BiltenGODINA HVV �� BROJ 345 �� ^ETVRTAK 11. JUN 2020. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

“RIMASTER” PRED PRESEQEWEM,ZAPO[QAVA NOVE RADNIKE

ZAVR[EN OBJEKAT U INDUSTRIJSKOJ ZONI ZA [VEDSKOG INVESTITORA

��U novoj hali odmah }e raditi 200 zaposlenih, do kraja godine bi}e ih 400, u narednom periodu 1.000 ��Proizvodni objekat je trenutno u proceduridobijawa upotrebne dozvole, a ovih dana ure|iva}e se fabri~ki krug

OBELE@EN PRAZNIK SVETE TROJICE,PREDSEDNIK OP[TINE KOLA^AR

PAUNOVI] ^ESTITAOGRA\ANIMA SLAVU

PORED GLAVNOG DOVODA VODE, JO[ JEDAN NOVI CEVOVOD

��Strana 20.

��Strane 4, 5, 6. i 7.

��Strana 4.

LOKALNI IZBORI UPARA]INU 21. JUNA

PROGLA[ENO DEVET LISTA��Strana 3.

��Strana 3.

GRADILI[TA [IROMNA[E OP[TINE

ZAHUKTALASE IZGRADWAINFRASTRUKTURE

VODOSNABDEVAWEZA NAREDNE DECENIJE

~etvrtak 11. jun 2020.2 Skup{tina op{tineBilten

Posle vi{e zasedawalokalnog parlamenta gla-sawem “na daqinu” zbogpo{tovawa antiepidemi-jskih mera, posledwa sednicaodr`ana je “u`ivo” 5. juna.Odbornici su zasedali upozori{tu prvi put nakonvelike poplave 15. maja2014. godine (ako izuzmemojednu sve~anu sednicu). Biloje to jubilarno stotozasedawe, posledwe u ovomsazivu i ujedno, to je najve}ibroj sednica dosad odr`anihu jednom mandatu, podsetioje na kraju predsednik SODragan Miti}, koji se jo{zahvalio odbornicima nana saradwi u protekle~etiri godine, koja je bila“koliko-toliko korektna,sem nekoliko mawih ispa-da”. Kao i na svim dosada{wimsednicama ovog saziva,odborni~ka ve}ina usvoji-la je sve ta~ke dopuwenogdnevnog reda, kojih je biloukupno osam. Nakon {to

je zbog podnete neopoziveostavke konstatovanprestanak funkcijeTomislavu [aleti}u,zameniku predsednikaOp{tine, saglasnost je dobi-la odluka Upravnog odboraPU “Bambi” da se od prvogjuna vrati redovni na~inobra~una cena usluga, shod-no ukidawu vanrednog stawa.Skup{tinska ve}ina donelaje zatim odluku o popisu,evidentirawu i sa~iwavawubaze podataka stanova kojisu u javnoj svojini op{tine

Para}in, a Op{tinska stam-bena agencija ovla{}ena jeda preuzme te poslove. Ovimse potpuno ure|uje prob-lematika op{tinskih stano-

va jer ta agencija ve} kon-troli{e stanove dodeqeneiz Fonda solidarnosti istanove za izbeglice, a sada}e pratiti i op{tinskestanove koji su ranije dod-eqivani po razli~itimosnovama.Razmatran je tako|e spo-

razum o regulisawu me|usob-nih obaveza izme|u“Vodovoda” i Centra zasocijalni rad po osnovusubvencionisawa potro{we

vode za gra|ane, na koji jeskup{tinska ve}ina dalasaglasnost. Zatim jeodlu~eno o raspisivawujavnog oglasa za davawe uzakup i na kori{}ewepoqoprivrednog zemqi{tau dr`avnoj svojini u na{ojop{tini. Pri kraju sed-nice doneto je jedno imovin-sko re{ewe. a u okviruta~ke izbori i imenovawa,dosada{wi direktor SRC“7. jul” Milorad Vidovi},po konkursu raspisanomzbog isteka mandata, pono-vo je imenovan na tufunkciju.

Z. Ra{i}

Op{tinsko ve}e vrati-lo se zasedawima nauobi~ajeni na~in u zgra-di Op{tine nakon bro-jnih elektronskih sed-nica “na daqinu”, aizme|u dva broja“Biltena” usvajani supredlozi koji su ve} iizglasani na posledwemskup{tinskom zasedawu.U ~etvrtak, 4. juna,~lanovi Ve}a zasedali su500. put u ovom sazivu,razmatraju}i tri ta~ke.Odbornicima po hitnompostupku upu}ene su dve,me|u wima predlog zapodizawe spomenika gener-alu Iliji Gojkovi}u uDrenovcu. Re{ewe o prenosusredstava iz buxeta koje nijemogu}e iskoristiti u teku}ubuxetsku rezervu, a zatimrasporedu tog novca tamo gdeje potreban, tako|e je done-

to na jubilarnoj sednici.Iz serijala prethodnih

zasedawa, od ta~aka kojenisu upu}ene na razmatraweSkup{tini op{tine, izd-vajamo nacrt odluke oboravi{noj taksi koji jeupu}en na javnu raspravuzakazanu za 25. jun. Na jed-noj od sednica ve}nici su

dali saglasnost na izmeneovogodi{wih planova i pro-grama, sa finansijskimplanovima, svih osnovnihi sredwih {kola ukqu~uju}ii Muzi~ku, osim Ma{insko-elektrotehni~ke-{kole ~ijirebalans tog dana nije biona dnevnom redu. Kako suizvestili prisutni pred-

stavnici {kola, umawewewihovih finansijskihplanova proizilazi izprvog rebalansa op{tin-skog buxeta, nakon ~egaje Ve}e jednoglasno nawih dalo saglasnost.Ova, 497. po redu sed-nica, odr`ana je “u`ivo”posle pauze od vi{e oddva meseca zbog pan-demije. Sednica pre webila je elektronska, a nawoj je, izme|u ostalog,donet zakqu~ak kojim sesve ustanove i humani-

tarne organizacije, poseb-no one koje se finansir-aju iz buxeta Op{tine,pozivaju da usklade svojrad na pru`awu podr{kegra|anima u stawu soci-jalne potrebe, te da u tomsmislu prihvate koordi-naciju Centra za socijal-ni rad. Z. Ra{i}

Predsednik op{tine Para}in Sa{a Paunovi}zvani~no se obratio ministru prosvete Mladenu[ar~evi}u i Prosvetnoj inspekciji tog min-istarstva, sa zahtevom za razre{ewe direktora O[“Vuk Karaxi}” u Poto~cu zbog osnovane sumwe daje prekr{io ~lan 113 Zakona o osnovama sistemaobrazovawa i vaspitawa. U dopisu navodi danakon priloga koji je objavqen u medijima 27. maja,a u kome se jasno vidi organizovana akcija poli-ti~ke partije koja se odvija u {kolskom dvori{tuu prisustvu u~enika, Op{tina Para}in zahteva odministra da u skladu sa svojim ovla{}ewimarazre{i du`nosti Radi{u Jovi~i}a, direktorate {kole.- Pored ~iwenice da je dozvolio, pa ~ak izgle-

da i organizovao akciju politi~ke stranke u{kolskom prostoru i to stranke na ~ijoj se listiza odbornike nalazi on sam, ovom prilikom vas upoz-najem sa ~iwenicom da taj direktor nije odgovornoobavqao svoju du`nost. Dozvolio je da rasveta u{kolskom dvori{tu i na sportskim terenima god-inama bude van funkcije, a sami sportski terenii {kolsko dvori{te budu zapu{teni do te mereda se tereni ne mogu koristiti. Napomiwem da jegodinama unazad od wega tra`eno da re{i taj prob-lem, za {ta je op{tina Para}in izdvajala sred-stva u buxetu.O~ekujemo da poka`ete odlu~nost i doslednost

kakvu ste pokazali prilikom smewivawa drugihdirektora u Para}inu zbog mnogo mawih propus-ta u radu i razre{ite du`nosti direktora O[ “VukKaraxi}” u Poto~cu Radi{u Jovi~i}a, navodi u svomdopisu upu}enom ministru [ar~evi}u predsed-nik op{tine Para}in Sa{a Paunovi}. R.B.

Na posledwoj elek-tronskoj sedniciSkup{tine op{tine,odr`anoj 27. maja, odbor-nici su, izme|u osta-log, dali saglasnost naizmene ovogodi{wihplanova i programaTuristi~ke organizaci-je, Centra za socijalnirad, PU “Bambi”,Kulturnog centra,Zavi~ajnog muzeja,Pozori{ta, Doma omla-dine, Doma zdravqa isportskih centara “7.jul”, “Borac” i

“Jedinstvo”. Ovi rebal-ansi proisti~u iz prvogrebalansa op{tinskog bux-eta donetog 15. maja. Saglasnost je tako|e

dobila druga izmenaprograma poslovawaJKP “Para}in”, a usvo-jeni su i pro{logo-di{wi izve{taji PU“Bambi”, Kulturnogcentra, Centra za soci-jalni rad i izve{tajo stawu bezbednostisaobra}aja na teri-toriji op{tine zapro{lu godinu. Z.R.

POSLEDWA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE U OVOM SAZIVU ODR@ANA “U@IVO”

JUBILARNO STOTO ZASEDAWE U POZORI[TUDo odr`avawa lokalnih izbora ne}e vi{e biti sednica osim ako se desi ne{to odizuzetnog zna~aja {to moramo da re{avamo, najavio predsednik SO Dragan Miti}

SPOMENIK GENERALU ILIJI GOJKOVI]UGeneral Ilija Gojkovi}, jedini srpski general kojije poginuo u ratu jer nije `eleo da se preda, dobi}espomenik-bistu u svom rodnom Drenovcu u dvori{tu{kole, na {ta je saglasnost ve} dalo Ministarstvoprosvete. Na inicijativu Udru`ewa potomaka ratnikaSrbije, a na predlog Op{tinskog ve}a, Odluku opodizawu spomenika doneli su jednoglasno sviprisutni odbornici. Kako je rekao Milo{ Tomi}, veli-ka je ~ast podi}i spomenik veli~ini kakav je bio gen-eral Gojkovi}, dok je odbornik Goran Dini} pred-lo`io da se spomenik podigne i Milojku Le{janinu.

^LANOVI OP[TINSKOG VE]A ODR@ALI 500 SEDNICA DO ^ETVRTOG JUNA

ODLUKE DONO[ENE JEDNOGLASNOPosle brojnih zasedawa putem viber grupe zbog epidemiolo{kesituacije, prva sednica “u`ivo” bila je prvog juna

SA[A PAUNOVI] SE OBRATIO ZAHTEVOM MINISTRU PROSVETE

PREDSEDNIK TRA@ISMENU DIREKTORAPOTO^KE [KOLE

U dopisu se navodi da je Radi{a Jovi~i} dozvolio,pa ~ak, izgleda, i organizovao akciju politi~kestranke u {kolskom dvori{tu, {to se vidi izpriloga objavqenog u medijima i fotografija

Akcija stranke u dvori{tu {kole “VukKaraxi}” Poto~ac Foto: Fejsbuk

SA ELEKTRONSKE SEDNICE SO OD 27. MAJA

REBALANSI PLANOVAJAVNIH USTANOVA

Sednicom je predsedavao predsednik SO Dragan Miti}

Sednici u pozori{tu prisustvovao je 41odbornik, posle vi{e zasedawa “na daqinu”

Tomislav [aleti}, tada zamenik predsednikaOp{tine, vodi prvu junsku sednicu Ve}a

~etvrtak 11. jun 2020. 3Aktuelno Bilten

Izgradwa prvogproizvodnog objekta uIndustrijskom parku indus-trijske zone “Zmi~” pot-puno je zavr{ena, a ovihdana velika op{tinskainvesticija kompletira seure|ewem fabri~kog kru-ga sa pristupnim intern-im saobra}ajnicama, tro-toarima i javnom rasvetom.U proceduri dobijawaupotrebne dozvole obavqenje tehni~ki pregled hale,~ime se sasvim primakaotrenutak da se hala predana upotrebu {vedskoj kom-paniji “Rimaster”, po ugov-oru o zakupu zakqu~enimkrajem pro{le godine.[ve|ani }e tu preseli-

ti proizvodwu koju ve}imaju u na{em gradu uzakupqenom privatnomobjektu kraj auto-puta, anakon preseqewa, brojzaposlenih, sa sada{wihstotinu, odmah }e dupli-rati. Ve} su raspisalikonkurs za nove radnike ido kraja godine treba daimaju 400 zaposlenih, azatim, kada se realizujuostale faze izgradweIndustrijskog parka, 1.000Para}inaca kod“Rimastera” }e imati rad-na mesta, {to mewa `ivotu na{em gradu jer sepitawe nezaposlenostivi{e ne}e postavqati.Podsetimo, veliki {ved-ski proizvo|a~ kablovskih

setova za te{kegra|evinske ma{ineproizvodwu u Para}inupo~eo je u januaru pro{legodine, a Op{tina je zaovu kompaniju, po dogovoru,sagradila proizvodniobjekat u industrijskojzoni kako bi [ve|ani,{ire}i proizvodwu, otvo-rili veliki broj radnihmesta. Najsavremenijaproizvodna hala u Srbiji

ima povr{inu 3.000kvadrata i sagra|ena je zane{to vi{e od {est mese-ci. Uvo|ewe vanrednogstawa polovinom martamalo je produ`ilo rokovezavr{etka i primopredaje,jer su u jednom trenutkusvi infrastrukturniradovi morali da stanu.- Od tih 3.000 kvadrata,2.200 nameweno je zaproizvodwu, a 800 kvadra-

ta je za poslovnu admin-istraciju. To je pravi mod-erni industrijski objekat{to se ti~e osvetqewa,izolacije, grejawa...Ispuwava najvi{e stan-darde u pogledu energetske

efikasnosti. Sve {to savre-meni industrijski objektiimaju u svetu ura|eno je ikod nas, a paneli debqine25 centimetara obezbe|ujutemperaturu unutra od 18stepeni kada je napoquminus 30, ka`eAleksandar Milojkovi},direktor para}inskeDirekcije za izgradwu,obja{wavaju}i karakter-istike samog objekta.- “Rimaster” je tra`io

ozbiqan objekat, pa su idobili sve {to je biowihov zahtev. Rokovi jesumalo produ`eni zbogkorone, pa je ostao jo{samo tehni~ki prijem iasfaltirawe, nakon ~egasledi predaja objekta.“Rimaster” tad mo`e da

instalira opremu i dakrene sa proizvodwom, {to}e biti vrlo brzo, navodidirektor Direkcije.Objekat koji je upravo

zavr{en i koji }e“Rimaster” preuzeti jesteprva faza izgradweIndustrijskog parka, vred-na oko 250 miliona dinara,od ukupno planirane tri.U drugoj fazi, u roku oddve godine gradi}e se jo{1.600 kvadrata proizvodnogi magacinskog prostora,a u tre}oj - najve}aproizvodna hala povr{ine4.000 kvadrata na lokaci-ji ka auto-putu. Izgradwuhale tre}e faze, premaMilojkovi}evim re~ima,“Rimaster” }e sam finan-sirati. Z. Ra{i}

Interesovawe investitora za izgradwu objeka-ta u Industrijskoj zoni “Zmi~” ne jewava, pa jeSkup{tina op{tine na sednici odr`anoj 27.maja donela jo{ dva re{ewa o prodaji parcela.Francuska firma "Plast and metal", sa holdingomregistrovanim u Beogradu, bila je jedini ponu|a~na oglasu za kupovinu 1,7 hektara zemqi{ta, pa suodbornici po predlogu komisije, pa Op{tinskog ve}a,doneli re{ewe o otu|ewu. U pitawu je kompanijakoja se trajno opredelila da svoju proizvodwurazvija u Para}inu, a koja ve} radi u zoni uzakupqenom objektu. Oni su kupili 1,7 hektara dagrade svoje objekte, a kako je najavio vlasnik tefirme @erom Lobel prilikom ranijih sastanaka uPara}inu, prethodnica su klastera malih i sredwihpreduze}a u Francuskoj u oblasti prerade plastikei metala.Drugi kupac u zoni je Radisav Miloradovi},investitor iz susedne ]uprije, koji je postaovlasnik parcele od 46 ari. Cena ara zemqi{tautvr|ena je op{tinskom odlukom i iznosi317,5 evra. Z.R.

Na lokalnim izborima koji }e seodr`ati 21. juna, u isto vreme kadi republi~ki, u op{tini Para}in }ese glasati na 55 bira~kih mesta.Pravo glasa za odbornike ima 47.957gra|ana na{e op{tine po re{ewuRepubli~ke izborne komisije ozakqu~enom Jedinstvenom bira~komspisku, dok je broj bira~a za naro-dne poslanike 48.220. Na lokalnim izborima bira}e se

novi saziv Skup{tine op{tinePara}in sa 55 odbornika. Op{tin-ska izborna komisija proglasila jedevet izbornih lista.Na glasa~kom listi}u pod rednim

brojem jedan je izborna lista kani-didata pod nazivom “Sa{a Paunovi}-Sigurno napred-Sa{a Paunovi}”,prvi na listi je Sa{a Paunovi}. Podrednim brojem dva je lista“Aleksandar Vu~i}-Za na{u decu,

A l e k s a n d a rVu~i}”, prvi nalisti jeV l a d i m i rMil i } e v i } .Lista “IvicaD a ~ i } -Socijalisti~kapartija Srbije(SPS)” je natre}oj pozicijina listi}u,prvi na listiB r a n i s l a vStojanovi}, dokje ~etvrta

progla{ena izborna lista “Zdravapri~a-Ti se pita{!” sa IvanomStojanovi}em kao prvim.Lista “Svi za Para}in-Tomislav

[aleti}” nalazi se na rednom bro-ju pet, prvi na listi je Tomislav[aleti}, dok je na narednoj, {estojpoziciji lista “Dragan Markovi}Palma-Jedinstvena Srbija (JS)”, saprvim na listi Danijelom Mileti}em.Pod rednim brojem sedam je lista“Pokret za selo i grad”, a prvi nawoj Bojan Stoj~i}. Navedene liste Op{tinska izbor-na komisija proglasila je zakqu~nosa 16. martom, dok je nakon ukidawavanrednog stawa, kada su izborne rad-we nastavqene, proglasila jo{ dveliste, i to 7. juna listu “Grza-Para}in se pita”, MiroslavMitrovi}, sa wime kao prvim nalisti (pod rednim brojem osam),dok je 8. juna progla{ena, pod bro-jem devet, lista pod nazivom “Zapromenu vlasti u Para}inu-ni zajedne ni za druge”. Prvi na tojlisti je Zoran Jovanovi}. Z. Ra{i}

ZAVR[EN PROIZVODNI OBJEKAT U INDUSTRIJSKOJ ZONI ZA [VEDSKOG INVESTITORA

“RIMASTER” PRED PRESEQEWEM,ZAPO[QAVA NOVE RADNIKE

U novoj hali u startu }e raditi 200 radnika, do kraja godine 400, a daqim {irewem proizvodwe bi}e otvoreno do 1.000 radnih mesta

URE\EWE KRUGA I UPOTREBNA DOZVOLA Proizvodna hala u industrijskoj zoni koju je jo{

u izgradwi zakupio “Rimaster” nalazi se u postup-ku tehni~kog prijema i dobijawa upotrebne dozvole.Istovremeno, u toku je ure|ivawe fabri~kog kruga,{to zna~i asfaltirawe internih prilaznih sao-bra}ajnica, izgradwu trotoara i javne rasvete. Ina~e,sredstva koja je Op{tina Para}in ulo`ila u izgrad-wu vra}a}e se kroz zakupninu koju [ve|ani budupla}ali, ali i na druge na~ine, tako da }e otprilikeposle sedam godina ova velika investicija bitiispla}ena i po~e}e da donosi profit.

NA LOKALNIM IZBORIMA 21. JUNA BIRA]E SE NOVI SAZIV SKUP[TINE OP[TINEPRODATE JO[ DVE PARCELE U INDUSTRIJSKOJ ZONI

FRANCUZIKUPILI

1,7 HEKTARAU pitawu je firma “PPllaasstt aanndd MMeettaall”,dok je drugi kupac (ponovo) RadisavMiloradovi} iz ]uprije

PROGLA[ENO DEVET IZBORNIH LISTABira~ko pravo u op{tini Para}in na izborima za odbornike ima 47.957 gra|ana

[ve|ani }e ovde instalirati opremu,zaposliti Para}ince i pokrenuti proizvodwu

~etvrtak 11. jun 2020.4 InfrastrukturaBilten

Jo{ oko par stotinametara ostalo je dozavr{etka planiranih 9,7kilometara glavnog cevovo-da od kapta`e u Izvoru kaPara}inu, koji je zame-nio stari azbestni, gra|enpolovinom pro{log veka,{to je kapitalna inves-ticija koja omogu}ava sta-bilnost vodosnabdevawa una{oj op{tini za nekolikonarednih decenija. Upitawuje istorijski poduhvat kojiu~estale kvarove na staromvodu skida sa dnevnog reda,a koji je najva`niji segmentme|unarodnog projekta ~ijije nosilac JP“Vodovod”, pougovoru koji su Op{tinaPara}in i to javno pre-duze}e, u saradwi sanadle`nim ministarstvima,potpisali sa Nema~kom

razvojnom (KfW) bankom.Pored izgradwe 9,7 kilo-metara cevovoda koji sezavr{ava kod Davidovca(gde bi trebalo da se spo-ji sa starim vodom), stvore-na je mogu}nost kompletnezamene, do samog glavnogrezervoara na Kara|or|evombrdu. Naime, iz ovog pro-jekta u{te|ena su sredstvakoja }e se iskoristiti zaizgradwu jo{ blizu petkilometara voda. Neboj{aSimi}, direktor JP“Vodovod”, napomiwe da suskoro svi poslovi iz KfWprograma zavr{eni ili seprivode kraju. Ostala su samojo{ dva posla koja su u toku,da izvo|a~ radova zavr{ipreostalih 400 metara glavnogvoda i da se realizuje infor-macioni sistem skada.

- Iz ~itavog projektatrebalo bi da pretekneoko 600.000 evra, pa je utoku projektovawe daqegradwe glavnog voda sve doglavnog rezervoara naKara|or|evom brdu, odmesta gde smo predvidelispajawe sa starim vodomiznad Davidovca. Izgradwu}emo finansirati iz teu{tede. Ako sve bude kakosmo zamislili i ceneostanu iste, umesto 9,7kilometara zameni}emokompletan glavni vod,isti~e Simi}.

U funkciji cevovod od Goruwa

Uz zamenu glavnog voda,investicija vredna3.450.000 evra (od ~ega je30 odsto grant) obuhvata

tako|e izgradwu jo{ jednogcevovoda, od bunara uGoruwu do glavnog rezer-voara na Kara|or|evombrdu. Ovaj posao je okon~anprotekle sedmice. Radoveje izvelo preduze}e“Telekomunikacija” Blace.Potisna (buster) stanicau sklopu tog cevovoda jeprethodno uspe{no testi-rana, a wime se re{avaproblem slabijeg pritiskau vi{im delovima gradatokom leta, kada jeizda{nost glavnogizvori{ta smawena, apotro{wa prevelika.- Ova buster stanica tre-ba da omogu}i da u vremekada imamo mawi dotokvode iz pravca Izvora,ukqu~ivawem bunara uGoruwu kao dodatnih izvo-

ra snabdevawa mo`emovi{ak vode u no}nim sati-ma da podignemo do rez-ervoara na Kara|or|evombrdu i da time obezbedi-mo ravnomerno snabdevawetokom dana, rekao je na

kraju Simi}. Ovim sere{ava problem sa pri-tiskom koji su povremenoimali stanovnici vi{ihdelova grada, kao i u stam-benim objektima ve}espratnosti. Z. Ra{i}

Dan nakon asfaltirawadve ulice u Dowem Vidovu,28. maja asfaltiran je deoUlice Nikole Tesle uRataru, zna~ajne jer vodi odnaseqa ka seoskom grobqu

i zbog toga {to u tomdelu me{tani imaju imawa.Stanovnik ovog selaSlavi{a Dobrosavqevi}je rekao da je zadovoqan{to je ispuwena wihova`eqa sa zbora gra|ana,naro~ito {to je taj putva`an za sve. Ka`e daveruje da }e sva obe}awakoja su data me{tanimabiti ispuwena, samo daide po redosledu, i dao~ekuje da }e ovaj put dase uradi do kraja.Prema re~ima predsed-nika Saveta Mesne zajed-nice Ratare GoranaMarkovi}a, na osnovuplanirawa buxeta iz2019. za 2020. godinu, uplanu je bilo asfalti-rawe deonice puta kojivodi prema grobqu. Da seUlica Nikole Tesleasfaltira dogovoreno jena zboru gra|ana pro{le

godine, kada je onautvr|ena kao prioritet.Ta ulica je zna~ajna izbog toga jer u tom deluima dosta obradivihpovr{ina, pa }e Ratarcimabiti dostupnija wihovaimawa. Ove godineasfaltiran je deo, a radovi}e se nastaviti u narednojgodini.

Finalne radove je obi{aopredsednik op{tine Sa{a

Paunovi}, koji je rekaoda se po planu asfaltiraulica u Rataru dogov-orena na zboru, odnosno,ispuwava se i toobe}awe.- Ju~e je ura|eno

asfaltirawe dve maweulice u Dowem Vidovu,a posle Ratara slediasfaltirawe u Drenovcui Sikirici, radovi su utoku u Stubici. Oko 30seoskih ulica ove godinedobi}e asfalt u 20 sela.U ovom trenutku dvetre}ine seoskih ulicave} imaju asfaltni

kolovoz, jedna tre}ina tektreba da bude asfalti-rana u budu}nosti.Me|utim, nisu to sve ulicekoje imaju puno stanovni-ka ili koje su neophodneda budu asfaltirane. To suulice koje su u katastrusaobra}ajnice u kategori-ji ulica a ne poqskogputa, tako da vrlo brzo oko90 odsto stanovnikaseoskih mesnih zajednicaima}e asfaltni kolovoz,istakao je prilikom obi-laska radova u Ratarupredsednik op{tine Sa{aPaunovi}. N. Stankovi}

PARA]IN KOMPLETIRA NOVI GLAVNI CEVOVOD OD IZVORA DO KARA\OR\EVOG BRDA

Planirana du`ina voda od 9,7 kilometara se zavr{ava, a zahvaquju}i u{tedi od blizu 600.000 evra bi}e izgra|en ipreostali deo do glavnog rezervoara

ISTORIJSKA INVESTICIJA UNAPRE\EWA VODOSNABDEVAWA

VODOVOD ZA 21. VEKNakon prevezivawa prikqu~aka na novu vodovod-nu mre`u u ^ika Tasinoj ulici kod stadionaJedinstva, novi cevovod sa buster stanicom izgra|enod Goruwa do Kara|or|evog brda je u funkciji. Uznovi glavni dovod, to je veliki kvalitet vi{e uunapre|ewu vodosnabdevawa. Ina~e, iz KKffWW pro-grama radi se i zamena dotrajale vodovodne mre`eu gradu, koja je obavqena u nekoliko ulica; iz ovogprograma i sopstvenim sredstvima “Vodovod” je izgra-dio nekoliko bunara, a zavr{etkom informacionogsistema i digitalnog nadzora svi stanovnici na{eop{tine mo}i }e da u`ivaju u blagodetima naj-modernijeg vodovodnog sistema u 21. veku.

MLEVENI ASFALTZA OSTATAK PUTANekoliko dana nakonasfaltirawa delaUlice Nikole Tesle,preostali deo te ulice,do grobqa, posut jemlevenim (lomqenim)asfaltom, tako da jeure|en prakti~no ceoput. Osim ove ulicekoja }e u narednomperiodu biti do krajaasfaltirana, u Ratarusu preostale za izgrad-wu jo{ dve kra}eulice od po 120 metara,od kojih je jedna ve}projektovana.

OP[TINA ISPUNILA OBE]AWE DATO NA POSLEDWEM ZBORU GRA\ANA U RATARU

Ura|ena je prva deonica puta kroz naseqe do izlaza izsela prema grobqu, a nastavak sledi naredne godine

ASFALTNI KOLOVOZZA ULICU NIKOLE TESLE

Prevezivawe starog na novi glavnidovod ve} je obavqeno kod sela Izvor

Radove na prespajawu prikqu~aka na novi cevovod u ^ikaTasinoj ulici obi{ao je direktor “Vodovoda” Neboj{a Simi}

Ekipa Saveta MZ Ratare i Uprave za investicije op{tine

~etvrtak 11. jun 2020. 5Infrastruktura Bilten

U okviru ovogodi{wegop{tinskog plana izgrad-we saobra}ajnica u dvade-set sela para}inskeop{tine, u kojima }e bitiizgra|eno tridesetak uli-ca, izvo|a~ radova krajemmaja zavr{io je asfalti-rawe dve ulice u DowemVidovu na zahtev me{tanasa ranijih zborova o plani-rawu op{tinskog buxeta. Upitawu su ulice CariceMilice i [umadijska.Pripremni zemqani radoviu wima po~eli su nakonukidawa vanrednog stawa uSrbiji i za kratko vremeobe ulice su zavr{ene iasfaltirane.Finalne radove je 27.

maja obi{ao predsednik

op{tine Para}in, Sa{aPaunovi}.- Kako je obe}ano, krenu-lo je asfaltirawe iz ovo-godi{weg programa i toprvo u Dowem Vidovu za

dve mawe ulice, a nared-nih dana treba o~ekivatiasfaltirawe ulica uRataru, Drenovcu,Sikirici i po~etak rado-va u Stubici. Bi}e jo{

radova u ostalim seoskimmesnim zajednicama nared-nih dana. Skoro tridesetulica u dvadeset sela tre-ba ove sezone da dobijuasfaltni kolovoz, a tako|e}e biti radova u gradu iprigradskim naseqima,najavio je op{tinskeplanove kad je re~ o ovomvidu izgradwe infra-strukture, predsednikPaunovi}.Kako je rekao jedan od

me{tana, Du{an Anti},asfaltirawem ulica u selu`ivot }e sigurno biti boqinego pre, a Milica Anti}je novi kolovoz pohvalilare~ima da je u DowemVidovu sada kao da su ugradu zahvaquju}i Sa{iPaunovi}u i da lokalnasamouprava treba samo danastavi tako da radi i daqe.Ulice Carice Milice i[umadijska pre asfalti-

rawa bile su u lo{emstawu, pune rupa i vode kadsu ki{e, pa su `iteqiinsistirali na asfalti-rawu iako su u pitawumawe ulice. Sada }e deci

biti mnogo lak{e da iduu {kolu, ~ime se ispuwa-va op{tinski plan da seuslovi `ivota u selimaizjedna~e sa gradskim.

N.S-Z.R.

Za dva dana Drenov~ani sudobili dve asfaltiraneulice u razli~itim delovi-ma sela, najpre Ulicukneza Lazara koja vodi kaseoskom grobqu, a sutradansu putari finalizovaliradove u Sin|eli}evoj uli-ci u blizini {kole. Svakaje zna~ajna za svoj deosela, tvrde me{tani. Jedanod wih, Miodrag Stani{i},ka`e da su pre izgradweulice bile prokopane,lo{e, te je asfaltirawebilo neophodno.- Dosta je ulica dosad u

Drenovcu ura|eno, po mojojnekoj evidenciji oko tri-naest, {to je za svakupohvalu, a mahom svaobe}awa su ispuwena, ka`eStani{i}. Me{taninagla{avaju da je Ulicakneza Lazara prometna i da}e sad biti jo{ i vi{egu`ve jer je put lep.Posebno je dobro {to jeizgradwom pro{iren na~ak pet metara. Drenovacje ovog prole}a, ina~e,veliko gradili{te jer seosim ulica radi i naobnovi doma kulture.Sredi}e se i seoska ambu-lanta, a zbog svih tihradova su stanovniciprezadovoqni, pogotovu{to znaju da se u selimau drugim op{tinama sko-ro ni{ta ne investira.

Ulica u pravcu grobqapripremqena je zaasfaltirawe jo{ preuvo|ewa vanrednog stawa,dok su radovi uSin|eli}evoj po~eli uposledwoj dekadi aprila,~im je Vlada ubla`ila rig-orozne mere zbog pandemi-

je virusa korona.Sin|eli}eva je tako|e jed-na od prometnijih ulica,tako da su asfaltirawemobe saobra}ajnicezaokru`ene dve celine odizuzetnog zna~aja zaDrenovac.Pomo}nik predsednika

op{tine AleksandarMihajlovi} napomiwe da separalelno sa obavqenimasfaltirawem pomenutedve ulice radi i nasi-

pawe ulica koje jo{ nisuizgra|ene. One se posi-paju mlevenim asfaltom,tako da }e prakti~no bitiobavqeno ure|ewe svihputeva u Drenovcu.Oba dana asfaltirawa ujednom od najve}ihpara}inskih sela na licumesta bio je i predsed-nik Op{tine Sa{aPaunovi}. On je podsetiona zaista obiman ovogo-di{wi program izgradweseoskih ulica koji se uve-liko realizuje.- Prvo smo imali asfalti-rawe jedne ulice u Le{ju popro{logodi{wem progra-mu, a po ovogodi{wem,asfaltirane su dve ulice uDowem Vidovu, jedna uRataru i ove dve u Drenovcu.Posle toga predstoji

asfaltirawe u Sikirici idaqe redom, tako da }emotokom godine izgraditi okotrideset ulica u dvadesetseoskih mesnih zajednica.To je ovogodi{wi plankojim }emo do}i bli`e ciquda svi stanovnici seoskihmesnih zajednica imajuasfaltiranu ulicu ispredsvoje ku}e, rekao jePaunovi} tom prilikom. Posle Sikirice bi}e

zavr{eno asfaltirawe uju`nom delu op{tine poovogodi{wem planu, paslede daqi radovi uStubici, Buqanu, [alu-dovcu, Dowoj Mutnici,Kla~evici, zatim uBo{wanu, Zabregi, [avcu,^epuru, te u preko-moravskim selima...

Z. Ra{i}

PO OVOGODI[WEM OP[TINSKOM PROGRAMU BI]E ASFALTIRAWA U DVADESET SELA

Pripremni radovi u ulicama Carice Milice i [umadijskoj krenuli suod ukidawa vanrednog stawa. Ve} krajem maja obe ulice su asfaltirane

@IVKOVI]: DO DANAS IZGRA\ENO 20 ULICADragan @ivkovi},

predsednik Saveta MZDowe Vidovo, podse}ada je od 2000. godine dodanas asfaltiranodvadesetak ulica uovom selu du`ine okodevet kilometara.Asfaltirawa }e bitii u narednom periodujer se dve ulice pro-jektuju. Juhorska je jed-na od wih, a u dogov-oru sa me{tanima ve} je planirano da ona budeslede}a za asfaltirawe. Ina~e, ova ulica naputnom pravcu ka ^epuru u me|uvremenu je porav-nata i posuta mlevenim asfaltom, a delimi~no jenasut na isti na~in i put prema grobqu.

SKORO SVI @ITEQI PARA]INSKIH SELA IMA]E USKORO ASFALT ISPRED KU]E

DUPLA RADOST ZA ME[TANE DRENOVCAStanovnici su prezadovoqni jer su jedna za drugom asfaltirane dve ulice

VE] IZGRA\ENO DVE TRE]INE ULICA Prema re~ima ~elnog ~oveka Para}ina Sa{e

Paunovi}a, u ovom trenutku dve tre}ine seoskih uli-ca ima asfaltni kolovoz. On o~ekuje da kroz ~etirigodine otprilike oko 90 procenata stanovnika selaima asfalt ispred svoje ku}e, zato {to preostaleulice koje treba asfaltirati po katastru, one kojese vode kao ulice u selima, nisu na terenu sve seoskeulice. Neke od wih su u stvari poqski putevi,odnosno wihovi delovi, ili ulice u kojima nemastanovnika pa i nisu va`ne za `iteqe tih sela.

PO^ETAK SA DVE ULICEU DOWEM VIDOVU

Dragan @ivkovi},predsednik Saveta MZ

Predsednik op{tine SA[A PAUNOVI]:ove godine asfalt za tridesetak ulica u 20 sela

Obe ulice va`ne su za Drenovac, svaka za svoj deo sela

ALEKSANDAR MIHAJLOVI] - Drenovac veliko gradili{te

~etvrtak 11. jun 2020.6 InfrastrukturaBilten

Nakon {to je velika salaDoma kulture u Drenovcupredata na upotrebu, rekon-strukcija ovog objekta nas-tavqena je radovima nanarednom delu, da bi seobnovio i stavio u funkci-ju i taj deo kompleksa.Kako je prilikom obilas-ka gradili{ta najaviopredsednik op{tine Sa{aPaunovi}, izve{}e setako|e radovi u seoskojambulanti, pomo}i }e idonatori iz sela.- Ovi radovi podrazumeva-

ju zamenu krova, stolar-ije i unutra{we radove,prakti~no }e ovaj deoobjekta biti kao nov.To je samo deo poslovana nastavku ure|ewadrenova~kog Doma kul-ture jer se iza ovogobjekta ure|uje prostorza pijacu, a posle togaslede radovi na ure|ewunovog terena za malesportove koji }e imative}e dimenzije od pos-toje}eg iza doma. To susve radovi koji su od

nas tra`eni na zborovimai kroz anketu koju sugra|ani popuwavali pregodinu dana, podsetio jePaunovi}.Aleksandar Mihajlovi},

pomo}nik predsednikaop{tine i tako|e predsed-nik drenova~kog KUD-a"Spasovdanski vez",obja{wava da me{tani sadadobijaju niz ure|enih maw-ih prostorija koje }e bitiu wihovoj funkciji. Tusu nekada bile pros-torije Mesne zajednice,Mesne kancelarije, bib-lioteke, po{te i seoskeambulante. Ideja je daseoska biblioteka pono-vo o`ivi, da mesnakancelarija tako|e budeopremqena, da sve tobude dopuna velikoj salidoma koja uvelikofunkcioni{e i faznoje rekonstruisana godi-nama unazad. Paralelnosa tim, teku radovi naure|ivawu prostorijaetno-kluba KUD-a, ~ime}e se kompletirati pros-tor potreban za nor-malno funkcionisawevelikog sela.

- Seoska ambulanta jebila veliki problem iona }e u ovoj fazi tako|ebiti sanirana u smislusre|ivawa krovne kon-strukcije. Bi}e iunutra{wih radova, ~ime}emo obezbediti izuzetnodobre uslove za rad lekara,kazao je Mihajlovi}.Prema re~ima Gorana

Milojevi}a, zamenikana~elnika op{tinskeUprave za investicije iodr`ivi razvoj, radovi nanastavku rekonstrukcijedoma usledili su posledu`eg perioda re{avawaimovinskih odnosa sa neka-da{wom zemqoradni~komzadrugom i procedureizrade razli~itih neophod-

nih planova. Sada je nas-tavqena rekonstrukcijadrugih delova kompleksakoji su ranije kori{}eniza razli~ite namene. Uokviru ove faze radi sezamena krovne konstrukcijeod preko 550 kvadrata,plafona, stolarije i kom-pletne unutra{wosti. Teprostorije do sada nijebilo svrhe ure|ivati iznu-tra, kre~iti i sli~no, dokse ne uradi krov koje jebio propao, nagla{avaMilojevi}. Ovi objekti suzidani u periodu od 1952.do 1958. godine, pa je "zubvremena" u~inio svoje. Izvo|a~ radova je NIPSPara}in.

Z. Ra{i}

U Mesnoj zajednici DoweVidovo nastavqena je faz-na obnova tamo{weg domakulture posle rekon-strukcije prostorije zajavne skupove, ambulante,izgradwe spomenika iure|ewa javne povr{ine,odnosno platoa ispreddoma.Prema re~ima Marka

Jovi~i}a iz op{tinskeDirekcije za izgradwu, nakonzamene stolarije na objek-tu novom PVC stolarijom,radovi su nastavqeni sanaci-jom fasade, nakon ~ega }euslediti radovi na ure|ewuunutra{wosti velike sale.Ovaj javni objekat ima}e

nakon zavr{etka ovih poslo-va potpuno druga~iji izgled,a plan je da se kasnije ure-di i prostor iza doma tako{to }e se izgraditi kom-pleks koji }e sadr`atisportski teren, de~jeigrali{te i park.Posle asfaltirawa dve

ulice u Dowem Vidovu, utoku su radovi na objektudoma kulture, ~ime jeispuweno jo{ jedno obe}awesa zbora gra|ana u ovomselu, kazao je ~elnikPara}ina Sa{a Paunovi}tokom obilaska radova nadomu. - Imali smo zamenu sto-larije na velikoj sali,

sada se radi fasada objek-ta, a sli~ni radovi seizvode i u drugim selima,kao {to su Drenovac,Buqane, Plana i takodaqe. U mnogim seoskimmesnim zajednicama tokomove godine imamo radoveoko i u domovima kul-ture, {to su i bili zahte-vi gra|ana sa zborovatokom proteklih godina,kazao je predsednikop{tine.- Mnogo zna~i! Ovo je

ne{to za moje godinestvarno izuzetno, kratko jeprokomentarisao MilivojeRadi} aktuelni posao usvom selu. Z. Ra{i}

Ulica Branka Krsmanovi}au Sikirici, nakon zahteva sazborova gra|ana na kojima jeozna~ena kao prioritet zaizgradwu, prvog dana juna jedobila asfaltiran kolovoz udelu gde ima ku}a. Me{taniSikirice, koji su pratilifinalne radove, jednoglasnose sla`u da je re~ o vrloprometnoj saobra}ajnici kojavodi do wihovih imawa, paqudi non-stop prolaze. Nakonasfaltirawa ulice, do wih}e sad mnogo br`e i bezbed-nije dolaziti, maltene kaoauto-putem, kako jeodu{evqeno rekla me{tankaGordana Stanojevi}.Gradili{te je u pratwi

saradnika iz slu`bizadu`enih za izgradwuobi{ao Sa{a Paunovi},

predsednik op{tine, koji jekonstatovao da je jo{ jednoobe}awe ispuweno.- Kako je obe}ano, asfalti-

rana je jo{ jedna ulica uMesnoj zajednici Sikirica.To je ulica koja iz sela vodika pravcu Velike Morave, a uwoj ima i doma}instava. Dase ba{ ta ulica asfaltiragra|ani su odlu~ili na zborupro{le godine. To je i bioglavni zahtev koji smo miispunili i taj problemre{ili, kazao je, izme|u osta-log, Paunovi}. On je podsetioda su u ovoj gra|evinskoj sezoniu selima do sada izgra|eneulice u Le{ju, Dowem Vidovu,Rataru i Drenovcu, sada uSikirici, te da je u tokuizgradwa u Stubici, a da }etokom godine tridesetak uli-

ca u dvadeset seoskih mesnihzajednica dobiti asfaltnikolovoz.- Uz otvarawe 1.000 radnihmesta koje o~ekujemo unaredne ~etiri godine, na{plan je daqa izgradwa infra-strukture u selima, gradu iprigradskim naseqima, takoda }e 90 odsto stanovnikasela imati asfaltiranu ulicuispred svoje ku}e. U samomgradu planiramo rekon-strukciju 50 starih grad-skih ulica, uz izgradwu pri-gradskih ulica svuda gdere{imo imovinske probleme,istakao je Paunovi}.Po svemu sude}i, kako je

dinamika izgradwe ulica dosada odli~na, ovogodi{wiplan bi}e realizovan ucelini. M.S.

NA ZAHTEV ME[TANA, NASTAVQENA REKONSTRUKCIJA DOMA KULTURE U DRENOVCU

RENOVIRA SE DRUGA CELINA DOMAMewa se krov i renoviraju prostorije MZ, Mesne kancelarije, po{te, biblioteke i ambulante PRETHODNO IZVEDENI RADOVI

Da bi se uop{te po~elo sa rekonstrukcijom doma,nakon re{ewa spora sa zadrugom bilo je neophodnouraditi Plan detaqne regulacije (PDR), zatim ide-jni projekat za ceo prostor u centru sela, potom legal-izovati sve objekte, uraditi glavni projekat, teprojekte za izvo|ewe radova za tri celine. Ume|uvremenu je zamewena ograda, ure|en park saletwikovcem i mobilijarom za igru dece, sru{enisu ruinirani objekti biv{e zadru`ne prodavnice imlekare. Rekonstruisana velika sala doma jedna jeod najve}ih u op{tini, a iza se ure|uje prostor zapreseqewe pijace i mini zelena pijaca pod krovom.

U DOWEM VIDOVU TAKO\E SE FAZNO OBNAVQA JAVNI OBJEKAT

NOVA FASADA NA DOMU KULTUREU faznoj rekonstrukciji ovog objekta posle je naredu renovirawe unutra{wosti velike sale

Vrlo prometna saobra}ajnica vodi iz pravca sela kaVelikoj Moravi, gde me{tani imaju svoja imawa

Agilni nosioci poslova:Aleksandar Mihajlovi}

i Goran Milojevi}

DDDD OOOO WWWW IIII VVVV AAAA IIII BBBB AAAA [[[[ TTTT IIII KKKK AAAA OOOO AAAA UUUU TTTT OOOO ---- PPPP UUUU TTTT EEEE MMMM

ASFALTIRANA ULICA BRANKA KRSMANOVI]A,NAJPROMETNIJA U SIKIRICI

Veliki dom i okolni prostor pozavr{etku svih radova bi}e prelepi

~etvrtak 11. jun 2020. 7Infrastruktura Bilten

Rekonstruisano de~jeigrali{te ispred zgradeMesne zajednice “Dankovo”predato je na upotrebu 27.maja uz prigodnu sve~anost,narodne igre koje su izveladeca iz Folklorne grupe"Dankovo". Na ovom mes-tu je i ranije postojaloigrali{te ali je vremenomruinirano, pa su i decaizgubila mesto za igru.Sada je obnovqeno iure|eno po svim stan-dardima, a deca su se pri-hvatila quqa{ki ~im jesve~anost otvarawa pro{la.Ovim je lokalna samoupra-va ispunila zahtev gra|anaDankova sa ranije odr`anihzborova, tako da je pros-tor ispred zgrade MZulep{an i oplemewen, adeca dobila za sebekvalitetan prostor saquqa{kama i tobogani-ma.To je samo jedno u nizu

de~jih igrali{ta koja suotvorena u prethodnomperiodu, a sadr`i sve {toje propisano standardomza ovaj objekat: ogra|eno je,sa gumiranom podlogom iatestiranim spravama zaigru. -Tre}e igrali{te za decupredato je na upotrebugra|anima Para}ina, a toje obnovqeno igrali{teu Dankovu. Pre toga smoobnovili igrali{te uUlici Mom~ila Popovi}au MZ “Centar” i sagradili

novo u Ulici VojvodeStepe. Jo{ tri igrali{tabi}e zavr{ena do krajaove godine: u Adakalskojulici preko puta“Vodovoda”, u Jagodwaku iu Vidovdanskoj ulici u

MZ “11. kongres", rekao jeprilikom predaje objektau Dankovu predsednikop{tine Sa{a Paunovi}.Me|u prisutnim gra|ani-

ma bila je i Sne`anaKrsti}, koja je rekla da je

igrali{te prelepo, da jeza decu ali i za odrasle.Puno zna~i svima koji`ive u ovoj mesnoj zajed-nici, zbog ~ega su zahval-ni lokalnoj samoupravi.Biqana Stevanovi} tako|eje pohvalila lepotu pros-tora, uz napomenu daigrali{te takvo treba i dase sa~uva za naredne gen-eracije, dok je VladimirMilenkovi} potenciraowegov zna~aj ne samo zadecu iz Dankova, ve} i zamali{ane iz FG "Dankovo"i iz celog grada. Oni }edolaziti da se igraju,dru`e, a stariji }e mo}ida ih prate i da proveduvreme u lepo ure|enomprostoru ispred zgradeMZ. N. Stankovi}

Nakon petnaestogo-di{weg re{avawaimovinsko-pravnih odnosai upornosti nadle`nihop{tinskih slu`bi da sedo|e do pravi~nogre{ewa po kome gra|anikoji su bili vlasniciparcela koje su se koris-tile kao delovi sao-bra}ajnica ne}e bitio{te}eni, protekle sed-mice kona~no je asfalti-ran preostali deoMoravske ulice. To jenaseqe @abare u MZ"Branko Krsmanovi}", apre asfaltirawa, pro{lejeseni, izgra|ena je atmos-

ferska kanalizacija.Dok se ispuwavao vi{ego-di{wi zahtev stanovnika

ovog prigradskog naseqa,gradili{te je u pratwisaradnika iz Uprave zainvesticije i odr`ivirazvoj obi{ao ~elnikop{tine Sa{a Paunovi}.- Moravska je posledwa

ulica za izgradwu u zoniprigradskih naseqa ponekada{wem Generalnomurbanisti~kom planu. Uovoj ulici bilo je krup-nijih imovinskih proble-ma koje je op{tinskaslu`ba uspe{no re{ila,podsetio je Paunovi}, naja-

viv{i izgradwu jo{nekoliko prigradskihulica ove sezone u koji-ma su re{eni imovinskiodnosi. Gradi}e seVlasinska ulica kaStri{kom nasequ, UlicaIve Andri}a u nasequCara Du{ana bez brojau Mesnoj zajednici “11.Kongres”, kao i mawidela ulice kod fabrike"Pionir" u nasequCarice Milice sever.Gradona~elnik je dodaoda nakon te izgradwe

vi{e nema ulica na obod-ima grada u kojima sure{eni imovinski prob-lemi i da su ulice koje senalaze u programu izgrad-we za slede}u godinutrenutno u procesure{avawa tih pitawa.Da bi se neka ulica

asfaltirala, zemqi{temora da bude u op{tinskomvlasni{tvu. To je neophod-ni uslov da se ulica pro-jektuje i da se dobijegra|evinska dozvola.

M.S.

De~je igrali{te u Ulicivojvode Stepe, na raskrsni-ci sa Pikulinom, do~ekaloje 20. maja prve svoje pose-tioce, na{e najmla|e sug-ra|ane iz MZ "4. jul", asimboli~no “presecawe”vrpce pretr~avawem krozwu obavili su upravo de~acii devoj~ice kojima je ononameweno. Na taj na~in su,uz vesele povike, stiglido svojih omiqenih spravaza igru. Ovo je bilo drugoigrali{te koje je predato

na upotrebu u vrlokratkom vremenskom roku.Nekoliko dana ranije, pot-puno renoviranom kutku zaigru u Ulici Mom~ilaPopovi}a obradovali su semali{ani MZ "Centar".- Trenutno se gradi jo{

jedno igrali{te uAdakalskoj ulici, u parkupreko puta kafea"Galerija". Imamoigrali{te i u Jagodwaku,iza vrti}a “Guliver”, koje}e tako|e biti uskoropredato na upotrebu inedostaje jo{ jedno koje }eda se nalazi kod gradskogkeja, najavio je Sa{aPaunovi}, predsednikop{tine Para}in, budu}ede~je oaze u razgovoru saodbornicama SO i pred-

stavnicima Saveta MZ "4.jul" prilikom otvarawaovog igrali{ta.- Do kraja godine o~ekujemda se zavr{i jo{ igrali{teu Vidovdanskoj, te da ondaimamo kompletiranu izgrad-wu za ovu godinu. Posletoga treba o~ekivati nas-tavak rekonstrukcije pos-toje}ih igrali{ta, onihkoje treba uskladiti sava`e}im standardima, kao{to je igrali{te u Ulicicara Du{ana, poznatije pod

nazivom "Titov gaj", zatimkod Hale sportova, u MZ"Vrap~ane" kod objektamesne zajednice i nadrugim sli~nim lokaci-jama, kazao je jo{Paunovi}. Sva nova ilirekonstruisana de~jaigrali{ta po{tuju stan-darde za ovakve objekte,{to zna~i da su ogra|ena,osvetqena, imaju gumiranupodlogu i atestiraneigra~ke, odnosno sprave. Od {est igrali{ta u

gradu koja }e ukupno bitiura|ena ove godine,~etiri su nova: u UliciVojvode Stepe, Jagodwaku,Vidovdanskoj i Adakalskoj,dok su dva rekonstruisana- u Dankovu i u UliciMom~ila Popovi}a. M.S.

Tokom vanrednog stawaDirekcija za izgradwu, nazahtev me{tana, po~ela jeizgradwu nadstre{nica naobele`enim stajali{tima,a jednim od wih ispuwen jezahtev stanovnika Izvora.Dok je postojao stari domkulture me{tani su koris-

tili wegovu nadstre{nicukao improvizovano auto-busko stajali{te, a kako togdoma vi{e nema, poredregionalnog puta sagra|enoje nadkriveno stajali{te.U Popovcu }e bitiizgra|ena dva sli~na, ajedno u Kre`bincu. Z.R.

IZVORCIMA ISPUWEN JO[ JEDAN ZAHTEV

NOVO STAJALI[TESA NADSTRE[NICOM

PARA]IN DOBIJA [EST IGRALI[TA OVE GODINE

Novi prostor za decu nalazi se u Mesnoj zajednici “4. jul”

PREDATO NA UPOTREBU TRE]E DE^JE IGRALI[TE U NA[EM GRADU

KVALITET VI[E ZA @IVOT U DANKOVUDo kraja godine bi}e zavr{ena jo{ igrali{ta u Jagodwaku, preko puta “Vodovoda” i uVidovdanskoj ulici

OP[TINA SE BAVI POTREBAMA QUDIOvakvog prostora za decu do

sada nije bilo, a to je ne{to{to sa sigurno{}u mogu daka`em jer je moje dete ro|enoi odraslo ovde, rekla jeMilica Miqkovi}. - Ovo je jo{jedan dokaz da se ovaj gradzaista bavi potrebama qudi,a oni se vrlo brzo naviknu nadobre stvari koje sa~iwavajukvalitetan `ivot, pa negde“zaturimo” u svom pam}ewukako je ranije bilo.

@ABARE SA KOMPLETNOM INFRASTRUKTUROMU @abaru ovog trenutka ne postoji vi{e ulica kojanije asfaltirana, pa ovo prigradsko naseqe sada imakompletnu infrastrukturu, podsetio je dr ^edomirMilo{evi}, dosada{wi odbornik.- Ovde sam pedeset godina i gazila sam blato dokolena. Za moju decu, za moje unu~i}e, ni{ta mi vi{ene treba. Ovo je prava lepota, re~i su jedne `ite-qke ovog dela Moravske koje najboqe opisujusre}u tamo{wih stanovnika. Oni su zato putarepo~astili ru~kom, i to prase}im pe~ewem.

PO STAROM GUP-U VI[E NEMA NEIZGRA\ENIH SAOBRA]AJNICA NA OBODU GRADA

ASFALTIRAN PREOSTALI DEO MORAVSKEU ovoj godini izgra|ene kolovoze u prigradskim naseqima dobi}e jo{ najmawe tri ulice

DE^JA OAZA U ULICI

VOJVODE STEPE

Dr Vesna Parezanovi} i dr IvanaMarjanovi}, u razgovoru sa Paunovi}em

Dr ^EDOMIR MILO[EVI] na licu mesta:naseqe @abare sad ima svu infrastrukturu

Sve~anom ambijentu doprineo je nastup dece iz FG “Dankovo”

~etvrtak 11. jun 2020.8 GradBilten

Ure|ewe gradskog grobqaobavqeno je u drugojpolovini maja kao redovanposao u ovom delu godine,ali uz pote{ko}e zbogizuzetno nedovoqnog bro-ja zaposlenih, {to jenajve}i problem u raduovog preduze}a. Velikinapor Javnog komunalnogpreduze}a “Para}in” urealizaciji ovog poslaulo`en je i zbog toga {togra|ani za Zadu{nicemasovno pose}uju grobqe,zbog ~ega je redovnoodr`avawe u smisluko{ewa i ~i{}ewa va`no.Letwe Zadu{nice bile su6. juna.Kako je rekao tada

zamenik predsednikaop{tine Tomislav[aleti}, s obzirom na to

da je na snazi Zakon obuxetskom sistemu izdecembra 2013. godine, pokome je zabrawenozapo{qavawe u javnom sek-toru bez saglasnosti, kom-pletan javni sektor uop{tini Para}in imaproblema zbog nedovoqnogbroja radnika.- Najvi{e su ti problemiistaknuti u Radnoj jedini-

ci “Grobqe” i ostalimjedinicama Javnog komu-nalnog preduze}a, kao iJavnom preduze}u “Vodovod”.Ta dva preduze}a su uvelikom mawku radne snagei snalaze se na razli~itena~ine kako bi mogli daodrade i pru`e kompletanservis na{im gra|anima,rekao je zamenik predsed-nika op{tine, Tomislav

[aleti}.Prema re~ima Danijela

@ivkovi}a, direktora JKP,Radna jedinica “Zelenilo”Javnog komunalnog pre-duze}a obavila je velikuakciju ko{ewa zelenihpovr{ina na gradskomgrobqu. - Pozivamo na{e sugra|aneda imaju razumevawa i str-pqewa jer radimo zaista sasmawenim brojem radnika,a maj je mesec kada je veg-etacija najbujnija.Smewivali su se ki{ni isun~ani dani, {to je utica-lo na dinamiku rada, aimamo ogroman mawakradne snage. Javno komu-nalno preuze}e radi veli-ki obim poslova, svakegodine sve ve}i, a u ovomtrenutku sigurno imamomawak od 40 do 50 rad-nika. Ali, mi smo radilina tome i uspeli da i uovom smawenom brojnomstawu kompletno uradi-mo ko{ewe grobqa doZadu{nica, koje se pro-stire na vi{e od 20 hek-tara, {to je ogroman pros-tor, objasnio je @ivkovi}na licu mesta, dok jeakcija trajala. JKP ovegodine nastavqa sa daqimure|ewem i pro{irewemgradskog grobqa prema usvo-jenim planovima, u kojespada i daqa izgradwa pris-tupnih puteva i staza.

N. Stankovi}

Larvicidni tretman uokviru republi~kog pro-grama suzbijawa populacijekomaraca obavqen je una{oj op{tini 27. maja.Akcija je realizovana izprograma Ministarstva zalokalnu samoupravu napodru~ju celogPomoravskog okruga, takoda su u periodu od 26. do29. maja u svih {estop{tina tretirane sta-ja}e vode, saznali smo odMilo{a Tomi}a iz kabi-neta predsednikaSkup{tine op{tine, ~lanaradne grupe ze dezinsekciju. Za ovaj tretman od

potrebnih uslova bilo jedovoqno da temperaturabude u datom rasponu, bezobzira na vla`nost, ki{uili ostale vremenskeuslove. - Prvo je ura|en moni-

toring za izbor lokacijana terenu, a zatimizvr{eno bacawe larvi-cida - hemijskog prepara-ta za uni{tavawe larvi

komaraca. Tretirane sustaja}e vode, rukavci reka,potoci, jezera poreddeponije, mrtvaje poredMorave, sva mesta koji supogodna za razvoj larvikomaraca. Istovremenitretman na teritoriji cel-og okruga omogu}avauspe{niji rezultat kad jere~ o suzbijawu populacijekomaraca, obja{wavaTomi}. On podse}a da je po

op{tinskom programu prvi

ovogodi{wi tretman pro-tiv krpeqa i larvicidnitretman protiv komaracaura|en 9. maja. Na{aop{tina ve} godinama real-izuje akcije uni{tavawakomaraca i krpeqa u ciqusmawewa wihovih popu-lacija i {tetnih efekatakoje izazivaju. Op{tinanastavqa kontinuirani radna dezinsekciji, pa su ovegodine planirana ukupno~etiri tretmana protivkomaraca i dva protiv

krpeqa. Ovi poslovifinansiraju se iz op{tin-skog buxeta, a javna nabav-ka se realizuje preko JKP“Para}in” u okviru pro-grama u oblasti zoohigijenei dezinsekcije, a u skladusa Zakonom o za{titistanovni{tva od bolestikoje prenose `ivotiwe.Merama dezinsekcije odbolesti koje prenose komar-ci i krpeqi {tite se nesamo qudi ve} i ku}niqubimci. N. Stankovi}

Na drugom ovogodi{wemjavnom pozivu udru`ewaBID zone “Korzo” zaobnovu fasada i ravnihkrovova stambenih zgra-da, zavr{enom 27. maja,prijavilo se 16 skup{tinastanara, {to govori ovelikom interesovawu zabeskamatni kredit kojiomogu}ava re{avawe ve}ihneophodnih rekonstrukci-ja. Za konkurs je biloobezbe|eno ukupno 4,2 mil-iona dinara, a sredstvasu dobile stambene zajed-nice u Ulici KraqaPetra Prvog broj 36 i22 (dva ulaza “Lamele”) izgrada na gradskom kejubroj 7. Sve tri zgradesredstva }e iskoristitiza rekonstrukciju ravnihkrovova. Pri tome je zazgradu u glavnoj ulicibroj 36 odobreno 1.194.500dinara, zgradi broj 22odobreno je 2.191.000 izgradi na keju 1.221.500dinara, saznali smo u BIDzoni.Zakonski rok za potpi-

sivawe pojedina~nih ugov-ora sa vlasnicima stano-va je dvadeset dana, a odmah

po potpisivawu mogu da seizvode radovi za koja suodobrena sredstva.Skup{tinama stanara datisu beskamatni krediti na60 meseci, {to je najdu`irok po uslovima javnogpoziva. Na taj na~in sta-narima je omogu}eno dave}e i skupqe investici-je u zgradi isfinansirajuna pristupa~an na~in,odnosno da investicijuotplate u ratama ~ijavisina zavisi od kvadra-ture pojedina~nog stana, akoje na mese~nom nivounisu velike.Zbog toga i postoji

veliko interesovawe zakonkurse BID zone, s tim{to se stambene zajednicejavqaju za veoma razno-like probleme, od obnovefasada i krovova stam-benih objekata, do zameneulaznih vrata, postavqaweinterfona ili video nad-zora i sli~no. Kreditnifond BID zone puni se izop{tinskog buxeta ipovra}ajem kredita poranije potpisanim ugov-orima sa vlasnicima stano-va. N. Stankovi}

Gra|anima je i daqe dos-tupna cisterna sa sredstvomza dezinfekciju spoqa{wegprostora, koja je bilapostavqena najpre ispredcrkve, a zatim preme{tenaispred Javnog preduze}a“Vodovod” u Adakalskoj uli-ci. Ovaj na~in za{titestanovni{tva od {irewazaraze koronavirusomnalo`io je [tab za vanrednesituacije op{tine jo{po~etkom vanrednog stawa.

Kako saznajemo u “Vodovodu”,cisterna je sad postavqenaispred wihovog objekta zbogu{tede resursa, kako se nebi svakodnevno anga`ovaoradnik “Vodovoda” da kraj wede`ura, jer je neophodno dazaposleni budu na svojimredovnim poslovima.Natrijum hipohlorit gra|anii daqe mogu da nato~ebesplatno u optimalnojkoli~ini, a cisterna se dop-uwava po potrebi. N.S.

JKP “PARA]IN” OBAVILO KO[EWE NA PREKO DVADESET HEKTARA GRADSKOG GROBQA

OGROMAN POSAO UZ PREMALO ZAPOSLENIHRadove su od druge polovine maja obavqali radnici “Zelenila”kako bi kompletan prostor bio ure|en do letwih Zadu{nica

KUPOVINA NOVIH PARCELAU toku je procedura kupovine tri do ~etiri parceleradi pro{irewa postoje}eg grobqa na potesu izme|ubiv{e kasarne i etno sela. Plan je da se tokom godineone urede, odnosno raskr~e, poravnaju i privedunameni. Sredstva za kupovinu obezbe|uje Op{tina, aposlove wihovog ure|ewa, kao i narednu fazuizgradwe pristupnih puteva i staza u delu staroggrobqa i novih parcela realizova}e JKP, {to }e bitinajve}a investicija ovog javnog preduze}a u godini.

OBAVQEN PRVI LARVICIDNI TRETMAN PO DR@AVNOM PROGRAMU

PROTIV KOMARACA JO[ PRE IZLEGAWALarve u staja}im vodama tretirane su na teritoriji na{e op{tine i celog Pomoravskog okruga

NA DRUGOM KONKURSU UDRU@EWA BID ZONE

Povoqne kredite za rekonstrukciju ravnih krovo-va dobila su dva ulaza “Lamele” i zgrada na keju

SREDSTVO ZA DEZINFEKCIJU JO[ DOSTUPNO GRA\ANIMA

CISTERNA ISPRED “VODOVODA”

SREDSTVA DOBILE TRI ZGRADE

Milo{ Tomi}, ~lan radne grupe za sprovo|ewe dezinsekcije

Radnici “Zelenila” kao i uvek bili na visini zadatka

~etvrtak 11. jun 2020. 9Dru{tvo Bilten

Iz op{tinskog buxetana osnovu javnog konkur-sa za sufinansiraweprojekata crkava itradicionalnih verskihzajednica podeqena susredstva za izgradwu irekonstrukciju verskihobjekata u para}inskojop{tini. Sredstva poprvom konkursu za ovugodinu dobile sucrkvene op{tineDrenovac Plana,Ra{evica, zatim crkve-na op{tina Para}inza crkve u gradu,Stri`i i ^epuru, kaoi crkvena op{tinaKre`binac. Izop{tinske kase za ovunamenu ukupno su dodeqenasredstva u iznosu od 2,4miliona dinara.Crkvene stare{ine ugov-ore sa predsednikomop{tine Para}in Sa{om

Paunovi}em potpisale su29. maja u sali predsed-ni{tva Op{tine.Protojerej Bratislav

\or|evi}, stare{inapara}inske crkvene

op{tine, rekao je da }esredstva obezbe|ena izop{tinskog buxeta bitiupotrebqena za sanacijucrkava i crkvenih domo-va kojima su potrebne

popravke ili sanacije. - Crkvi Svetog aposto-

la evan|eliste Marka kojase gradi u selu Stri`apotrebno je unutra{wemalterisawe, Crkva

Svetoga proroka Ilije u^epuru godinama ve} pro-ki{wava i sada }e sesanirati krov, dok }epara}inska crkva osve`itizidove i pripremiti ih zafreskopise. Crkvi SveteNedeqe u Kre`bincu sred-stva su potrebna za izgrad-wu fasade, drenova~kacrkvena op{tina }e novacupotrebiti za izgradwukapele na grobqu, dok

Crkva Svetog Ilije uPlani gradi crkveni dom,rekao je, izme|u ostalog,stare{ina Hrama sveteTrojice, Bratislav\or|evi}.Osim iz op{tinskog bux-eta, u finansirawu nave-denih radova, kao i uvekkad su verski objekti upitawu, u~estvova}e ime{tani dobrovoqnimprilozima. N. Stankovi}

Po raspisanom javnom konkur-su za dodelu oko 2,5 milionadinara iz op{tinskog buxetaza finansirawe i sufinan-sirawe projekata u kulturiu ovoj godini, izabrano je 22od 29 pristiglih projekata.Ugovore je sa predstavnicimarazli~itih udru`ewa i pojed-incima-nosiocima projekata,potpisao prvog juna predsed-

nik op{tine Sa{a Paunovi},a raspon dodeqenih sredstava jeod 20.000 do 400.000 dinara. Buxetskim sredstvima }e se ovegodine realizovati razli~itiprogrami, u~e{}e na izlo`bama,{tampati kwige... Izme|u ostal-ih, sufinansira}e se projektitri kulturno-umetni~ka dru{tva.KUD-u "Moravac" iz GorwegVidova dodeqeno je 250.000dinara, “Abra{evi}” je dobio170.000, dok je najvi{e izdvo-jeno za "Spasovdanski vez",400.000 dinara. Foto-kino klub“Para}in” dobio je 170.000,Udru`ewe za kulturu i umetnost"Logos" Svojnovo 100.000,Kwi`evni klub "MirkoBawevi}" 60.000..."Spasovdanski vez" dobijenasredstva iskoristi}e za orga-nizaciju koncerata i mani-festacija tog dru{tva uDrenovcu, rekao je predsedniktog KUD-a AleksandarMihajlovi}. Projekat se zove"Zov tradicije" i predstavqaskup planiranih aktivnostiza celu godinu, ali }e se zbogpandemije doga|aji organizovati

u drugom delu godine. Foto-kino klub “Para}in”, pore~ima Maje Sto{i}, sredst-va }e iskoristiti za organi-zaciju maniofestacije "Danifotografije 2020".- Mi svake godine realizujemo"Mesec fotografije" koji jeobi~no u maju, ali je sadapomeren verovatno za sep-tembar. Priredi}emo izlo`buna{eg kluba sa gostima izBeograda, [apca, majstorimafotografije i dovesti, tako|e,izlo`bu "Pravoslavqe" uPara}in. Posle toga sledime|unarodna izlo`ba "Dete",gde u~estvuje oko {est stoti-na autora i jedna je od naj-va`nijih izlo`bi u zemqi,objasnila je Sto{i}eva.Op{tina Para}in ve} dugi

niz godina realizuje konkursza sufinansirawe projekatau kulturi kako bi na taj na~inpomogla i osna`ila pojed-ince i udru`ewa u bavqewurazli~itim kulturnim delat-nostima i time pomogla irazvoj kulture u na{oj sredini.

N. Stankovi}

Ove godine bi}e nastavqenakomasacija u Dowem Vidovu kojomje obuhva}en ukupno 1.161 hektarte katastarske op{tine, {to jeveoma va`no za me{tane togvelikog sela. Ukrupwavaweparcela omogu}i}e ve}e prinosei lak{u obradu zemqi{ta, pa seposle zastoja zbog gre{keRepubli~kog geodetskog zavoda(RGZ) nastavqa ovaj izuzetnova`an posao.Slavka Jovanovi}, na~elnica

op{tinske Uprave za poqo-privredu, ka`e da je 25. majaobjavqena uredba Vlade outvr|ivawu programa izvo|ewaradova o za{titi, ure|ewu ikori{}ewu poqoprivrednogzemqi{ta za 2020. godinu, te da}e se Op{tina javiti za sred-stva za komasaciju na konkurskoji treba da bude raspisansvakog momenta. - Radi}emo prvenstveno kr~ewecelokupne povr{ine i pre-ostale geodetsko-tehni~keradove. Spremna je i u {to sko-rijem vremenu bi}e izlo`ena nauvid ~etvrta pregledna kartaraspodele komasacione masekoja je ura|ena po primedbamame{tana. Primedbi je bilostotinak, a na predlog komisi-je re{avala ih je firma koja jeza to zadu`ena, isti~eJovanovi}eva.Po wenim re~ima, kr~ewe

mo`e da se radi dok Republi~kigeodetski zavod (RGZ) re{avaproblem koji je napravio sa oko28 spornih hektara, gde jedo{lo do preklapawa komasa-

cionog podru~ja Doweg Vidovai Obre`a. Geodetsko-tehni~kiradovi dolaze na red poslekr~ewa. Konkurs za sredstvaraspisuje Uprava za zemqi{teresornog ministarstva, za kr~ewedr`ava daje 70 odsto, a Op{tinaPara}in preostalih 30.U Upravi za poqoprivredu

op{tine Para}in podse}aju da jekomasacija zapo~eta 2013. godinei da bi posao mnogo ranije biozavr{en da obuhvat nije pove}ansa prvobitnih 256 hektara, kolikoje bilo u tom pilot projektu, na~itavih 1.161. hektar. To sutra`ili me{tani Doweg Vidova,pa im je lokalna samoupravaiza{la u susret. Tokom samekomasacije u hodu se re{avajuodre|eni tehni~ki problemi,koji se prevazilaze i posao nas-tavqa. Tako }e biti i ove godinenakon pauze, pa }e se raditikr~ewe zapo~eto 2017. godine.Kako je pro{lo dosta vremena,ponovo }e se raditi kompletnapovr{ina. Z. Ra{i}

PREDSEDNIK OP[TINE SA[A PAUNOVI] POTPISAO UGOVORE ZA VERSKE OBJEKTE

IZ BUXETA SREDSTVA ZA OBNOVU CRKAVAZa radove na objektima u Para}inu, Stri`i, ^epuru, Drenovcu, Plani, Ra{evici i Kre`bincu, dodeqeno 2,4 miliona dinara

BI]E JO[ JEDAN KONKURSOp{tine svake godine raspisuje konkurs za

dodelu sredstava-pomo}i za izgradwu, sanaci-ju ili rekonstrukciju verskih objekata, apredsednik op{tine Sa{a Paunovi} najavio jeda }e konkurs biti ponovqen jo{ jednom jer pos-toji zahtev da se i crkva u Tre{wevici pomognesredstvima iz buxeta za rekonstrukciju delaobjekta. Za ovaj konkurs mogu se javiti sve reg-istrovane verske organizacije u Srbiji kojedeluju na teritoriji op{tine Para}in, ali se dosada javqala samo Srpska pravoslavna crkva

RISTI]: VELIKOINTERESOVAWE

Na ovaj konkurs uvek nam sejavqa veliki broj zain-teresovanih pojedinaca iudru`ewa, a mi se trudimoda izabrani projekti budunameweni {irokim masamai da sadr`e edukativni izabavni deo, rekao je timpovodom predsednik komisi-je za dodelu sredstava VojkanRisti}. - Ove godine nas-tavqamo sa tom tradicijom inadam se da }emo u narednimbuxetima izdvajati ve}a sred-stva koja }e mo}i da koristesvi zainteresovani.

UKRUPWAVAWE POSEDA]E SE ZAVR[ITI

Stanovnici Doweg Vidovamogu da budu sigurni da }ese komasacija u svakomslu~aju zavr{iti, a wihoveprimedbe bi}e ispo{tovanemaksimalno koliko to budemogu}e, na zadovoqstvosvih aktera ovog velikog iva`nog posla. ^etvrta kartau najskorije vreme bi}eizlo`ena me{tanima na uvid.

VA@AN DUGOGODI[WI ZAHTEV ME[TANA BI]E ISPUWEN DODEQENA SREDSTVA PO KONKURSU ZA PROJEKTE U KULTURI

POMO] UDRU@EWIMA I STVARAOCIMARadi organizacije razli~itih kulturnih sadr`aja i podsticajstvarala{tva, iz lokalne kase sufinansira}e se 22 projekta

Posao se nastavqa ove sezone kr~ewem na celokupnojpovr{ini. Spremna nova karta raspodele budu}ih parcela

NASTAVAK KOMASACIJEU DOWEM VIDOVU

Ugovore sa nosiocima projekatapotpisao je predsednik Op{tine

Op{tina redovno poma`e izgradwu i rekonstrukciju crkava i verskih objekata

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 11. jun 2020. ~etvrtak 11. jun 2020.

@@@@ IIII VVVV OOOO TTTT ““““ NNNN AAAA PPPP AAAA UUUU ZZZZ IIII ””””,,,, PPPP AAAA UUUU BBBB RRRR ZZZZ AAAA WWWW EEEE@ivot dobija sve ja~e ubrzawe posle dvameseca u kom je bio “na pauzi”, {to senajboqe vidi po svemu {to se radi diqemna{e op{tine. [ta ka`e skor izme|u dvabroja na{eg “Biltena”? Asfaltirano je {estulica iz ovogodi{weg programa odtridesetak, po dve u Dowem Vidovu iDrenovcu, po jedna u Rataru i Sikirici.U Stubici i Buqanu teku pripreme, dona{eg izlaska iz {tampe verovatno }ekrenuti izgradwa jo{ neke od onih kojeje investitor obele`io tablama. U

selima se tako|e obnavqaju javni objek-ti, pa i domovi kulture, sre|uje prostorispred. Najaktuelnija trenutno gradili{tavan industrijske zone u Drenovcu su iDowem Vidovu, ako ne ra~unamo ulice. URa{evici zavr{eno de~je igrali{te, o wemuu slede}em broju.U gradu, stanovnici dela Moravske za

fri{ki asfalt ~astili su putare istotakvim pe~ewem, ka`u, red je. Ve} se znakoje su slede}e ulice za asfaltirawe uprigradskim naseqima, a koja }e stara grad-

ska saobra}ajnica biti obnovqena, odpedeset obuhva}enih planom.Tu su jo{ dva nova de~ja igrali{ta, sve~anopredata na upotrebu, a uskoro }e jo{ jed-no. Prva dva u Ulici Vojvode Stepe iDankovu, tre}e u Dowem parku kraj rekesamo {to nije... Kvalitet `ivota vi{e, zaradost dece. Poslova koje ovih dana sprovo-di na{a lokalna samouprava mnogo je vi{eod pomenutih, ali nam nije ciq da ih nabro-jimo sve. Deli} onoga {to se radi pogleda-jte na fotografijama. Z.R.

PODSETNIK na doga|aj sa svakog terena

DANKOVO - predaja na upotrebu de~jeg igrali{ta

Radovi na kanalima i propustima

RATARE

Novo igrali{te u Ulici Vojvode Stepe

PLANA - ure|ewe prostora kod Doma kulture

BUQANE

[ALUDOVAC Za fri{ki asfalt, fri{ko pe~ewe za putare u Moravskoj STUBICA SIKIRICA

Dom kulture u Dowem Vidovu

DOM KULTURE - Drenovac

Moravska ulica DOWE VIDOVO

~etvrtak 11. jun 2020.12 SeloBilten

Ovog meseca po programuUprave za poqoprivredu ilokalni ekonomski razvojpo~elo je ure|ivawe nekat-egorisanih - poqskih ibrdskih puteva, po zahte-vima koje su podnele mesnezajednice. Javna nabavkauspe{no je sprovedena, jed-na prispela blagovremenaponuda je otvorena 26.maja, a posao je kaonajpovoqniji i jediniponu|a~ dobila firma“Koptrans”. Sva sela u kojima }e se

putevi raditi svrstana suu ~etiri partije-grupe. Uprvoj partiji su Drenovac,

Stri`a, Tekija, Ratare,Gorwe Vidovo, Sikirica igradske mesne zajednice“Vrap~ane”, “Dankovo”,“7. jul” i “BrankoKrsmanovi}”. Drugu grupu~ine mesne zajednice:[avac, ^epure, Ra{evica,Poto~ac, Siwi Vir,

Svojnovo i Tre{wevica; utre}oj partiji su Bo{wane,Buqane, Gorwa Mutnica,Stubica, Dowa Mutnica,Plana, Davidovac, Glavica,Popovac i Zabrega, dok suza posledwu, ~etvrtu partijupredvi|eni radovi uKre`bincu, Golubovcu,

Lebini, Mirilovcu,Busilovcu, [aludovcu,Kla~evici, Le{ju i Izvoru.Radi}e se u svim selimaizuzev u Dowem Vidovu ukome se nastavqa komasaci-ja, te u ~etiri gradskemesne zajednice koje sudostavile svoje zahteve zaure|ewe puteva koji vodeka obradivim povr{inama. Op{tina na ovaj na~in

poma`e poqoprivrednicimakojima su prilazni puteviwivama od izuzetne va`nos-ti da lak{e do|u iobavqaju poslove kojihima tokom cele godine.Ure|ewe, odnosno nasi-pawe i ravnawe tih pute-va je jedan od naj~e{}ihzahteva me{tana nazborovima gra|ana i nasavetima MZ. Procedurapodrazumeva da pred-stavnici sela na vremedostave predloge puteva~ije ure|ivawe `elenadle`noj op{tinskojupravi, koja potom sprovo-di kompletnu procedurui javnu nabavku, nakon~ega posao kre}e.

B. Drenovakovi}

Mladi poqoprivredniin`ewer za{tite biqaZoran Ili} (35) izMirilovca bavi sevo}arstvom. Na oko trihektara on gaji uglavnom{qivu vrste stenlej, oko1.400 stabala, a ne{tomawe zasada je podjabukom i duwom.Pro{le godine imao jeoko 35 tona {qive pohektaru.Kao in`ewer poqo-

privrede i neko ko jeodrastao na selu, svojestru~no znawe lako sprovo-di u praksu, a na samompo~etku razgovora za“Bilten” podse}a vo}are daje jako va`no da posleki{a urade tretmane pro-tiv monilije i trule`i.Po vla`nom i ki{ovit-om vremenu monilija mo`eda izazove veliku {tetu navo}kama, naro~ito tamogde su gusti plodovi.- Ja koristim preparat

"botus” koji je vrloefikasan upravo za {qivuposle ovakvog vremena. Tova`i i za ostaloko{ti~avo vo}e koje zri uavgustu i septembru. Svikoji se pridr`avaju save-ta i tretiraju vo}ke kakostruka nala`e, mogu i ovegodine da o~ekuju dobarrod, ka`e Ili}, koji je

dosad uradio ~ak ~etiritretmana. Pored za{titeod bolesti i {teto~ina,potrebno je adekvatno ura-diti i navodwavawe i|ubrewe vo}waka.- Ono {to ~esto zabo-

ravqaju na{i poqo-privrednici, a tako|e jejako bitno, jeste da uko-liko je do{lo do lepqewastarih suvih plodova izprethodnih godina za grane,obavezno ih treba o~istiti

i izneti iz vo}waka. To jetakozvano fizi~ko odstraw-ivawe koje je najboqe ura-diti odmah posle berbe.Ina~e, kao poqoprivred-nom in`eweru za mene uzgoji za{tita vo}aka spadajuu standardne poslove, dok jete`e kad stigne vreme berbejer se kod nas uglavnom toobavqa ru~no. Tu se prvoradi selekcija, odabirplodova, ka`e Ili}. Svoj rod {qive stan-

dardne veli~ine on pro-daje prera|iva~u uKru{evcu koji imasu{aru i hladwa~u. Zadaqi plasman u Nema~kuIli} bere poluzelenu{qivu koju prera|iva~zamrzava, a zatim je uNema~koj tradicionalnokisele i koriste uz pice.U inostranstvo, nakonsu{ewa, prera|iva~izvozi i celu, vrlo maloprera|enu {qivu. - Tu istu, na{u {qivu,mi u Srbiji kasnije

kupujemo u supermarketi-ma, samo ~okoladiranu ifino upakovanu, dodajeIli}. Na`alost, ma{ineza preradu {qive su jakoskupe mada bi umnogomeola{kale posao. Za sadate{ko su dostupne na{impoqoprivrednicima, zbog~ega se oni jo{ uvekoslawaju na znawe i dobruorganizaciju. Tako je i uslu~aju Ili}a.Otkupna cena {qive u

Srbiji pro{le godine jebila 23 dinara za kilo-gram. Ve}inu roda Ili}proda, a oko dvadeset odstopreradi uglavnom u raki-ju. Tako dokazuje ono {tosu na{i stari godinamatvrdili: da je Srbija zemqame|u {qivma.

B. Drenovakovi}

Ve}ih {teta u vo}wacima od grada u Pomoravskom okrugunije bilo, me|utim, zbog u~estalih ki{a krajem maja nekiplodovi su pretrpeli o{te}ewa, ka`e Igor Andreji},stru~wak za vo}arstvo u Poqoprivredno-savetodavnojslu`bi Jagodina (PSSS).- Plod tre{we je o{te}en, wena poko`ica brzo

usvaja vodu i puca, a pove}ana vlaga dovela je i dotruqewa jagoda. Na nekim parcelama prole}ni mrazje o{tetio celokupan rod kajsije. [qiva je kultura kojadobro napreduje. Ostale, kasnije vo}ne vrste nisupretrpele ve}e {tete od ki{e, ali je problem {toproizvo|a~i zbog blata ne mogu da izvr{e obraduzasada i da uklone korov koji intenzivno raste,obja{wava Andreji}.U na{oj op{tini najve}i broj vo}waka je u Drenovcu,Rataru, Popovcu... Kultura zasada je {arenolika. Sobzirom na to da Para}in, osim ravni~arskog, ima ibrdski deo, odnosno teren "pod nagibom" koji je povo-qan za vo}arstvo, Andreji} savetuje onima koji `eleda se bave tom granom poqoprivrede da prvo urade anal-izu zemqi{ta. Kod nas su zemqi{ta uglavnom te{ka,glinovita, pa kajsija i tre{wa te`e uspevaju. Andreji}zato savetuje budu}im vo}arima da po~nu sa kultura-ma koje su mawe zahtevne, tra`e mawe nege i treti-rawa, kao {to su le{nik i orah. Stru~waci izjagodinske Poqoprivredne slu`be rado }e pomo}isavetima svima koji `ele da se oprobaju i u ovoj granipoqoprivrede.Na na{im prostorima najvi{e se gaje {qiva i vino-va loza, a posledwih godina veliki je porast povr{inapod jezgrastim vo}em, prvenstveno orahom i le{nikom.Sve vi{e se sadi i borovnica. Prinosi variraju u zav-isnosti od vo}ne vrste. Kod jezgrastog vo}a u punom roduto je najvi{e tri do ~etiri tone, dok recimo {qivakod nas daje do 25 tona po hektaru. Proizvodwagro`|a zavisi od vrste vinove loze i na~ina uzgoja;na parcelama gde je primewena agrotehnika, rod budei 6-7 tona po hektaru. B.D.

OP[TINSKA UPRAVA ZA POQOPRIVREDU OKON^ALA JAVNU NABAVKU

PO^ELO URE\IVAWE NEKATEGORISANIH PUTEVASva sela svrstana su u ~etiri grupe, a ugovorom sa izvo|a~emradova je predvi|eno da posao bude okon~an za 45 radnih dana

SAVETI ZA BUDU]E VO]AREAko neko `eli da se bavi vo}arstvom, mora prvoda uradi analizu zemqi{ta, |ubrewe, da ima dobruprocenu pozicije terena pre zasnivawa vo}waka, azatim svake godine sledi prskawe, orezivawe... Zana{e podru~je karakteristi~na je jaka ko{ava kojamo`e brzo da osu{i plod, tako da je u para}inskojop{tini izbor terena jako va`an, ka`e Ili}.

ZORAN ILI], POQOPRIVREDNI STRU^WAK I VO]AR IZ MIRILOVCA

DOBROG RODA NEMA BEZ ZNAWA I RADA[qivu i drugo ko{ti~avo vo}e posle ki{a treba za{tititi od monilije i trule`i

RADOVI U SVIM SELIMAPrema re~ima Slavke Jovanovi}, na~elnice Upraveza poqoprivredu, u svim selima (osim DowegVidova) bi}e ura|en bar jedan put, a u gradu u onimmesnim zajednicama gde postoje ve}e poqoprivrednepovr{ine. Za sre|ivawe poqskih i brdskih putevaza ovu godinu izdvojeno je oko pet miliona dinaraiz buxeta Uprave za poqoprivredu.

UTICAJ KI[E NA RAZLI^ITE VO]NE VRSTE

[TETA KODTRE[WE I JAGODEKasnije vo}ne vrste nisu pretrpeleve}a o{te}ewa od padavina

SADWA PAPRIKE NA OTVORENOM

OKALITI RASAD IZ PLASTENIKA

Mnogi povrtari pripremalisu svoje rasade u plas-tenicima i sada ~ekaju pogo-dan trenutak kako bi ihposadili na otvorenom poqu,u ba{tama. Period zarasa|ivawe je do 10. juna,me|utim, agronomi isti~uda je neophodno da se pratevremenske prilike i shod-no tome iza|e na poqe ikrene sa sadwom, tako damnogi ovaj posao rade jo{uvek.Neophodno je pripremiti

zemqi{te i primeniti svemere, {to se pre svegaodnosi na upotrebu herbi-cida, kako bi sadwa bilauspe{na a berba dalao~ekivane rezultate. Negapaprike prvih meseci nakonrasa|ivawa je najbitnija.Rasad iz plastenika morabiti okaqen, {to zna~i pos-tupno prilago|avan uslovi-ma kakvi su na otvorenom

poqu. Sa kaqewem trebapo~eti dve nedeqe predrasa|ivawe smawewem bro-ja zalivawa, ~estim prove-travawem plastenika isni`avawem temperature.Sadwa se obavqa u ranimjutarwim ili ve~erwim sati-ma nakon ki{e ili nakonzalivawa, ukoliko je su{niperiod. Temperaturezemqi{ta i vazduha treba dabudu iznad 15 stepeni. Sadwapaprike mo`e biti u redove,dvorede ili vi{eredne “pan-tqike” i uvek sa jednom, nika-da sa dve biqke u ku}ici. Rasad se sadi do kotile-

donih listova, na dubiniod 5 do 6 centimetara. Da bise paprika na otvorenomdobro primila, neophodnoje da zemqi{te bude dovo-qno vla`no jer je ova povr-tarska kultura posebnoosetqiva nakon presa|ivawa.

B.D.

Na tri hektara mladi vo}ar ima oko1.400 stabala {qive sorte stenlej

~etvrtak 11. jun 2020. 13Zdravqe Bilten

Energija dolazi iz toga {to se ose}amo dobro, a ne iz zdrave prehrane i puno spavawa.�^uvajte se debqine.�Planirajte unapred svoje obaveze - optimisti~ki.�Ne morate prestati sa radom odlaskom u

penziju. Volontirajte.�Delite znawe i ve{tine sa drugima.�Uvek koristite stepenice i sami nosite prtqag.�Nadahwujte se svaki dan,

prona|ite inspiraciju.�Bol treba utopiti u zabavi.�Ne gomilajte materijalne stvari.

SAVET PLUS

IZREKA^ak i majmuni mogu da padnu sa drveta.

Japanska poslovica

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi},

Higijensko-epidemiolo{ka slu`baDoma zdravqa Para}in

PUTOKAZ ZA RODITEQE

Jedan ruski psiholog osmislio jeveoma zanimqiv eksperiment: deciod 12 do 18 godina ponu|eno je dadobrovoqno provedu osam satisami sa sobom, bez mobilnog tele-fona, interneta, radija i tele-vizije. Bilo im je dozvoqeno dapi{u, ~itaju, sviraju, crtaju, raderu~ni rad, pevaju, hodaju... Sve seprekidalo kada bi bilo uo~eno daje dete postalo napeto, da mu jeneprijatno, ili da se ose}aanksiozno.Od 68 u~esnika, samo troje je

izdr`alo do kraja.Troje od wih je imalo samoubi-

la~ke misli, petoro je do`ivelo

napad panike. Ve}ina u~esnika jeimala mu~ninu, znojewe, vrtoglav-icu, nalete vru}ine, bol u stom-aku, ose}aj "pomerawa" dlaka naglavi... Skoro svi su imali ose}ajstraha i anksioznosti. Problemi su po~eli samo dva-trisata od po~etka eksperimenta.Wih desetoro je odustalo nakon trii vi{e sati, dok su ostali jedvaizdr`ali prva dva. Skoro SVI su poku{avali da

spavaju, ali gotovo NIKO nijeuspeo.Kada su prekinuli eksperiment,od 68 tinejxera 14 je istog trenut-ka proverilo dru{tvene mre`e, 20

je pozvalo prijateqe mobilnimtelefonom, troje je zvalo rodite-qe, a petoro oti{lo kod pri-jateqa. Ostali su ukqu~ili tele-vizor ili su surfovali po inter-netu. Skoro svi su odmah ukqu~ilimuziku i stavili slu{alice nau{i. Svi strahovi i simptomi su

nestali odmah nakon prekidaeksperimenta, a sami u~esnici subili iznena|eni mislima koje suim padale na pamet tokom eksper-imenta, ali nisu bili u stawu daih razmotre zbog pogor{awastawa...Probajte i sami, koliko mo`ete.

MODERNA TEHNOLOGIJA I NA[A DECA

Zastra{uju}i globalnirast nasiqa u porodicizabele`en je tokom pan-demije korona virusa, ~ulose od generalnog sekre-tara Ujediwenih nacijaAntonija Gutere{a, koji jeupozorio da je udvostru~enbroj `ena koje tra`epomo} {irom sveta.Statistika Evropskog par-lamenta pokazuje da jeporodi~no nasiqe u nekimzemqama Evropske unijeporaslo za tre}inu oduvo|ewa mera za suzbi-jawe virusa korona.Srbija se godinama borisa porodi~nim nasiqem,ali je u doba korone tajbroj daleko mawi oduobi~ajenog. Mo`da razlogza to le`i u tome {to u

partnerskim odnosima, una{oj zemqi, 70 odstonasilni{tva se de{avazbog qubomore, a sadasu, zbog mera protiv{irewa korona virusa,parovi celog dana zajed-no, pa nestaje razlog zaqubomoru, odnosno zanasiqe. Tokom pandemi-je qudi su zaokupqenidrugim problemima,prvenstveno bole{}u kojaje nepoznanica, novcem,izlaskom iz ku}e,nabavkom hrane… U Srbiji su mu{karci

vi{e nasilni od `ena,ali me|u ~etiri nasil-nika bude jedan `enskogroda. @ene jesu ve}e`rtve, ali nasilni{tvonema rod.

Brazilski orah vodi porek-lo iz Ju`ne Amerike, aliima ga i u Gvajani, Venecueli,Brazilu, isto~noj Kolumbiji,Peruu i Boliviji. To je vo}e,a wegovo drvo mo`e dosti}ivisinu od neverovatnih 50metara.Brazilski orah je pravi

rudnik selena, dragocenogminerala koji ima velikuticaj na op{te zdravstvenostawe celog organizma.Neverovatna je ~iwenica dasamo jedan plod mo`e nadok-naditi sve va{e dnevnepotrebe za ovim mineralom.A selen je, zajedno sa vit-aminom E, kojim je brazil-

ski orah tako|e bogat, veomajak i zna~ajan antioksidans.Pored minerala, prebogat je ivitaminima i dijetetskimvlaknima. Sadr`e vitamin E,magnezijum, fosfor, mangan,gvo`|e i cink. Odli~an jeizvor grupe B kompleksa vit-amina i folata, koji imajuzna~ajnu ulogu u metaboliz-mu. Nauka je potvrdila brojna

lekovita svojstva brazil-skog oraha. Me|utim, ovajora{asti plod ima zna~ajni-ju funkciju u prevenciji negou samom le~ewu ve} nasta-log oboqewa. A svi znamo daje, boqe spre~iti...

U Srbiji se tradi-cionalno od 1991. godine,u tre}oj nedeqi maja mese-ca, obele`ava “Nedeqazdravqa usta i zuba”, kakobi se ukazalo na zna~ajoralnog zdravqa i velikezastupqenosti bolesti ustai zuba. Kampawa se real-izovala na celoj teri-toriji Republike Srbije,a sprovodili su jeInstitut za javno zdravqeSrbije "Dr MilanJovanovi} Batut" iStomatolo{ki fakultetUniverziteta u Beogradu,uz podr{ku Ministarstvazdravqa Republike Srbije. Zdravqe usta i zuba je

veoma bitno za svakod-nevni `ivot jer namomogu}ava da govorimo, dase smejemo, da osetimoukus, da `va}emo i gutamo.Odr`avawem oralnogzdravqa uti~e se nafizi~ko, mentalno i soci-jalno zdravqe.Ove godine od 18. do 24.maja obele`ena je tridese-ta Nedeqa zdravqa usta izuba pod sloganom "Zdravenavike za zdrave zube".Slogan ovogodi{we kam-pawe ukazuje nam na zna~ajzdravih stilova `ivotaza o~uvawe zdravqa usta i

zuba, kao i na faktorerizika za nastanak wihovihbolesti. Faktori rizika za nas-

tanak bolesti usta i zubanisu samo lo{a oralnahigijena, ve} i faktorikoji su zna~ajni za nastanakoboqewa srca i krvnihsudova, malignih oboqe-wa, dijabetesa, kao {tosu nepravilna ishrana savelikom koli~inom masti,soli i {e}era, upotrebaduvanskih proizvoda, {tet-

na upotreba alkohola,fizi~ka neaktivnost, alii socijalne determinantezdravqa. Istra`ivawe zdravqa

stanovnika Srbije iz 2013.godine je pokazalo da jemawe od polovinestanovni{tva (45,6 odsto)u Srbiji procenilo stawesvojih zuba i usne dupqekao dobro. Rezultatiistra`ivawa pona{awa uvezi sa zdravqem dece{kolskog uzrasta u

Republici Srbiji 2018.godine pokazali su danaviku svakodnevnog prawazuba ~e{}e od jednomdnevno ima ne{to vi{e oddve tre}ine (70,9 odsto)u~enika petih i sedmihrazreda osnovne {kole iprvih razreda sredwih{kola. Zna~ajno redovni-je peru zube devoj~ice negode~aci (82,6 odsto prema59,9 odsto).^uvajte to {to imate,

dok imate.

Pe{aci zagledani izadubqeni u pametne tele-fone, o~arani sadr`ajemkoji vide na ekranu inesvesni svega oko sebe,postali su uobi~ajen pri-zor na ulicama gradova, apostaju i sve ve}a opasnost

u saobra}aju: zapiwu potrotoarima, zale}u se udruge pe{ake, istr~avajupred automobile kao muvebez glave...POGNUTA GLAVA,POGRBQENA KI^MA:Vi{e od 50 odsto pe{aka

i 33 odsto biciklistakoristi mobilni telefondok prelazi ulicu, a 20odsto takvih uop{te neprime}uje da se nasemaforu upalilo crvenosvetlo, ve} mehani~kikre}u za drugim qudima. SMAWENO VIDNOPOQE: Dok koristimobilni telefon, vidno

poqe pe{aka iznosi samopet odsto normalnog vidnogpoqa.NESTABILNO II S P R E K I D A N OHODAWE: Pe{aci koji gledaju u

svoje smartfone dok sekre}u imaju te{ko}e uodr`avawu brzine i tem-pa hodawa i treba im vi{evremena da pre|u ulicu,{to je pove}ava mogu}nostza saobra}ajnu nesre}u.KOBAN TRENUTAKNEPA@WE: Ako vas nekopozove telefonom dok stena ulici ili je ne{tohitno pa zbog toga trebada po{aqete poruku,sklonite se negde sa stranedok razgovarate ili kucateSMS. Ako ba{ morate dase kre}ete, budno pratite{ta se de{ava oko vas.

ZDRAVE NAVIKE ZA ZDRAVE ZUBE

SMARTFON ZOMBI

JAPANSKI RECEPT ZA ZDRAV @IVOT

STVARNO OZBIQNO:

APOTEKA U MALOM

NASIQE KAO ZARAZA

BRAZILSKI ORAH

~etvrtak 11. jun 2020.14 Dru{tvoBilten

Vreme provedeno usamoizolaciji zbog pan-demije korona virusa, na{sugra|anin, maturantGimnazije dru{tveno-jezi~kog smera, PetarBo`i~i}, proveo je uve`bawu pevawa i sni-mawu spotova za me|unar-odna onlajn muzi~ka tak-mi~ewa, gde je osvojionekoliko nagrada. Na trionlajn takmi~ewa uklasi~nom i pop pevawu -u Bugarskoj, Rumuniji iBeogradu, osvojio je tri

prve nagrade, od ~ega uBugarskoj “Gran pri”, dokje na takmi~ewu u Ukrajiniosvojio najve}i broj poe-na i plasirao se u drugikrug takmi~ewa. Na tak-mi~ewu u Srbiji podnazivom "Takmi~eweSlovenske muzike" osvojioje tako|e prvu nagradu. Takmi~ewe u Bugarskoj sezvalo "Preparing stars", uRumuniji "Abanico" i uUkrajini "World vision",a za sve je vredno ve`baoku}i, pevao uz profe-

sionalne savete svoje pro-fesorke solo pevawaSuzane Da{i}, jer je Petarzavr{io i ni`u muzi~ku{kolu na odseku solopevawe. Takmi~ewa suodr`ana tokom marta,aprila i maja.Petar ka`e da je veoma

sre}an zbog svih ovih uspe-ha i da je bila jakakonkurencija svuda. Premapropozicijama, jednumuzi~ku numeru iz oblastipop muzike morao je dasnimi u ku}noj atmosferi,sa mikrofonom, u mp4formatu, koje je na tak-mi~ewa zatim poslalaPetrova menxerka, ZoricaNinkovi} iz Beograda.Petar je, ina~e, do sadaosvojio niz nagrada upevawu u kategorijamaklasi~ne i pop muzike,ve} je poznat u svom gradupo nastupima, pa nastavqada gradi svoju peva~ku kar-ijeru. Pop pevawe u~i i u

Beogradu u privatnoj{koli, vredno se usavr{avajer }e muzika, odnosnopevawe, biti wegov poziv.- Prezadovoqan sam

postignutim uspehom nam e | u n a r o d n i mtakmi~ewima, tim pre jersam bio u profesionalnojkategoriji za starije od 18godina, u jakoj konkuren-ciji, gde su takmi~ariposlali profesionalnoura|ene spotove. Kompletannastup ocewivao jeme|unarodni `iri sas-tavqen od glumaca, peva~a,profesora muzike, popzvezda. Iako sam punove`bao, bilo mi je te{koda se spremim jer zbogkarantina nisam mogao dapoha|am ~asove pevawa,rekao je, za “Bilten”,Petar.Me|utim, to mu nije smet-alo da bude najboqi iosvoji prve nagrade.

N. Stankovi}

U ciqu obezbe|ivawapomo}i u hrani i higi-jenskim sredstvima,para}inski Crveni krstje u periodu od 20. do 27.maja obavio raspodeluhumanitarnih paketa soci-jalno ugro`enim porodica-ma i pojedincima iz sub-standardnih romskih nase-qa, rekao je ZoranIslamovi}, sekretar CKPara}in. Pakete je obezbe-dio Crveni krst Srbijeposredstvom Ministarstvaza rad, zapo{qavawe isocijalnu politiku, ute`ini od 26 kilogramarobe. Kako bi pomo}dobile porodice kojima

je to najpotrebnije,spiskove korisnika je ver-ifikovala komisija sas-tavqena od predstavnikaOp{tine, Centra za soci-

jalni rad, Crvenog krsta iromskog udru`ewa, a svi sumorali da imaju li~nukartu prilikom preuzi-mawa humanitarne pomo}i.Do 27. maja podeqeno je550 paketa hrane i 550paketa higijene, kao i podeset kilograma bra{nauz paket hrane.

- Obezbedili smo tako|epakete hrane i za koris-nike Narodne kuhiwe ipakete higijene za hran-iteqske porodice, a dona-tor je UNICEF. Od ostal-ih akcija u maju, sekretarIslamovi} isti~e da jeodr`ano onlajn predavawepreko “Fejsbuk” straniceCK Para}in na temutrgovine qudima.Predavawe je bilonameweno prvenstveno deci{kolskog uzrasta, ali isvim ostalim zaintereso-vanim, a predava~i su bilivolonteri sa zavr{enomobukom. Ovo predavawe jedeo programa "Promocijahumanih vrednosti" izoblasti diskriminacije istigmatizacije na temu"Druga~iji".

N. Stankovi}

Posledwa aktivnost uokviru “Nedeqe Crvenogkrsta” koja se obele`avaod 8. do 15. maja bila jepredavawe Gorana Risti}a,psihologa para}inskogDoma zdravqa, na temu"Psiholo{ka prva pomo}".Predavawe je bilonameweno volonterima,saradnicima i zaposleni-ma u Crvenom krstu, kakobi na pravilan na~in pris-tupali i komunicirali sasvojim korisnicima koji-ma je potrebna psiholo{kapomo} u vreme pandemijevirusa kovid 19.

- Pri~a i razgovorodnosili su se napoja{wewe te zaraznebolesti, ~ime smo volon-tere i zaposlene uputilina koji na~in da razgo-varaju sa svojim sugra|ani-ma, kako da im pristupe,sa kojom koli~inomempatije i koje tehnike urazgovoru treba da koristesa osobama koje suanksiozne, upla{ene,nalazile su se u izolacijiili su izgubile nekog~lana porodice zbogkorone, rekao je timpovodom Risti}. N.S.

Beli {e}er je kriv za sve vi{e gojazne dece idece sa dijabetesom u Srbiji i svetu. Ima ga u sve-mu: pecivima, pici, kola~ima, biskvitima, belompirin~u, gaziranim pi}ima i vo}nim sokovima,ke~apu, prelivima za salate, vo}nim jogurtima...Beli rafinisani {e}er toliko se psiholo{ki uko-renio u ishranu savremenog ~oveka da ne mo`e pro}inijedan dan da ga prose~na porodica ne konzumi-ra. Na temequ brojnih istra`ivawa koja su tokomminulih decenija sprovedena o uticaju belog{e}era na zdravqe, do{lo se do zakqu~ka da je ovanamirnica sposobna da izaziva zavisnost sli~nu onojkoju izazivaju nikotin, alkohol ili kafa.Ako se ~esto konzumiraju velike koli~ine

{e}era, pankreas je naviknut da lu~i velikekoli~ine insulina. Tako se stvara hemijska zav-isnost u telu koje tra`i sve ve}e i ve}e koli~ine{e}era kako bi organizam odr`ao novonastaluravnote`u. Tada osoba postaje nervozna i tra`ida jede ne{to slatko. Osim {to ne koristi organizmu i nema nikakvunutritivnu vrednost, beli {e}er izuzetno jeopasan za qudsko zdravqe jer je direktan ili indi-rektan izvor modernih bolesti kao {to su kari-jes, kiselost krvi, ateroskleroza, gubitak kalci-juma u kostima, infarkt, dijabetes, pretilnost, akne,~ir na `elucu, povi{eni holesterol, problemi sacirkulacijom, hiperosetqivost, degeneracija jetre,napetost, kandidijaza... Lekari i stru~waci zaishranu isti~u kako su posebno u opasnosti deca.Alarmantan je podatak da mali{ani u organizamunesu najmawe {est ka{i~ica {e}era dnevno.Jako je va`no shvatiti i razumeti da su rodite-qi naj~e{}e jedini koji su odgovorni kako za dobre,tako i za lo{e prehrambene navike svoje dece.Usa|ivawe zdravih prehrambenih navika po~iweod majke jo{ pre wene trudno}e, a onda se nastavqau trudno}i, tokom dojewa i u svakodnevnoj ishranicele porodice. Roditeqi su uvek uzor svojimmali{anima, pa wihove zdrave navike u ishranipredstavqaju osnov za zdrave prehrambene navikewihove dece. Odvikavawe od tih lo{ih navikapo~iwe izbacivawem prera|ene hrane kako sajelovnika deteta, tako i sa jelovnika roditeqa, iubacivawem zdravijih, doma}e pripremqenih zamen-skih obroka. Slatki{i ni u kom slu~aju ne bi tre-balo biti uvr{teni u svakodnevni jelovnikmali{ana, nego samo ograni~eno, jednom ili even-tualno dva puta nedeqno.Kako bi se dete naviklo na zdrav na~in ishrane,vrlo je va`no praviti sedmi~ne jelovnike u koje}e biti ukqu~ena cela porodica, od nabavkenamirnica, do pripreme samog obroka.

Nadica Tanaskovi}, nutricionista,Patrona`na slu`ba

DDDDOOOOMMMM ZZZZDDDDRRRRAAAAVVVVQQQQAAAA PPPPAAAARRRRAAAA]]]]IIIINNNN

BELI [E]ER IZDRAVQE DECESve je ve}i broj gojazne i dece sa dijabetesom

PREDAVAWE U CRVENOM KRSTU NA VA@NU TEMU

PSIHOLO[KAPRVA POMO]

NA[ SUGRA\ANIN PETAR BO@I^I] OSVOJIO PRVE NAGRADE NA MUZI^KIM TAKMI^EWIMA

MATURANT GIMNAZIJE RASKO[NOG GLASAPobedio je na onlajn me|unarodnim takmi~ewima odr`anim u Bugarskoj, Rumuniji i Beogradu

CIQ MUZI^KA AKADEMIJAPo zavr{etku Gimnazije Petar }e upisati sred-wu muzi~ku {kolu "Stankovi}" u Beogradu,pa sada vredno sprema prijemni ispit. Ovoje potrebno da bi mogao da upi{e Muzi~kuakademiju, smer solo pevawe, {to je wegovciq i `eqa. Talentovani Petar Bo`i~i} imai svoj kanal na “Jutjubu”, a nagla{ava da nas-tavqa svakodnevno da u~i i da se takmi~iu pevawu jer je to ono {to najvi{e voli.

DAN BORBE PROTIV DUVANAPara}inski Crveni krst kao i svake godine

obele`io je 31. maj, Svetski dan borbe protivduvana, deqewem edukativnog materijala gra|ani-ma na {tandu u centru grada, u kome se isti~e {tet-nost duvanskog dima, posebno za mlade qude.Umesto jabuke koju su pro{le godine zaintereso-vani dobijali kao motiv da se odreknu cigareta,ovog puta volonteri su podelili slatki{e.

CRVENI KRST PODELIO PAKETE POJEDINIM KATEGORIJAMA SUGRA\ANA

ZA UGRO@ENE ROME I KORISNIKE NARODNE KUHIWEZa hraniteqske porodice sa teritorije na{e op{tine bili su obezbe|eni paketi sa higijenskim sredstvima

Pakete sa higijenom dobile su i hraniteqske porodice

~etvrtak 11. jun 2020. 15Kultura Bilten

Povodom 70 godina radaOsnovne {kole "RadojeDomanovi}" (1949-2019)iza{la je iz {tampe mono-grafija iz pera wenogdugogodi{weg profesora,dr Predraga Ja{ovi}a.Izdava~i su sama {kola iKwi`evno-umetni~ka aso-cijacija "ARTiJA", recen-zenti profesori DanicaStoli}, Milutin\uri~kovi} i nau~nisavetnik Qubi{aRajkovi}, a ilus-trator koricaa k a d e m s k islikar Sre}koZdravkovi}.Na temequ

obimne gra|e iliterature, uslici i re~i, umonografiji jepri~a o u~enicimai nastavnicima ove{kole, ~esto original-nim i samosvojnim li~nos-tima, pregaocima nauke ikulture u gradu i {ire, pase "po mnogima od wih",kako pi{e autor, "pre-poznaje grad i pronosiime ove na{e male varo{i{irom republike. Nekiod wih su postali sinon-im sporta, neki slikarst-va, kulture, neki nauke, apojedinci medicine,ekonomije i razli~itihvrsta in`eweringa itehnologija".Ja{ovi} pri~u o radu i

rastu ove {kole sme{ta u{iri kontekst istorije{kolstva, ukazuju}i na

zna~aju t e m e -

qiteqa modernog{kolstva kod nas, DositejaObradovi}a. Drugaosobenost monografijejeste {to sadr`i prilog omestu Radoja Domanovi}a uistoriji srpske kwi`evnos-ti, zatim primer pripremeza obradu odlomaka izsatire "Mrtvo more", tenekoliko anegdotskihpriloga iz Domanovi}evog`ivota. Isto tako, jedno odobele`ja ove kwige jeprilog \or|a Petkovi}a oizgradwi prvog objekta{kole 1939. godine, u komeje prikazan doprinos zna-

menitog Para}inca NikoleM. Raki}a ne samo izgrad-wi objekta, ve} i razvoju{kolstva u Srbiji. O[ “Radoje Domanovi}”je darovala gradu prvuarheolo{ku, numizmati~kui prirodwa~ku zbirku zah-vaquju}i neumornomsakupqa~u starina MomiruJezdi}u, profesorubiologije; zatim prvi minizoolo{ki vrt, rad u~ite-

qa Aleksandra Jovanovi}a;te nekoliko pedago{kihinovacija Sre}kaZdravkovi}a, profesoralikovne kulture. A ono{to ovu monografiju uwenom faktografskom delu~ini posebnom, jesteLeksikon nastavnika ujubilarnoj godini, gde sudate fotografije i kratkebiografije svih nastavnika.

D. Nikoli}

Dugogodi{wim projek-tom “Kulturolo{ko oko”obuhva}ene su od po~etkaraznovrsne kulturneaktivnosti u pet pod-juhorskih op{tina -Para}inu, Varvarinu,Rekovcu, Jagodini i]upriji, ali su se kasnijeaktivnosti odvijale i uop{tinama ]i}evac,Ra`aw, Kru{evac,Bato~ina i Lapovo.Projekat je zvani~no kren-uo 21. maja 1995. godine,pa je upravo obele`io~etvrt veka, podsetio nasje ovih dana wegov osni-va~, \or|e Petkovi}.Ideja za ovaj projekat jei nastala na promocijiwegovih kwiga u O["Vuk Karaxi}" uPoto~cu, a inicijatorisu bili jo{ ToplicaSimi} iz Varvarina iNikodije Spasi} izJagodine, kojima su se

kasnije pridru`iliBorislav Radosavqevi} iBrativoje Markovi}. Nataj na~in svaka op{tinaje imala svog koordina-tora, a za glavnog, imen-ovan je \or|e Petkovi},mada je kasnije, pod uti-cajem izvesnog lokalpa-triotizma, oslabila

me|uop{tinska koordi-nacija.Program "Juhorskog oka"~inila su zasebnade{avawa, poput Juhorskogpesni~kog posela,Kwi`evne kolonije, OdzivaJuhoru i Moravi, izda-va~ke delatnosti i Nagrade"Juhorsko oko". Za sedi{temanifestacije je odabranmanastir Svetog Nikoleu Svojnovu, ali su se mnogeaktivnosti odr`avale udrugim mestima: u Opari}u,]upriji, Para}inu,Kru{evcu, Ba~ini,Obre`u...Petkovi} ka`e da su setokom vremena ra|alenove ideje, nastajale noveforme, organizovana sunova doga|awa, ukqu~ivalesu se nove snage, dok su seneki od “pionira”povla~ili iz projekta.Jedna od najvitalnijihaktivnosti jeste

Kwi`evna kolonija, kojase odr`ava redovno svakegodine. Koloniju je,potom, preuzelo Dru{tvoza kulturu "Logos" izSvojnova, a wen modera-tor je dr PredragJa{ovi}, koji ure|uje i~asopis "Sabornik" ukome se objavquju prilozisa kolonije, dok se u edi-ciji "Juhorski zapis"objavquju saop{tewa saistoriografskih skupo-va koje koordiniraistori~ar, mr Neboj{a\oki}. U Svojnovu seodr`ava i Likovnakolonija.Sude}i po sadr`ajima,

projekat "Juhorsko oko"je ve} ostvario zna~ajnumisiju u razvoju kultureovog kraja, a s obzirom navredne qude koji su sprem-ni da ga nose, ovaj pro-jekat ima budu}nost.

D. Nikoli}

Rad sa korisnicima upara}inskoj Biblioteci"Dr Vi}entije Raki}"organizovan je jo{ uvek naisti na~in: zbog mera pre-dostro`nosti i epidemi-je virusa korona ~itaocii daqe nemaju slobodanpristup policama sakwigama, a one koje vra}ajumoraju da "odstoje" ukarantinu pre pozajmqi-vawa slede}em korisnikuna ~itawe. Iako postoje uputstva ookupqawu na otvorenomi zatvorenom prostoru,mali prostor u ~itaonicigde rade po dve bib-liotekarke onemogu}avapo{tovawe mere socijalnedistance, zbog ~ega se idaqe radi na isti na~in,ka`u u Biblioteci. Kwigese korisnicima izdaju na{alteru, po dogovoru ilisavetu dobijaju ih od bib-liotekarki. Ali, i ovakavna~in rada wih zadovo-qava, rekli su nam revnos-ni ~itaoci, koji nemajuba{ nikakvih zamerki na

rad. Uklapaju se u svepotrebne mere za{tite, azauzvrat dobijaju dovoqnokwiga na ~itawe kako nebi morali da dolaze vi{eputa u kra}em roku. I toje jedan od na~ina za{titezdravqa u ovoj situaciji.[to se ti~e rada vezanogza seminarske i stru~neradove, gde je potrebnokoristiti referentnuzbirku - enciklopedije,priru~nike i sli~no