}, di-

rektor Centra za kulturu i

sport, zadatak svih onih

koji danas u~estvuju u orga-

nizaciji ove manifestaci-

je jeste da sa~uvaju onu

osnovnu nit, koja je bila

protkana od prvog do

posledweg sabora, a to je

srpska izvorna tradicija.

U Gu~u }e i ove godine do-

}i najboqi truba~ki orke-

stri, koji }e se nadmetati

za presti`ne nagrade, kao

i poznate li~nosti iz sve-

ta umetnosti, muzike i

filma. Zavr{etak Sabora

bi}e obele`en koncertom

Gorana Bregovi}a i Orke-

stra za svadbe i sahrane.

Poseban segment programa

bi}e posve}en izlo`bama

narodnog stvarala{tva,

slikarima, vajarima, isto-

ri~arima, kwi`evnici-

ma... Kulturno-umetni~ki

program tokom svih sabor-

skih dana obilova}e broj-

nim priredbama koje }e

uprili~iti kulturno-

umetni~ka dru{tva i poje-

dinci, koji neguju izvornu

pesmu i igru. I za mlade }e

biti prire|eni adekvatni

kulturni i zabavni sadr-

`aji. Sve u svemu, Sabor

truba~a }e nositi ono

osnovno obele`je, po kome

se izdvojio od brojnih ma-

nifestacija. U tome su se

slo`ili svi ~lanovi Pro-

gramskog saveta za Draga-

~evski sabor truba~a, koji

su tokom prvog zasedawa

izneli brojne sugestije. S

obzirom da ovaj kraj i ~i-

tav Moravi~ki okrug ima-

ju sna`an stvarala~ki po-

tencijal, Danica Ota{e-

vi}, direktor Gradske bi-

blioteke u ^a~ku je pred-

lo`ila da Sabor dobije

jo{ sna`niji pe~at kroz

bogat kulturno-umetni~ki

program, koji bi trebalo

smestiti u ambijent kakav

je crkvena porta, gde bi,

upotpuwene duhovnom mu-

zikom, bile predstavqene

kwige, organizovane poet-

ske ve~eri, igrane mono-

drame... Kwi`evnik Nika

Nikola Stoji} je primetio

da bi trebalo voditi ra~u-

na i o tome da Gu~a dobije

bogatiji kulturni `ivot i

u ostalim periodima godi-

ne, a ne samo tokom sabor-

skih dana. Prema wegovom

vi|ewu, za strance, a i do-

ma}e goste, trebalo bi

osmisliti kvalitetne sa-

dr`aje tokom godine, koji

bi u najboqem svetlu pred-

stavili draga~evski kraj i

do~arali ono {to ima i u

sebi nosi neponovqivi

Sabor trube.

Veqko Ostoji}, profe-

sor Muzi~ke {kole u ^a~-

ku je izneo stav da bi pro-

pozicije takmi~ewa treba-

lo izmeniti, kako bi se

ocewivawe truba~kih or-

kestara podiglo na vi{i

nivo. Truba~i bi trebalo

da se potvrde na vi{e

poqa, a to, kako ka`e, mogu

jedino ukoliko se izmeni

sistem takmi~ewa. I u `i-

riju bi moralo da bude vi-

{e truba~a. Bilo je i dru-

gih pobornika ovakvog

mi{qewa, koji su se slo-

`ili da se u proteklih de-

set godina ponavqao goto-

vo isti repertoar. U tom

smislu, trebalo bi na}i

novi model pomo}u koga u

finalnom takmi~ewu ne bi

do{lo do toga da razli~i-

ti orkestri izvode iste

kompozicije. ^lanovi

Programskog saveta su se

usaglasili da bi svaki od

orkestara u finalu treba-

lo da izvodi i daqe po jed-

nu izvornu numeru, ali bi

ostali deo nastupa bio re-

zervisan za druga~ije sadr-

`aje u kojima na najboqi

na~in mogu da ispoqe svoje

majstorstvo. A da ne bi do-

lazilo do ponavqawa, bi-

lo bi najboqe da se odabere

20 kompozicija, od kojih }e

svaki orkestar izvu}i jed-

nu sa kojom }e nastupiti

ukoliko u|e u finalno

takmi~ewe. Na kraju je

predlo`eno da se u svemu

tome na|e neka razumna me-

ra, jer ako se previ{e ode u

stru~ne vode, mo`da to ne-

}e biti po ukusu publike.

Sugerisano je i da se odr-

`i sastanak predstavnika

truba~kih orkestara, koji

}e na najboqi na~in predo-

~iti {ta je najboqe za tru-

ba~e i {ta im je na pret-

hodnim smotrama smetalo.

Na taj na~in bi se uva`ilo

i mi{qewe truba~a, jer

Draga~evski sabor truba~a

i jeste smotra u kojoj oko-

snicu svih de{avawa ~ini

truba.

Na sastanku se govorilo

i o drugim prate}im seg-

mentima ovog velikog kul-

turnog doga|aja. Me|utim,

o pojedinostima u koje spa-

daju ure|ewe kamp naseqa i

prostora za tezge, kao i sa-

mom izgledu centralnog

dela varo{i i mnogim dru-

gim pitawima, govori}e se

vi{e na nekom od narednih

sastanaka ~lanova Pro-

gramskog saveta.

Kao i na ve}ini skup{tinskih sed-

nica, Sportski savez op{tine Lu-

~ani je usvojio izve{taj o radu za

prethodnu godinu, raznmatrao finansij-

sku situaciju i planove za 2013. Bila je to

i prilika na podse}awe o sportskim ka-

pacitetima Draga~eva, naro~ito na naj-

va`niji resurs - qude. Sportski savez Lu-

~ana ima 1.200 aktivnih sportista, zas-

tupqene su skoro sve discipline, ~ak i

skijawe i plivawe, a svi oni se takmi~e u

razli~itim ligama, od najvi{ih do najni-

`ih. U sastavu SSOL su i dva sportska

saveza i 33 kluba.

- Na{a najbrojnija sportska asocija-

cija je Fudbalski savez koji je organizo-

van po svim pravilima FSS i okupqa

oko 700 registrovanih takmi~ara u 15

klubova. Na{ najpoznatiji i najpopular-

niji FK je Mladost Lu~ani, koji se godi-

nama takmi~i u saveznom stepenu, a od

2012. je u Prvoj ligi Srbije zauzeo tre}e

mesto. Tri kluba, Draga~evo Gu~a, Kotra-

`a Franc komerc i Ov~ar Markovica

igraju u Okru`noj ligi, dok ostalih deset

igra u Op{tinskoj fudbalskoj ligi Lu~a-

ni. Prvak OFL Lu~ani za sezonu 2011/12

je FK Kotra`a Franc komerc koja je i

osvaja~ Kupa FSO Lu~ani za 2012. godi-

nu. Ve}ina draga~evskih klubova pro{le

godine je proslavila velike jubileje. Dra-

ga~evo iz Gu~e postoji ve} 80 godina,

Mladost Lu~ani 60, a Ov~ar Markovica,

Sloga Kaona, Bjelica Milatovi}i, Goru-

{ica Vi~a, Jedinstvo Puhovo i Jelica

Gora~i}i postoje ve} ~etiri decenije - ka-

`e Milorad Dmitri}, predsednik SSO

Lu~ani.

Kada govorimo o sportu u Draga~evu,

fudbal nije jedini sport koji je dao mno-

ge profesionalce. Odbojka je odavno naju-

spe{niji i najorganizovaniji sport op-

{tine Lu~ani. U Odbojka{kom savezu ak-

tivna su tri kluba Lu~ani, Draga~evo Gu-

~a i Jelica Gora~i}i. Odbojku igra vi{e

od 100 sportista.

Za Lu~ane se takmi~e tri selekcije.

Jedna mu{ka seniorska ekipa igra u Dru-

goj ligi Srbije, druga u Regionalnoj ligi

Zapad i obe su na drugom mestu u svojim

rangovima. @enska ekipa u Regionalnoj

ligi Zapad zauzima tre}e mesto.

Odbojka{ki klub Draga~evo ima `en-

sku selekciju koja se takmi~ila u RLZ, a za

Jelicu igra mla|i tim koji u~estvuje na

svim nadmetawima turnirskog karaktera.

Ko{arka{ki klubovi imaju mlade na-

de. Draga~evo, Gu~a i Mladost uglavnom

okupqaju {kolarce i imaju vi{e od 150

ko{arka{a.

Draga~evo je prepoznatqivo i po bori-

la~kim sportovima, {ahu, skijawu, stre-

qa{tvu, ribolovu, plivawu. Klubovi bo-

rila~kih ve{tina “Do Rju” Gu~a, Mla-

dost Lu~ani i Draga~evo Gu~a imaju 120

sportista razli~itog uzrasta. Sa

takmi~ewa {irom Srbije 2012. doneli su

pregr{t medaqa. [ahovski klub Jelica

Gora~i}i u `enskoj konkurenciji na Pr-

venstvu Srbije osvaja visoko tre}e mesto,

Mladost Lu~ani preska~e jedan stepen

takmi~ewa i sada se nadme}e u Drugoj li-

gi Zapad. Nije zanemarqiva ni uloga [K

Draga~evo. Vredni pomena su i Smu~ar-

ski klub Jastreb, Streqa~ki klub Draga-

~evo, Teniski i Pliva~ki klubovi Mla-

dost Lu~ani. Sportsku porodicu ~ine i

ribolovci Bjelice iz Lu~ana i Naper Gu-

Na nadle`nima je da podr`e sportiste,

a wihova najva`nija uloga je da im omogu-

}e uslove za treninge. Jedna od najve}ih

investicija je i izgradwa sportske dvora-

ne u Lu~anima. Ona }e imati sli~ne kapa-

citete, kao i hala u Gu~i. Draga~evo je i

organizator niza sportskih manifesta-

cija. Me|u najve}ima je “Trofej Gu~a -

Kup Miqana Miqani}a”. Ova manife-

stacija okupi vi{e stotina malih fudba-

lera iz cele Srbije.

Prema planu za 2013. op{tina }e iz-

dvojiti {est miliona dinara. U vrema

krize toliko, ali re~ je o sumi koja nije

dovoqna i ako ne bude pove}ana, mnogim

klubovima preti ga{ewe.

- U Strategiji odr`ivog razvoja op-

{tine Lu~ani 2011-2021 navedeno je da je

op{tinski buxet za sport i odr`avawe

sportske infrastrukture nedovoqan. Ako

uporedimo izdvajawa za sport u op{tina-

ma u okru`ewu, koje su sli~ne nama po

broju stanovnika i klubova i mawe, vide-

}emo da su wihove cifre ve}e i zna~ajni-

je - ka`u sportski radnici Draga~eva.

MALI, A MO]NI

EMIR KUSTURICA DOMA]INVelike qubiteqe trube i neponovqivog

Draga~evskog sabora truba~a posebno }e

obradovati vest iz Gu~e da }e doma}in

ovogodi{weg, 53. po redu, festivala biti

{irom sveta poznat i proslavqen re`i-

ser Emir Kusturica. Jednom svetskom fe-

stivalu trube i prili~i da se uz wega ve-

zuju velika doma}a i svetska imena iz

oblasti kulture i umetnosti, jer su upra-

vo takvi qudi i najboqi promoteri Sa-

DRAGA^EVO: ISTRA@UJEMO KAKO IZGLEDA RADNI DAN GERONTODOMA]ICE

29LU^ANI

Op{tina Lu~ani je po-

~etkom godine u bux-

etu obezbedila pet

miliona dinara za rad ge-

rontodoma}ica. Re~ je o pro-

gramu pomo}i i unapre|ewa

kvaliteta `ivota starih

osoba i stara~kih doma}in-

stava, koji je, zahvaquju}i

lokalnoj samoupravi, za`i-

veo u 2012. godini. Za reali-

zaciju ovog projekta preko

Nacionalne slu`be za

zapo{qavawe anga`ovano je

deset lica, koja su stekla se-

rtifikat gerontopomo}i.

Gerontolo{ke sestre obila-

ze vi{e od 140 starih i izne-

moglih lica na teritoriji

Op{tine. Pored odr`avawa

stana, pripremawa hrane,

nabavke namirnica i lekova,

gerontodoma}ice korisni-

cima usluga poma`u da se ku-

paju, ~e{qaju, presvuku, a ka-

da je potrebno vode ih i kod

lekara.

KAO DA MI JE ROD

RO\ENI!

Osamdesetdvogodi{wa

Olga Plazini}, iz Kotra`e,

`ivi sama. Mu` joj je umro

1959. godine. Deca su oti-

{la, kako ka`e, za svojim

`ivotom. Sin ̀ ivi u Ameri-

ci, a k}er u Novom Sadu.

Oboje poma`u u granicama

svojih mogu}nosti. Zbog eko-

nomske krize i udaqenosti,

ne dolaze joj ~esto, pa je po-

nekad obuzima sna`an ose}aj

usamqenosti. Dok je bila

zdravija, sve poslove je mo-

gla sama da obavi. Zbog pre-

rane smrti mu`a, navikla je

da se sama snalazi. Nije ni

imala izbora, decu je treba-

lo ishraniti i izvesti na

put. Kako ka`e, sve se prome-

nilo nakon mo`danog udara.

Sada mnogo te`e obavqa

ku}ne poslove, pa joj pomo}

dobro do|e.

- Laknulo mi je od kada

sam dobila pomo}. Ima dana

kada zaista nisam sposobna

bilo {ta da uradim. U svemu

mi poma`e moja Nela. Ona

mi je desna ruka. Kuva, ~isti,

pere, unosi drva i vodi ra-

~una o mojim lekovima.

Ipak, od svega toga mnogo mi

vi{e zna~i to {to imam sa

kim da progovorim. Svi su

danas zaokupqeni svojim

problemima. Ovo dete kao da

je Bog odozgo spustio. Ona

mi je promenila `ivot.

Prezadovoqna sam i ne po-

stoje re~i kojima bih opisa-

la to {to ose}am u du{i.

^ini mi se kao da sam Nelu

ja rodila. Prijatna je, uvek

vedra i beskrajno strpqiva.

Snalazi se u mojoj ku}i, kao

da je ovde oduvek `ivela. Kad

bi mi neko rekao da Nela ne-

}e vi{e da mi dolazi, prosto

ne znam {ta bih radila - ka-

`e Olga. Dok stidqivo bri-

{e suze, koje su se iznenada

pojavile, treperavim glasom

dodaje da je ovako ne{to pr-

vi put do`ivela sada, pod

stare dane, da joj neko bespo-

{tedno nudi pomo}, a da se

za uzvrat od we ni{ta ne

o~ekuje.

O gerontodoma}ici Neli

sli~no govori i Magdalena

Sretenovi}, koja `ivi sama

na imawu u Rtima. Ima dve

k}eri koje su zasnovale po-

rodice u drugim mestima.

Iako poseduje zemqu, Magda

nije sposobna da obra|uje

imawe. Kako ka`e, pritegla

bolest, a i godine ste`u.

Poqoprivrednu penziju nije

ostvarila, jer pokojni su-

prug nije upla}ivao osigu-

rawe. I deca slabo poma`u,

jer su izgubila zaposlewe.

Ipak, kako ka`e, ima Boga,

sada je tu gerontodoma}ica.

U zavisnosti od potrebe, po-

se}uje je dva, a ponekad i vi-

{e puta nedeqno.

- Mnogo mi zna~i topla

qudska re~. Ne znam {ta bih

bez moje Nele. Imam ose}aj

da se poznajemo godinama.

Sve {to mi nedostaje, ja woj

ka`em. Ona me saslu{a kao

da mi je najbli`i rod, najbo-

qe me razume. I vredna je na-

{a Nela. Radi sve ku}ne po-

slove, a kada je neophodno

skokne i do Gu~e da nabavi

lekove ili do po{te da mi

plati mese~ne ra~une - ka`e

Magda.

ZAHVALNOST KOJA

OBAVEZUJE

Tridesetogodi{wa Nela

\uri~i}, iz Gu~e, po~ela je

da radi kao gerontodoma}i-

ca 1. novembra pro{le godi-

ne. Ovo joj nije prvo

zaposlewe, ali, kako tvrdi,

ovaj posao joj pri~iwava ve-

liko zadovoqstvo. Drago joj

je {to se prekvalifikovala,

jer je oduvek ma{tala da se

bavi nekim humanim poslom.

Sa korisnicima usluga ima

dobru komunikaciju i lako

se adaptira na nove uslove.

Dnevno obi|e tri ili ~eti-

ri doma}instva, sve u zavi-

snosti od koli~ine posla i

prirode obaveza. Do kori-

snika usluga ide autobusom.

Ima dosta i da pe{a~i, ali,

kako ka`e, to joj ne pada te-

{ko, jer zna da je bake i deke

sa rado{}u i{~ekuju.

- Smatram da svako ko `e-

li da radi ovakav posao, mo-

ra prvenstveno da ga voli.

Osim qubavi i jake `eqe da

se nekome uka`e pomo}, veo-

ma je bitno i strpqewe. Ovo

je definitivno poziv kojim

sam oduvek `elela da se ba-

vim. Sa bakama se dogovoram

o svemu {to im je bitno, ka-

ko bi im bar za nijansu olak-

{ala stara~ke dane. Trudim

se da se uklopim i da im u

svemu ugodim. Poma`em im u

odr`avawu li~ne higijene,

obavqawu ku}nih poslova.

Ukoliko je neophodno, vo-

dim ih i kod doktora, ali u

takvim slu~ajevima uvek mo-

ram da zamolim nekoga od

rodbine ili wihovih kom-

{ija da nas prevezu do zdrav-

stvenog centra. Ponekad

idem i sopstvenim kolima,

ukoliko mojoj porodici ni-

su neophodna. Ni{ta mi nije

te{ko, jer ose}am da radim

veoma odgovoran posao. Za

mene najve}u nagradu pred-

stavqa nasmejano lice sta-

rica. Kada su one zadovoqne

i ja sam spokojna - isti~e Ne-

GERONTODOMA]ICE

USKORO

I U PODJELI^KIM SE-

O prvim iskustvima u re-

alizaciji projekta geronto-

doma}ica govorilo se i na

nedavno odr`anom sastanku

predstavnika Centra za so-

cijalni rad sa predsednikom

op{tine Lu~ani Mladomi-

rom Sretenovi}em. Geronto-

sestre su tom prilikom iz-

lo`ile svoje utiske sa tere-

na i navele probleme sa koji-

ma se susre}u u svom radu.

Pokazalo se da postoji veli-

ko interesovawe za ovom vr-

stom pomo}i i da se u veli-

kom broju potencijalni ko-

risnici sami javqaju za ula-

zak u program gerontoza{ti-

te. Na podru~ju Draga~eva

postoji veliki broj stara~-

kih i sama~kih doma}insta-

va, a deca iz tih porodica

uglavnom `ive u udaqenim

gradovima ili inostran-

stvu, pa su upravo zbog toga i

spre~ena da redovno pose}u-

ju roditeqe. Veliki uticaj u

tome ima i ekonomska kriza.

Bilo je i pojedina~nih slu-

~ajeva da su boqestoje}i me-

|u wima iskazali `equ da

u~estvuju u finansirawu ove

vrste pomo}i, kako bi

wihovi roditeqi imali

kvalitetniju i bezbedniju

starost. Kako je najavio Sre-

tenovi}, osim rubnog i gor-

weg dela Draga~eva, progra-

mom gerontopomo}i u nared-

nom periodu bi}e pokrivena

i podjeli~ka sela.

- Op{tina }e ulo`iti i

dodatne napore da obezbedi

boqe uslove rada gerontodo-

ma}icama. Nabavi}emo ve}i

broj medicinskih pomagala

za merewe pritiska i {e}era

u krvi, kako bi svaka geron-

tosestra mogla kvalitetnije

da pru`a usluge korisnici-

ma. S obzirom da ula`emo

zna~ajna sredstva u realiza-

ciju ovog programa, o~ekuje-

mo da se u akciju ukqu~i i

{ira dru{tvena zajednica,

po~ev od saveta mesnih zajed-

nica, koji bi trebalo da uka-

`u na kriti~ne grupe sta-

novni{tva, zatim srodnika,

mladih qudi, pa sve do in-

stitucija, koje moraju izdvo-

jiti prioritete u davawu

pomo}i gra|anima - istakao

je Sretenovi}, dodaju}i da je

veoma zadovoqan pozitiv-

nim povratnim informaci-

jama, koje svakodnevno sti`u

od brojnih korisnika geron-

topomo}i sa terena.

- U novembru pro{le go-

dine zaposlili smo {est, a u

ovoj godini jo{ ~etiri ge-

rontodoma}ice. Projekat je

jako zna~ajan zato {to pod-

ru~je op{tine Lu~ani ima

izuzetno veliki broj stara~-

kih doma}instava, u kojima

`ive qudi koji uglavnom ni-

su u stawu da samostalno

zadovoqe svoje osnovne `i-

votne potrebe. Naj~e{}e su

wihova deca negde u drugim

sredinama i sama se bore za

opstanak svojih porodica,

pa i nisu u prilici da

roditeqima uka`u neku zna-

~ajniju pomo} i podr{ku.

Ima i onih koji nemaju po-

tomke. Formirawem ovakve

usluge, smawuje se i broj pri-

tisaka na druge institucije.

Stara lica naj~e{}e ne vole

da `ive u stara~kim domovi-

ma, pa je gerontopomo} za

wih najboqe re{ewe. Stari

qudi, kako se pokazalo u

praksi, nerado napu{taju

svoja ogwi{ta. Otuda je ovaj

na{ projekat i nai{ao na

dobar odziv u stara~kim do-

ma}instvima - istakla je

Stana Proti}, direktor

Centra za socijalni rad, do-

daju}i da svaka gerontodo-

ma}ica pose}uje najmawe po

deset doma}instava. Vreme

wihovog zadr`avawa u ku}a-

ma korisnika je uslovqeno

zdravstvenim stawem osoba

o kojima se brinu i shodno

tome koli~inom obaveza koje

bi trebalo da ispune.

- Projektom je obuhva}eno

za sada 15 mesnih zajednica.

Deset gerontodoma}ica, ko-

liko ih trenutno imamo, ne

mogu da pokriju ~itav teren.

Realno, postoji potreba za

ve}im brojem gerontosesta-

ra, ali u postoje}im kri-

znim uslovima, zadovoqni

smo ostvarenim. Sti`u po-

zitivni komentari sa svih

strana i raduje nas {to se iz

dana u dan pokazuje da je rea-

lizacija ovog projekta odli-

~an izbor - ka`e Stana Pro-

OSMEH KOJI DU[U GREJE

I SAMO]U SLAMA

Kad starost zakuca na vrata, ukoliko je ~o-

vek sam i bespomo}an - dani te{ko prola-

ze. Na podru~ju ~itave Srbije, posebno u se-

lima, postoje brojna doma}instva, u kojima

`ive stari qudi, vrlo ~esto i na rubu o~a-

ja, jer nemaju bliskih srodnika ili su

wihovi najbli`i spre~eni da im pomognu.

Ekonomska kriza je jo{ vi{e pogor{ala i

onako te`ak `ivot ove kategorije stanovni-

{tva. Kada je statistika u pitawu, situaci-

ja je sli~na i u Draga~evu. Ipak, ono {to

raduje sve one koji svoje stara~ke dane na

ovom podru~ju provode samotno, a nisu u

stawu da se sami brinu o sebi, jeste novi

projekat pomo}i starim i bolesnim licima,

koji polako, ali sigurno za`ivqava i po-

staje primer dobre prakse.

30 PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINESPORT

Uposledwe vreme ~a~anska `enska

ko{arka stagnira. Kako veliki

broj devoj~ica i devojaka nije zain-

teresovan jedino za odbojku, rukomet,

tenis ili neki drugi "`enski" sport,

ko{arka{ice su trenirale i sa mu{kim

ekipama. Ipak, takva `enska ko{arka

nikada ne bi do`ivela ponovnu afirma-

Zbog "pritisaka" roditeqa koji su

hteli da wihove }erke treniraju ba{ ovaj

sport i neverice ~elnih qudi

Ko{arka{kog saveza Srbije da mnogo

mawa mesta u okru`ewu imaju svoje `enske

klubove, ali ne i ^a~ak, profesori

fizi~kog vaspitawa u Prehrambeno-ugos-

titeqskoj {koli osnovali su ^A basket.

Za nepunih {est meseci, klub je osnovan u

avgustu pro{le godine, izdvojile su se dve

kategorije ko{arka{ica, pionirke i

starije pionirke. Tu igra i pet, {est sja-

jnih kadetkiwa.

- Kre}emo od po~etka. Ciq nam je da za

takmi~arsku sezonu 2013/14, koja star-

tuje u septembru, imamo najmawe dve

kategorije takmi~arki. To }e biti sig-

urno pionirke i mla|e pionirke i,

eventualno, kadetkiwe. U na{em klubu

treniraju u~enice prvog i drugog

razreda sredwe i vi{ih razreda

osnovnih {kola. Iako do takmi~ewa

ima jo{ dosta vremena, treniramo vrlo

ozbiqno. Treninzi su ~etiri puta

sedmi~no - ka`e Goran Deni}, trener

^A basketa i profesor fizi~kog

vaspitawa u Prehrambeno-ugostite-

qskoj {koli. U grupi entuzijasta su i

wegove kolege iz {kole Goran

Gli{ovi} i Stevo \elo{evi}. Deni}

napomiwe da zahvaquju}i wima dvoji-

ci i direktoru Draganu Kova~evi}u

klub ima odli~ne uslove za trening:

- Mi smo i pedagozi, ne samo

treneri. Zato se trudimo da deca kroz

sport formiraju svoje li~nosti i usvo-

je najva`nije `ivotne vrednosti. Sve

one su dobri |aci, sjajni mladi qudi i

vrlo vaspitana deca, a {to je isto tako

va`no, talentovane ko{arka{ice.

Posle samo pet, {est meseci treni-

rawa tri igra~ice ^A basketa pozvane su

na savezni selektivni trenig. Ukoliko

zadovoqe kriterijume, zaigra}e za

reprezentaciju Srbije na Evropskom

prvenstvu za pionire u avgustu 2014.

- S obzirom na to da treniramo svega

pet, {est meseci taj poziv je za nas velika

~ast. Kako smo mlada ekipa, poma`u nam i

klubovi iz okru`ewa. Ostvarili smo

izuzetnu saradwu sa `enskim klubovima

iz U`ica, Ivawice i Ariqa. Oni nam

poma`u tako {to do|u kod nas da odi-

gramo trening utakmice.

Planirali smo da na prole}e u {koli

organizujemo turnir na koji bi do{ao i

novosadski @KK Marija Veger. Klub nosi

ime po na{oj velikoj igra~ici. A kada je

generalno re~ o planovima, na{ kratko-

ro~ni ciq je da se u sezoni 2013/14.

takmi~imo, najpre u regionalnom rangu,

potom, nadam se u vi{im ligama.

Dugoro~ni ciq nam je da oformimo pro-

fesionalnu ekipu - napomiwe Deni}.

Iako su ve} formirane dve kategorije

takmi~arki, mesta pod suncem ima za sve

zainteresovane devoj~ice. One se mogu jav-

iti na telefon 062/808-90-63. Klub ima i

svoj mejl: zkkcabasket@gmail.com, a u toku

je i izrada sajta.

U nedequ, 24. februara, bi}e odr`an

Memorijalni turnir u bilijaru “Vladi-

mir Vasilijevi} Zumba”. U~estvuje 80 mo-

maka i devojaka iz cele Srbije, a igra~i

}e se nadmetati na dve lokacije u klubo-

vima “Libero 5” na Alvaxinici i

“[korpion” na @elovom igrali{tu.

Turnir “Vladimir Vasilijevi} Zumba”

organizuju svi ~a~anski bilijar klubovi

i pozivaju sugra|ane da prate takmi~ewe

i podr`e svoje favorite. Po~etak je u 10

~asova.

Vladimir Vasilijevi} je bio pasioni-

rani igra~ bilijara. Tragi~no je izgubio

`ivot u saobra}ajnoj nesre}i, a wegovi

drugari po tre}i put organizuju turnir

Zumbi u ~ast.

Novi Sad bio je u nedequ, 17. februa-

ra, doma}in dvoranskog Prvenstva

Srbije za atleti~are. Atleti~arka

kluba ^AAK Tijana Joki} zauzela je tre}e

mesto u bacawu kugle u konkurenciji stari-

jih pionirki, a Sara Miailovi} je bila pe-

ta u skoku u daq. Dva dana ranije u U{}u na

Ibru odr`ana je druga Sretewska trka na

kojoj su takmi~ari kluba ^AAK osvojili

dve medaqe. U konkurenciji starijih junior-

ki Kristina Tovilovi} je osvojila tre}e, a

mla|a pionirka Teodora Tomi} drugo me-

DRUGA LIGA ZAPAD @ENE

10. kolo

Sloboda S - Gimnazijalac 1:3

Ivawica - Libero 3:2

Zlatibor - Borac 1:3

Libero prvo mesto 23 boda.

Ivawica peta 17 bodova.

Borac {esti 16 bodova

Sloboda S deseta pet bodova

11. kolo

Zlatibor - Sloboda S

Borac - Tutin Stil Jasen

Libero - Trstenik

Tajm - Ivawica

REGIONALNA LIGA ZLATI-

BORSKO-MORAVI^KOG OKRUGA

Osmo kolo

Tara - ^a~ak (2/3. mart)

Jesewu polusezonu ^a~ak je zavr{io na

sedmom mestu sa {est bodova.

TIJANA TRE]A

U BACAWU KUGLE

ATLETIKA

ODBOJKA

ZUMBIN TURNIR

NOVOOSNOVANI @ENSKI KO[ARKA[KI KLUB ^A BASKET

NOVE NADE @ENSKE KO[ARKE

BILIJAR

REZULTATI I NAJAVE UTAKMICA

Goran Gli{ovi}, Goran Deni} i Stevo \elo{evi}

Iako klub postoji tek nekoliko meseci, ve} su formirane dve kategorije takmi~arki, a tri devoj~ice

su pozvane na savezni selektivni trening

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE 31SPORT

Ko{arka{i Borac Mocart spor-

ta na kratko su u 20. kolu preki-

nuli gubitni~ku seriju i na

svom terenu savladali Smedere-

vo 1953. Na toj utakmici su povratili i

pobedni~ki duh na koji su navikli ~a~an-

sku publiku u jesewem delu sezone. Poseb-

no su se ^a~ani istakli na po~etku me~a,

dobro otvorili utakmicu i vi{e od pet

minuta nisu dozvolili Smederevcima da

postignu ko{. Gosti se bude tek pred kraj

prve ~etvrtine, ali su doma}ini u prvom

poluvremenu bili nedosti`ni

(24/13,18/16).

- Na{ lo{ odnos prema igri na po~et-

ku je odlu~io pobednika. U jednom trenut-

ku su vodili sa 11 poena razlike - rekao je

na kraju utakmice Petar Sparovi}, igra~

Smedereva.

- Probleme na koje smo nailazili u

igri poku{avali smo da re{imo u hodu.

@urili smo u tranziciji i vi{e od pet

minuta nismo postigli poene. Umorni

smo od svega {to nam se de{avalo u ovoj

sezoni. Ostaje nam da dobro odigramo

utakmice koje nas o~ekuju u nastavku pr-

venstva. Borac ima {ansu da do kraja pr-

venstva popravi svoju poziciju na tabeli.

Nadam se da }emo i oni i mi ostati u Ko-

{arka{koj ligi Srbije - izjavio je trener

Smedereva Zoran Todorovi}.

Iako je Borac u drugom poluvremenu

startovao sa deset poena prednosti, Sme-

derevo je uspevalo da polako istopi dvo-

cifrenu razliku. Tre}a i ~etvrta ~etvr-

tina pripale su gostima (19/21, 20/27).

Ali, u neiZvesnoj zavr{nici pobedu odno-

si doma}a ekipa.

- Posle tri uzastopna poraza, ovo je iz-

uzetno va`na pobeda za nas. Znali smo da

je Smederevo nezgodan protivnik. Zabele-

`ili su va`ne pobede protiv Beograda,

FMP-a, Konstantina. Nismo u{li opu-

{teno u igru, od po~etka smo je dobro

otvorili i vodili do kraja - komentar je

pomo}nog trenera prve ekipe Borac Mo-

cart sporta Aleksandra Bjeli}a.

Solidne indekse korisnosti na ovoj

utakmici imali su Popadi}, Radenkovi}

i Sparovi} (Smederevo), Radovi}, Pro-

ti}, Zo}evi} i Prolovi} (BMS).

Ali, tri dana posle ove utakmice, Bo-

rac Mocart sport izgubio je u utorak u

@elezniku protiv ekipe FMP sa 79:62.

Tim porazom nastavili su gubitni~ku se-

riju u gostima. Posle 22. odigrana kola

BMS je deveti na tabeli Ko{arka{ke li-

ge Srbije. Do sada su sakupili 30 poena. U

nastavku prvenstva su dobili dve, a izgu-

bili ~etiri utakmice. Priliku da smawe

gubitni~ki skor imaju ve} sutra kada na

svom terenu igraju sa Jagodinom.

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE

22. kolo

Borac Mocart sport - Jagodina, 23.

febraur, 19 ~asova, hala KK Borac

DRUGA MU[KA LIGA

17. kolo

Mladost - Morava Vladi~in Han 85:91

18. kolo

Napredak Aleksinac - Mladost

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD

16. kolo

@elezni~ar - Ma{inac 20:0

Ma{inac je napustio takmi~ewe

17. kolo

Sloga Po`ega - @elezni~ar

Druga regionalna liga Zapad

13. kolo

Plej of - ^a~ak 94 67:97

14. kolo

^a~ak 94 - Klik Ariqe, nedeqa, hala

Borac, 17 ~asova

HEBA JUNIORSKA LIGA

16. kolo

Borac Mocart sport - Nibak Ni{ 77:57

17. kolo

Vr{ac - Borac Mocart sport

ABS KADETSKA LIGA SRBIJE

14. kolo

Crvena zvezda - Borac Mocart sport

Aktavis Akademija Leskovac - Mladost

88:102

15. kolo

Borac Mocart sport - Aktavis

Akademija, 23. februar, 15,30 ~asova, hala

KK Borac

Mladost ^a~ak - Mladost Zaje~ar, 24.

februar, 14,30 ~asova, hala Mladost

KO[ARKA

Pro{le sedmice ugovor sa Borac Mocart sportom

potpisao je plejmejker Nemawa Proti}. U klub u kome

je po~eo karijeru, Nemawa se vratio posle igre za

FMP, Ni`wi iz Novograda, nema~ki Oldbenburg i

ukrajinski Himik. Bio je i ~lan reprezentacije Srbi-

je koja je na Univerzijadi u Beogradu, 2009. godine,

osvojila zlato.

- Dobro mi je u svom gradu i novom timu. Neke igra-

~e sam znao i ranije, ali sam se i sa ostalima dobro

uklopio - ka`e Nemawa.

Za stari-novi tim igrao je pro{le subote protiv

Smedereva. Na toj utakmici je postigao 15 poena i

ostvario indeks korisnosti 16.

STIGAO NEMAWA PROTI]

Borac Mocart sport - Smederevo 81:776

FMP - Borac Mocart sport 79:62

Uzaostalom 13. kolu

ABS kadetske lige

Srbije ko{arka{i

Mladosti pora`eni su od

Crvene zvezde sa 43:49. Re-

lativno mali broj poena i

minimalnu rezultatsku

razliku ove dve ekipe

imale su i u prvoj utakmi-

ci na po~etku prvenstva

(64:60). Kadeti Crvene

zvezde su dobro otvorili

utakmicu i do kraja zadr-

`ali ~vrstu odbranu, po

kojoj su i prepoznatqivi.

- Bilo nam je ovo najte`e

gostovawe u ligi. Moji momci su dobro odigrali, naro-

~ito odbranu. Pohvalio bih i doma}ine, posebno Ko~o-

vi}a, Popovi}a i Radovanovi}a - izjavio je trener Crve-

ne zvezde Vawa Gu{a.

- Kako Crvena zvezda igra najja~u odbranu u ligi, u tom

pogledu ne mogu ni{ta da

zamerim svojoj ekipi. S

druge starne, bili smo

slabi u napadu, ulazili u

kontranapade. Jesu deca

su dala sve od sebe, ali

nije i{lo - komentar je

trenera Mladosti Miha-

ila [u{i}a.

U drugom poluvremenu

povredili su se plejmej-

keri obe ekipe. Najpre

Simi} iz Zvezde, potom

Ko~ovi}, {to je u velikoj

meri i odredilo daqi

tok utakmice. Iako je ra-

nije napustio igru, Stefan Simi} je zabele`io solidan

indeks korisnosti (13), ali se u gostuju}oj ekipi naro~i-

to istakao Stefan Lazarevi} (27). U ekipi Mladosti naj-

korisniji igra~i protiv Zvezde bilu su Nikoli} i Po-

povi}.

POBEDA U ^A^KU,

PORAZ U @ELEZNIKU

Uponedeqak, 25. februara, u prostorijama gradskog

Fudbalskog saveza (Bulevar oslobo|ewa 37) bi}e

odr`ana redovna Skup{tina Udru`ewa fudbal-

skih trenera ^a~ka.

Na tre}oj sednici Izvr{nog odbora UFT usvojen je da-

tum odr`avawa Skup{tine i predlo`en finansijski izve-

{taj za prethodnu godinu. ^lanovi IO usvojili su tom

prilikom i predlog izmena i dopuna novog statuta UFT

^A, koji }e biti predlo`en Skup{tini na razmatrawe.

Do promene statuta do}i }e i zbog promene naziva, jer }e

odlukom odbornika ^a~ka Udru`ewe fudbalskih trenera

ubudu}e mo}i da koristi naziv na{eg grada.

- Ho}emo da se jasno zna odakle poti~emo i kom gradu

pripadamo. Nema nikakvih skrivenih motiva, niti bilo

~ega drugog {to bi ukazalo da iz ovoga `elimo da izvu~e-

mo neki interes. Zahvaqujemo odbornicima koji su podr-

`ali na{ zahtev i nadamo se da }emo na{ grad pred-

stavqati na najboqi mogu}i na~in - rekao je Ne{ko Mi-

lovanovi}, predsednik Udru`ewa fudbalskih trenera

^a~ka.

Skup{tina UFT ^A po~iwe u 18 ~asova.

MLADOST - CRVENA ZVEZDA TELEKOM 43:49 (7/13, 13/15, 13/13, 10/8) U PONEDEQAK SKUP[TINA UDRU@EWA

FUDBALSKIH TRENERA

NA REDU

I PROMENA STATUTANEPROBOJNI BEOGRA\ANI

MALI FUDBAL

KUDO PRVENSTVO

Doskora{wi kapiten nik{i}kog FK Sutjeska Ba}o

Nikoli} (26) potpisao je dvogodi{wi ugovor sa ~a-

~anskim Borcem.

- Drago mi je da sam postao ~lan kluba koji ima tako

sjajnu tradiciju. Nadam se i uspe{noj saradwi sa fudbal-

skom veli~inom Zoranom Wegu{em. Jasno mi je kakav je

ciq postavqen igra~ima i uveren sam da }emo Borac vra-

titi na mesto koje mu pripada. O~ekujem i da }u opravda-

ti epitet poja~awa i doprineti povratku Borca u Super

ligu - rekao je Ba}o Nikoli} za sajt FK Borac.

U dosada{woj fudbalskoj karijeri Nikoli} je igrao

za Lov}en, dve sezone je proveo u moldavskom [erifu. Sa

prvakom iz Moldavije imao je zapa`ene nastupe u Ligi

{ampiona i Ligi Evrope. Iz Moldavije se vra}a u Crnu

Goru, gde je igrao za Grbaq iz Radanovi}a i Sutjesku.

Uderbiju 12. kola Druge

futsal lige Zapad Fon-

tana je u Smederevskoj Pa-

lanci savladala tre}eplasi-

rani Partenon sa 7:8. Posle

ove pobede, ^a~ani su sa No-

vim Pazarom ostali u trci

za mesto u Prvoj futsal li-

Fontana je povela ve} u

drugom minutu golom Rista-

novi}a, a u ~etvrtom Mi-

linkovi} duplira prednost

gostuju}eg tima. U nastavku

^a~ani ne koriste neko-

liko izglednih {an-

si i dopu{taju do-

ma}inima da u

14. minutu pre-

ko Pavlovi}a i

Brki}a izjedna-

~e rezultat.

Fontanu u vo|-

stvo ponovo dovo-

di Bjeli}, koji je na

ovoj utakmici postigao tri

gola. Samo dva minuta ka-

snije, Radovanovi} opet iz-

jedna~ava, a na kraju prvog

poluvremena Spasojevi} ne

koristi kazneni udarac sa

deset metara.

Do sredine drugog polu-

vremena vladala je rezultat-

ska klackalica. Prvo je

Fontana povela golom Bje-

li}a, potom Petrovi} pono-

vo izjedna~ava rezultat.

Fontana se odlu~uje za pre-

sing i visoko napada doma-

}ina, {to donosi rezultat,

jer Ristanovi}, Bjeli} i

Markovi} za pet minuta po-

ve}avaju prednost Fontane

na 4:7. U 29. minutu po{to je

Spasojevi} faulirao Rado-

vanovi}a, zbog me|usobnog

udarawa, oba igra~a dobija-

ju crvene kartone. U nastav-

ku Pavlovi} smawuje pred-

nost gostiju, a Markovi} po-

ve}ava prednost na 5:8. Par-

tenon se nije predavao i Pa-

vlovi} smawuje prednost na

gol zaostatka. Poku{avali

su doma}ini da izjedna~e,

ali Fontana odnosi jo{

jednu va`nu pobedu.

- Vrlo te{ka

utakmica za nas,

jer nismo imali

pravo na kiks.

Bili smo

oslabqeni za

igru Stojakovi-

}a i Mladenovi}a

koji imaju parne kar-

tone, dok je bolest spre~ila

Melentijevi}a i ]etenovi-

}a da otputuju u Smederevsku

Palanku. Narednog vikenda

o~ekuje nas te{ko gostovawe

drugom timu Ekonomca. Ako

na toj utakmici osvojimo

tri boda, bi}emo u predno-

sti nad glavnim konkuren-

tom, jer posle Ekonomca

imamo lak{i raspored. U

posledwem kolu u ^a~ak nam

sti`e Novi Pazar - izjavio

je trostruki strelac protiv

Partenona i novajlija u dre-

su Fontane Darko Bjeli}.

Na Otvorenom dr`av-

nom prevenstvu u bo-

rila~kim ve{tinama u Pu-

kovcu, okolina Ni{a, za-

pa`en nastup imali su i

takmi~ari ~a~anskog Kudo

kluba Obili}. Oni su u

nedequ, 17. februara, osvo-

jili medaqe u juniorskoj i

seniorskoj konkurenciji.

Osvaja~ srebrne medaqe

junior Nemawa Petrovi},

prvi put je nastupio na

takmi~ewima. Debitovao

je i Qubisav Mari} koji je

zauzeo ~etvrto mesto, dok je

Sa{a Petrovi} na prven-

stvu u Pukovcu posledwi

put nastupio u konkuren-

ciji juniora. Petrovi}u je

posle te{ke borbe i odra-

|ene dve runde u finalnom

me~u, pripalo drugo mesto.

Jaka konkurencija bila

je i u seniorskoj kategori-

ji. Milan Topalovi} je

osvojio tre}e mesto, a

Nemawa Stijovi} drugo,

{to je bilo dovoqno da

obezbedi poziciju u repre-

zentaciji Srbije i kvali-

fikuje se za Balkansko pr-

venstvo koje }e u martu bi-

ti odr`ano u Bugarskoj.

- Kudo klub Ni{ odli~-

no je organizovao ovo pr-

venstvo. [to je najva`nije,

takmi~ewe je po~elo na

vreme. To borcima, koji se

~esto zbog ka{wewa uner-

voze, dosta zna~i. Nije bi-

lo ni povreda i to je jo{

jedna potvrda da je ovaj

sport bezbedan - ka`e Slo-

bodan Jovanovi}, trener

Kudo kluba Obili}. Klub

je nedavno navabio 40 kva-

dratnih metara struwa~a

“tatami”. Treninzi su i

daqe u ustaqenim termi-

nima, ponedeqkom i sre-

dom u 21 sat, u Osnovnoj

{koli “Dr Dragi{a Mi-

{ovi}”. Svi koji su zain-

teresovani da treniraju

kudo mogu se javiti na tele-

fon 064/388-16-22.

NIKAD NIJE KASNO

ZA U^EWE

SEMINAR PROFESORA JORGE

ZA OPERATIVNE TRENERE

Fudokan savez i Fud-

balska akademija or-

ganizuju vikendom na Rud-

niku seminare za trenere.

Obuku poha|a veliki broj

trenera iz Srbije, a me|u

wima su i ^a~ani Branko

Nikoli} i Zorana Koji}.

Posle predavawa, polazni-

ci }e polagati ispite i

u~estvovati na

takmi~ewima na kojima }e

biti ocewivan wihov

prakti~ni rad. Zajedno sa

drugim profesorima Fud-

balske akademije seminar

vodi dr Vladimir Jorga.

- ^ovek ceo `ivot u~i i

ne mo`e dosti}i krajwu

ta~ku, kada mo`e re}i da je

sve nau~io. Tako je i u ka-

rateu. Seminari su pokre-

nuti da bi treneri stekli

kvalifikacije i time una-

predili svoj poziv. Opera-

tivni trener je zvawe koje

osniva~ima klubova omo-

gu}ava da ih odr`avaju,

ali i dokaz da su kvalifi-

kovani za taj posao. Fudo-

kan federacija brine o

svojim ~lanovima i trene-

rima koji zastupaju klubo-

ve. Ako ovaj projekat za`i-

vi na pravi na~in, Federa-

cija }e postati prepoz-

natqiva, kako u Srbiji,

tako i u svetu. Nikada nije

kasno za u~ewe, ulagawe u

sebe, decu i sport - nagla-

sio je profesor Jorga.

UPukovcu na Prvenstvu

dr`ave takmi~ili su se

i borci Kudo kluba Kara-

|or|e. Oni su osvojili dva

tre}a mesta u seniorskoj i

jedno prvo u juniorskoj kon-

kurenciji.

Senior Dejan Pajovi}

bio je tre}i u kategoriji in-

deks do 240 (zbir visine i te-

`ine). U istoj konkurenciji

bronza je pripala i Lazaru

Matovi}u koji se takmi~io u

kategoriji indeks do 270.

Junior Boris Stojan~e-

vi} bio je najboqi u konku-

renciji takmi~ara sa indek-

som do 250.

- Vrlo sam zadovoqan re-

zultatima svojih takmi~ara.

Podsetio bih i sve zaintere-

sovane da smo stalno otvore-

ni za prijem novih ~lanova.

Potencijalni kudisti mogu

se javiti na telefon 061/ 29-

73-68. Treniramo u Osnovnoj

{koli “Sveti Sava” - ka`e

Goran Jovi~i}, trener Kudo

kluba Kara|or|e.

USPE[AN I KARA\OR\E

STIJOVI] OVERIO VIZU ZA REPREZENTACIJU

DVA PORAZA U

PRIPREMAMA

FUDBAL

U{estoj kontrolnoj

utakmici fudableri

Borca su pora`eni od su-

perliga{a Smedereva sa

1:0. Utakmica je odigrana

na beogradskoj BASK are-

ni, a ^a~ani su gol primi-

li u posledwim minutama

utakmice.

U drugom poluvremenu

Borac je propustio dve do-

bre prilike da povede.

Najpre je \okovi} iz ugla

pogodio stativu Smedere-

va, a Jeremi} iz dobre po-

zicije {utirao pored go-

la. Dve dobre {anse imali

su i Smederevci, ali je \u-

ri~i} spasao mre`u Bor-

U sedmoj kontrolnoj

utakmici Borac je

savladao Pobedu iz

Belo{evca, 7:2. Sutradan

je izgubio od Sloge iz

Po`ege, rezultatom 1:2.

Danas igra protiv su-

perliga{a Jagodine u 14

~asova na Remontovom sta-

dionu, a sutra se sastaje sa

In|ijom.

STIGAO BA]O NIKOLI]

FONTANA NA DOMAKU

PRVE LIGE

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE 33ENIGMATIKA

34 PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINEHOROSKOP

Najboqi poslovi za ribe

Ribe su vrlo neodlu~ne po pitawu karijere. Po-

trebna im je i sigurnost i sloboda. Izuzetno su kre-

ativne i ne vole kancelarijske poslove ili one u fa-

brikama, jer im oduzimaju previ{e vremena i tamo

ne mogu pokazati svoju kreativnu stranu. Ribe vole

ista}i svoje ideje nadre|enima i boriti se za wih do

kraja. One su nadareni umetnici. Najboqi poslovi

za Ribe su fotograf, rediteq, muzi~ar, umetnik, me-

dicinska sestra, fizioterapeut, psihijatar...

HOROSKOPSKI ZNAK - RIBA19. februar - 20. mart

Ribe su isuvi{e zauzete “stvarawem” svojih sve-

tova i pronicawem u lepote `ivota da bi ih mate-

rijalne stvari doticale. Mo`da zato ne ~udi {to je

Xorx Va{ington, prvi ameri~ki predsednik, morao

da pozajmi pare ne bi li mogao da prisustvuje sop-

stvenoj inauguraciji. Ribe nisu rastrzane na dve

strane kao Blizanci. One su samo svesne i crnog i

belog, a Bernardo Bertolu~i stavio je jasno to do

znawa svojim filmovima. Sklone su mi{qewu da su

savr{eno sposobne da `ive ve~no. Net King Kol ap-

solutno se vodio ovom mantrom. Kroz svoje pesme, uz

koje mnogi od nas i danas do`ivqavaju najlep{e

trenutke, a ~esto i rone suze, on je svakako ostao be-

smrtan. S druge strane, pu{io je tri pakle cigara

dnevno, jer je verovao da mu je zbog toga glas lep{i

i zavodqiviji. Umro je od raka plu}a u 45. godini.

Va`no je napomenuti da je Elizabet Tejlor, tako|e

riba, zapravo uspela da pobedi i fizi~ku, tj. kli-

ni~ku smrt tokom operacije 1960. godine.

RAME ZA PLAKAWE

Frederik [open je ro|en u znaku ribe. Wegove

ose}ajne kompozicije prenose svu virtuoznost qud-

skih emocija, koju su jedino ribe u stawu da razume-

ju i prodru u wih. Ako vam treba rame za plakawe,

trk kod riba, ne samo da }e vas razumeti i da vas ne-

}e osu|ivati ve} }e u potpunosti saose}ati sa vama

i pru`i}e vam podr{ku o kakvoj niste ni sawali.

One }e vas uvek razumeti, nebitno da li pri~ate o

najtrivijalnijim stvarima poput “obojile mi se u

ma{ini sve bele stvari u roze” ili raspredate o

neoplatonisti~kim idejama koje apostrofiraju sve

ostalo. S druge strane, vi wih nikada ne}ete mo}i

da razumete. Upravo zato ih se mnogi pla{e, dok se

potajno dive wihovoj stalo`enosti i uzvi{enosti.

UVEK ISTI^U RADOST

Ka`e se da Ribe vide svet kroz ru`i~aste nao~a-

ri. Ne radi se o tome da su priglupe i da se ne

udubquju u probleme koji ih okru`uju, naprotiv,

ako je neko ophrvan svetskim bolom – one su. Stvar

je u tome da se wima mnogo vi{e svi|a wihov izma-

{tani svet od ovog realnog. Uostalom, ni sam svet

nije jo{ uvek dorastao wihovoj krhkoj du{i. Pjer

Ogist Renoar poslu`io se principima impresio-

nizma samo da bi stvorio svoj qupki svet snova. On

je uobi~ajene doga|aje bar{unastim potezima ~et-

kice pretvarao u snovi|ewa. Nije bitno koliko im

je te{ko i koliko je stvarnost sumorna i u~mala,

oni }e uvek isticati radosti bezbri`nog `ivota.

ORIGINALNI ZNAK

Ribe su posledwi znak Zodijaka, te predstavqaju

sklop svih drugih znakova i zbog toga su izuzetno

promenqive, originalne i vanvremenske. Kod wih ni-

{ta nije crno ili belo, mo`da ba{ zato i ne ~udi {to

je upravo Albert Ajn{tajn bio taj koji je postavio te-

oriju relativiteta. U wemu se krije jo{ jedna karak-

teristika riba. Naime, one mogu ili da imaju

pam}ewe kao slon ili kao zlatna ribica. Ajn{tajn je

imao ovu drugu vrstu pam}ewa, te je gubio ki{obrane

kao lud, a nikada nije bio u stawu da upamti brojeve

telefona i ro|endane, kako svojih bli`wih, tako i

Planete: Jupiter i Neptun

Boja: Morsko-zelena

@ivotiwe: Ribe

Metal: Kositar

Drago kamewe: Ametist

Biqke: Alge, lokvaw, mak

Dvanaesti astrolo{ki znak, Riba je znak

ose}ajnosti, melanholije, altruizma, in-

trospekcije i, {to je najva`nije, ose}aja

potpune neshva}enosti.

Ribe jesu stidqive, ali u`ivaju da se ku-

paju u svetlu pozornica. One su ponekad

zaboravne, ali nikada ne zaborave da

promene svet ako mogu. Ose}ajne su, ali

nemojte da se iznenadite ako vas ope~e

wihov sarkasti~ni jezik. Te{ko ih je uz-

burkati zato {to ih hladne vode Neptuna

stalno zapquskuju. Daleke su jer su zau-

zete u`ivawem u lep{im svetovima, ko-

jima mi, uglavnom, nemamo pristupa.

MOGU DA @IVE VE^NO

////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE 35[ARENA

Doma}a supa za prehladu, med

protiv ka{qa, {e}er protiv

{tucawa... Je li i vama baka

savetovala sli~ne mere opre-

Doma}a supa za prehladu

Nauka je potvrdila da doma}a pile}a

supa poma`e stvarawu protivupalnog me-

hanizma koji nam olak{ava simptome upa-

le gorwih disajnih puteva. Uz to, poma`e

i izlu~avawu sluzi i olak{ava ka{qawe,

objavqeno je u nau~nom ~asopisu CHEST.

Ina~e, piletina sadr`i i aminokiselinu

cistein koja je po svojim svojstvima vrlo

sli~na lekovima koji sadr`e acetilci-

stein, a koje nam lekari prepisuju za bron-

hitis i sli~ne respiratorne infekcije.

Med le~i ka{aq

U jednoj studiji su nau~nici i lekari

okupili 105 bolesne dece u dobi izme|u

dve i 18 godina i podelili ih u tri grupe.

Prva je dobila tipi~ne lekove protiv

ka{qa, ~iji je glavni sastojak dekstrome-

torfan, druga je dobila med, a tre}a nije

dobila nikakav lek. Najboqe rezultate

pokazao je upravo med. Nau~nici smatraju

kako lepqivost i viskoznost meda poma`u

u olak{avawu ka{qa, a prirodni antiok-

sidansi pospe{uju proces ozdravqewa,

pi{e Cracked.

Punom ka{ikom {e}era protiv {tucawa

Za {tucavicu svako ima svoj lek

- zadr`avawe daha, ve-

like koli~ine vo-

de... No, ne upale

svi saveti ba{

svaki put. Ipak, naju-

~inkovitijim se pokazalo ne{to {to su

mnogima bake savetovale: puna ka{ika {e-

}era. Isto je dokazao i dr Edgar Engelman

jo{ 1971. godine. On je u ~asopisu New En-

gland Journal of Medicine objavio rezultate

svoje studije u kojoj je uspeo ka{ikom {e-

}era zaustaviti {tucavicu u 19 od 20 slu-

~ajeva. Utvr|eno je kako nagli unos {e}era

stimuli{e vagusni `ivac koji povezuje

abdominalno podru~je s mozgom i tako ga

’omete’ u poslu koji je do tada obavqao

({tucawe).

Korica hleba wegov

je najhranqiviji deo

Mo`da je i ne-

ma~kom nau~niku

dr Tomasu Hofma-

nu majka govorila da

je korica hleba najhranqivija, pa je on u

odrasloj dobi odlu~io napraviti studiju

u kojoj je analizirao hemijski sastav kori-

ce i ostatka hleba i tako potvrdio ono

{to nam mame govore. No, kako je to mogu-

}e ako su sastojci korice hleba i ostatka

apsolutno isti? Za vreme pe~ewa hleba do-

lazi do Mailardove reakcije pri ~emu se

stvaraju antioksidansi koji se bore pro-

tiv stvarawa }elija raka.

Ne idite na hladno}u, prehladi}ete se!

Iako je op{te poznato da prehladu

uzrokuju virusi, a ne samo hladno}a, majke

decu i dan danas upozoravaju da ne izlaze

na hladno}u ka-

ko se ne bi pre-

hladili. Ipak,

~ini se kako i

tu ima istine.

Nau~nici Uni-

verziteta u Car-

diffu odlu~ili

su da doka`u ka-

ko hladno}a

ipak mo`e iza-

zvati prehladu.

Okupili su 180

volontera usred

sezone prehlada i pola wih nagovorili da

urone noge u hladnu vodu na 20 minuta. To-

kom slede}e sedmice, ~ak je 33 odsto onih

koji su bili u vodi razvilo simptome pre-

hlade za razliku od samo devet odsto onih

koji nisu urawali noge u hladnu vodu.

Profesor Ron Eckes to je objasnio na sle-

de}i na~in: hladno}a uzrokuje stezawe

krvnih `ila zbog ~ega je slabiji protok

krvi i slabije se organizam opskrbquje

belim krvnim zrncima, koji se bore pro-

tiv infekcija.

NAUKA POTVRDILA

BAKE SU U PRAVU

Rano ustajawe, obaveze na po-

slu, stresne situacije ~ine

da delujete umorno i iscr-

pqeno. Poslu{ajte savete kako da

uvek izgledate sve`e i primeti}ete

pozitivne rezultate.

- U dana{we vreme qudi su

stalno u `urbi, hrane se neade-

kvatno i to se odra`ava na

spoqa{wi izgled, pa i na zdravqe.

Izbegavajte fast fud obroke, zato

{to veoma {kode va{oj ko`i i

uzrokuju vi{ak kilograma.

- Vodu treba unositi u {to ve-

}im koli~inama, radi detoksika-

cije, boqe cirkulacije i hidrata-

cije. Kako biste spre~ili pojavu

podo~waka i bora, svakog dana tre-

ba popiti devet ~a{a vode.

- U povr}u i vo}u ima vitamina,

mineralnih materija i ugqenih

hidrata. Povr}e i vo}e raspola`e

hranqivim sastojcima zahvaqu-

ju}i kojima je ko`a gipka i blista-

- Mo} hidratantne kreme je da

spre~i prevremeno starewe. Izabe-

rite hidratantnu kremu adekvatnu

va{oj ko`i i tankim slojem nama-

`ite lice pre {minkawa.

- Verovatno vas ne odu{evqava

pogled na gomilu neopeglane gar-

derobe. Ovo je mo`da jedan od zama-

raju}ih ku}nih poslova, ali u ope-

glanoj garderobi vi ostavqate

mnogo boqi utisak na okolinu, a

zahvaquju}i tome i va{e raspo-

lo`ewe je boqe.

- Svake no}i spavajte osam, de-

vet ~asova. To doprinosi lep{em

izgledu i boqoj spremnosti za

predstoje}i radni dan.

- Sportisti svoj dobar izgled

duguju fizi~kim aktivnostima.

Fizi~ke aktivnosti poma`u telu

da funkcini{e na pravi na~in.

IZGLEDATE

- Radi uklawawa {minke odaberite namenske preparate

sa prirodnim sastojcima. Izaberite preparat koji je naja-

dekvatniji va{oj ko`i. Pre odlaska na spavawe obavezno

morate da uklonite ostatke {minke sa va{eg lica.

stranu pripremila I. M.

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE 36AUTOMOBILI

Procewuje se da u Sr-

biji ima oko 400

hiqada automobila

na gas. Me|u wima najve}i

potro{a~i su taksisti, ali

i mnoge firme. Ugradwa

plinskih ure|aja je veoma

isplativa i za starija vo-

zila ko{ta do 300 evra. No-

viji automobili zahtevaju

vi{e posla, pa je cena tri

do ~etiri puta ve}a uz ga-

ranciju i do sedam godina.

Razlike u potro{wi

(autogas protiv benzina)

Razlika u potro{wi

benzina i autogasa prven-

stveno zavisi od vrste TNG

ure|aja. [to je savremeniji

i sofisticiraniji sistem,

razlika }e biti mawa. Isto

va`i i za pad snage. Ukoli-

ko je motor u savr{enom

stawu, imate ugra|en najsa-

vremeniji i najkvalitetni-

ji TNG ure|aj, tada }e raz-

like biti minimalne.

Ipak, praksa pokazuje da

~ak i potpuno novi automo-

bili sa fabri~ki ugra|e-

nim sistemom pokazuju

osetnu razliku u potro{wi

izme|u benzina i gasa. Maj-

stori koji se bave ugrad-

wom ~esto vole da ka`u:

„Na potro{wu benzina do-

daj dva litra i to ti je

potro{wa plina“.

Potro{wa se uglavnom

pove}ava od 10 do 20 odsto

kod novijih vozila, a kod

starijih ni 40 odsto vi{e

nije retkost. Izuzetaka, na-

ravno, uvek ima. Ukoliko je

sistem lo{e pode{en,

potro{wa auto gasa mo`e

da bude ekstremno uve}ana u

odnosu na benzin.

Savetuje se da se motor

pre ugradwe auto gasa dove-

de u savr{eno stawe. Imaj-

te u vidu i da mnogi voza~i

zbog pada snage motora pri-

likom vo`we na autogas

(naro~ito ukoliko sve nije

pode{eno kako treba),

o{trije pritiskaju papu~i-

cu gasa, naro~ito u grad-

skoj vo`wi, pa je u takvim

situacijama potro{wa jo{

izra`enija nego na otvore-

nom putu.

Fabri~ka potro{wa

Potro{wu goriva de-

klarisanu od strane fabri-

ke gotovo je nemogu}e do-

sti}i u realnosti.

Obja{wewe je vrlo jedno-

stavno – re~ je o laborato-

rijskim merewima, pri ~e-

mu se na strogo definisan

na~in simuliraju odre|ene

situacije iz realnog `ivo-

ta. Automobil je na vaqci-

ma, te nema otpora vetra,

ubrzawa su veoma blaga, a

ne pale se ni potro{a~i

kao {to je klima ure|aj ili

ventilacija.

Dakle, podatke iz kata-

loga treba uzimati sa veli-

kom dozom rezerve. Tokom

normalne vo`we, sa veoma

lakom nogom na gasu,

potro{wa mo`e da bude i

do 40 odsto ve}a od dekla-

risane.

Prodaja nakon ugradwe

^iwenica je da koliko

god novca ulo`ite u ugrad-

wu TNG sistema, samo jedan

deo te investicije mo}i }e-

te da „izvu~ete“ prilikom

prodaje automobila. Na-

ravno, „plin“ }e biti veli-

ki plus kada ga stavite u

oglase, ali ne toliki da }e-

te vozilo mo}i da prodate

po prose~noj ceni za taj mo-

del, a da na wu dodate i

tro{kove ugradwe TNG

ure|aja, bez obzira {to ste

ugradwu mo`da obavili sa-

mo nekoliko meseci ranije.

Problemi sa „plinom“

Nije mali broj voza~a

koji su se nakon ugradwe au-

to plina susreli sa raznim

problemima u radu automo-

bila, te su u potrazi za

re{ewem bezuspe{no i{li

od majstora do majstora.

Zato ne jurite najni`u

cenu ugradwe, kako se ne bi-

ste mesecima borili sa

„gremlinima“ u motoru.

Raspitajte se kod poznani-

ka, na internet forumima,

u servisu u kojem redovno

sre|ujete automobil... Na-

|ite majstora sa preporu-

kom. To je najsigurniji na-

~in da izbegnete agoniju

koja vrlo lako mo`e da vas

pretvori u jednog od onih

koji u autogasu vide nepre-

su{an izvor problema.

NAJ^E[]A PITAWA

U VEZI SA AUTO GASOM

Bezbednost auto-

mobila sa pli-

Vozila sa ugra|e-

nim autogas ure|a-

jem su vi{estruko

bezbednija u toku

kori{}ewa u odno-

su na benzin, iako

vlada mi{qewe da

je gas opasniji od

benzina. Potvrda

napred re~enog se

ogleda u slede}em:

Gotovo svaki majstor }e vam na ovo pitawe odgovoriti

da se automobil obavezno pali na benzin. Ispariva~u je

potrebna topla voda iz rashladnog sistema koja zagreva

te~ni plin u gasovito stawe. Ukoliko je motor hladan lo-

gi~no je da }e i voda u sistemu biti hladna i samim tim se

mo`e desiti da plin ostane u te~nom stawu i da do|e i do

izduvnog sistema, ~ime se pove}ava potro{wa a i rizik od

sitnih eksplozija.

Zbog toplote ra-

ste pritisak.

Kada je automo-

bil na suncu da

li mo`e do}i do

eksplozije?

Da li ima {tet-

nih posledica

ukoliko se motor

startuje na plin

(TNG)?

Upravo iz tog razloga rezervoar se puni do 80 odsto ka-

paciteta. Proizvo|a~i testiraju rezervoare na pritisak

od 30 bara, pa prakti~no rezervoari ne bi eksplodirali

ni da su napuweni 100 posto. Uz sve te sigurnosne mere, na

sam razervoar postavqa se ventil koji u slu~aju visokog

pritiska ima ulogu rastere}ivawa rezervoara, tako da do

eksplozije nikako ne mo`e da do|e. Rezervoar i sigurnosne

trake za vezivawe projektovani su tako da ni u slu~aju po-

`ara ne mogu da eksplodiraju, a u slu~aju te`e saobra}aj-

ne nesre}e, dokazano je da su dodatni {tit od udarca.

Rezervoar za gas je od daleko ja~eg materijala ne-

go {to je benzinski rezervoar.

U slu~aju nasilnog kidawa dovodne cevi sigur-

nosni ventil zatvara rezervoar za gas i onemogu-

}ava isticawe gasa.

Zapaqivost gasa je mawa od zapaqivosti benzina.

Kod curewa vetar raznese gas, dok tlo upije ben-

zin koji ostaje satima zapaqiv i eksplozivan.

Multiventil ograni~ava puwewe rezervoara na

80 odsto od zapremine rezervoara, ostavqaju}i

gasu ekspanzioni prostor.

Svaki rezervoar za gas je ispitan i atestiran na

vi{estruko ve}i pritisak od onog koji se javqa

prilikom eksploatacije

AUTO GAS

stranu pripremila I. M.

PREPORUKA NEDEQE

37TEHNIKA

Uvremenu preplavqenom po-

nudama i “akcijama” te{ko

je bez dobrog poznavawa teh-

ni~kih karakteristika lako i kva-

litetno odabrati `eqeni ra~unar.

U skladu sa dru{tveno odgovornim

poslovawem, smatramo da kupac

mora biti upoznat “{ta je mera

kvaliteta”, bez obzira {to je za pro-

davca u datom trenutku to lo{ po-

slovni potez (kod “onih drugih je

isto, a jeftinije”). Zemqe u razvoju

su preplavqene robom sumwivog kva-

liteta, nepoznatih proizvo|a~a, gde

je cena jedini relevantan faktor u

prodaji nasu{no nam potrebnih ra-

~unara. A istina je slede}a:

Za razliku u ceni od 5-10 odsto

mo`ete priu{titi bogovski dobru

stvar, sa trajnim korisni~kim

zadovoqstvima koje takva kupovina

Izuzetno je va`no da se na slede-

}im komponentama obrati posebna

pa`wa:

- Izbor kvalitetne mati~ne plo~e

(namewene razvijenim strogo kontroli-

sanim bogatim tr`i{tima), sa deklari-

sanom koli~inom kvalitetnih i kompo-

nenata koje se ogledaju u neuporedivo ve-

}oj koli~ini bakra, zlata i druguh ple-

menitih metala, u punoj veli~ini, da vas

ne “boli glava” ako po`elite da dodate

neku komponentu, jer znate da imate gde

da je “ubodete”. Svakodnevni su slu~ajevi

da korisnik `eli da prebaci svoju staru,

ali vrhunsku zvu~nu karti-

cu za video nadzor, ali jednostavno nema

gde. To je jo{ jedan od problema sa koji-

ma se kupci sretnu, ali kasno se pokaju

{to nisu pravovremeno doneli ispravnu

odluku. Dobrim poznavaocima ovo su

elementarne stvari, ali je ve}ina kupaca

i daqe nedovoqno edukovana da razliku-

je kvalitet i razloge za dobru kupovinu.

Preporuka je: Ne kupujte najjeftinije, ve-

rovatno }ete kupiti najlo{ije. Lo{ija

od ove varijante je da platite skupo, a

dobijete ra~unar skromnih mogu}nosti.

To su ve} prevare.

- Napajawa (oh, ne opet problemi oko

struje - svakodnevnica). Ve}ina ra~unar-

skih problema hardverske prirode je iza-

zvano lo{im napajawima. Posledice su

sto totalna {teta

ra~unara, materijalni tro{ak na-

bavke novog, ili po`ar, prouzrokovan

upravo lo{im napajawem (postoje zabe-

le`eni slu~ajevi gde su izgorele ku}e...).

Veoma ~esto su napajawa neverovatno la-

ka i ne mogu da ispune deklarisane ka-

rakteristike. Napajawe mora biti “te-

{ko” i brendirano, {to ne zna~i i nu-

`no skupo.

- Procesori, grafi~ke kar-

tice, memorije... kupujete

prema vlastitim potreba-

ma, a u skladu sa nivoom znawa i realnom

potrebom da iskoristire mogu}nosti ko-

je ra~unar nudi.

- Garancija: Proizvo|a~ke garancije

su jedini pokazateq kojim }e vam proiz-

vo|a~ obezbediti servis u obe}anom pe-

riodu koji se kre}e od 12 do 36 meseci.

Ne nasedajte na garancije od 5, 7, 10 ili

15 godina. Bi}ete nasamareni ili }ete

platiti obavezno godi{we odr`avawe

koje je izuzetno skupo. Ina~e ukoliko je

garancija data od firme koja vi{e ne po-

sluje u Srbiji (ste~aj, prevare....), ga-

rantna prava na `alost ne mo`ete ostva-

riti (slu~aj Tehnomarket, BS procesor,

Pakom...). Kupite uvek od proverenog i

poznatog prodavca, koji }e razumeti va-

{e potrebe i zah-

teve i biti sa korisnikom i u garant-

nom i vangarantnom periodu.

Savet: Kupite od poznatog prodavca,

koji u`iva va{e poverewe i spreman je

da saslu{a va{e potrebe, koji vas posma-

tra kao stalnog partnera, a ne kao Soft

Target (eng. laka meta, sleng koji se ko-

risti kada je neko prevaren).

Kao primer desktop ra~unara koji se

svrstava u red najboqih ra~unara na srp-

tr`i{tu preporu~ujemo ZEUS liniju ra-

~unara, od vrhunskih komponenti sa vr-

hunskim performansama. Pozivamo sve

zaineresovane da do|u u “USPON” i bes-

platno probaju, testiraju, vide i uvere se

u kvalitet koji je na dohvat ruke.

Sve detaqne informacije o tehni~-

kim karakteristikama pogledajte na

www.uspon.rs

Vladimir Krsti} dipl. in`

KAKO ODABRATI DOBAR RA^UNAR?

38 PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINEMARKETING

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE 39OGLASI

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura

P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura

P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura

P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura

P-36 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva, novo. Cena 23.000 eura

P-36 m2, 4. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 22.500 eura

P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura

P-37 m2, 4. sprat. Kej. Cena 21.000 eura

P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura

P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura

P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura

P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura

P-47.5 m2, 5.sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura

P-48 m2, 12.sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura

P-49 m2, VP, Hotel Morava. Cena 25.000 eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura

P-53m2, 3.sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura

P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura

P- 56 m2, 4.sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura

P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura

P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura

P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura

P-66.5 m2, 7.sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura

P-67 m2, 3.sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura

P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2,1.sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura

P-74 m2, 5.sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura

P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura

P-78 m2, 6.sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura

P-80 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura

P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura

P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

SSTTAANNOOVVII

KKUU]]EE

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-65+50 m2 sa 2.7 ari placa, Cara Lazara. Cena 43.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura

P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura

P-106 m2 sa 5.8. ari placa, Nu{i}eva. Cena 73.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

STANOVI

P- 28 m2, nov, 2. sprat,

gas, {iri centar. Cena

15.000 E

CG, centar. Cena 23.000

E /PDV/

P- 30 m2, noviji, 4.

sprat, CG, H.Morava.

Cena 22.000 E

P- 37 m2, VP, CG,

Q.Kej. Cena 23.000 E

P- 38 m2, 3. sprat, CG,

lift, Avenija 1. Cena

26.000 E

P- 34 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena

25.000 E

P- 34 m2, 4. sprat, CG,

lift, centar. Cena

22.000 E

P- 36 m2, 6. sprat, CG,

lift, Hotel Morava.

Cena 25.000 E

P- 45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000

P- 43 m2, 4. sprat, TA,

Centar. Cena 29.000 E

P- 46 m2, VP, CG,

Avenija 1. Cena 29.000

P-45 m2, 5. sprat, CG,

Medicinska {kola.Cena

23.000 E

P- 50 m2, 1.sprat, TA,

Balkanska. Cena 27.000

P- 52 m2, 3. sprat, gas,

centar. Cena 34.000 E

P- 52 m2, 6. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

31.000 E

P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena

34.000 E

P- 55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Q.Kej. Cena

36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat,

CG,centar. Cena 40.000

P- 58 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena

33.000 E

P- 63 m2, 1. sprat, TA,

Hotel Morava. Cena

40.000 E

CG, Balkanska. Cena

46.000 E

P- 60 m2, 4. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

42.000 E

P- 66 m2, 1. sprat, CG,

lift, Hotel Morava.

Cena 45.000 E

P- 69 m2, 4. sprat, CG,

Avenija 1. Cena 45.000

P- 68 m2, 1. sprat, gas

+ gara`a, centar. Cena

47.000 E

P- 70 m2, 2. sprat, CG,

lift, Q. Kej. Cena

47.000 E

P- 77 m2, 4. sprat, CG,

lift, Centar. Cena

50.000 E

P- 76 m2, 5. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

42.000 E

P- 75 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 47.000

P- 80 m2, 4. sprat, CG,

Q.Kej. Cena 47.000 E

P- 92 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena

70.000 E

E / PDV /

P- 83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena

60.000 E

E /PDV/

P- 103 m2, 1. sprat,

dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E

P- 120 m2, 3. sprat,

dupleks, CG, Hotel

Morava. Cena 75.000 E

P-25 m2, 1. sprat, TA,

Alvaxinica / name{tena

ili nename{tena/ .Cena

dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

19.000 E.

P- 28 m2, 5. sprat, TA

/gas/, Hotel Morava.

Cena 19.000 E

P-38 m2, VP, CG,

terasa, Avenija 1. Cena

25.000 E

Q. Kej. Cena 22.000 E

P- 40 m2, 4. sprat, CG,

terasa, centar, renovi-

ran sa name{tajem. Cena

36.000 E

tersa, Nemawina. Cena

28.000 E

P-45 m2, VP, nov / u

izgradwi, useqiv u maju

/, centar 800 e/ m2.

Povra}aj PDV.

ulica Obili}eva, noviji

. Cena 36.000 E

terasa, Avenija 2,

name{ten. Cena 32.000

terasa, Avenija 2. Cena

32.000 E

terasa, Qubi} kej. Cena

28.000 E

terasa, lift, centar.

Cena 31.000 E

terasa, lift, Qubi} kej /

pogled na Moravu /.

Cena po dogovoru

terasa, renoviran, Hotel

Morava. Cena 45.000

P-50 m2, 4. sprat, gas,

terasa, noviji / sa

stvarima /, Hotel

nov, Balkanska. Cena

33.000 E

P-90 m2, CG, lift,

terasa, gara`a, Hotel

P- 92 m2, plac 5 a,

{kola R.Mitrovi}. Cena

50.000 E

P- 120 m2 / P+PK/ ,

plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E

P- 70 m2, plac 4.13

ari, Dr. Mi{ovi}. Cena

45.000 E

P- 50 m2 + 40 m2, 8

ha / vo}wak, {uma /,

Teo~in. Cena 15.000 E

P- 100 m2 /P + 1 /,

plac 12 a, Prijevor.

Cena 18.000 E

P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E

P-250 m2 + 120 m2,

plac 28 ari, Qubi}.

Cena 80.000 E

LOKALI

P- 20 m2, nov, centar,

CG. Cena 30.000 E

P- 25 m2, Car Lazar,

CG. Cena 22.000E

P- 71 m2 /P+1/, cen-

tar, plac 1 a. Cena

80.000 E

P- 134 m2, dva nivoa,

cg, Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/,

CG, H.Morava. Cena

60.000 E

P- 49 m2, Alvaxinica,

CG. Cena 38.000 E

P- 61 m2, Hotel Morav,

CG. Cena 45.000 E /

P- 18 m2, Q.Kej, cg.

Cena 20.000 E

PLACEVI

P- 80 a, Kowevi}i, ulaz

sa glavnog puta. Cena

70.000 E

P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor

P- 1 ha, 10 a, Preqina

/ kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz

sa glavnog puta. Cena

400 e/ar

PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA

BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM

STAWU, POVOQNO

40 PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINEOGLASI

STANOVI

P=62,8 m2 na Alvaxinici, 1.sprat, CG, cena: 31 500 eura. Tel: 063/691-761

P=67 m2, novija gradwa na Alvaxinici. tel: 064/158-93-63

P=34 m2 u blizini Nemawine ulice, cena: 18 500 eura,Tel: 032/344-630

P-37 m2 na Qubi} keju, 4. sprat, TA. Cena 21.000 eura , Tel. 064/1589363

P=54 m2 na Qubi} keju, u zgradama od fasadne cigle,Tel: 064/158-93-63

P=58 m2, lift, CG, centar, povoqno.Tel: 063/691-761

GARSOWERA na Alvaxinici, nova, odmah useqiva.Tel: 032/222-552, 064/158-

P=55 m2, dvosoban, renoviran, na Qubi} keju u ulici Danice Markovi}.Tel:

032/344-630

P=47,51 m2 sa CG u Nemawinoj ulici.Tel: 063/691-761

P=50 m2, nov, Qubi}ska ulica. Tel: 064/158-93-63

P=59 m2 Industrijski prolaz, 22 000 eura sa stvarima.Tel: 063/691-761

P=40 m2, Gradsko {etali{te, cena: 41 000 eura.Tel: 064/158-93-63

P=60 m2 ugao Balkanske i Solunske, nov, povoqno. Tel: 032/222-552, 064/158-

KOMPLETNO name{tena garsowera, na Qubi} keju, cena: 18 500 eura.Tel:

032/344-630

P=34 m2 u Qubi}skoj ulici.Tel: 063/691-761

P=58 m2 u centru grada, CG, cena: 33 000 eura.Tel: 032/222-552, 064/158-93-

P=55 m2 na Qubi} keju u zgradama od fasadne cigle., dvoiposoban. Tel: 064/673-

Kupujem jednosoban stan, nebitna lokacija. Tel: 064/673-29-69

P=69 m2, CG, Avenija 1.Tel: 032/222-552, 064/673-29-69

P=62,75 m2 u centru u Gospodar Jovanovoj ulici.Tel: 063/691-761

P-40 m2, kompletno adaptiran, pogodan i za poslovni prostor u ulici Bate

Jankovi}, prizemqe.

P-57 m2, dvoiposoban, Qubi}ska ulica.

P=80 m2 i 6,5 ari placa u Atenici, cena: 45 000 eura.Tel: 066/9000-228

DVE ku}e na 5,10 ari placa u Qubi}u, odli~no stawe. Cena 49.000 eura. Tel.

063/691-761

Prodajem seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe u Trnavi. Tel: 063/691-761

Prodajem ku}u na 6 ari placa u Aveniji 1, cena: 29 500 eura.Tel: 063/691-761

P=50 m2 i 5 ari placa u Trnavi, cena: 15 000 eura. Tel: 032/344-630

Kupujem ku}u u {irem centru grada sa nezavisnim placem. Tel: 063/691-761

Dve ku}e na 4 ara placa u Atenici, jedna renovirana i useqiva sa grejawem na

gas P=70 m2 i druga samo ozidana i pokrivena P+1. Prodajem ili mewam za

dvosoban stan.Tel: 064/158-93-63

032/222-552

064/158-93-63

063/691-761

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

061/617-82-60

064/137-41-37

064/146-87-31

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P-18m2, 2.sprat, cg-

Obili}eva/novo. Cena 16

P-26 m2, 3. sprat, ta,Kej,

Cena 18 500E

P-33m2, 5. sprat, cg,

B.Jankovi}a /nov/. Cena

21 000 E

P-35m2 ,PR, ta,

H.Morava. Cena 23 000 E

Obili}eva /novo/. Cena

23 000 E

P-36m2, PR, cg,

Qubi}ska. Cena 29 000 E

Qubi}ska. Cena 22 500 E

P-37m2, PR, cg,Kej. Cena

24 000 E

P-42m2, PR, cg,

Solunska. Cena 34 000 E

P-51m2, 2. sprat, ta, B.

Jankovi}. Cena 31.000E

P-44m2, 2. sprat, ta, Kej.

Cena 30 000 E

P-46m2, PR, cg,Avenija 1.

Cena 31 000 E

P-47m2, 1. sprat, ta, Kej,

Pri{tinska. Cena 31 000

P-47.5m2, 5. sprat, cg,

Nemawina. Cena 28 000 E

Vinara. Cena 26 000 E

P-50.5 m2, 3. sprat, cg,

hotel Morava. Cena 38

P-53m2, 3. sprat, ta ,

B.Jankovi}a. Cena 33

P-53m2, 2.sprat, cg, Kej,

cena 35 000 E.

P-54m2, 2. sprat, ta,

Qubi}ska , nov. Cena

53.500 E

Avenija 2. Cena 36 000 E

P-56m2, 4. sprat,cg,

Centar. Cena 32 000 E

P-57m2, 4. sprat, cg, Kej.

Cena 36000 E

Cena 41 000 E

P-58 m2, 6. sprat, cg,

K.Milo{a. Cena 37 000 E

H.Morava. Cena 42 000 E

Cena 38 000 E

P-60m2, 3. sprat, ta,

Sv.Save. Cena 42 000 E

Alvaxinica. Cena 40500

P-66.5m2, 7. sprat, cg,

P-67m2, 3. sprat,cg,

Balkanska. Cena 38 000

P-70m2, 2. sprat,cg, Kej.

Cena 45 000 E

Alvaxinica. Cena 58 000

Kalu|erice. Cena 45 000

P-76m2, 2. sprat, cg-

Centar. Cena 51 000 E

P-76.5m2, PR, cg, Cara

Lazara, nov. Cena 62

K.V.Popovi}a. Cena 51

Cena 53 000 E

Alvaxinica . Cena 66 000

P 17m2, prizemqe,

Balkanska. Cena 9 000 E

P-40m2, 17 ari-G.Atenica, 10 500 E

P-35+13m2, 1 ar-V.Stepe, 30 000 E

P-70m2, 6.3 ara-Atenica , 34 000 E

P-67m2, 3 ara-V.Stepe, 36 000 E

P-120m2, 5.5 ari- {iri centar, 40

P-137m2, 1.5 ari-Obili}eva, 67 000 E

P-120+40m2, 3 ara-Ko{utwak, 67 000

P-100m2, 2 ara-Centar,72 000 E

P 60m2, 1 ari Suvi breg, 27 000E

P-180m2, 2.5 ara-{iri centar, 72 000

P-67m2, 4.75 ari-Centar, 83 000 E

P-120+65+100m2, 3.8 ari,

Zelengorska, 90 000 E

P-164m2 , 4.6 ari-Centar, 140 000 E

P-106m2, 5.8 ari, Nu{i}eva, 73 000 E

P-63m2, 4.7 ari-Atenica , 37 000 E

P-64 m2+35m2, 7 ari- Suvi Breg, 33

P-54m2+32m2+30m2, 6 ari-

Trbu{ani, 37 000 E

P 200m2 3 ari nova ,Trubu{ani, 40

STANOVI

Na osnovu ~lana 38. i 41. Statuta Narodnog muzeja ^a~ak (br.486/2006, br.210 i

br.806/2012) a u skladu sa ~lanovima 35. i 36. Zakona o kulturi ("Sl. glasnik RS",

br.72/2009) i Odluke o raspisivawu konkursa za imenovawe direktora Narodnog

muzeja ^a~ak br. 53/2013 od 28. januara 2013. godine, Upravni odbor Narodnog muze-

ja ^a~ak, raspisuje

JAVNI KONKURS

ZA IMENOVAWE DIREKTORA NARODNOG MUZEJA ^A^AK

NA MANDATNI PERIOD OD ^ETIRI GODINE

1.) Uslovi koje kandidat za direktora mora da ispuwava:

Za direktora mo`e biti imenovano lice koje, pored op{tih uslova propisanih

zakonom, ispuwava i slede}e uslove:

- da ima visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti filozofije - grupa za istoriju

umetnosti, etnologiju, arheologiju ili istoriju, ste~eno na studijama drugog stepe-

na (master akademske studije, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke

strukovne studije), odnosno zavr{en Filozofski fakultet - grupa za istoriju umet-

nosti, etnologiju, arheologiju ili istoriju, u trajawu od najmawe ~etiri godine.

-da ima tri godine radnog iskustva na poslovima u ustanovama kulture,

-da poseduje organizatorske sposobnosti.

2.) Dokazi koji se prila`u prilikom prijave na javni konkurs:

Prilikom prijave na konkurs kandidati podnose:

- predlog programa i razvoja Ustanove, za mandatni period od ~etiri godine,

- kra}u biografiju koja treba da sadr`i elemente koji dokazuju stru~nost, rezul-

tate prethodnog rada odnosno organizatorske sposobnosti,

- original ili overenu fotokopiju diplome ili uverewa o ste~enoj stru~noj spre-

- dokaz o radnom iskustvu-overenu fotokopiju radne kwi`ice ili drugu potvrdu

o radnom iskustvu u ustanovama kulture,

- izvod iz mati~ne kwige ro|enih (original ili overena fotokopija).

3.) Rok i na~in podno{ewa prijave

Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa.

Prijava na konkurs, sa dokazima, podnosi se preporu~enom po{iqkom ili li~no

na adresu: Narodni muzej ^a~ak, ul. Cara Du{ana br.1, 32 000 ^a~ak.

Neblagovremene i nepotpune prijave na javni konkurs ne}e se razmatrati.

4.) Podaci o izbornom postupku

Upravni odbor Narodnog muzeja }e u roku od 30 dana od dana zavr{etka javnog

konkursa izvr{iti izbor kandidata i predlog za imenovawe direktora dostaviti

osniva~u - Skup{tini grada ^a~ka.

Predsednik Upravnog odbora

Milena \uri}

Auto ku}a “Bmw Motorrad” d.o.o. iz Prislonice ^a~ak ogla{ava

slobodno radno mesto – PRODAVAC polovnih automobila iz uvoza.

Budu}i prodavac bi trebalo da poseduje odre|eno iskustvo u prodaji vozila, poz-

navawe rada na ra~unaru (MS Office i Internet) i voza~ku dozvolu (B kategorije). Svi

zainteresovani kandidati se mogu javiti na slede}i broj telefona 066/800-20-19 ili

poslati osnovne podatke na mail: bmwkumnikola@gmail.com.

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE 41OGLASI

NEKRETNINE:

PRODAJEM stan u strogom

centru 53 m2 kod Solida,

gleda na Tempo. Cena

33.000 eura. Tel. 061/

1159863

PRODAJEM dvosoban stan

kod Hotel Morave, noviji sa

name{tajem. Cena 25.000

E. Tel. 064/3171701

PRODAJEM garsoweru P-

24 m2, 1. sprat, ulica

Vojvode Stepe br.226,

novija gradwa. Tel. 064/

6732969

PRODAJEM HITNO gar-

soweru, cena 17.500 evra,

centralno grejawe, 6 sprat,

dva lifta-renovirana,

mo`e i zamena za ve}i stan

uz doplatu, ulica Kneza

Milo{a 53. Tel. 060/3202-

PRODAJEM nov stan

povr{ine 78 m2, u

Obili}evoj, 1. sprat,

odmah useqiv. Tel. 032/

344-630

PRODAJEM kompletno

renoviran jednoiposoban

stan u ulici B. Jankovi},

povr{ine 40 m2, u

prizemqu zgrade. Cena

32.000 E. Tel. 063/

691761

55 m2 ulica Radi{e

Po{ti}, na drugom spratu.

Tel. 064/1589363

PRODAJEM trosoban stan,

4. sprat, gas, name{ten, kod

Hotel Morave. Cena 33.000

E. Tel. 060/ 3498490

PRODAJEM stan 33 m2,

ukwi`en, Avenija 2. povo-

qno. Tel. 060/ 3100878

PRODAJEM nov stan P- 38

m2 kod {kole Milica

Pavlovi}, 3. sprat. Cena

25.500 E. Tel. 032/344-

53 m2 + gara`a u Beogradu,

ulica Suboti~ka. Tel. 063/

7435546

PRODAJEM ku}u u Aveniji

2 / kod KMN /, 100 m2, 6

ari placa. Cena 28500

eura. Tel. 062/ 8913191

PRODAJEM ku}u 60 m2 sa

2 ara placa kod bioskopa

Prag. Tel. 064/ 1394468

PRODAJEM staru ku}u sa

1.5 ari placa u strogom

centru grada. Tel.

063/8033676

PRODAJEM ku}u u Pigovoj

11/2, kod Parka, odmah use-

qiva. Tel. 345-543

PRODAJEM plac u

Loznici, 15 ari, vo}e,

pomo}ni objekat. Cena

3500 eura. Tel. 062/

8913191

PRODAJEM vikendicu u

Grabu, 80 m2, 46 ari placa

sa 220 stabala {qiva,

su{arom. Cena 18000

eura. Tel. 062/ 8913191

PRODAJEM parcelu u

Trnavi, 48 ari, 6 km od

centra, ulaz na plac sa

asfalta. Povoqno, dogovor.

Tel. 344-026

PRODAJEM ku}u u

Gori~anima. Tel. 061/

1880429

PRODAJEM plac 25 ari u

Preqini.Tel. 064/

1268507

PRODAJEM u Miokovcima

plac 15 ari, objekat 10 m2,

struja, voda, mo`e zamena

za auto. Tel. 063/ 84-30-

PRODAJEM plac u ^a~ku,

kod Trnavske reke, 5 ari.

Tel. 064/674-7030

PRODAJEM imawe sa 2

ku}e u Pakovra}u, asfaltni

prilaz. Vredi videti. Tel.

064/ 1964705

PRODAJEM nov, odmah

useqiv stan P-50.50 m2, u

Qubi}skoj ulici, povoqno.

Tel. 064/1589363

PRODAJEM jednosoban

stan u Pri{tinskoj ulici ,

P- 37 m2, 2. sprat. Cena

24.000 E. Tel.063/691-761

PRODAJEM ku}u u

varo{ici u Kotra`i, sa 2

objekta, prodavnicom i 2

gara`e, na 40 ari

zemqe.Tel. 0033354540398

PRODAJEM stan 33 m2 u

Aveniji 2. Cena 17.000 E.

Tel. 064/ 1589363

PRODAJEM lepu vikend

ku}u, posebno. Odli~na

lokacija. Tel. 060/

5589296

PRODAJEM ili izdajem

poslovni prostor 200 m2 i

10 ari placa, Preqina.

Tel. 061/1116439, 809-

IZDAJEM trosoban

name{ten stan kod R.

Mitrovi} {kole, parno gre-

jawe, kablovska, telefon,

80 E. Tel. 069/ 1291528

IZDAJEM sobu za studente

i |ake , blizu Tehni~kog

fakulteta. Tel. 062/

9770228

IZDAJEM dvoiposoban

name{ten stan u Beogradu, u

ulici Vojvode Stepe.

Poseduje CG, klimu i

kablovsku. Tel. 064/

2376939, 064/ 1559160

IZDAJEM sobu za dve

u~enice, sa upotrebom kuhi-

we i kupatila. Tel. 343-

Upravni odbor Javne ustanove “Turisti~ka organizacija ^a~ka”, na osnovu ~l. 17

st. 2 Statuta Javne ustanove “Turisti~ka organizacija ^a~ka”, raspisuje javni

K O N K U R S

za izbor i imenovawe direktora Javne ustanove “Turisti~ka organizacija ^a~ka”

1. Pored op{tih uslova utvr|enih zakonom, kandidati koji u~estvuju na konkur-

su, treba da ispuwavaju i uslove utvr|ene ~l. 20 Statuta Javne ustanove “Turisti~ka

organizacija ^a~ka” i to:

- da imaju visoko obrazovawe ste~eno na studijama drugog stepena (master

akademske studije, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne

studije), odnosno na osnovnim studijama u trajawu od najmawe 4 godine, iz nau~ne,

odnosno stru~ne oblasti u okviru obrazovno nau~nog poqa Dru{tveno-

humanisti~kih nauka (ekonomske nauke, pravne nauke, menaxment i biznis)

- tri godine radnog iskustva u struci

- znawe jednog stranog jezika (najmawe sredwi nivo).

2. Uz prijavu na konkurs, kandidati su du`ni da dostave slede}e dokaze:

- original ili overenu fotokopiju diplome o ste~enom visokom obrazovawu na

studijama iz ta~. 2 ove odluke

- original ili overenu fotokopiju dokaza o radnom iskustvu u struci (potvrde,

re{ewa ili Ugovor o radu)

- original ili overenu fotokopiju dokaza o znawu stranog jezika (sertifikati i

- original ili overenu fotokopiju izvoda iz kwige ro|enih

- dokaz da nisu osu|ivani na kaznu zatvora od najmawe {est meseci, s tim {to

ovaj dokaz ne mo`e biti stariji od {est meseci.

Kandidati koji u~estvuju na konkursu, du`ni su da predlo`e program rada i

razvoja Javne ustanove “Turisti~ka organizacija ^a~ka”, kao sastavni deo

konkursne dokumentacije.

3. Izbor i imenovawe direktora Javne ustanove “Turisti~ka organizacija

^a~ka”, vr{i se na mandatni period od 4 (~etiri godine).

4. Konkurs ostaje otvoren 15 dana, od dana objavqivawa u listu “^a~anski glas”.

5. Prijave sa dokazima dostavqaju se na adresu: Javna ustanova “Turisti~ka orga-

nizacija ^a~ka” (za konkurs), 32000 ^a~ak, Trg ustanka br. 4.

6. Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e se razmatrati.

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA. MOBIL-

NI: 063/609 784.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

PRODAJEM malo

kori{}enu fiskalnu

kasu Galeb MP 55 sa

tel:060/388-22-99

HITNO PRODAJEM

KU]U SA

POMO]NIM OBJEK-

TOM U RAJI]EVOJ

16/1. CENA 25.000

EVRA. ZVATI NA BROJ

064/217-5520.

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG JEZIKA ZA

OSNOVCE

- ^ASOVI GR^KOG I

ENGLESKOG JEZIKA

ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

ODGAJIVA^NICA

PRODAJE MANGULICE

ZA PRIPLOD I

KLAWE I

PROIZVODE OD

MANGULICA ( MAST,

SLANINU I KOBA-

SICU). MOBILNI:

064/134 82 36.

MU[KARAC, 44

GODINE, UGOSTITEQS-

KI RADNIK, STAMBENO

OBEZBE\EN / SA

STANOM U U@EM CEN-

TRU / KULTURAN, SPORT-

SKI GRA\EN, TRA@I

ISKRENU @ENSKU

OSOBU DO 37. GODI-

NA, PO MOGU]STVU

ZAPOSLENU,

ISKQU^IVO RADI

BRAKA. TEL. 064/

1298633

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN ZIMS-

KI POPUST. TELE-

FONI: 032/800 200

i 063/606 979.

OGLA[AVAM

NEVA@E]U RADNU

KWI@ICU, SERIJS-

KI BROJ 004130, REG-

ISTARSKI BROJ

36628 NA IME DIM-

ITRIJEVI] ALEKSAN-

DRA IZ ^A^KA.

PRODAJEM u

Miokovcima plac 15

ari, objekat 10 m2,

struja, voda, mo`e zame-

na za auto.

Tel. 063/ 84-30-214

Na osnovu ~lana 35 Zakona o hipoteci, Vide Stani} iz Viqu{e kao poverilac

organizuje:

D R U G U A U K C I J S K U P R O D A J U

I to nepokretnosti – stana broj 14, korisne povr{ine 69 kvadratnih metara

ozna~ene u B listu 2. deo u ulazu 2, tre}i sprat, koji je upisan kao poseban deo zgrade

broj 2, izgra|ene na kat. parceli broj 6133/1, vlasni{tvo Mirka Mitrovi}a iz

^a~ka, Bulevar Vuka Karaxi}a 25/14, upisan u listu nepokretnosti broj 8480 za KO

^a~ak.

Poverilac je Vide Stani} iz Viqu{e – grad ^a~ak, tel. 064/153-83-11 i wegov

punomo}nik adv. Velibor Vuja{evi} iz ^a~ka, ulica Bate Jankovi}a broj 19/2, tel.

064/24-29-745

Procewena vrednost predmeta prodaje je 41.400,oo eur-a.

Po~etna cena na drugoj aukciji je 60% od procewene tr`i{ne vrednosti i pred-

stavqa iznos 24.800,oo eur-a u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu Narodne

banke Srbije za eur-o, na dan odr`avawa aukcije.

Aukcija }e se odr`ati 8. 4. 2013. godine u advokatskoj kancelariji punomo}nika

poverioca advokata Velibora Vuja{evi}a u ^a~ku, ulica Bate Jankovi}a 19/2, sa

po~etkom u 12 ~asova.

Kupac koji ponudi najve}u cenu za predmet hipoteke, du`an je da najkasnije u roku

od 3 dana sa poveriocem pristupi zakqu~ewu kupoprodajnog ugovora i u istom roku

izvr{i isplatu ukupno izlicitirane cene poveriocu, sa obavezom pla}awa pri-

padaju}ih poreza i da`bina za sprovo|ewe kupoprodajnog ugovora. Registracija

u~esnika po~iwe 30 minuta pre po~etka aukcije i zavr{ava se 10 minuta pre po~etka

javnog nadmetawa na navedenoj adresi.

Pravo u~e{}a na aukciji imaju sva pravna i fizi~ka lica koja su du`na da pre

po~etka aukcije izvr{e uplatu depozita u iznosu od 10% od po~etne cene. Ukoliko

kupac ne ponudi najve}u vrednost za predmet aukcijske prodaje, posle zavr{ene auk-

cije depozit }e mu biti vra}en. A ukoliko izlicitira najve}u vrednost i utvrdi se

da kupac kupuje tu nepokretnost – stan, upla}eni depozit }e mu biti ura~unat u

ispla}enu cenu.

Tro{kovi poreza, ukwi`be i ostale tro{kove koji nastanu, povodom sprovo|ewa

kupoprodajnog ugovora, snosi}e kupac.

Skup{tina stanara

zgrade u Sin|eli}evoj

77 i 79 prodaje zajed-

ni~ku prostoriju u zgra-

di. Zainteresovani mogu

da se jave na adresu

Sin|eli}eva 77.

42 PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINEOGLASI

IZDAJEM nov nename{ten

stan u ulici Ko~e

An|elkovi}a / /Nemawina/.

Tel. 064/ 1486958

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan, poseban

ulaz, ku}a, grejawe TA. Tel.

032/ 332-761

IZDAJEM dvosoban

nename{ten stan u ulici

Ko~e An|elkovi}, 5. sprat,

klima, CG, trostruko ori-

jentisan. Neuseqivan. Tel.

064/ 1486958

IZDAJEM dvosoban stan

sa gara`om u Beogradu,

ulica Suboti~ka - Lion.

Tel. 063/7435546

IZDAJEM sobu / u ku}i /

sa upotrebom kuhiwe i

kupatila, CG, u blizini

Medicinske {kole /

u~enici, studentkiwi ,

zaposlenoj devojci / . Tel.

062/ 514429

IZDAJEM ku}u u Qubi}u

kod zelene pijace. Tel. 064/

8423736

IZDAJEM stan i lokale u

Qubi}skoj 50. Tel.

032/343-667, 065/

6107999

IZDAJEM ku}u P-35 m2

kod zelene pijace u Qubi}u.

Tel. 064/ 8423736

IZDAJEM nename{ten stan

od 45 m2, u Nemawinoj

ulici, kod O[ Milica

Pavlovi}, parno grejawe,

cena povoqna. Mob.

064/9934038 i 032/

345738

IZDAJEM poslovni pros-

tor / ve}i broj kancelarija

/ od 10 do 100 m2 sa kom-

pletnom infrastrukturom /

gas, klima, telefon, inter-

net, parking /. Prostor se

nalazi u u`em centru grada.

Povoqno. Tel. 063/654-653

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u Beogradu,

blizu Hotela Srbija. Tel.

062/ 9770228

IZDAJEM lokal 18 m2,

120 evra, ul. Dragi{e

Mi{ovi} 68. Tel. 060/

6225240

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru sa parnim grejawem,

ulica Sin|eli}eva 83/1.

Tel. 700-957, 063/ 7000-

IZDAJEM dva lokala u

Gorwem Milanovcu, u

glavnoj ulici, od 82 m2 i

55 m2, grejawe na gas . Tel.

063/ 8856610, 060/

5758700

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru na Qubi} keju,

ulica Danice Markovi}

br.80, 2. sprat, centralno

grejawe. Tel. 064/

8292725, 354-285

IZDAJEM u centru

poslovni prostor pogodan

za pekaru, teretanu,

igraonicu i sl. Tel. 226-

417, 064/ 1022759

IZDAJEM name{tenu

kancelariju u blizini Suda

sa telefonom. Tel. 064/

1022759, 226-417

IZDAJEM dvosoban

nename{ten stan / ku}a /,

nova gradwa, useqiv od

1.3.2013. Tel. 332-761,

064/ 9447128

POTREBAN ZA

IZDAVAWE jednosoban

ili jednoiposoban stan u

prizemqu ili prvi sprat za

poslovni prostor u centru

grada. Tel. 065/ 5771777

MEWAM vikendicu / struja,

voda, put, ogra|eno

dvori{te od 12.5 ari / za

mawi stan, mawu ku}u ili

deo ku}e sa dvori{tem do

1.5 ari u ^a~ku. Tel. 060/

7099213

KUPUJEM stan do 40 m2,

u`i centar, bez centralnog

grejawa, do tre}eg sprata.

Tel. 060/ 328-38-92, 061/

289-25-16

KUPUJEM mawi jed-

nosoban stan, uslov CG i

lift, bez posrednika. Tel.

063/ 220808

KUPUJEM ku}u u gradskoj

zoni, iskqu~ivo od vlasni-

ka. Zvati posle 13 ~asova.

Tel. 063/ 8735576

KUPUJEM rezervoar za

vodu ili kacu plasti~nu od

1000-2000 litara. Tel.

032/ 334-218, 064/

2018845

RAZNO:

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/

5900651, 032/ 391-964

NAJPOVOQNIJE kwigov-

odstvene usluge, jedan mesec

gratis, osnivawe gratis.

Tel. 064/1964705

PRODAJEM rusku Kama

pumpu za vodu, kao nova ,

povoqno. Tel. 371-685

PRODAJEM razne motore,

reduktore, ventilatore,

kompresor, CO 2 aparat,

{asiju 8 metara. Tel. 032/

367-657

PRODAJEM kotao za

parno grejawe, ispravan,

povoqno. Tel. 371-685

TOPLOTNE pumpe snage 8-

90 kv , solarni kolektori,

fotonaponski paneli, hib-

ridni solarni paneli. Tel.

062/ 1080276, 032/

741582

PRODAJEM ve}u koli~inu

kiselog kupusa u glavicama,

cena 50 dinara, mo`e i

zamena za auto. Tel.

065/5903210

PRODAJEM industrijsku

ma{inu za {ivewe ko`e i

krzna. Ispravna, povoqno.

Tel. 371-685

PRODAJEM mesing u

{ipkama fi 12, 6. kg. Cena

48 E. Mo`e zamena za

cerova drva. Tel. 353-016,

063/ 7494846

PRODAJEM be`i~ni tele-

fon Panasonik. Cena 15 E.

Mo`e zamena za cerova

drva.Tel. 353-016, 063/

7494846.

PRODAJEM magnetnu traku

za fitnes sa 8 brzina.

Cena 120 E. Mo`e zamena

za laptop. Tel.353-016,

063/ 7494846

PRODAJEM zvu~ne kutije

Jamma 200 v, 1.par. Cena

100 E. Mo`e zamena za lap-

top. Tel.353-016, 063/

7494846

PRODAJEM razne bicikle.

Mo`e zamena za cerova

drva.Tel.353-016, 063/

7494846

PRODAJEM muzi~ku liniju

Philips 60 E. Mo`e zamena

za cerova drva. Tel.353-

016, 063/ 7494846

PRODAJEM motornu

testeru Stil 041. Tel. 353-

016, 063/ 7494846

PRODAJEM biciklu sa 21

brzinom Skot. Cena 150 E.

Mo`e zamena za laptop. Tel.

353-016, 063/ 7494846

PRODAJEM Maunt bike.

Tel. 063/ 8010511

PRODAJEM zup~astu pumpu

za pretakawe uqa i emulzi-

je, trofazna Sever

Subotica. Cena 60 e. Mo`e

zamena za cerova drva. Tel.

353-016,063/ 7494846

PRODAJEM razne delove

za Opel Kadet Kocku. Mo`e

zamena za cerova drva.

Tel.353-016, 063/ 7494846

PRODAJEM neonke za kvar-

covawe lica i tela 80-100

W, cena 9 e komad. Mo`e

zamena za cerova drva.

Tel.353-016, 063/ 7494846

PRODAJEM muzi~ku liniju

Philips sa gramofonom i

zvu~nicima, vrlo povoqno.

Tel. 064/ 9950345

PRODAJEM `i~ano staklo

9 E/ m. Tel. 353-016, 063/

7494846

PRODAJEM mobilni tele-

fon Soni Erikson 770.

Cena 30 E. Te. 353-016,

063/ 7494846.

PRODAJEM satelitski

tawir sa motorom i pozi-

cionerom. Cena 90 E.

Tel.353-016, 063/7494846

PRODAJEM Citroen C 3

1.2. benzin, 2004. godi{te,

pre{ao 103.000 kilo-

metara. Cena 3.400 E. Tel.

064/2402699

PRODAJEM Renault Tvingo

1.2. benzin, sa plinom,

2002.godi{te, pre{ao

140.000 kilometara. Cena

2.100 E. Tel. 064/ 2402699

PRODAJEM Citroen C

1.4. HDI 2004. godi{te.

Cena 2.900 E. Tel. 064/

2402699

GRAD ^A^AK

Na osnovu Odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa

podsticajnih sredstava u poqoprivredi Grada ^a~ka

("Sl.list grada ^a~ka" br.03/13 ),

KOMISIJA ZA DODELU PODSTICAJNIH

SREDSTAVA U POQOPRIVREDI

raspisuje:

KONKURS

Za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi

na teritoriji grada ^a~ka

Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede su

direktna i bespovratna i koriste se za finansijsku

podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima za nabavku

semenskog krompira sorti namewenih za preradu u

Pravo na finansijsku podr{ku imaju:

- poqoprivredni proizvo|a~i i ~lanovi wihovog

doma}instva koji se bave iskqu~ivo poqoprivrednom

proizvodwom pod uslovom da:

- je poqoprivredno gazdinstvo upisano u Registar

poqoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom u

skladu sa Pravilnikom o na~inu i uslovima upisa i

vo|ewa Registra poqoprivrednih gazdinstava,

- su nosioci ili ~lanovi poqoprivrednog gazdinst-

va sa prebivali{tem na teritoriji grada ^a~ka,

upisani u registar poqoprivrednih gazdinstava po

osnovu prava svojine odnosno zakupa poqoprivrednog

zemqi{ta koje se nalazi na teritoriji grada ^a~ka i

koji se iskqu~ivo bave poqoprivrednom proizvod-

Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede (u

daqem tekstu: sredstva) su direktna i bespovratna i

koriste se za nabavku semenskog krompira sorti

namewenih za preradu u ~ips.

Iznos sredstava koji se odobrava za podsticaj je do

50% od vrednosti investicije.

U iznos sredstava koji grad daje kao

bespovratna sredstava ura~unat je porez na dohodak

gra|ana.

Poqoprivredni proizvo|a~i koji budu potpisali

Ugovor sa Gradom ^a~kom o dodeli podsticajnih sred-

stava u poqoprivredi, pre trebovawa buxetskih sred-

stava , du`ni su da dostave dokaz da su izmirili sop-

stveno u~e{}e po predlogu projekta kako bi se stvo-

rili uslovi za prenos sredstava na namenski ra~un.

POTREBNA DOKUMENTA

Podnosilac prijave uz zahtev za ostvarivawe

prava na finansijsku podr{ku dostavqa:

1. popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpi-

som podnosioca,

2. dokaz o vlasni{tvu ili drugom na~inu

kori{}ewa obradivog poqoprivrednog zemqi{ta

- list nepokretnosti,

- ugovor o zakupu,

- obrazac za upis i obnovu registracije poqo-

privrednog gazdinstva u registru poqoprivrednog

gazdinstva - zemqi{ni fond i biqne kulture (overen

od Uprave za trezor),

3. potvrdu o registraciji poqoprivrednog gazdin-

stva (aktivan status),

4. potvrdu nadle`nih poreskih organa da je pod-

nosilac prijave izmirio dospele poreze, doprinose i

druge javne da`bine,

5. druge dokaze koje utvrdi Komisija kao uslov za

dodelu finansijske podr{ke.

- ugovor o kooperaciji za proizvodwu semenskog

krompira sorti namewenih za preradu u ~ips,

- fiskalni ra~un o kupovini, semenskog krompira

sorti namewenih za preradu u ~ips,

- fakturu o kupovini semenskog krompira sorti

namewenih za preradu u ~ips.

Korisnici podsticajnih sredstava imaju obavezu

da dostave ta~ne podatke i verodostojne dokaze uz pri-

Korisnici su u obavezi da namenski upotrebe dod-

eqena sredstva o ~emu }e voditi ra~una Komisija za

dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi i

Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj.

U slu~aju nenamenskog kori{}ewa, korisnici su u

obavezi da u celosti vrate dodeqena sredstva.

O podnetim prijavama odlu~uje Komisija za dodelu

podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Konkurs se

objavquje u listovima "^a~anske novine" i

"^a~anski glas." Rok za podno{ewe prijava sa

prate}om dokumentacijom je zakqu~no sa 29. martom

2013. godine.

Konkursni obrazac se mo`e dobiti na {alteru

broj 8, Gradske uprave Grada ^a~ka.

Sve potrebne informacije u vezi sa konkursom

mo`ete dobiti u kancelariji br. 108 Slu`ba za poqo-

privredu ili na telefon broj: 032/309-135. (kontakt

osoba - Milanka Krxi}).

Prijave se podnose na adresu:

Grad ^a~ak

Komisiji za dodelu podsticajnih sredstava u poqo-

privredi

Ul. @upana Stracimira br.2

32 000 ^a~ak

Sa naznakom:

"U~e{}e na konkursu za nabavku semenskog krompi-

ra sorti namewenih za preradu u ~ips"

O rezultatima konkursa svi u~esnici bi}e

obave{teni najkasnije do 15. aprila 2013. godine

Visinu sredstava za finansijsku podr{ku po jed-

nom zahtevu poqoprivrednim proizvo|a~ima

utvr|uje Gradona~elnik na predlog Komisije za

dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi.

Nepotpunu, neblagovremeno i naknadno podnetu

dokumentaciju Komisija za dodelu podsticajnih sred-

stava u poqoprivredi ne}e uzeti u razmatrawe.

PRODAJEM Citroen C 3, 1.4.

benzin, 2003. godi{te, pre{ao

140.000 kilometara. Cena

2.999 E. Tel. 064/ 2402699

PRODAJEM Jugo sa plinom

2006.godi{te. Cena 1.100 E.

Tel. 064/ 2402699

PRODAJEM Renault Megane

1.5. DCI, 2007.godi{te, 5.

vrata, pre{ao 163.000 kilo-

metara. Uve`en iz Francuske.

Cena 5.400 E. Tel. 064/

2402699

PRODAJEM mercedes E 200

CDI 2003. godi{te, automatik,

avangard, ful oprema, crna

metalik. Tel. 063/ 600544

PRODAJEM BMW 320 I, ABS ,

elektri~ni retrovizori, plin,

dobar motor, nov akumulator,

neregistrovan. Cena 600 eura.

Tel. 062/ 8913191

PRODAJEM mercedes E 200

CDI 2003. godi{te, automatik,

avangard, ful oprema, crna

metalik. Tel. 063/ 600544

PRODAJEM Z-101,

1984.godi{te, plin, dobar

motor, nove gume, nereg-

istrovan. Cena 250 E. Tel.

062/ 8913191

PRODAJEM polovnu ceradu za

kamion Mercedes 814, veli~ine

6.2 x 2.5 m. Tel. 032/ 227-063,

063/ 644-178

PRODAJEM dva polovna

dobo{a za predwe to~kove za

kamion Mercedes 814, sa

le`ajevima. Tel. 032/ 227-063,

063/ 644-178

DOMENSKA internet obuka, uz

jedan kvalitetan komercijalni

domen. Tel. 060/ 5589296

PRODAJEM opremu za ordi-

nacije, kozmeti~are, klinike:

paravane, {koqka foteqe,

stolove za masa`u, {anki}e,

separee. Tel. 065/ 5406678

PRODAJEM sitno seckani

duvan, A klasa, 1100,00 i

1300,00 dinara. Samo

poruxbine preko 5 kg. Tel.

064/4829679, 065/ 4488453.

[aqem pouze}em

PRODAJEM ro{tiq sa stalkom

u obliku ki{obrana,

specifi~an, davno kupqen, ne

kori{}en. Tel. 032/ 227-063,

063/ 644-178

PRODAJEM 15 m3 {qivovih

drva, kupujem 1500 crepova,

novog ili o~uvanog i krovnu

letvu. Tel. 712-198, 061/

7233080

PRODAJEM stog sena, oko

1000 kg. Tel. 064/ 4175628

PRODAJEM seno u stogovima i

presovanu slamu. Tel. 032/

824-098, 064/ 4238146

PRODAJEM 4 m3 drva. Tel.

064/ 4175628

PRODAJEM ARONIJU -

mati~ni sok. Tel. 062/

8056900, 032/ 344840

PRODAJEM dvori{ne preno-

sive su{ilice za ve{. Telefon:

374-125 i 064/ 2942141

IZRADA traktorskih korpi

velike izdr`qivosti. Tel. 066/

9109889

IZRADA ma{inskih cementnih

ko{uqica, izvo|ewe svih gip-

sanih radova, postavqawe

zvu~ne , termo i hidro izo-

lacije. Izvo|ewe svih vrsta

betonskih radova. Tel. 064/

6152763

PRODAJEM domen eumore.com,

procewen na 1200 E, prodajem

za 350 E. Tel. 060/ 5589296

PRODAJEM odli~nu vikend ku-

}u 62 m2. Prelepa lokacija.

Tel. 060/ 5589296

OGLASI / ^ITUQE

Opra{tamo se sa bolom u

du{i od na{eg te~a, zeta i

pa{enoga

SE]AWE

LEPOSAVA

JEVTOVI]

1988 - 2013

RADOJE

JEVTOVI]

1985 - 2013

Dana 23. 2. 2013. navr{ava se

GODINA DANA od smrti na{eg

Te{ko je stisnuti srce da ne

boli, du{u da ne pati, suze da ne

teku, ne postoji ni{ta {to se

mo`e opisati koliko nam

nedostaje{. Hvala ti za sve ovo

vreme {to si nam pru`io i radosti koje si nam dari-

TVOJI NAJMILIJI

SLOBODANA

STEVANOVI]A

1960 - 2012

POSLEDWI POZDRAV

dragoj majci

Zauvek zahvalni weni najmiliji:

RADOVAN, MILICA i DRAGICA sa porodicama

PAULINI - PAVI ILI]

1926 - 2013

BESPLATNI MALI OGLASI

032/342 - 276

PETAK 22. FEBRUAR 2013. GODINE 43

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na

na{e drage roditeqe.

]erke: DESA, DRAGA i CAKA sa porodicama.

iz Ka~ulica

SE]AWE

SLOBODAN - BOBAN

TODOSIJEVI]24. 2. 2012 - 24. 2. 2013.

IN MEMORIAM

ALEKSANDAR

JOVANOVI]

U Beogradu je 13. feb-

ruara 2013. godine pre-

minuo Aleksandar-Lale

Jovanovi}, profesor

filozofije.

Ro|en je 1932. godine u ^a~ku, gde je zavr{io

osnovnu {kolu i gimnaziju, a zatim i Filozofski

fakultet u Beogradu (uvek je govorio "filosofija").

[kolski drugovi pamte ga kao vrlo duhovitog

~oveka, izvrsnog intelektualca, sjajnog govornika i

kriti~ara, pa nije slu~ajno {to ga je profesorka srp-

skog jezika prozvala Skerli}.

Mnoge generacije u~enika Gimnazije u ^a~ku se}aju

ga se kao izvanrednog profesora filozofije, koji je

ovaj predmet predavao s mnogo {arma i sa sjajnim

li~nim zakqu~cima.

Lale je ostavio i dubok trag u Gradskoj bibliote-

ci, a wegov pedago{ki rad do{ao je do punog izra`aja

dok je bio pedago{ki savetnik u Zavodu za unapre|ewe

nastave u ^a~ku. Za svoj rad nagra|en je Ordenom sa

srebrnim vencem.

Ve}i deo svog `ivota proveo je bave}i se publicis-

tikom, objavquju}i vrlo zapa`ene ~lanke u mnogim

novinama i ~asopisima. Dugo je bio saradnik i u

"^a~anskom glasu" i "^a~anskim novinama". Wegovi

tekstovi odlikovali su se o{trim zapa`awima,

kriti~kim sudovima i besprekornim stilom.

Kao sekretar Ure|iva~kog odbora, sa dr Rankom

Simovi}em priredio je "Spomenicu dr Vladana

Vasilijevi}a", u spomen {kolskom drugu.

Aleksandar-Lale Jovanovi} kremiran je u Beogradu

19. februara 2013. godine.

Generacija maturanata, `enske i mu{ke gimnazije

u ^a~ku {kolske 1951/1952 god.

S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomene.

Porodice TODOSIJEVI] i DOMANOVI]

Puni tuge i sete za sre}nim

i radosnim vremenima

provedenim zajedno, koja

nezaustavqivo odlaze zau-

vek. Neka mu Gospod Bog

podari Carstvo Nebesko za

svu qubav i pa`wu koju nam

je pru`ao.

O`alo{}eni: MIQA,

BO[KO, MI[KO

i ANA JOVI^I]

DU[ANA DU[KA

]IRKOVI]A

Dana 23. 2. 2013. navr{ava se 40 dana

od smrti na{eg dragog oca

Sa velikom qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem

~uvamo te u na{im srcima.

TVOJI: }erka JELA i sin MI[O sa porodicama

MILANA

OBRADOVI]A

^ITUQE

Dana 28. februara 2013. navr{ava se

[EST GODINA od smrti na{eg dragog

sina, brata i unuka

IVANA STEVANOVI]A

iz Bawice

1987- 2007

U nedequ 24. februara navr{ava se

40 dana od upokojewa na{eg

Neka te ~uvaju an|eli, a mi }emo te

~uvati od zaborava.

Porodica ^EKOVI]

RA]A URO[EVI]A

iz Dowe Trep~e

MILOVAN RISTANOVI]

13. 5. 1956 - 28. 8. 2012.

Dragi Rile,

Jo{ uvek ne mo`emo da se pomirimo sa ~iwenicom da te vi{e ne}emo

videti. Svaki deo na{e firme podse}a na tebe, i svaki dan pro|e u nadi da

}e{ se od nekud pojaviti. Na{i `ivoti su nastavili daqe i trudimo se da

radimo onako kako si nas ti nau~io i da se borimo kroz `ivot onako kako

si se ti borio, ali u srcima svih nas ostala je praznina i uvek }e ostati

onaj prostor koji je bio samo za tebe.

TVOJ AUTO CENTAR MILO[

AGENCIJA FERARI

MILOVAN RISTANOVI]

13. 5. 1956 - 28. 8. 2012.

Pro{lo je {est meseci od kako ne odgovaramo na tvoje pozive, od kako

ne ~ujemo tvoj glas. Gde god da se okrenemo, gde god da pogledamo sve i

daqe podse}a na tebe. Tvoja neizmerna qubav i dobrota i daqe greje na{a

srca i daje nam snage da nastavimo daqe. Koliko je te{ko `iveti bez tebe,

znamo samo mi koji smo te neizmerno voleli.

TVOJA ZAHVALNA PORODICA

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

Dragi Ivane, mnogo je te{ko `iveti bez tebe, mnogo

su tu`ni svi ovi dani. Qubav i dobrotu koju si nam

nesebi~no davao ve~no }emo pamtiti.

@ive}e{ u na{im srcima.

TVOJI: tata TOMISLAV, mama ZAGORKA,

brat ALEKSANDAR i deda DRAGAN

Dana 23. februara u 13 ~asova na grobqu u Gorwoj

Gorevnici dava}emo GODI[WI POMEN

na{oj dragoj

Nikada te ne}e zaboraviti tvoji: suprug RADOVIN,

}erke ANA i IVANA, unuci MILO[ i ANDRIJA,

unuka DUWA, sestre RU@ICA i MILANKA

i svekrva OLGA.

STANI KRXI]

Plami~ak tvoje vere

samo ja ~uvam budno,

i kroz sve tuge ovde

ve~no ga nosim.

Uvek si sa nama.

Vole te MARIJANA,

DU[AN, TO[O,

SESTRA i RODITEQI.

SLAVICA

]IRKOVI]

25. 2. 2011 - 25. 2. 2013.

Dana 18. februara 2013. godine

preminula je na{a draga

Uvek }emo je se se}ati i ~uvati u

na{im srcima.

Weni najmiliji: suprug DRAGAN, k}erke TAWA

i TAMARA, unuci LAZAR, STEFAN, MATIJA

i \OR\E.

VERA \OKI]

U nedequ 24. februara 2013. godine, navr{ava se

40 tu`nih dana od upokojewa na{eg dragog

Na{a velika qubav nije uspela

da te sa~uva, a i na{e suze te ne}e

vratiti.

Ponosni smo {to smo te imali

takvog kao {to si bio. Hvala ti

za sve {to si u~inio za nas.

PO^IVAJ U MIRU!

Od zaborava te ~uvaju tvoji najmiliji: supruga

CICA, sin RA[KO, }erka SLAVICA, snaja

MARINA, zet CANE, unuke MINA i MA[A.

URO[EVI]A1947 - 2013

iz Dowe Trep~e

^ITUQE

MILICA M.

VU^KOVI]

Dana 27. februara 2013.

navr{ava se GODINU

DANA od smrti

cewenog i voqenog oca

AKSENTIJA

BIOR^EVI]A

POSLEDWI POZDRAV

dragoj mami i supruzi

CAKI KRIVOKU]I

1952 - 2013

koja je preminula 11. 2. 2013.

Oti{la si tiho i ne~ujno bez re~i i pozdrava, a nas

ostavila sa bolom i tugom da te ve~no `alimo i

oplakujemo.

TVOJI NAJMILIJI: suprug RA[KO,

sinovi IVAN i MILAN

Dana 23. februara 2013. navr{ava se ^ETRDESET

DANA od smrti na{eg dragog oca i dede

MILANA

KULOVI]A

pekar iz ^a~ka

1923 - 2013

TU@NO SE]AWE

27. 2. 2000 - 27. 2. 2013.

prof. dr DRAGI[A

GAVRILOVI]

redovni profesor

Univerziteta

ro|en 1942. godine

PO[TOVANOM

PRIJATEQU

ALEKSANDRU

JOVANOVI]U

24. februara 2013. je ^ETRDESET tu`nih i bolnih

dana od kako nije sa nama

Ako je `ivot morao stati, ti

}e{ uvek biti sa nama u na{im

srcima i mislima.

Tvoja sestra VERA i zet SLAVKO

JOVA[EVI]

iz Preqine

Dana 23. 2. 2013. g. navr{avaju se TRI GODINE

od kako nas je napustila na{a draga

majka i baka

KOVINA PAVLOVI]

1934 - 2010

iz ^a~ka

Sre}ni smo {to smo te imali a beskrajno tu`ni {to smo te izgubili.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: sinovi DRAGAN i MILUTIN, unuci DU[AN

i VLADIMIR, unuke JELICA i TAMARA, snahe ANA i VESNA

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

sin STEVAN (BA]O),

snaja SVETLANA, unuk

VLADIMIR i unuka

MILICA sa porodicama

VE^ITO SE]AWE

Ve} 20 GODINA nije sa

nama na{a draga mama,

svekrva i baka

]erka MILKA

MILOSAVQEVI]

sa porodicom.

^etrdest dana je pro{lo a uspomenu na wega sa pono-

som i qubavqu ~uvaju

WEGOVI NAJMILIJI I PRIJATEQI

ODAJEMO POSLEDWU PO[TU!

PORODICI IZRA@AVAMO NAJDUBQE

SAU^E[]E.

„ÂÂNI” - ZAVIÂJNO DRU[TVO

Dragi na{ Gile,

i jo{ jedna godina pro|e, a mi ne verujemo da si nas

zauvek napustio.

Do`ivotno o`alo{}eni

supruga STANKA i k}erka MILENA sa porodicom

Pro{lo je ^ETRDESET DANA

od smrti na{eg dragog

MILANA

JOVA[EVI]A

iz Preqine

Dani prolaze sa bolom i tugom a

ti ostaje{ sa nama u na{im raz-

govorima i mislima.

TVOJI: supruga MILA, sin MILUN sa porodicom,

}erke MILKA i JELENA sa porodicama, sestra

VERA i zet SLAVKO

Draga moja

Hvala ti za sve {to si nam u `ivotu

pru`ila od srca i sa qubavqu. Neka

tvoju plemenitu du{u odnesu an|eli u rajsko naseqe.

TVOJI: MILA, MI]KO, \OR\E i JOVANA

SE]AWE

24. 2. 1994 - 24. 2. 2013.

Godine prolaze, se}awa ostaju.

Qubav prema tebi je ve~na.

Ponosni smo {to si bio na{ suprug, otac i deda.

TVOJI NAJMILIJI

GLI[OVI]

^ITUQE

26. 2. 2007 - 26. 2. 2013.

SE]AWE NA

tebe voqeni na{

U subotu, 23. februara navr{i}e se 40 tu`nih dana od

iznenadne smrti na{eg dragog

MILANA

KARAKLAJI]A

iz Trnave

22. februara navr{ila se godina dana od kako

je preminula na{a draga

Vreme prolazi a uspomene i se}awa

zauvek ostaju u na{im srcima.

Porodica STEVLI]

MILKA GVERO

Dana 21. 2. 2013. navr{ilo se TRI GODINE

od smrti na{e majke

Tvoj lik i tvoja dobrota zauvek

}e ostati u na{im se}awima i uspomenama.

TVOJI: sinovi MIROSLAV, MILAN i MILETA

sa porodicama

JELISAVETE

(BELE)

Dana 24. februara 2013. navr{ava se 40 dana od smrti

na{eg dragog i nikada zaboravqenog

Mika{, vratiti te ne mo`emo, zaboraviti nikada

ne}emo. Neka ti je ve~na slava.

Sin PREDRAG, snaja MIRJANA,

unuci NENAD i URO[

MIHAILA

PRELI]A

U nedequ 24. februara 2013. navr{ava se 40 dana od

smrti na{eg dragog i nikada zaboravqenog

MIHAILA

PRELI]A

Dana 18. 02. 2013. godine,

upokojio se u Gospodu

DU[AN V. ]IRKOVI]

1922 - 2013

iz ^a~ka

SE]AWE

2003 - 2013

BOGDAN DOMANOVI]

Na{a draga

BRANKA MIJAILOVI]

ro|ena Barali}

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

Za svu tvoju dobrotu, pa`wu, qubav i brigu koju si

imao za nas bi}emo ti ve~no zahvalni.

]erka DRAGICA, zet DRAGAN,

unuci VLADE, MATIJA i NEMAWA

U subotu 23. 2. 2013. godine navr{ava

se 10 godina od kad nije sa nama na{

dragi suprug, otac i deda.

I daqe je prisutan u na{im mislima i razgovorima.

TVOJA PORODICA

S ponosom, tugom i qubavqu ~uvamo te u srcu.

Majka LEPOSAVA

i brat FILIP sa porodicom.

Sahrana je obavqena na starom ^a~anskom grobqu

20. 2. 2013. godine.

O@ALO[]ENI: supruga MILICA,

sin VLASTIMIR, unuk DU[AN,

unuka SANDRA, snaha MIHAELA.

Preselila se na nebo 14. februara.

Nikada ne}e postojati re~i da opi{u koliko smo

ponosni {to smo te imali.

Hvala ti za svaki sekund u kome si na{e `ivote

u~inila lep{im.

Qubav }e `iveti do ve~nosti.

Vole te tvoji: }erka QIQANA, zet ZORAN,

unuke MARIJA i ALEKSANDRA

Uspomenu na wegov lik ve~no }e ~uvati zahvalna

}erka VERA sa porodicom.

SE]AWE

23. 2. 2003 - 23. 2. 2013.

Uspomenu na tvoj dragi lik ~uva

brat RADOJICA sa porodicom

BOGDAN DOMANOVI]

27. 2. 2013. navr{ava se GODINA

DANA od smrti na{eg dragog

Vreme ne le~i bolne rane, ~ega god da se

dotaknemo ~uje se eho tvoje du{e. Zauvek

ponosni {to smo te imali.

Supruga QIQANA, }erka GORDANA, zet MOM^ILO,

unuci SAWA, DRAGAN, NOVICA

i SANDRA, praunuk LAZAR i ostala rodbina.

QUBI[E BO@OVI]A

1927 - 2012

iz Preqine

26. 2. 2007 - 26. 2. 2013.

Tu`no se}awe na dan od kada nisi sa nama.

Brat NIKOLA i tetka BENA

^ITUQE

SE]AWE

Obave{tavamo porodicu, prijateqe i poznanike da je

na{ dragi

ALEKSANDAR LALE

JOVANOVI]profesor filozofije u penziji

28. februara 2013. godine, navr{ava se

PET GODINA kako nas je zauvek napustila na{a

OLIVERA

PETKOVI]

Dana 26. 2. 2013. godine navr{ava se

POLA GODINE mom dragom suprugu

VOJIMIRU

JEFTOVI]U

1924 - 2012

Dana 24. februara 2013. navr{ava se

OSAM GODINA od kako nije sa nama najdra`i

RADOJEVI]

iz ^a~ka

Dana 13. februara 2013. godine,

preminuo je na{ dragi i voqeni

@IVAN RADULOVI]

ro|en 5. 4. 1940. godine

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

preminuo u Beogradu 13. februara 2013. godine, u 81.

godini, posle du`e bolesti.

Kremacija posmrtnih ostataka obavqena je na Novom

grobqu u Beogradu 19. februara 2013. godine, u krugu

porodice.

O`alo{}eni: k}i MARIJA, sinovi BRANKO

i MARKO, sestra OLGA, unuci VUK i MAKSIM,

unuka LILA, snaha GALINA, sestri~ina DRAGANA

i ostala rodbina.

Svako novo jutro bez tebe donosi

bol i prazninu u na{im srcima.

^uva}emo tvoj lik od zaborava, s

ponosom i po{tovawem, s tugom

koja nikada ne}e prestati.

Vole}e te do ve~nosti majka KOSA,

sestra ZORICA sa porodicom, supruga SLAVICA

i ostali mnogobrojni ro|aci i prijateqi.

Uvek }emo se se}ati da je bila

osoba izuzetnih dostignu}a i

snage i koja je bila oslonac porodice.

Dr KOSTA, IVANA, SNE@ANA, MILICA,

KATARINA, ANA, GORAN i NEBOJ[A

Nema suza koje te mogu oplakati,

niti re~i koje te mogu o`aliti,

nema vremena koje te mo`e zabo-

raviti. U srcu mom tvoje mesto

stoji, dok budem `iva ve~no }e da boli. Osta}e{ ve~no

voqen i nikad zaboravqen.

Supruga MICA

Dana 16. januara 2013. preminuo je

u Kanadi - Vindzoru na{ dragi

SLAVOQUB

KORAKSI]

ro|en 1933. godine

Sahrana je obavqena na grobqu u Gorwoj

Gorevnici, 5. februara 2013. godine.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo

u subotu 23. februara 2013. u 14 ~asova davati

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em

dragom Slavoqubu.

O@ALO[]ENA PORODICA KORAKSI]

OBRAD - OLE

SRETENOVI]

25. 2. 2005 - 25. 2. 2013.

RADOSAVQEVI]

25. 3. 2001 - 25. 3. 2013.

DOBRILA - DOCA

SRETENOVI]

16. 4. 2009 - 16. 4. 2013.

USPOMENU NA WIH ^UVAJU PORODICE

Sahrana je obavqena 15. februara na grobqu u Mili}evcima.

Zahvalnost dugujemo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima

sau~e{}a.

S qubavqu i ponosom uspomenu na wega ~uva}e wegovi najmiliji.

PO^IVAJ U MIRU!

Supruga MIRA, sin MIROSLAV, snaha QIQANA,

k}erka MILENA, unuk SA[A i unuka ANASTASIJA

Bio si dobar suprug, najboqi tata, ne`an deda a pre

svega veliki ~ovek.

Tvoja bezuslovna qubav i posle DESET GODINA

greje na{a srca, a tvoja mudrost daje nam putokaz.

Na svemu ti hvala.

TVOJI: RU[KA, OQA i SOWA sa porodicama.

STEVAN

BERBATOVI]

20. februara 2013. obavqen je

^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{em dragom

MILO[U GLAVOWI]U

Zahvalnost dugujemo prijateqima i kom{ijama na

izrazima sau~e{}a i pru`enoj podr{ci.

Zahvalne supruga QIQANA i k}erka ILINKA

22. februar 2013

Documents

Februar 1 / 2013

Februar-Ausgabe 2013

Stadtexpress Februar 2013

Michaelbote Februar 2013

UG Februar 2013

Hauptkatalog »Februar 2013«

AlternativeJänner/Februar 2013

Einblicke Februar 2013

22. Februar 2013

AKtion Februar 2013

Stadtausgabe Februar 2013

Stadtanzeiger Februar 2013

FEBRUAR 2013

Februar Übersicht 2013

«texte» Februar 2013

Januar Februar 2013

StadtJournal Februar 2013

Würzburgmagazin Februar 2013

Matchprogramm vom 22. Februar 2015

Pfarrblatt Februar 2013