E2 Magazin 16

8/21/2019 E2 Magazin 16

1/33

E2MAGAZIN

PRVI ONLINE MAGAZIN O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI | FEBRUAR 2014. / MART 2014.| #016

Zelena kua mesecaSvetlosni tune

Energetski efikasne pokrajine8 Zelenih trendova

Odrivi gradov

Poklo

nza

itao

ce!Zelenikoncept

8/21/2019 E2 Magazin 16

2/33

februar/mart 2014.

Moderno renoviranje eksterijera 38

Zelena kua meseca 40

Energetski ekasne pokrajine 44

Odrivi gradovi - Veke

8 zelenih trendova

Ekasno upravljanje otpadom

Bicikli popularniji od automobila

5 koraka do zelenog stana

Kue klju u ruke 32

ta kae matematika o irenjutehnologije 34

Svetlosni tunel 30

Sadraj

2 teme broja

c r 1 . n u r 1 . c r 1 . nu r 1 .

n i t m

l r t n

r i n t i ,v

n i t m u l ju ur u t n

r i nu u u t i ,

n i t u

l ju u u t n

in u u u ti,

Cenaposistemu

kljuurukezaYtongporodinukuutip23,

veod

435 /m2

ij ij , i t i t i j , j j ti i i r r .

i j j i t i i t j i j i t j ,i t j i i j i .

j i i i , ji i i i j j t t i tj i ji j ji i i t i j i .

t j ii ti j , ti i j t i t j ,

r ji i it ti i j t , j t i t ij , j t

i i ij i t t i ti.

r r :

. i t t i i . i t t i i . i t . t ji i t t . t j j i i. t j j i ti i i

. i i j . i . I. t j j i. t j j i i. t j j it i j. t j t t. t j i j i i. t j j t ij t. t j j i ij i i t. i i ij. i ij t. i j i t

. j j t

. I j t t t j

. i j t j

. t j j t j ji i

. t i j t j t

. j i t i j t j i - i i j i

. t i j ji -

. i ij ji t i

. i j j ji , t ji i i i t t ij t i t j

j ji i i tt ji i i i i t

i t i ii t i i

i t i it ti t i i i ti i i t i

t ti i t i i it ti i i t it t i

. I t ij

. t i j t ij

. j t ij

. i j i

. I ji ti i

. i j

. t i j t i i

. i j ii t

v t n i nf r m c ij n v it n l t ni i nf t l f n 1 11 1 1 v i m r n i n m h.

. t n . r

: Cn n n i r nju j t

n r v n m t r n u i r r i t u n

r j ni c .

C n m v r ir v i n niv

i m n u l v n m r j t u u n u

n i j n r n j i n iv i mn

r i m n j n i h m t r i j l vrnu

r u j t .

r r r :
http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://ytong.rs/http://huot.rs/http://ytong.rs/

8/21/2019 E2 Magazin 16

3/33

februar/mart 2014.

ImpresumUvodna re

Potovani itaoci, pred vama je po svoj prili-

ci rani proleni brojE2 magazina - prvog online

magazina o energetskoj ekasnosti koji se svakog

svakog drugog meseca besplatno distribuira u

vae email sanduie putem E2 newslettera.

Na portaluE2.rs moete dobiti najnovije in-

formacije u rubrici E2 vestidok lanke o najak-

tuelnijim temama moete proitati u rubrici E2

magazin- najnoviji broj magazina moete pre-

listati, sauvati na svom raunaru ili poslati svo-

jim prijateljima.

U ovom broju E2 magazina proitajte da li

emo ve od naredne olimpijade za zimnicu

morati da pripremamo i sneg; ta kae matema-

tika o irenju tehnologije u naem komiluku; po-

gledajte na izbor za Zelenu kuu mesecakao i

ideju za Moderno renoviranje eksterijera malih

porodinih kua i Kuu od slame; donosimo vam

i 8 trendova za 2014 u oblasti energetske ekas-

Tehniki urednik|Mirko Dabi

Prevod, korektura, lektura|Nina Bani

Saradnici|Marko Uroevi, Sa ndra Biserko,Jasmina Mirkovi, Miljan Milivojev

Svetlana Dabi, Petar Slijepevi

Dragana Markovi, Maja Todorovi

Kontakt|Cerski venac 8, Beograd

+381 11 23 93 123

[email protected]|www.e2.rs

ISSN|(Online) 2217-6209

Redakcija

Uredniki tim

Direktor marketinga|Jelena Mirkovi

Marketing|Marija Stanimirovi

nosti kao i tekstove o Odrivim gradovima i p

jinama i Ekasnom upravljanju otpadom.

U ovom broju smo za jednog itaoca

periodu do 25.februara proita broj #16 E2

azina i pronae skriveni simbol zelena

na nekoj od strana magazina, obezbedili p

u saradnji sa LORCA ORGANIC CAFE-om (d

moete videti na strani 6 kao i na naim stra

na drutvenim mreama).

SVIM ITAOCIMA ELIMO SREAN

DRAVNOSTI 15.FEBRUAR A NAIM TAKMI

PUNO USPEHA I MEDALJE NA OLIMPIJADI U SO

E2 uredniki tim

Proverite vae email sandue,

itajte E2 magazin!
http://huot.rs/http://ytong.rs/

8/21/2019 E2 Magazin 16

4/33

februar/mart 2014.

Trei CEDEF Samit energetskih menadera Srbije okupio je sredinom decembra vie od 200 uetom prilikom je predstavljeno 33 projekta iz lokalnih samouprava irom Srbije u domenu energetske enosti i obnovljivih izvora energije. Umreavanje lokalnih samouprava, proizvoaa savremenih tehnol

nansijera bio je jedan od ciljeva CEDEF Samita kako bi se osviestruke koristi za stanovnitvo i velike utede na nivou graoptina Srbije.

Predstavljeni su projekti poput instalacije centralne grad

plane u Arilju koja e snadbevati potroae 8 javnih ustanovgradskog jezgra, zatim projekat upotrebe podzemnih voda zrevanje vrtia u Koteu. Lazarevac je predstavio projekat grejanja sela Veliki Crljeni otpadnom toplotomKolubara. Solarno grejanje sanitarne tople vode za bazen u naselju Carina u Uicu je jo jedan od velikogprojekata koji je bio prezentovan na skupu.

Predsednik UO CEDEF-a Jovanka Arsi Karii je rekla da ovaj skup imao za cilj da ukae na znaaj pnog upravljanja energetikom, na mogunosti ekasnijeg i inteligentnijeg korienja resursa kako bi se osutede, unapredio kvalitet ivota graana i ouvala ivotna sredina u cilju stvaranja inteligentnih gradov

Gradovi troe 75% proizvedene energije i emituju 80% CO2 na globalnom nivou. Uloga gradova postasloenija zbog rasta populacije, njihovog uticaja na klimatske promene i potrebe za poveanjem enersigurnosti. Danas u njima ivi polovina svetske populacije, a predvia se da e do 2050. godine ak 3/4 svstanovnitva iveti u gradovima. Zbog toga je neophodno mudro upravljati gradovima kako bi efektivnijecionisali i osigurali svoj odriv razvoj.

E2zona

Poklon za itaoce

DOBITNIK TABLETA

Svi itaoci koji u periodu od 10.februara do 25.februara

proitaju esnaesti broj E2 magazina i pronau skriveni

simbol - zelena aana nekoj od strana magazina, bie u

prilici da osvoje obrok za 2 osobe u Lorca Organic cafe-u.

POTREBNO JE SAMO DA PRONAETE SKRIVENI

SIMBOL ZELENU AU I DO 25.FEBRUARA

2013. POALJETE E-MAIL NA ADRESU

[email protected] SA ODGOVOROM NA KOJOJ

STRANICI U MAGAZINU SE NALAZI SIMBOL

Srenog itaoca e nagraditi uredniki kolegijum E2 magazina. Ime dobitnika, kao i fotograja, ebiti objavljeni u narednom broju magazina.

Dobitnik tableta iz prolog broja je Milan

Bokov iz Zrenjanina. On je dao taan odgovor

da se skriveni simbol zeleni tablet nalazi na

31.strani E2 magazina.

PAMETNO UPRAVLJANJE KOMUNALNOM

ENERGETIKOM PAMETAN GRAD
http://dicta.rs/http://dicta.rs/

8/21/2019 E2 Magazin 16

5/338 februar/mart 2014. februar/mart 2014.

vesti vesti

E2zona

Ministarstvo energetike, razvoja i

zatite ivotne sredine sredinom januaraje dalo saglasnost za Studiju o proceni uti-caja na ivotnu sredinu projekta izgradnjevetroparka Nikine vode kod Negotina.

Ovaj vetropark e imati snagu od

45MW, a bie izgraen na lokaciji Nikinevode-Popadija-Plavna na teritoriji optineNegotin. Najavljeno je da e se vetroparkNikine vode prostirati oko 5 kilometara,kao i da e imati 18 vetrogeneratora.Vrednost projekta je procenjena na oko65 miliona evra.

Banka Intesa i Intesa Leasing potpisale su ugovore

o kreditnim linijama sa Evropskom bankom za obnovui razvoj (EBRD) u ukupnoj vrednosti od 25 miliona evra.Banka Intesa je obezbedila kreditnu liniju od 10

miliona evra za nansiranje projekata unapreenjaenergetske ekasnosti i obnovljivih izvora energijeprivatnih preduzea i lokalnih samouprava, dok jeIntesa Leasing ugovorila zajam od 15 miliona evra zanansiranje kupovine opreme, poslovnih objekata i komercijalnih i industrijskih vozila malih i srepreduzea.

GRADI SE VETROPARK KOD NEGOTINA

NOVE KREDITNE LINIJE ZA UNAPREENJEENERGETSKE EFIKASNOSTI

Uskoro bi Vrac trebalo da dobije elektranu na biomasu. Lokalne vlrazgovarale sa italijanskim investitorima. Tema razgovora bila je na

ja dogovora o organizovanom sakupljanju biomase na teritoriji VrOptina je uradila Studiju o koliini etvinih ostataka koji se s

za godinu dana, a koja opravdava realizaciju jedne ovakve invesItalijanski investitori izgradili bi elektranu na biomasu snage do

Posle detaljnih razgovora italijanski investitori su obili lokackoju su ljudi iz ove oblasti procenili da je najbolja za izgradnju j

ovakvog kogenerativnog postrojenja. Italijanski partner je pokazliko zadovoljstvo odreenom lokacijom i izgraenom infrastrukturnjoj.

Do investicije bi trebalo da doe u drugoj polovini godine.

USKORO ELEKTRANA NA BIOMASU U VRCUPrvih 300 miliona dinara izdvojeno je

iz budeta za Fond energetske ekasnosti,koji je Srbija konano dobila. Taj novac eod aprila koristiti lokalne samouprave, kunisaveti, ali i domainstva, kojima je namen-jeno ak 60% sredstava.

U toku februara e se izabrati bankekoje e dati najpovoljnije uslove krediti-ranja i sniziti kamate za unapreenje ener-

getske ekasnosti.U Srbiji 80% kua nema izolaciju, veina

nije ni omalterisana, a stolarija je dotra-jala. Novcem iz Fonda, graani e moi dazamene prozore ili nabave izolacioni ma-

terijal. I lokalne samouprave moraju da konkuriu sa konkretnim projektima energetske ekasnosti u svojimgradovima i optinama.

Unapreenjem energetske ekasnosti u Vladi raunaju da godinje mogu da utede 500 miliona evra, a toje za dve godine jedan novi energetski objekat. Fond e se puniti i donacijama i povoljnim kreditima. Inae,sve zemlje Evropske unije imaju takav fond jer je energetska ekasnost prioritet.

Projekti vetroparkova u Srbiji vrednivie od milijardu evra, podstai e domaugraevinsku industriju koja ueem u nji-hovoj izgradnji moe zaraditi vie stotinamiliona evra u naredne dve do etiri godine,ocenili su u Srpskom udruenju za energijuvetra (SEWEA).

Izgradnja jednog vetroparka, snagevee od 100 megavata, omoguava direkt-no ulaganje od 50 miliona evra u srpskugraevinsku industriju, a do sada je u Srbiji

pripremljeno nekoliko takvih projekata,rekla je direktorka kompanije Continental Wind Serbia, jedne od lanica SEWEA, Ana Brnabi.Brnabieva je istakla da e novac za izgradnju vetroparkova biti iskorien za domau privredu pre svega

kroz graevinske i transportne usluge, ali i angamanom lokalnih rmi na izgradnji i jaanju prenosnog i dis-tributivnog sistema elektromree Srbije.

Prema njenim reima, cilj izgradnje vetroparkova je da se u narednih nekoliko godina iz energije vetraomogui proizvodnja 10% ukupnih energetskih potreba Srbije, a u energetskom smislu, njihov najvei znaaj jeto ak 70% elektrine energije proizvode u zimskim mesecima kada je Srbiji energija najpotrebnija i kada jeuvoz struje najskuplji.

TA DONOSI FOND ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

VETROPARKOVI PODSTIU GRAEVINSKU INDUS-

TRIJU U SRBIJI

8/21/2019 E2 Magazin 16

6/3310 februar/mart 2014. februar/mart 2014.

vesti vesti

E2zona

Izrada projekta zamene javne ras

Boru, koji zajedniki realizuju Optin

Regionalna agencija za razvoj istone

(RARIS), ula je u zavrnu fazu. Vr

projekta je priblino milion evra, a sr

bi trebalo da budu obezbeena iz IPA

prekogranine saradnje Srbije i Bugar

Postojea rasveta bie zamenjenno kvalitetnijim i tedljivijim LED sve

ma, koje e uz to imati softversku ko

ime bi bila ostvarena dodatna

elektrine energije.

Ovaj projekat e, pre svega, biti fokusiran na javnu rasvetu, na utedu energije koja se troi za osve

grada i gradskih ulica.

Kineska korporacija Sinomah je krajem januara u Ubu otvorila svoje predstavnitvo za Evropu. Tom prilikom

je najavljeno da ova kompanija, izmeu ostalog, planira da otvori pogon za izradu briketa od ugljene praine,

solarnu elektranu, ali je zainteresovana i za izgradnju malih hidroelektrana, kao i za investiranje u HE erdap.

Fabrika briketa od ugljene praine e biti ot-

vorena u pogonu naputene fabrike za proizvodnju

stakla Rad u Ubu, a oekuje se da realizacija pro-

jekta pone za nekoliko meseci. Planirano je da

proizvodnja briketa pone tokom leta i da posao ufabrici dobije oko 80 radnika.

Ova elektroenergetska kompanija zain-

teresovana je i za izgradnju tri male hidroelek-

trane ije lokacije jo uvek nisu poznate, a planira

i da investira u HE erdap.

Kompanija Solaris Energy iz

Kladova zavrila je prvu fazu

izgradnje solarnog parka vred-

nog 1.7 miliona evra.

U tom parku poeo je da

radi blok instalisane snage 1

MW jer je prikljuen na 35-kilo-

voltni dalekovod. Na povrini od2.4 hektara, u ataru kladovskog

naselja Velesnica, suneva

svetlost za elektrinu energiju

se eksploatie uz pomo 4.260

fotonaponskih polikristalnih

panela, pojedinane snage 245

vati.

Struju sa 8.000 kvadrata panela preuzima trafo-stanica kapaciteta 2 megavata, a odatle se

elektrinom energijom snabdevaju potroai u Brzoj Palanci.

Pirotski kraj bi od suneve energije mogao na godinjem nivou, u idealnim uslovima, da dobi

100MW elektrine energije, kae struni saradnik za energetiku u optini Pirot Bojan Ivkovi.Potencijal suneve energije u p

kom kraju je, prema njegovim re

moda meu najveim u Srbiji,

teresovanje potencijalnih inves

na ovom polju sve vee.

Pirotski kraj, u odnosu na

delove Srbije, ima veliki broj sun

sati u toku godine, s obzirom na to

prosena vrednost insolacije, od

sunanih sati via od 1.850 godin

predstavlja dobar potencijal.Po reima strunjaka iz oblas

ergetike Srana Toia, hidropote

malih i srednjih hidroelektrana po

je neiskorien, a Pirot je po to

tanju drugi u Srbiji.

LED RASVETA U BORU

KINEZI ULAU U OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE USRBIJI

GOTOVA PRVA FAZA SOLARNOG PARKA U KLADOVU

GRAD PIROT VELIKI POTENCIJAL ZA OIE

8/21/2019 E2 Magazin 16

7/3312

februar/mart 2014. februar/mart 2014.

vesti vesti

E2zona

Velike koliine drvnog otpada, koji se

poslednjih decenija vadi iz Dunava, na

erdapu 1, mogle bi da se iskoriste kao en-

ergent za grejanje kladovskih stanova. Tako

bi se u jednoj grejnoj sezoni utedelo od 30

do 50% uglja, a u isto vreme bi bio reen

problem deponije u Nacionalnom parku

erdap.Svakodnevno radnici hidroelektrane iz

ove reke izvade oko 5 kubika balvana i granja kako bi omoguili nesmetano funkcionisanje sistema.

U lokalnoj samoupravi u Kladovu kau da je 700 hiljada evra za nabavku opreme obezbeeno i da

se samo jo eka odobrenje ministarstva energetike kojem je projekat predat. U optini Kladovo kau

da e sva sredstva koja bi na ovaj nain toplana utedela, biti uloena u obnovu infrastrukture sistema

za daljinsko grejanje u ovom gradu.

Srbija e morati da prati i kontrolie emisiju

gasova sa efektom staklene bate i da od 2015. pod

lupu stavi 130 industrijskih postrojenja, ukoliko eli

da postane deo evropske porodice.

Najobimniji deo evropske regulative, posle pol-

joprivrede, odnosi se na ekologiju i zatitu ivotne

sredine, tako da Srbiju eka veliki posao u procesu

harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa evrop-

skim.

Osim toga, dugotrajne pripreme jo se vie

uslonjavaju injenicom da evropski zakonodavci

auriraju planove za smanjenje emisije tetnih

gasova i ubrzavaju njihovo sprovoenje usled kli-

matskih promena koje izazivaju sue, olujne kie,

visok nivo mora, pa i uragane i tajfune velike ra-

zorne moi.

Srbija bi do dana ulaska u EU morala da ispuni sve obaveze iz oblasti zatite ivotne sredine

to e, kako se predvia, morati da utroi oko 10 milijardi evra.

Jedna od obaveza koju e Srbija morati da ispuni jo u pretpristupnim procesima, a koja

na snagu 2015. godine, odnosi se na kontrolu i praenje emisije gasova sa efektom staklene ba

industrijskih postrojenja.

U okviru ovog projekta, svi emiteri u Srbiji kao to su termoelektrane, ciglane, cementare, p

jenja daljinskog grejanja i drugi industrijski objekti imae obavezu merenja i izvetavanja o e

gasova.

Takoe, nova Strategija o razvoju energetike Srbije do 2015, koja je na javnoj raspravi, predostizanje uea obnovljivih izvora energije od 27%, dok je EU sebi postavila lestvicu na 20%.

Ministarka energetike, razvoja i zatite ivotne sredine Srbije Zorana Mihajlovi, izjavila

davno da e u prva tri meseca ove godine biti osnovan budetski fond za zatitu ivotne sred

kome bi trebalo da bude najmanje 2.5 milijardi dinara.

Taj fond e biti mesto gde e se slivati sav novac od ekolokih taksi i on e omoguiti nans

ekolokih proje

kazala je ona.Mihajlovi je k

da e novca za ta

biti i da nee bit

longiranja njegov

nivanja.

Budetski fon

za poetak biti

ran od dugovanja

preduzea za eko

takse. Samo Elektropr

Srbije treba da plati 2.5 m

di dinara na osnovu tog duga,

je ona i dodala da ukupna dugovan

ekolokim taksama iznose najmanje 3.5 milijardi dinara.

Ministarka je kazala da nema nita protiv da se taj dug plati u ratama, ali je istakla da ni

javno preduzee ne moe vie da oekuje da im drava nee naplatiti ekoloku taksu.

DRVNI OTPAD KAO ENERGENT ZA GREJANJE STANOVA

ULAGANJE U ZELENU EKONOMIJU KLJU RAZVOJA SRBIJE

OSNIVA SE BUDETSKI FOND ZA ZATITU IVOTNE SREDINE

8/21/2019 E2 Magazin 16

8/3314


vesti vesti

E2zona Hamburg trenutno radi na planu koji bi eliminisao potrebu za automo-

bilima u narednih 15-20 godina, inei grad zelenijim, zdravijim i prijatni-jim mestom za ivot. Gradski predlog je Zelena mrea, koja e stvoriti

peake i biciklistike staze koje povezuju gradske postojee, znaajne po obimu, zelene povrine, i obezbeujubezbedne putanje bez automobila za sve stanovnike.

Hamburka Zelena mrea e biti izgraena u narednih 15 do 20 godina, i stvorie putanje bez automobila izmeusvih veih parkova, igralita, bati i groblja u Hamburgu. Dobijena mrea e pokrivati 40 odsto drugog po veliinigrada u Nemakoj, i ona e omoguiti stanovnicima i turistima da se kreu po nekada auto-zavisnom gradu biciklomili peice.

Proizvoa automobila Ford e sledee nedelje naMeunarodnom sajmu elektronike (CES Show) u Las Vegasupredstaviti svoj novi model C-MAC Solar Energi. Ovaj mod-el je baziran na C-MAX hibridnom vozilu, ali sa dodatkomsolarnih panela na krovu, koji slue kao dodatno napajanje

baterija i obezbeuju vonju bez emisije tetnih gasova.Visoko ekasne fotonaponske elije na krovu prekrivaju

povrinu od 1.5m2, ali nisu dovoljne da samostalno napunebaterije. Zbog toga je Ford razvio nadstrenicu za auto-mobil koja sadri fresnel soivo koje koncentrie sunevezrake na krov automobila i na taj nain znatno poveavaproizvodnju elektrine energije. Automobil parkiran ispodove nadstrenice tokom jednog dana moe baterijama da

obezbdi 8kW elektrine energije, to je dovoljno za etvorosatnu vonju.Ovaj hibridni automobil sa jednim punjenjem moe da pree 998km, pri emu koristei samo elektrinu

energiju prelazi 33.7km.Korienjem obnovljivih izvora energije, procenjuje se da bi Ford C-MAX Solar Energi mogao da smanji

emisiju gasova staklene bate za 4 tone na godinjem nivou u odnosu na proseno vozilo.

Pre dve godine je pruga u Belgiji koja povezuje Pariz i Amsterdam dobila tunel koji je prvobitno kon-struisan sa namerom da se drvee u okolnim umama staro vie stotina godina zatiti od vozova, kao ivozovi od moguih padova drvea.

Iste godine, tunel je postao jo vie ekoloki kada je na njemu instalirano 16.000 fotonaponskih panela.

Pre dve godine je pruga u Belgiji koja povezuje Pariz i Amsterdamdobila tunel koji je prvobitno konstruisan sa namerom da se drveeu okolnim umama staro vie stotina godina zatiti od vozova, kao ivozovi od moguih padova drvea.

Iste godine, tunel je postao jo vie ekoloki kada je na njemuinstalirano 16.000 fotonaponskih panela.

Ovaj tunel je dugaak 3.4 kilometra, a fotonaponski paneliobezbeuju dovoljno elektrine energije za napajanje svih vozova uBelgiji kojih je oko 4.000. Ceo projekat je kotao 14.5 miliona evra.

Ovaj projekat je odlian nain za smanjenje emisije ugljen dio-ksida, a procenjuje se da se ukupna emisija smanjila za 2.400 tone

godinje.

HAMBURG U NAREDNIH 15GODINA POSTAJE GRADE BEZAUTOMOBILA

FORD PREDSTAVLJA HIBRIDNI AUTOMOBILSA SOLARNIM PANELIMA Najvei solarni most na svetu, konano je izg

u Londonu. Most je prekriven sa 4400 solarnih pProtee se preko Temze, i prevozi hiljade putnika dneJunog Londona, sa jedne od najprometnijih stanicadu. Stanica je ve prilagoena za elektrine vozove, javni prevoz jo zelenijim, a sa novim solarnim moija je izgradnja trajala 5 godina, postae jo ekaodrivija.. Procenjuje se da e 4400 fotonaponskih drastino smanjiti emitovanje ugljen dioksida.

Fotonaponski paneli se vide sa obe strane grada, ine London jo odrivijim gradom, i pozivaju lostanovnitvo i turiste da razmisle o obnovljivim izvorima energije.

Mnogi ljubitelji Porea, kada razmiljaju o istoriji, i poecima ovog brenda, uglavnom se vezuuveni 911 iz 1948.godine; meutim, prvi Pore automobil je nastao 1898.godine, i bio je elekt

Na prvi pogled, P1 je izgledao kaojska kolica, i bio je kombinacija arhadizajna i vrhunske tehnologije tog vrem

Imao je elektrini motor koji je gene3 konjske snage; motor je mogao da udo 30-ak km/h, i zahvaljujui baterijmogao je da pree put od 60 km. Iaprolo vie do 100 godina, njegov elekopseg nije tako daleko od danaelektrinih automobila. Danas se ovaj mobil uva u Poreovom muzeju.

NAJVEI SOLARNI MOST NA SVETU IZGRAEN LONDONU

PRVI PORE JE BIO ELEKTRINI

SOLARNI TUNEL U BELGIJI OD 16000 FOTON-APONSKIH PANELA

8/21/2019 E2 Magazin 16

9/3316


vesti vesti

E2zona

1. Cvekla Poboljava krvnu sliku, regenerie jetru, spreava starenje orga-nizma. Prirodni je antioksidant.

2. Spana bogat je vitaminima c, e, b, ima antikancerogena svojstva,smanjuje krvni pritisak, isti telo, ima malo kalorija I pomae pri gubitku

telesne teine.

3. Kivi ima visok sadraj vlakana koja kontroliu nivo eera u krvi,izuzetno je bogat vitaminom c.

4. Pomorande bogate su vitaminom c, kalcijumom, ka-lijumom, folnom kiselinom, jodom. Smanjuju krvni pritisak, loholesterol.

5. Graak titi imuni sistem, bogat je vitaminima

5 NAMIRNICA KOJE TREBA JESTI ZIMI

Dva britanska preduzplaniraju da u podzemnim tma u Londonu otvore farmu zhrane. Tuneli se nalaze n

metara ispod zemlje, tetni koje isputaju vozovi ne modou do te dubine, a temtura je povoljna za uzgoj pi zainskih biljaka, jer je uv

stepeni. Ova dvojica preduzsu razvili posebne farme gdeda se uzgaja povre u tri zahvaljujui hidroponinoj ti LED osvetljenju. U planu jena farmi uzgajaju graak, r

brokoli, beli luk, rotkvice, korijander i bosiljak. Ovo povre i zainsko bilje e se razvoziti iromdona gde e se kupcima nuditi kao lokalno uzgajano.

Institut za biljnu ziologiju i biohemiju iz Irkutska, ogranak Ruske akademije nauka, rbrzorastuu topolu s namerom da se upotrebi kao biogorivo. Topola raste 2-3 puta bre nego u p

U planu je da se koristi kao sirovina za

rivo; otporna je na sklimu i tetoine.

Sibirski naunici smju da e se projekt pokoristan i da e GMO tbiti u upotrebi u indus

Oni se nadaju du bliskoj budunost

stvorena topola kojamoi sama da se razmnu prirodi, pa zato netetna za okolinu.

Bosiljak je biljka sa izuzetno lekovitim svojstvima. Bogat je

mineralnim uljima, biljnim vlaknima i eterinim uljima. Kao zainse dodaje jelima, poboljava ukus, poboljava varenje teke hranei uva hranu od kvarenja. Kao lek se koristi protiv glavobolje,prehlade, nesanice, problema sa cirkulacijom, prehlade i gripa. De-luje kao sedative, ali i poveava adrenalin i smanjuje nivo serato-nina u organizmu.

GRADI SE FARMA ISPOD LONDONA

U RUSIJI SE UZGAJAJU GMO TOPOLE KOJE ESE KORISTITI KAO BIOGORIVO

BOSILJAK

8/21/2019 E2 Magazin 16

10/33

18


vesti vesti

E2zona

Organski gradovi je plan koji se sastoji od zgrada na kopnu i moru, dizajniranih tako da seprilagoavaju i razvijaju tokom godina kako bi zadovoljile potrebe rastuih gradova. Primer ovih gradovabi mogao da bude u UAE. Plan arhitekata je da u gradovima bude mnogo zelenila, stambenih objekata,hotela, poslovnih prostora i sviih ostalih sadraja koji su neophodni ivotu u gradu.

Projekat je podeljen u dva glavna dela, a to su pet futuristikih graevina na kopnu i pet polumes-eca na vetakim ostrvima u moru. Sve kopnene i ostrvske graevine e biti povezane mostovima iparkovima. Manje zgrade bie namenjene za stanovanje, dok su polumeseci zamiljeni kao kombi-nacija hotela i apartmana.

Projekat Organski gradovi treba da obezbedi dovoljno stambenog prostora za smetaj 150.000dok bi vie od 50% ukupne povrine projekta inili parkovi i druge otvorene zelene povrine.

vedska kompanija SolarTech koja sprodajom reenja za istu solarnu enerazvila je jedinstven sistem za zagrevanjkoji se sastoji od krovnih crepova napravod obinog transparentnog stakla. Ove pdaju krovu prelep ledeni izgled.

Ono to ove krovne crepove ini posebnim i izdvaja na tritu jeste to crepovi izraeni od obinog stakla i imaprilike istu teinu kao i oni izraeni od

Ovaj sistem ne greje vodu ili vakuum cevist vazduh. Stakleni crepovi se postavljcrno najlonsko platno ispod kog su montirani vazduni depovi. Crna boja apsorbuje sunevu tovazduh poinje da cirkulie. Topao vazduh se koristi za zagrevanje vode, a taj sistem je povezan sa ksistemom za zagrevanje preko akumulatora toplote. Lepota sistema je u tome to smanjuje enertrokove tokom cele godine, i kada su dani tmurni i nou, zahvaljujui sposobnosti da skladiti topizolacionim slojevima ispod crnog platna.

Ovaj energetski sistem generie oko 350kWh toplote po kvadratnom metru u zavisnosti od klimi ugla i pravca krova.

ORGANSKI GRADOVI

STAKLENI KROVNI CREPOVI KOJI ZAGREVAJUKUU

Uskoro e biti zavrena izgradnja solitera sa vertikalnom umom u Milanu. Fasada e biti prekrivenasa vie od 100 vrsta stabala, tako da e stanari tog solitera imati oseaj kao da se zaista i nalaze uumi. Svaka terasa e biti poumljena, a za odravanje e biti angaovan tim ljudi. Biljke koje se sadesu tano odreene u skladu sa klimom, kao i geografskim poloajem terase. Biljke e se navodnjavatirecikliranom tehnikom vodom, dok e stanare zgrade energijom snabdevati fotonaponski paneli.Zgrada bi do prolea trebalo da dobije zlatni LEED sertikat.

VERTIKALNA UMA U MILANU

i i

8/21/2019 E2 Magazin 16

11/33

20


vesti vesti

E2zona

Na krov hotela Mona na Zlatiboru je postav-ljeno 45 solarnih sistema za grejanje, kojima sepostie znatna uteda elektrine energije. En-ergija koju proizvedu solarni sistemi se kasnijekoristi za zagrevanje vode u bazenu, kao i zag-revanje prostorija. Vrednost projekta je oko 30

000 eura, i ve polovina te cifre je povraenaza manje od godinu dana, to ne treba da udi,poto Zlatibor ima preko 2000 sunanih satigodinje.

Gradonaelnik Nia Zoran Pei, najavio je pre nekoliko dana da e povodom rekonstrukcije stadionaair raspisati tender za postavljanje krova na ovom stadionu, a uslov za dobijanje tendera e biti postavl-janje solarne elektrane koja bi trebalo da ima snagu od 1MW. Za zavretak rekonstrukcije nikog stadionaair bie podignut kredit od 450 miliona dinara.

U okolnim zemljama jo uvek ne postoji ni jedan stadion koji poseduje solarni krov, tako da bi ovo bioprvi stadion u regionu.

ENERGETSKI EFIKASAN HOTELMONA NA ZLATIBORU

STADION AIR U NIU DOBIJA SOLARNI KROV

Verovatno ste, kukozmetike proizvode u poslvreme primetili sve vie natppakovanjima Bez parabena.beni se koriste u kozmetikimvodima kao konzervansi, a

kozmetiki proizvod moe da svie vrsta parabena. Propil pa

butil i izobutil paraben kode kom zdravlju, razne studije suzale da ak dovode do pojavedojke kod ena. Zbog toga, idizbor je korienje kozmetikene sadri ove konzervanse i kprirodna. Na sreu, na naem t

je sve vei izbor takve kozmetike, koja sadri vitamine c, e, a, tako da ne treba da oklevate.

BEZ PARABENA

ti ti
http://www.dcp-hemigal.rs/http://www.dcp-hemigal.rs/http://www.naxi.rs/http://www.naxi.rs/

8/21/2019 E2 Magazin 16

12/33

22


vesti vesti

E2zona

Kurkuma je jedna od najmonijih prirodnih lekova. Sluikao prirodni antibitik, za ienje jetre i krvi, zaceljujerane i obnavlja oteenu kou. Ima blagotvorni efekat odleenja raka pa do Alchajmerove bolesti. U Kini se koristii kao lek protiv depresije. Regulie metabolizam, pomaekod mravljenja. Prirodni je lek protiv bolova. Dodaje sekao zain mnogim jelima, daje im nu utu boju, prijatneje arome.

U Beogradu je sredi-nom decembra otvorenka u kome se slueiskljuivo organski proiz-vodi. Nalazi se u ulici Kral-ja Petra, i u svako doba

dana moete da svratite

da se okrepite zdravimnapicima, i kvalitet-nom hranom. Ponuda je

raznovrsna i bogata, i toje najvanije ovo je ve-liki doprinos u borbi pro-tiv genetski modikovanehrane.

KURKUMA

LORCA ORGANIC CAFE
http://www.naxi.rs/http://www.naxi.rs/http://www.naxi.rs/

8/21/2019 E2 Magazin 16

13/33

24


E2temabroja

Zimske Olimpijske igre su poele pre neko-

liko dana (7. februara) u Soiju, u Rusiji. Ruskipredsednik Vladimir Putin je jo 2007.godineobeao da e u Soiju biti pravog snega.Toje bila veoma smela tvrdnja za grad koji je viepoznat kao primorsko letovalite. Ovih dana je uSoiju toplo, i nije bilo snenih padavina. Situaci-ja je malo drugaija u planinama, gde se odvijajuskijaki dogaaji, ali organizatori insistiraju da seto pre pripremi vetaki sneg.

Nizak nivo snega je postao hronini problem zaskijae i bordere irom sveta, to je navelo mnogeod njih da postanu aktivisti u borbi protiv klimatskih

promena. Mnogo se pria o problemima globalnogzagrevanja, i planinske zajednice brinu kako e seto odraziti na turizam.

U nekim sluajevima, globalno zagrevanje moedovesti do obilnih padavina svih vrsta, ukljuujuii sneg; a svi smo svedoci ta se deavalo prole ne-delje u Srbiji, po Evropi i Istonoj Americi. Ali, na-

jbolji uslovi za zimske sportove zavise od snenog

pokrivaa koji traje cele zime, a ne samo tokomnekoliko snenih meava. Tokom sezone, visoketemperature mogu da otope ak i najvee snenepadavine, a to se prema Porteru Foksu, ve deavau okolini Soija.

Porter Foks je veteran- skija i novinar. Nedavnoje objavio knjigu

u kojoj opisujekako globalno

zagrevanje oz-biljno preti skiindustriji. Zove

se Pria o skijan-ju i budunostisnega. On kaeda e u nared-nih 10-20 go-

dina doi do velikih promena u skijakoj industriji,i kataklizmikih promena u narednih 50-70 godina,irom Evrope, Severne Amerike.

DA LI E USOIJUBITI DOVOLJNO

SNEGA?

Jedan od

velikih vizuel-nih indikatora

je taj da smo

izgubili oko

milion kvadrat-nih milja

p r o l e n o gs n e n o gpokrivaa to-

kom 45 godina. Zime postaju sve toplije, ak i u pla-

ninskim predelima. U Americi je procenjeno da e unarednih 30 godina biti zatvoreno oko 50 skijalita.

to se Soija tie,sauvano je 16 milionametara kubnih snega

od prole godine da sekoristi ove godine, ako

bude neophodno. Imalisu slino iskustvo prole godine, kada su ba ruaru morali da otkau nekoliko dogaaja, nije bilo snega. Zato su buldoerima napravlike gomile snega, prekrili ga izolovanom ceri tako ga odrali spremnim za ovu sezonu, da

da ga postave na padine i staze, a ini se daupravo i morati da urade.

vesti vesti

8/21/2019 E2 Magazin 16

14/33

26


vesti vesti

E2zona

BIORAZGRADIVE BATERIJE OD EERA

Istraivai sa amerikog Univerziteta Virginia Tech, rade na razvijanju baterije koja radi na i koja bi za par godina mogla da zameni standardne baterije.

Baterija od eeraje jeftina, biorazgradi-va i lako se puni, pa bi

u budunosti mogla dase koristiti za napajanjemobilnih telefona, tab-let raunara, video igarai ostalih elektronskih

ureaja. Milioni jednokrat-nih baterija se godinjenau na deponijama iromAmerike, a njihov uti-caj na ivotnu sredinu jeogroman i predstavlja ve-liku opasnost po prirodu izdravlje ljudi. Baterije od

eera e zaustaviti daljirast broja baterija na de-ponijama

Ove baterije kombinuju goriva, u ovom sluaju metlodekstrin se kombinuje sa vazduhom kse proizvela energija, a kao nusproizvod ostaje voda.

Za razliku od standardnih baterija, ove od eera nisu eksplozivne ni zapaljive, i imajugustinu za skladitenje energije. Enzimi i goriva koja se koriste za izradu ovih baterija su tabiorazgradivi i mogu se dopunjavati, slino kao kertridi za tampae.

Nakon mnogo vremena ekanja Google Maps Navigation -odnosno besplatna navigacija unutar Google Maps aplikacijekonano radi i u Srbiji. Google Maps navigacija je dodue jou Beta varijanti, ali svakako radi na najmanje Androidu 1.6 idolazi kao deo Google Maps for Android aplikacije u verziji3.2 ili vioj.

Naravno radi se o besplatnoj navigaciji zasnovanoj na In-

ternet vezi potrebnoj za uitavanje Google mapa. Sa ovombetom omogueno je korienje navigacije u novih 25 dravaa pored u Srbije, sada radi i u Hrvatskoj i Sloveniji.

Glasom moete zadati traenu lokaciju na koju elite davas vodi navigacija, ali kako u mapama nisu mapirani kunibrojevi zadajte naziv ulice i grad. Za sekund dobiete uputst-vo kako da doete do cilja, i sve to navoeno glasom enski glas na srpskom jeziku. Takoe, moetebirati da li je navigacija za automobil ili se kreete peke

Zagrebaki Tehnopolis ili jednostavno noviZagrebaki tehnoloki park nakon est godinarasprave napokon slubeno ima zeleno svetlo.

Novi zagrebaki Tehnoloki park planiran na za-padnom delu Zagrebakog velesajma biti jedan odnajveih, ako ne i najvei u jadranskoj regiji.

Imae 20.000 kvadratnih metara to je dvostru-ko vie i od onog u Iniji.

Na Univerzitetu Teksas u Americi, trenutno se radi na proizvodnji mini vetrogeneratora, koji bimogli da napajaju smart telephone. To su ujedno i najmanji vetrogeneratori na svetu. Ovaj vetro-generator je irok samo 1.88 mm i koristi mikro elektro sistem za proizvodnju elektrine energijeokretanjem.

Izgrauju se od otporne legure nikla koja je izabrana zbog svoje krutosti i izdrljivosti. Svaki vet-rogenerator se izrauje tehnikom koja je slina onoj za pravljenje origamija. Toliko su mali da njih 10moe da stane na zrno pirina, i mogli bi da funkcioniu kao mala elektrana. Sistem minijaturnih vet-

rogeneratora se moe izraditi uzmalna ulaganja, pa bi mogao pobnovljiv izvor energije za napaureaja. Uz vetrogenerator bi sei dodatak za pametni telefon kkai na rukav i korisnik bi ga akttokom hodanja ili duvanjem u n

Takoe, vibracije koje nastaju prianja bile bi dovoljne za pokreove minijaturne vetroelektrane,mogla da puni pametne telefone

visno od elektrodistributivne mre

GOOGLE MAPS NAVIGACIJA KONANO

RADI I U SRBIJI

HRVATI GRADE NAJVEI IT PARK U REGIONU

MINI VETROGENERATORI ZA NAPAJANJE

SMART TELEFONA

vesti vesti

8/21/2019 E2 Magazin 16

15/33

28


vesti vesti

E2zona

PUNJENJE LAPTOPA NA SOLARNU ENERGIJU NAUNICI PRETVARAJU ALGE U SIROVU NAFTU ZA

MANJE OD SAT VREMENA

KUVANJE NA SOLARNU ENERGIJU

TAMPAJ ZELENO

Uskoro punjenje vaeg laptopa moe dabude jednostavno, dok sedite na suncu. Takoje Apple nagraen za patent za novi Mac-Book na solarni pogon. Mali solarni panel jeprivren za zadnji deo laptopa. Ako kom-panija Apple izae na trite sa ovom ino-vacijom, njihovi fanovi bi mogli da koristesvoje raunare na udaljenim lokacijama, bezukljuivanja u mreu.

MacBook korisnici irom sveta su nemoniako su u situaciji bez struje, osim onih kojiive u solarnim kuama. Ovaj patent bimogao da to promeni.

Fotonaponske elije mogu da se koristeza proizvodnju zelene energije za laptop.Rad od samo sat vremena na suncu moe da proizvede dovoljno energije za rad MacBook-a.

Iako je jo uvek ovo samo patent, mogao bi da bude neverovatan korak u odrivosti.

Na odeljenju za

getiku na severozAmerike, naunici ratome da pretvarajuu sirovu naftu, i to u

od 60 minuta. Inenjstvorili hemijski proc

proizvodi sirovu naftusamo nekoliko minutkon to se sipa u ualge. Reakcija nije brza, nego i kontinu

jer proizvodi recikproizvode koji sadrfor i koji moe kasnse koristi za rast jo a

Da li ste nekada razmiljali o kuvanju na solarnu en-

ergiju? Ovaj poret GoSun moe kuvanje da napravijo zanimljivijim iskustvom. Ukusna jela su spremnaza samo 20 minuta, i moete da ih spremate bilo gdena otvorenom, gde ima sunca. Dizajn privlai suncepod bilo kojim uglom, upija njegovu snagu i prenosije na staklenu cev, gde je suneva svetlost jo jaa.Unutranjost GoSun-a se zagreva do 250stepeni, zasamo nekoliko minuta. Zahvaljujui staklenoj cevi,hrana satima moe da ostane topla.

Tim studenata iz Maribora je razvio inovativni 3D

tampa, koji moe da napravi predmete od trave.Pod sloganom tampaj zeleno, predstavljenaje povezanost umetnosti, tehnologije i prirode.tampa tampa sa meavinom vode, zemljita i se-mena trave, i odtampani predmet vremenom klijai postaje zelen.
http://www.skynet.rs/http://www.skynet.rs/

8/21/2019 E2 Magazin 16

16/33

30


E2temabroja

Prema skoranjem istraivanju, prirodna svetlost igra vanu ulogu za nae blagostanje i kvalitet

ivota. Ona poveava nau koncentraciju i kontrolie na unutranji sat. Unapreuje na rad tokom

dana i osigurava da smo umorni uvee i spremni za okrepljujui san.

Unapredite va dom i komfor u stanovanju osvetljujui mrane okove i prostorije. VELUX svetlosni

tunel je dizajniran tako da uvodi prirodnu, dnevnu svetlost u prostorije kao to su kupala, hodnici,

stepenita, garderoberi i ostave.

VELUX svetlosni tunel, koji se sastoji od ravne

staklene krovne instalacije, visoko reektujueg tunela i

rasprivaa svetlos na plafonu, unosi prirodnu, sunevu

svetlost u delove vaeg doma gde nije potreban pogled

napolje i vetaka svetlost je prakno jedini izvor svetlos.

Venlacioni adapter se po izboru moe ugradi u svetlosni

tunel da bi se osigurala prijatna unutranja klima u prostoriji.

Nova generacija svetlosnih tunela moe bi opremljena

elektrinom opremom za osvetljenje koja im omoguava

da funkcioniu kao lampe uvee, tokom noi ili kad god

nedostaje prirodn

svetlos.

Svojom elegan

spoljanjou koja

se sastoji od ravno

vrstog stakla u

kombinaciji sa

poliuretanskim ili

aluminijumskim

okvirom i opivko

koja se odlino uku krov, VELUX sve

tunel se pojavljuje

odovor na zahtev

vlasnika kua i sta

koji su tragali za

nainom da osvet

mrane prostorije

svojim domovima gde prirodna svetlost ne moe dosegnu.

VELUX svetlosni tunel je opcija za prostorije bez prozora koje u porodinim kuama ili

najviem spratu zgrade ispod samog tavana, nisu do sada bile pogodne za preureenje u ivotn

prostor.

VELUX svetlosni tunelse

moe ugradi u svaki prolisani

ravan krovni pokriva nagiba izm

15 i 60 stepeni. Duina savitljivo

tunela je dovoljna za razdaljine d

2 metra od krova do plafona. Za

vee razdaljine ili vie svetla, VEL

preporuuje nesavitljivi tunel ko

moe produava sa vie tunela,

metara.

VELUX svetlosni tu

obino ne zahteva renoviranje il

preureenje i doputa stanarima da uivaju u novom iskustvu prirodne svetlos i svee prijatne

unutranje klime unutar njihovih kupala, hodnika ili drugih tamnih prostorija, odmah nakon

ugradnje svetlosnog tunela.

VELUX svetlosni tunel se jednostavno ugrauje i ima garanciju 5 godina.

Sve VELUX proizvode moete pogleda u VELUX katalog-u na web-site-u: ili na

facebook stranici:

VELUX

svetlosni tunel

Dnevna svetlost

tamo gde stemislili da je

nemogue!

YTONG KUE KLJU U RUKE
http://www.velux.rs/http://facebook.com/VELUX.rshttp://www.velux.rs/

8/21/2019 E2 Magazin 16

17/33

32


E2temabroja

32

Cena po sistemu

klju u ruke za Ytong

porodinu kuu tip 17,

ve od

430 / m2

Cena po sistemu

klju u ruke za Ytong

porodinu kuu tip 24,

ve od

450 / m2

Cena po sistemu

klju u ruke za Ytongporodinu kuutip 9,

ve od

420 /m2Cena po sistemu

klju u ruke zaYtongporodinukuutip 23,

ve od

435 / m2

YTONG KUE KLJU U RUKE

Cena po sistemu klju u ruke za Ytong porodinekue ve od 420 eur po m2bruto povrine.U cenu je uraunat PDV.

Kompanija Xella Srbija, proizvoa Ytong graevinskog materijala, je u svoju ponudu uvrstila novi vidusluge izgradnju kue po sistemu Klju u ruke.Namera kompanije je da izae u susret velikom interesovanju za izgradnju po sistemu Klju u ruke,kao i da to je mogue vie olaka izgradnju porodinog doma.

Gradnja se poverava preporuenim izvoaima radova, koji su izgradili brojne objekte u Ytong sistemugradnje i koji na najbolji nain brinu o kompletnom procesu izgradnje porodine kue.

Ytong je ovom prilikom otiao korak dalje, te svakome ko seodlui za izgradnju Ytong kue po sistemu Klju u ruke,na poklon daje glavni projekat kuekoji sadri arhitektonskograevinski projekat, projekat elekroinstalacija, projekatvodovoda i kanalizacije i elaborat energetske efikasnosti.

Zavrni radovi:

1.Vodoinstalaterski radovi 2.

Elekroinstalaterski radovi 3.Obrada plafona produnim malterom 4.Obrada unutranjih zidova Y tong plasterom 5.Postavljanje pocinkovanih oluka 6.Postavljanje olunih vertikala od pocinkovanog lima 7.Okapnica oko dimnjaka 8.Prozorske okapnice 9.Izrada fasade10.Postavljanje podne keramike11.Postavljanje zidne keramike12.Postavljanje sanitarija13.Postavljane hrastovog parketa na lepak14.Gletovanje i kreenje plafona i zidova15.Postavljanje fasadne stolarije petokomorne PVC16.Postavljanje aluminijumski ulaznih vrata17.Hidroizolacija poda18.Termoizolacija tavanske ploe19.Nabavka i ugradnja sobnih vrata

1.Obeleavanje objekta2.Iskop zemlje za trakaste temelje bez odvoza3.Ubacivanje tampon sloja do 15 cm4.Postavljanje temeljnog uzemljivaa pocinkovanog5.Betoniranje temeljne stope6.alovanje i betoniranje temeljnog zida-sokle visine do 50 cm na najviem delu7.Betoniranje podne ploe debljine 8-10 cm8.Razvod kanalizacije koji se betonira u podnu plou

9.Zidanje spoljanjih, unutranjih zidova i izrada meuspratne konstrukcije po Ytong sistemu gradnje

Spoljanji zidovi od Ytong Termobloka plus 30 cm Unutranji nosivi zidovi Ytong Termoblok 25 cm

Pregradni Ytong zidovi 20 cm Pregradni Ytong zidovi 15 cm Pregradni Ytong zidovi 12 cm Ytong Protiv potresni blokovi za izradu vertikalnih armiranobetonskih serklaa Ytong U elementi za izradu nadvratnih i nadprozornih greda Ytong L elementi za izradu horizontalnih serklaa Ytong Bela tavanica10.Izrada krovne konstrukcije od amove grae11.Letvisanje krovne konstrukcije12.Daanje krovne konstrukcije13.Pokrivanje falcovanim crepom14.Izrada kouljice sa stirodurom 2 cm i mreom15.Zidanje odaka16.Trotoari oko objekta irine 60 cm17.ienje gradilita

Za sve dodatne informacije nazovite na besplatni info telefon 0800 111 112 svakim radni danom od 8

www.ytong.rs

NAPOMENA: Cene se odnose na izgradnju objekta

na ravnom terenu i pored pristupne

saobraajnice.

Cena moe da varira zavisno od nivo

izmena u glavnom projektu u odnosu na idejno reenje i od nivoa izmena

primenjenih materijala za zavrnu

obradu objekta.

SPISAK RADOVA UKLJUENIH UCENU PO SISTEMU KLJU U RUKE:

Grubi graevinski radovi:
http://www.ytong.rs/http://www.ytong.rs/http://www.ytong.rs/

8/21/2019 E2 Magazin 16

18/33

34


E2temabroja

Da pokupite neki virus i prehladite se, potreban je samo je-dan dodir. Kad je u pitanju tehnologija, ponekad je potrebnomalo uveravanja.

Sociolozi prouavaju drutvene mree nekih 50 godina, pokuavajuida shvate kako se skupine ljudi povezuju jedne sa drugima i kako noveideje i alati putuju izmeu njih. Danas, fiziari i matematiari koristeu svojim istraivanjima kompjuterski bazirane matematike modele.

Oni putem ovih modela pokuavaju da prikau kako se energetskiefikasna tehnologija iri kroz zajednicu, u nadi da e gradski kreatoripolitike moda jednog dana biti u mogunosti da iskoriste ovu sofistici-ranu matematiku kako bi privoleli vas (i vae, i prijatelje vaih pri-jatelja) da instalirate solarne panele na krovu ili izolujete potkrovlja.

Gradovi su odgovorni za 70% svih emisija ugljen-dioksida. U mnogim urbanim podrujima, oko 30posto ovih emisija dolazi iz stambenog sektora.

Ako matematiki modeli mogu pomoi gradovima da razume-ju kako ljude navii na energetsku tehnologiju pritom ne mis-limo ba na prihvatanje koncepta poara kao u sluaju iPad-a - to e biti pobeda i za ivotnu sredinu i za nauku!

U ovom trenutku, naunici su u fazi dokazivanja koncepta sa tim modelima, pokuavajupokau da mogu pruiti korisne alate za donoenje odluka u realnom svetu a koji se temelje dna nae razumevanje o tome kako se druge ideje, poput zdravstvenih inovacija, ire socijalnimtaktom.

Neke od tih ideja dolaze od zdravlja, gde je za bolest, potreban samo jedan kontakt. Sa tehnjom, ponekad je potrebno malo uveravanja nekoliko vaih prijatelja koji mogu imati odre

tehnologijnego to buvereni da

korisno za

U modelu koji su izradili istraivai, svaki pojedinac je predstavljen kao vora u mrei, su motivisani da usvoje nove tehnologije na osnovu sledeih faktora:

- linih aniteta (da li e mi izolacija utedeti novac i/ili ojaati moje ekoloke stavove- drutvenih normi (da li puno mojih prijatelja koristiti ovu tehnologiju, takoe? Na p

ako komija ve ima solarni kolektor javlja se potreba da se ide u korak sa tim.)

Obilje tehnologija za zatitu ivotne sredine nije vidljivo drugima (pametni telefoni su vidn

prisutni, ali ekasni bojleri nisu). I ljudi verovatno nee priati toliko o njihovom iskorienju en(ili nedostatku istog), na primer na Twitteru, na isti nain na koji su mogli da dele informacije drutvenih medija o prenosnim raunarima ili mobilnim telefonima.

Ljudi se ne kae na net i priaju o izolaciji njihovog pkrovlja - to jednostavno ne zvui super.

TA KAE MATEMATIKA OIRENJU TEHNOLOGIJE USVAKODNEVNOM IVOTU

8/21/2019 E2 Magazin 16

19/33

36


E2temabroja

To znai da irenje ove vrste tehnologije moe biti zavisno od interakcije lice-u-lice, a tu imapuno manje vorova nego u online interakciji.

Za vidljivije tehnologije kao to su npr. tehnologije solarnih panela, online drutvene mree etakoe biti manje uticajne nego ljudi koje poznajete (i ije kue vidite). Istraivanja objavljenaprole godine idu u prilog ovoj ideji:

Ispada da e vea upotreba solarnih panela u vaem nas-elju verovatno dovesti do toga da i druge komije ponu da ihugrauju.

Poenta cele ovematematike vebe nijepredvideti ono to bi sva-ki pojedinac domainstvamogao da odlui i uiniti sanovom tehnologijom, nego da

se simulira ponaanje kom-pleksne mree ljudi.

Sa vie realistinih po-dataka o tome kako ljudi

razgovaraju o korienjuenergije (i nije udno totrenutno nema puno toganapolju) ovi modeli mogupostati jo precizniji.

Uz njihovu pomo, gradski zvaninici bi mogli da testirpolitike odluke i intervencije po principu: preporuka prijatepopust kod nabavke - posebna marketinka kampanja - za strgije koje bi najdelotvornije ohrabrile irenje tehnologije.

Lokalne vlasti obino ne koriste matematiko-kompjutersko modeliranje u donoenju odlukabi moda bio pionirski poduhvat i dobra prilika za interakciju sa njima.

Ne moe a da vam sesvidi prizvuk ovog neobipartnerstva: matematiar

ziari koji rade sa optinarkako bi iskoristili nauku za ire

tehnologije.

O O

8/21/2019 E2 Magazin 16

20/33

38


E2temabroja

Oktavijan Ungureanu je arhitekta koji radi na renoviranju eksterijera;

u ovom broju emo vam predstaviti zanimljiv koncept kue u Rumuniji, na

ijoj adaptaciji je trenutno angaovan. Kua je veoma stara, a vlasnik iste

je zamolio arhitektu da je napravi savremenom i minimalistikom.

Na osnovu 3D skice, ova kua je svakako ele-gantna u spoju crvene i bele boje. Pravougaonog

je oblika u osnovi. Izduena je da bi unutra mo-

gle da stanu dnevna soba, trpezarija, kuhinja,spavaa soba i kupatilo. Namerno je dizajniranada pod bude u dva nivoa.

Koncept prizemlja kao i sprata se zasniva naotvorenom prostoru, bez pregradnih zidova i vra-ta. Prozori bez rama su postavljeni na prednji deo

prizemlja, jer tu ima najvie dnsvetla. Jedna vertikalna dekor

reetka je postavljena sa strane ini se da je reetka neophodnase dobilo malo senke unutra. Na sba na samom vrhu reetke se mali kosi crveni krov, koji je praprotnost ravnom krovu.

Prednja strana sprata je v

moderna, sa jo jednom vertikcrnom reetkom. Njena namenapokrije deo trema na spratu. Takada pada kia, ne moe da upa

taj deo, upravo zbog reetke. Dva velika solarna panela su postavljena na vrhu kosog crvenog ktako da ova kua osim to je moderna, je i energetski ekasna. Iako nema fotograja enterijerse da je u prednjem delu kue dnevna soba.

Kua je za sada dobila velike ocene i pohvale, i smatra se da je arhit

imao odlinu ideju o konceptu modernog minimalizma sa notama ekolo

MODERNORENOVIRANJEEKSTERIJERA

8/21/2019 E2 Magazin 16

21/33

40


E2temabrojaZELENA KUAMESECA

Kua deluje veoma luksuzno, a trokovi ivotaove porodice su smanjeni u odnosu na prethodnidom. Ispred se nalazi prelepa bata, gde po-rodica uiva kada je lepo vreme. Bitno za ovukuu je kombinacija ekasnosti, estetike i udob-

nosti. Korienje nevidljivih metalnih predmetaomoguuje strukturu i snagu eksterijera kue, aprekrivanje metalne konstrukcije prelepim drve-tom narandasto-smee boje ini da ona budesavremeno remek-delo. Mnotvo prozora prua to

U ovom broju vam prikazuje-mo energetski ekasnu kuu koja

je napravljena u Rusiji. Dizajn jezasnovan na principu postizanja

ravnotee izmeu utede ener-

gije, zdrave unutranje klime ibrige za ivotnu sredinu, i dajerezultate kao to su upeatljivaspoljanjost, udoban enterijer i

luksuzan ivot.

8/21/2019 E2 Magazin 16

22/33

42


E2temabroja

vie dnevnog svetla, i samim tim pobeuje potrebuza preteranim korienjem unutranje rasvete, iprua dodatnu ekasnost.

Veoma prostran enterijer se takoe uk-lapa savreno u savremeni koncept ovogporodinog doma, i deca imaju vie negodovoljno prostora za igru. Dominira bela

boja koja prua mir i prijatan, oputajui oseaj,dok se drveni pod odlino uklapa sa enterijerom.Ima mnogo prostora za odlaganje stvari, pogo-tovo u dnevnom boravku sa mnotvom polica.Najlepi deo enterijera je verovatno modernavisea stolica, u kojoj uivaju kako lanoviporodice, tako i gosti. Veina nametaja jenapravljena od recikliranih materijala.

Ovaj udoban i atraktivan dom po-kazuje da ako elite da gradite po prin-cipima energetske ekasnosti, nikakone treba praviti kompromise, ve moeda se napravi prelepa kua, koja delujeraskono i luksuzno, a sa druge strane,koja tedi energiju, i vodi se rauna otome da se potuje ivotna sredina.

8/21/2019 E2 Magazin 16

23/33

44


E2temabroja

Rad jedne energetske agencije u rural-nom delu Italije dovela je do investicijaod preko 90 miliona evra u energetsku e-

kasnost u tom podruju. Kroz serije ener-getske ekasnosti, upravljanja energijomi nadogradnjom transporta, pokrajina Ki-eti sada ima za cilj da ostvari smanjenjeod 25% emisije CO2 do 2020

Smetena u regiji Abruzzo, na istonoj obali

Italije, pokrajina Kieti sa svoje 104 optine je ve

poznata kao ekoloka. 2005.godine je proizvedeno

1.248.205 tona ugljen-dioksida. Promovisanjem

energetske ekasnosti, zelenog transporta, edu-

kacijom stanovnita, pokrajina ima za cilj da do

2020.godine ta brojka iznosi oko 84.357 tona.

Preko 90 miliona evra e biti investirano u

projekte energetske ekasnosti, u fotonaponske

panele, grejanje, hlaenje, poboljanu izolaciju,

toplotne premaze, zamenu javne rasvete tako to

e biti zamenjene kontrolne ploe, i moi e da se

menja intenzitet uline rasvete. Oekuje se da e

utede na osnovu tih ulaganja biti oko 50%. Projekat

Kieti na putu do 2020.godine je ujedno i najveainvesticija u energetsku ekasnost i obnovljive iz-

vore energije u tom regionu. Kao deo projekta, 104

optine su implementirale odrive energetske ak-

cione planove. Akcioni planovi uspostavljaju mere

energetske ekasnosti koje e biti realizovane u

javnim zgradama, privatnim stanovima, javnim i

privatnim transportnim sistemima, upravljanju en-

ergijom i otpadom.

Gradonaelnik Kietija je rekao da im je glav-

ni cilj kampanja o podizanju svesti kod lokalnog

stanovnitva o korienju energije, i koliko je e-

kasnost neophodna u ovom projektu. Do sada je

kroz 120 prezentacija u projekat ukljueno oko

5000 ljudi. To znai da je stanovnitvo svesno kakvu

bi dobrobit moglo da ima iz ovog projekta.

Planiraju takoe

da utiu na

stanovnitvo da

to manje koriste

automobile; ako

su ve neophodni,

onda bolje da ko-

riste javni prevoz.

Idealno bi bilo da im

bicikli najee slue kao pre- vsredstvo. Manje zagaenja, manje potronje n

vie utede, i zdraviji ivot.

On se nada da e velike utede doi pr

poboljanja energetske ekasnosti u javnim

dama. Predvieno je da e biti otvoreno prek

radnih mesta u oblasti zelene energije i odra

objekata. To je razvoj nove ekonomije zasnova

borbi protiv zagaenja okoline i otpada. Energ

ekasnost i proizvodnja energije iz obnovljivi

ra su nov nain kako se postie stabilnost, stv

nove prilike, pokreu se nove preduzetnike

jative i otvaraju se nova radna mesta.

ENERGETSKI EFIKASNEPOKRAJINE KIETI (ITALIJA)

ZELENIH
http://tinisco.com/

8/21/2019 E2 Magazin 16

24/33

46


E2temabroja

Ako pogledamo razvoj i promene koje su se desile samo u poslednjoj deceniji, primetiemo da:

1.Nafta i gas postaju sve skuplji za upotrebu.

2.Emisija gasova sa efektom staklene bate postaje sve skuplja.

3.Promovie se poboljanje vodne ekasnosti.

4. Promovie se poboljanje energetske ekasnosti.

5.Promovie proizvodnja energije iz obnovljivih izvora.

6.Postoji jaanje znaaja primene standarda i sertikacije.

7. Postoji jaanje znaaja procesa odrivosti.

8. Sve je vei znaaj ekonomije reciklae i ponovne upotrebe.

Kao to se vidi iz priloenog, najvee tranzioekuju u domenu upravljanja energijom i po

jih decenija se tu desio i najbri tehnoloki pr

Ovi trendovi se takoe mogu primetiti i u proc

standardizacije i razvoja menadmentskih sis

Meunarodna organizacija za standardizaciju

national Organization for Standardization ISO)

8

ZELENIHTRENDOVAKOJI

OSVAJAJUSVET

kon uspeha menadmentskih sistema ISO 9001 i ISO 14 001, u toku je, procese i akviziciju podataka;
http://tinisco.com/http://tinisco.com/http://tinisco.com/http://tinisco.com/http://tinisco.com/http://tinisco.com/http://tinisco.com/http://tinisco.com/http://tinisco.com/http://tinisco.com/http://tinisco.com/http://tinisco.com/http://tinisco.com/http://tinisco.com/http://tinisco.com/

8/21/2019 E2 Magazin 16

25/33

48


E2temabroja

kon uspeha menadmentskih sistema ISO 9001 i ISO 14 001, u toku

prole godine promovisala novi paket standarda upravo u domenu

upravljanja energijom u organizacijama i industriji - ISO 50001.

Jaanje znaaja standardizacije i pravilnog uprav-ljanja energijom gledano kroz prizmu ISO 50 001

Ovaj standard, pored toga to je kompatibilan i integrabilan

sa ISO 9001 i ISO 14 001, sadri nekoliko bitnih odlika koje takoe

oslikavaju trendove i potrebe industrije po pitanju energetske e-

kasnosti.

Jedan od osnovnih ciljeva ovog menadmenstkog sistema jeste

da zahteva kontinuirani proaktivni pristup rukovodstva u upravl-

janju energijom u orga-

nizaciji, umesto fokusir-

anja na puko obaranje

trokova energije to zahteva potpuno drugaiji nain razmiljanja

od konvencionalnog. Za jednu organizaciju da bi dobila sertikaciju

potrebno je da ispotuje nekoliko bitnih koraka:

osigura posveenost i podrku najvieg rukovodstva;

skuplja, prati i analizira podatke energetske potronje; identikuje kljune take energetske upotrebe;

Identikuje potroake prioritete;

Identikuje anse za utedu energije.

ISO 50 001 daje sistemski pristup uspostavljanju ciljeva energetske ekasnosti i predstavlja pravi vodi za

njihovu realizaciju. Time se daje prepoznatljiv okvir sa nizom uputstava za procenu, merenje, dokumentovanje

i izvetavanje o energetskim unapreenjima i njihovom uticaju na emisiju gasova sa efektom staklene bate.

Dodatne benete koje organizacije mogu oekivati od ovog standarda ukljuuju:

redukovanje operativnih trokova koji e voditi do poveane protabilnosti; redukovanje emisije gasova sa efektom staklene bate;

poveanu ekasnost energetskih izvora;

osigurano usaglaavanje sa pravnim i internim propisima;

uoavanje i mapiranje delova tehnolokog sistema sa poveanom energets-

kom potronjom, kao i promene koje se mogu javiti u potronji;

bolje razumevanje upotrebe i potronje energije kroz denisane metodologi-

je, procese i akviziciju podataka;

uspostavljanje okvira za promovisanje energetske ekasnosti

kroz lance nabavke;

transparentnost i bolju komunikaciju i izvetavanje u vezi sa en-

ergetskom potronjom.

Zbog svoje iroke primenljivosti, oekuje se da e standard uticati na

vie od 2/3 ukupne svetske potrebe za energijom. Usled svoje strukture i

naina primene, standard e imati vanu ulogu ne samo u industriji ve i u

ostalim privrednim sektorima gde se javlja potreba za ekasnim upravljan-

jem energijom.

Domen energije se moe posmatrati kao jedan od kljunih igraa u razvoju

i popularizaciji zelenog preduzetnitva u godinama

koje dolaze. Potrebe trita diktiraju i prol profesionalaca za kojima e

potranja. Oblast energetske ekasnosti je sigurno jedna od njih.

Autor: dr Maja S. Todorovi

www.ekoposlovanje.rs

2. Odluite koji tip skeletne konstrukcije ete koristiti. Najbolji izbor na ekol

KAKO NAPRAVITI
http://www.ekoposlovanje.rs/http://www.ekoposlovanje.rs/

8/21/2019 E2 Magazin 16

26/33

50


E2temabroja

Gradnja kue od slame je jeftin i ekoloki nain da se napravi dom. Slama jebiorazgradiva, tako da ne zavrava na otpadu, niti mora da se reciklira. Mi emo vam

predstaviti materijale i metode kako da napravite ovakvu kuu koja moe da trajestotinama godina, koja je eco-friendly i veoma jednostavna za odravanje.

1. Napravite plan. Koliko velika da bude kua? Koliko da ima prostorija? Gdeelite da postavite vrata i prozore?

Grubo skicirajte ra-

spored prostorija, i zbog

betonskih ploa odredite

gde e biti tu kabina,

kada, w-c odvod (drveni

podovi omoguuju lake

promene takvih lokacija.)Svaki deo spoljnjeg

zida treba da bude uvean

za duinu standardne bale

sena koju planirate da ko-

ristite. To e vam omoguiti

da se smanji broj bala koje se seku, a takoe e smanjiti i otpad.

2. Odluite koji tip skeletne konstrukcije ete koristiti. Najbolji izbor na ekolplanu je drvo, ali to mogu

da budu i beton i metal.

Veoma je vano dobro

raspodeliti optereenje

krova na nosee zidove,

kako bi se izbeglo da je-

dan deo zida bude vie

optereen nego drugi. U

zavisnosti od tipa izabra-

nog krova, mogue je da

njegova teina ne bude rasporeena podjednako. U ovom sluaju, mogue je da svi zidovi nisu opte

na isti nain, odnosno da jednovodni ili dvovodni krov nose samo dva zida. Zbog toga je bitno da ovi

nemaju jako velike otvore.

3. Pripremite osnovu teja da bude ispod linije mrahladnim vremenskim uslova pod da bude na nivou tla

za vodu, elektrine instalacije, cprirodni gas se stavljaju iznad ploe,

drvenih podova, u zidove ili iznad pl

4. Napravite ram od drveta ili

metala. Ram treba da bude dovoljno jak daizdri sva optereenja; bitno je spreiti bona

kretanja u okviru rama.

KAKO NAPRAVITIKUUOD

SLAME

5. Neophodno je da slama bude suva.Prvo najbolje da vidite kroz raune za grejanje. Uverite se da ste prekrili svaki deo slame, u suprotnom

8/21/2019 E2 Magazin 16

27/33

52


E2temabroja

p jje postavite na krov, pa onda nastavite dalje na zidove,

jer ne elite da bale sena budu natopljene kiom, snegom

i ledom.

6. Napravite zidove od slame, korienjemsamo slame, nikako sena. Slama se dobija odponjevenih stabljika itarica (nikako ne treba da se koriste

bale trave). Ona treba da ostane suva, da ima manje od 20% sadraja vlage, i da je vrsto vezana da sprei

prodor vlanog vazduha da ue u nju pre malterisanja. To je vano i zbog spreavanja truljenja bala slame

nakon izgradnje. Da biste sagradili zid, treba da naotrite debele stabljike vrbe i da ih postavite vertikalno

u drvo ili betonsku podlogu (moraete da izbuite rupu, ili da probijete dok je beton jo vlaan). Bale sena

su onda dodatno ojaane vrbom u obliku slova U, koja mora da se savije dok su joj stabljike jo uvek zelene

(ili koristite neke druge savitljive tapove). Kako da napravite U oblik: Uzmite jedan metar vrbe, i oznaite

na 33 cm sa jednog i drugog kraja, zatim uzmite veliki eki i udarajte po njoj sve dok se vlakna drve-

ta ne rascepaju i

omekaju. Oni tada

mogu da se saviju.

Napravite slovo U,

i krenite na pos-ao. Svaki sloj bala

slame je sloen, i

kaite ih sve dok ne

postignete eljenu

visinu; tokom ovog

procesa tapovi

vrbe treba da idu na

dole naizmenino

kroz bale slame

da bi se postigla

celina. Kada sepostigne eljena visina, postavi se neka vrsta kaia oko celog zida ( od vrha do dna) da bi se dodalo jo

stabilnosti i vrstine.

7. Malteriite zidove.Postoje mnoge vrste maltera koje mogu da se koriste. Odaberite najbolji,kombinujui dostupnost, cenu i ekasnost. Nanesite ga tradicionalnim alatima za malterisanje, dok ne

postane glatko, ili ak rukama, ako elite rustino. Zidovi od slame su odlini izolatori; i to ete moi

lako moglo da doe do poara, vlage, i razni glodari bi mogli da se uvuku unutra.

8. Postavite vrata i prozore.Unapred treba da ostavite rupe za njih, vrata treba da budtikalna i ojaana, da se ne bi sluajno deformisale pod pritiskom. Isto vai i za prozore.

9. Nanesite farbe koje diu.Potraite mineralne boje koje nemaju vetaku smolu, n

rastvarae i biocide, i koji su UV otporni, kao i na vremenske nepogode. Pre nego to krenete sa ruverite se da su zidovi ravni, isti, suvi i bez ulja.

Unutranjost

treba farbati

takoe sa tom is-

tom bojom, tako

da ne doe dovlage.

vodu i 40% elektrine energije od iarki

ODRIVI

8/21/2019 E2 Magazin 16

28/33

54


E2temabroja

Grad Veke u junoj delu vedske je jedan

od najodrivijih gradova na svetu zahvaljujui

sprovedenim merama za korienje obnov-

ljivih izvora energije, energetskoj efikasnosti i

istom prevozu.

Lokalni politiari su jo ezdesetih godinaprolog veka shvatili da, ukoliko ele da osigu-raju odrivu budunost, moraju da implementi-raju razne projekte zatite ivotne sredine. Satim ciljem, grad Veke je sedamdesetih godinesproveo projekat daljinskog grejanja kojim sesvim stanovnicima osigurala toplotna energija itopla voda iz jednog centralnog sistema.

1990. godine, mnogo pre nego to je global-no zagrevanje postala opte prihvaena tema,gradsko vee je najavilo planove za potpunoodustajanje od fosilnih goriva do 2030. godine,

kao i smanjenje emisije ugljen dioksida za 50%u narednih 20 godina. Niz inicijativa je ohrabriolokalne poljoprivrednike na proizvodnju organ-ske hrane, a graane da smanje upotrebu papirai koriste bicikl kao prevozno sredstvo.

Iako se u to vreme niz slinih akcija sprovo-dio irom vedske, energetske rme u vlasnitvugrada Veke su otile korak dalje i prele sanafte na biomasu, ime su ostaci iz umske in-dustrije postali izvor energije. Danas, oko 90%stanovnika ovog grada dobija grejanje, toplu

hovine i drvnog otpad.

Jedini preostali izazov je smanjiti nost stanovnika o automobilima, jer ak 660.000 stanovnika koristi automobile kamarna prevozna sredstva. To je navika zase dokazalo da ju je teko izmeniti, pa jepostii cilj da Veke bude grad bez fosilnihva. Zavisimo od nacionalnih promena i aubilskih i naftnih kompanija kako bi stanovn

omoguili adekvatne alternative. Ne monaterati graane da odustanu od vonje automobila bez pruanja alternativnog reenjaHenrik Johanson, koordinator za zatitu ivotne sredine.

Ipak, Johanson je veomaoptimistian i navodi niz impre-sivnih dostignua koje su postigli.Puno smo uradili kako bi graduinili atraktivnijim za vonjubicikla i korienje gradskih auto-busa. Na benzinskim stanicama uponudi ima sve vie biogoriva, pasvako moe da pone smanjenjeemisije ugljen dioksida. Nadamo

se da emo do 2020. godine postiibar 80% od planiranog, kae on.

ODRIVIGRADOVI II(VEKE-VEDSKA)

mnogo uteda. Korienje mogunosti elektron-kih d l ij ( b it ili USB k ji

biti sirovina za neko drugo preduzee? Taj d li t t d j ti lj

8/21/2019 E2 Magazin 16

29/33

56


E2temabroja

Kada razmiljamo o utedi novca u po-

slovanju, najee se misli na smanjenje

trokova kroz redukcije broja zaposlenih. Ipak,

u velikom broju malih preduzea koji esto

imaju svega nekoliko zaposlenih, ovakav tip

redukovanja budeta nije mogua opcija.

Naalost, veliki broj ansi koje malapreduzea previde jesu naini da se utedi no-vac eliminacijom otpada a ne redukcijom bro-ja zaposlenih i sniavanjem kvaliteta usluga iproizvoda.

Otpad kota preduzee na veliki brojanaina: svaki viak materijala koji ostaje poslenekog tipa proizvodnje ili realizacije usluge jeste u stvari otpad. Bolja procena I planiranjeprocesa proizvodnje/pruanja usluge redu-

kuje koliinu novca koja se inicijalno ulae upotrebne sirovine. Drugi problem koji nastajejeste ukoliko se radi o opasnom/toksinom ot-padu, dodatni trokovi se generiu kroz potrebeda se takav otpad pravilno skladiti i otpremi.Upravo nain da mali biznisi ojaaju svoj budetI redukuju svoj uticaj na ivotnu sredinu jeste

kroz bolje upravljanje otpadom. To se postieusvajanjem nekoliko vrlo jednostavnih principa ali koji se moraju dosledno potovati:

1. Ne kreiraj otpad uopte ukoliko jemogue. Kao to stara poslovica kae :Bolje

spreiti nego leiti , tako je i spreavanje ge-

nerisanja otpada najbolji nain da se izbegneproblem. Naravno, to zahteva od preduzeada bude proaktivno i invetivno u svom pristupuposlovanja, redenie svoju politiku upotreberesursa i nabavke. Kako se to moe postii?Recimo za jedno preduzee koje prua uslugeedukacije korienje opcija uenja na daljinu(kao to je webex recimo) tedi se i na ener-giji, gorivu i papiru! Odravanje telekonferenci-jskih sastanaka takoe moe doneti preduzeu

skih modela promocije (website ili na USB kojidaju mogunost reupotrebe korisnicima), stvaranove prostore za redukciju otpada koja nastajeod tampanih oblika promo materijalaideja dase redukuju koliina otpada u preduzeu je go-tovo beskrajna!

2. Reciklirajte ili reupotrebljavajte otpad-ni pamerijal. I ovde postoji veliki broj nainakako se otpad moe

pretvoriti u neto ko-risno u zavisnosti odkreativnosti. Poev odplastinih aa i print-er kertrida do kover-ti, ambalae, kesa

3. Odlaite otpad po propisima. Uvek jeizazov postii zero waste nivo, ali svaki otpadkoji se generie potrebno je skladititi i ot-premiti na odgovoran nain. Pored toga, modaono to se generie u vaem preduzeu moe

jedan mali restoran otpadna jestiva ulja biti dobra sirovina za proizvodnju biodStvaranje partnerstva i umreavanje na onain ne samo da eliminie stvaranje ove omoguava i ekonomsku dobit.

Autor: dr Maja S. Todoroviwww.ekoposlovanje.rs

OSNOVNAPRAVILAZAEFIKASNO

UPRAVLJANJEOTPADOMU PREDUZEU

BICIKLI
http://www.ekoposlovanje.rs/http://www.ekoposlovanje.rs/

8/21/2019 E2 Magazin 16

30/33

58


E2temabroja

U Evropi su bicikli zvanino popularniji odautomobila. Mercedes-Benz je moda izaaona trite sa jeftinijim modelom automobila,ali mnogi ljudi u Evropi e radije izabrati bicikl,kao osnovno prevozno sredstvo. Poetkom ovegodine, objavljena je analiza prodaje vozila u 27drava lanica Evropske Unije, i kao rezultat sevidi da su bicikli prodavani mnogo vie od au-tomobila u svakoj od tih drava, osim u Belgiji iLuksemburgu.

Jedan od razloga slabije prodaje automobilamoe svakako da bude i globalna recesija, jer su na-jekstremnije razlike viene u zemljama sa najniimbdp-om, za razliku od naprednijih drava. U Litvani-ji se proda skoro 10 puta vie bicikala, nego automo-bila. U Grkoj prodaja bicikala u odnosu na automo-bile je u korist bicikala 5:1. Isto vai za Rumuniju iSloveniju, dok se u Maarskoj na etiri bicikla prodajedan automobil.

Ipak, slian obrazac vai i za paniju, Francusku,Nemaku, Britaniju i Italiju, gde je u 2013.godinimnogo vie prodatih bicikala. Ovo je prvi put odDrugog svetskog rata da je u Italiji prodato vie bici-kala nego automobila.

Trebalo bi da

se potrudimo dai u Srbiji postanetrend da se tovie voze i kupujubicikli. Osim tosu mnogo jeftini-ji, lake moeteda se probijatekroz saobraajneguve, uvateivotnu sredinu,uz sve to, dobi-jate i besplatantrening u isto

BICIKLIPOPULARNIJI ODAUTOMOBILA

vreme. Postoji i opcija kupovine elektrinog bicikla,za one koji ne ele preveliki napor, pogotovo kadaodlaze na posao. Brzi su, i laki za odravanje. Akoplanirate svuda da vozite bicikl, dobro se prilago-

dite klimi oblasti u kojoj ivite. ak i vonjmoe da bude zabavna, ako imate odgovazimsku opremu.

Bicikli su ekasna alternativa za drugi Moda ipak niste u poziciji da vam bicikl budmarno prevozno sredstvo. Ali, sloiete se ddananje vreme teko odravati dva automob

zato, ako razmiljate o kupovini drugog autom

moda ne bi bilo loe da taj novac usmerite povinu bicikla.

Istraivanja pokazuju da su ljudi kojibicikl zdraviji, produktivniji, za krae vobave neki posao. Bicikli su danas pameco-friendly biznis.
http://www.gw-world.com/

8/21/2019 E2 Magazin 16

31/33

60


E2temabroja

Koncept zelene gradnje se zasniva napraenju odreenih koraka uz iju pomodolazite do utede energije, uvatezdravlje, kao i ivotnu sredinu.

Zgrade troe 40% ukupne svetske energije. Da-

kle, pretvaranje zgrade u zelenu, je u stvari usluga

zajednici i ljudima koji ive u njoj.

Moete da ponete sa malim naporima da va

stan pretvorite u zeleni. Rezultat e biti vae bolje

zdravlje i nii rauni.

Mi vam predlaemo kako da u 5 koraka doprine-

sete i zdravlju i utedama.

1. Iskljuite sve elektrine aparate, ako ih ne ko-

ristite, ukljuujui i televizor i kompjuter, jer oni ak

i u reimu mirovanjatroe energiju.

KORAKA DOZELENOGSTANA

2. Ponite sa korienjem

tedljivih sijalica. One troe manje

energije i ne pretvaraju svetlost u

toplotu.

3. Posadite biljke u stanu, kao to su: bosiljak,

vlaac i origano. To e

smanjiti emisije gaso-

va unutar stana.

4. Uvek kupujte

energetski e-

kasne ureaje, koji

poseduju etiketu

Energy Star.

5. Koristite platnene salvete i stolnjake, smanjite

korienje papira, kupujte ae za vodu koje su za

viekratnu upotrebu. Pravite manje otpada i koristite

reciklirane proizvode.

Zeleni ardaci
http://www.gw-world.com/http://www.gw-world.com/http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/

8/21/2019 E2 Magazin 16

32/33

62


E2temabroja

Zeleni ardaci

Apartmanski kompleks sa etiri zvezdice (najvie u kategoriji etno apartmana) Zeleni ardaci,smeten na oko 1000 m nadmorske visine na proplanku okruenom stoletnim stablima etinaraTare, jedne on najlepih planina Srbije, ima sve to je potrebno za potpuni odmor. Sa mogunousmetaja oko 20 osoba i ureenim Klubom, Zeleni ardaci pruaju i sve uslove za organizaciju man-

jih skupova, seminara i kreativnih radionica.

Kompleks Zeleni ardaci sadri vie objekata razmetenih u ivopisnom zelenilu Konake, Izvor,ubor i Slavuj, letnjikovac i klupe za odmor, otvoreno ognjite, rotilj, pekaru, prostor za igru dece ismetaj kunih ljubimaca. Sagraeni su od drveta i kamena, uz korienje prirodnih ekolokih materijala,funkcionalno su organizovani i pruaju vrhunske uslove za odmor i ugodan boravak na planini. Apartmaniimaju vie varijanti grejanja (kaminsko, radijatorsko, klima ureajima, podno); veina ima kamine, a nekii kaljeve pei. Sklad pet prirodnih elemenata, sklad boja, dobra rasveta, ugodnosti dananjice (satelitskaTV, kuni bioskop, beini internet, moderno opremljena kuhinja), umetniki i etnografski detalji, panjadomaina, prirodna lepota okruenja, oputaju i pune baterije prirodnom energijom.

U bliskom okruzenju ardaka su izletnika mesta; u okruenju su Mokra gora, arganska osmica, Drven-grad, jezera Zaovine i Peruac, etno naselje Sirogojno, Manastir Raa, Mitrovac, lovaki centar i vidikovci.Peake staze kroz stare etinarske ume, trim i biciklisticke staze, stanita endemskih biljnih i ivotinjskihvrsta pruaju uslove za zdravo oputanje, kao i ribolov na oblinjoj Drini.

www.zelenicardaci.net
http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/http://zelenicardaci.net/http://sportklub.info/http://www.sportklub.info/

8/21/2019 E2 Magazin 16

33/33

64


E2temabroja

sledei broj izlaz

1. aprila
http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://www.sportklub.info/

Documents

E2 Magazin 16